Nepoznate priče o boravku Reja Čarlsa u Beogradu

Sedamdesete godine prošlog veka bile su zlatno doba Beograda, period kada su svetske zvezde rado posećivale jugoslovensku prestonicu. Među njima je bio i neponovljivi Rej Čarls, muzički genije koji je ostavio neizbrisiv trag. Predsednik kluba večnih melodija Stevan Vagner, koji je bio deo organizacionog tima tokom Čarlsovih poseta, je svojevremeno za televiziju OBN podelio fascinantne i do sada nepoznate detalje o čoveku koji je promenio muziku, a koji za vreme boravka u Beogradu nije ni znao gde se nalazi.

Čovek van vremena i prostora

Preporučujemo

Kada je Rej Čarls prvi put sleteo u Beograd 1973. godine, na vrhuncu svoje slave, bio je deo prestižnog Newport Jazz festivala. Iako je bio okružen ljudima i pažnjom, delovalo je kao da je u nekom svom svetu. „Ono što je vrlo strašno, Rej Čarls uopšte nije znao gde je. On je znao da je negde u Evropi,“ priseća se Vagner. Njegova svakodnevica u Beogradu sastojala se od tri stvari: neprestano je pio kafu, pušio cigarete i igrao šah.

Upravo je šah bio njegova velika strast. Vagner je imao priliku da započne partiju sa legendom. „Odigrao sam dva poteza, a onda me je neko zamenio,“ kaže on uz osmeh. Čarls je, prema njegovim rečima, bio dobar, ali veoma nestrpljiv šahista. „Očekivao je brzu pobedu, nije bio smiren kraj table. Možda se u toj nervozi, cigaretama i kafi krio ceo njegov život.“

Od mračnog perioda do filantropije

Vagner je otkrio i mračniju stranu Čarlsove prošlosti. „On je na vrhuncu slave, krajem šezdesetih, koristio heroin i dospeo u zatvor, gde se i izlečio.“ U Beograd je stigao nakon tog teškog perioda, kao preporođen umetnik. „To više nije bio onaj izvorni Rej Čarls, ali je bio Rej Čarls za našu dušu,“ emotivno kaže Vagner.

Uprkos ličnim borbama, Čarls je bio i veliki dobrotvor. Vagner ističe da je sredinom sedamdesetih donirao milionsku sumu za pomoć slepima u Africi, pokazujući da je, pored genijalnog muzičara, bio i čovek velikog srca.

Koncert za pamćenje u Pioniru

Nastup u dvorani Pionir, tada reprezentativnom beogradskom prostoru, ostao je upamćen kao spektakl. Sa svojim velikim orkestrom i čuvenom ženskom vokalnom grupom The Raelettes, Rej Čarls je publici pružio veče za pamćenje. Vagner, koji je jedini imao fotoaparat i zabeležio te trenutke, kroz šalu kaže da je kao mladić pokušavao da se „ubaci“ u predivnu grupu The Raelettes.

Nasleđe koje živi

Rej Čarls je posetio Beograd još dva puta, ali je tada već bio okružen velikim obezbeđenjem, a njegova slava dostigla je neslućene visine. Revanš u šahu, nažalost, nikada nije odigran.

Ipak, ostale su uspomene na čoveka koji je spojio gospel, soul, bluz i kantri, i stvorio muziku koja prevazilazi generacije. Stevan Vagner ga sa divljenjem opisuje kao apsolutnog genija. „Ja mislim da ne postoji nijedan muzički umetnik koji je na nivou Reja Čarlsa,“ zaključuje on, potvrđujući da će sećanje na boravak velikog umetnika u Beogradu zauvek čuvati kao dragocena uspomena na jedno nezaboravno vreme.

(Telegraf.rs/izvor: OBN)