"Ovo su najopasniji ljudi u Beogradu!" Čuveni muzičar otkrio sve što zna

Dragan Ristić Kal, čuveni muzičar, glumac, producent i kompozitor, otkrio je ko su "najopasniji" ljudi u Beogradu. Prenosimo ono što je napisao na svom Fejsbuk nalogu:

"Najopasniji ljudi u ovom gradu nisu huligani, ni korumpirani političari. Nisu ni biznismeni bez porekla, bez fakulteta i bez ikakve ideje osim da budu bogati. Ne! Najopasniji su oni koji sa šezdeset otkriju da su nekada imali dedu sa opancima i babu koja je plakala uz „Svilen konac“.

Preporučujemo

To su oni urbani sa zamenjenim samoglasnicima i proverenim pasošem identiteta. Ljudi koji bolje razumeju anxiety nego anksioznost, koji se pre krste sa „Oh my God“ nego sa „Bože pomozi“. U detinjstvu su se stideli što im baba peva „Ajde Jano“, a danas je stavljaju na story sa crno-belom filter nostalgijom i heštegom #roots.

Zovu se Marko, ali traže da im kažeš "Marc". Kažu da su „iz Beograda“, ali nikada nisu izašli dalje od Vračara. Otac im se zvao Živorad, ali to ne ide uz LinkedIn, pa u CV-ju piše: "My father was a jazz lover".

U šezdesetoj, nakon dve žene, tri psihijatra i jedne sezone na Baliju, otkriju „Mito Bekrijo“ i rasplaču se kao da im je neko ukrao detinjstvo. Ne, nije vam niko ukrao ništa vi ste ga sami prodali za dve karte za Guns N’ Roses i jednu plastičnu diplomu iz Londona.

Foto: Telegraf.rs

Problem nije što ne znate ko ste. Problem je što vas je sramota da priznate odakle ste.

Dok ste gutali strane jezike, zaboravili ste sopstveni jezik. Sad kad više ne treba da se dokazujete nikome, postajete ono što ste oduvek mrzeli likovi iz sopstvene porodične slike, sa šajkačom u uglu i muzikom koja ne svira iz Spotify-ja nego iz kostiju.

Kasno je, bambiji. Koreni ne rastu kad vi hoćete, oni samo vire kad ste slabi."

Podsetimo, Ristić je rođen

Rođen je 9. septembra 1972. godine u Valjevu, gde je završio Gimnaziju, jezički smer. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu (odsek menadžment i produkcija pozorišta, radija i kulture) i master studije teorije dramskih umetnosti i medija na istom fakultetu.

Osnovao je 1996. godine u Valjevu muzičku grupu KAL sa kojom je ostvario veliki broj koncerata na brojnim muzičkim festivalima u zemlji i inostranstvu, za koju je komponovao i publikovao CD Asphalt Tango (2006), CD Radio Romanista (2009) i CD Romology (2013).

Foto: Telegraf.rs

Pored rada sa grupom angažovan je na filmu i pozorištu kao producent, glumac ili kompozitor:

Film Emira Kusturice „Crna mačka, beli mačor“ bio je saradnik za prevod i muziku (1998), Romsko pozorište „Romani Theatre Raidna“ iz Beograda, u predstavi „Rotaqi Sung“ (Miris točka)(2003) i u predstavi „Bahanalije“ Gorana Stefanovskog (2001) radio kao producent, glumac i kompozitor.Romsko pozorište „Vareso Aver“ iz Budimpešte, 2000. godine, u drami „Žak, ili pokornost“ Ežena Joneska radio produkciju, a bio je glumac i kompozitor, u predstavi „Krvava svadba“ Federika Garsije Lorke radio produkciju i glumio. Kulturni centar Šumadija, režirao je 2011. godine predstavu „Dživdile karing o drom“ (Život pored puta). U Radio Beogradu je radio od 1994. do 1997. godine u programu na romskom jeziku kao novinar, urednik i prevodilac.

Kao koordinator za romski jezik obavljao je praksu u Evropskom centru za prava Roma (ERRC) u Budimpešti. Govori romski i engleski, a služi se mađarskim. Od 1998. godine je direktor Romskog kulturnog centra Beograd i od 2011. godine član Upravnog odbora Centra za prava manjina i direktor Škole romskog jezika i kulture „Amala“.

(Telegraf.rs)