"Svađa nas drži na okupu, ja sam muzička prostitutka": Kako je Fredi Merkjuri govorio 1984. godine

U retkom, otvorenom intervjuu iz 1984. godine, muzička ikona Fredi Merkjuri pružio je uvid u unutrašnji rad benda Queen, svoje solo ambicije, izazove turneja i ličnu filozofiju. Njegovi komentari, ispunjeni prepoznatljivom duhovitošću i iskrenošću, bacaju novo svetlo na dugovečnost i jedinstvenu dinamiku jedne od najvećih rok grupa svih vremena.

Merkjuri je priznao da, iako voli svoj posao, razgovori sa novinarima često znaju da budu naporni. Na pitanje kako se oseća na kraju napornog dana, Fredi je odgovorio: "Volim svoj posao, ali mrzim da razgovaram sa ljudima poput vas." Ipak, dodao je da je srećan što je sagovornik sa njim poslednji, jer mu je obećano da će dobiti "najbolji intervju".

Preporučujemo

Queen: Četiri solo projekta u jednom bendu

Jedna od centralnih tema intervjua bila je ravnoteža između solo karijera članova benda i opstanka Queen-a. Merkjuri je otkrio da su sva četiri člana - on, Brajan Mej, Rodžer Tejlor i Džon Dikon - snažni autori, što bendu daje jedinstvenu snagu. "Na smešan način, mislio sam da smo mi jedna od retkih grupa gde svi članovi pišu. Verovao sam da ćemo solo albume raditi mnogo pre ovoga," rekao je Fredi.

On je objasnio da, u suštini, "Queen albumi su kao četiri mala solo projekta unutar sebe". Svaki član donosi svoje pesme i stil, što doprinosi raznovrsnosti i sprečava dosadu. "Pišemo različite pesme, što nas drži zainteresovanima," istakao je, objašnjavajući zašto nisu ranije ozbiljnije krenuli sa solo projektima.

Borba kao katalizator i tajna opstanka

Fredi je slikovito opisao interne tenzije u bendu. Na sugestiju da se rad u studiju, kada svi članovi donose svoje ideje, čini kao "borba petlova", Merkjuri je uz osmeh potvrdio: "Jeste, kao borba petlova! Četiri petla se bore." Ipak, naglasio je da te "borbe" služe kao vezivno tkivo. "Mislim da nas svađe drže na okupu," rekao je, dodajući da su svi članovi "vrlo snažni karakteri" sa jakim egom.

Upravo ta dinamika, gde nijedan član ne dominira u potpunosti, sprečava raspad. "Mislim da se bendovi raspadaju kada postoji jedna vrlo snažna osoba, a ostali ostanu po strani i pomisle: 'O, Bože, ovaj seronja je previše jak, želimo da se pridružimo drugom bendu'. Ali nas četvorica smo vrlo jaki individualno, pa se jednostavno nastavljamo sukobljavati. Nijedan od nas ne želi da ode, jer ako odeš, to je kao da si kukavica," duhovito je primetio.

Turneje: Potreba za svežinom

Govoreći o predstojećoj turneji 1984. godine, Fredi je izrazio entuzijazam. "Ovoj turneji se radujem jer je nismo imali dve godine. To znači da ćemo moći da radimo različite stvari. Biće osvežavajuće," rekao je. Prisetio se ranijih turneja koje su trajale po tri, četiri meseca i bile "užasne". "Nisam želeo da ponovo izađem na binu. Nakon nekog vremena, pesme su zvučale vrlo... znate, ako radite tri meseca, istu rutinu, jednostavno vam treba odmor da biste uneli svežinu."

Najavljeno je da će nova turneja obuhvatiti pesme sa svih albuma, uključujući i one najranije, kako bi se zadovoljili svi fanovi.

Majkl Džekson, Dejvid Bouvi i Elton Džon: Spontana saradnja

Merkjuri je tada potvrdio da je snimio tri pesme sa Majklom Džeksonom, uključujući "Victory", koje još nisu objavljene. Razlog je, kako kaže, nedostatak vremena zbog obostranih obaveza. Otkrio je i da je pesmu "State of Shock", koju je prvo uradio sa Džeksonom, na kraju snimio Mik Džeger jer Fredi nije mogao da dođe u studio. Naglasio je da je najvažnije da prijateljstvo opstaje.

Govoreći o saradnjama uopšte, Fredi je rekao: "Ne razmišljam o takvim stvarima. Ponekad jednostavno sretnete prijatelje i ako razmišljate o zajedničkoj pesmi, razgovarate o tome." Pomenuo je i dugogodišnje prijateljstvo sa Eltonom Džonom, sa kojim se nada budućoj saradnji. Istakao je da je spontanost ključna, kao što je bio slučaj sa pesmom "Under Pressure" sa Dejvidom Bouvijem. "Nije bilo planirano. Ako je planirano, onda je dosadno."

Lična refleksija i filozofija sreće

Reflektujući na svoj imidž i prošlost, Fredi je priznao da se ponekad smeje sam sebi kada vidi stare fotografije sa dugom kosom i crnim noktima. "Užasno!" rekao je. Međutim, naglasio je da ne žali ni za čim što je uradio. "To je jednostavno proces odrastanja, sticanje iskustva."

Na pitanje o najvažnijoj stvari u životu, inspirisanu izjavom Kita Ričardsa da bivanje na sceni i divljenje mladih nije odgovor na život, Fredi je odgovorio: "Najvažnija stvar za mene je da budem srećan, da budem iskren, da se zabavljam. Muzika je, naravno, važna za mene, jer to je moj život. Ali to nije sve i svja. Za mene je sreća najvažnija stvar. A ako sam srećan, to se vidi i u mom radu." Zaključio je s dozom humora: "U suštini, samo želim da budem srećan, da zaradim mnogo novca i da kupim mnogo stvari. Posebno u Beču!"

Intervju iz 1984. otkriva Fredija Merkjurija kao kompleksnu ličnost – genija koji je, uprkos svom grandioznom scenskom alter egu, bio duboko ukorenjen u vrednostima autentičnosti, prijateljstva i, pre svega, potrage za srećom. I dok su "četiri stare dame i dalje rokale", Fredi je, u svom stilu, nagovestio da je pred njima još mnogo nepredvidivih, ali uzbudljivih poglavlja.

(Telegraf.rs)