Sećanje na Kornelija Batu Kovača: Od bašte Subotice do kraljevskog prijema – Životna priča maestra

Muzički velikan Kornelije Bata Kovač (1942-2022) bio je ne samo izvanredan kompozitor i instrumentalista, već i pripovedač sa dušom, čiji je životni put prožet muzikom, izazovima i dubokim ljudskim iskustvima. U jednom od svojih gostovanja u emisiji „TV lica...kao sav normalan svet“ na RTS-u, Bata Kovač je svojevremeno podelio intimne detalje svog odrastanja, muzičkih početaka, uspona u karijeri i ličnih uverenja, ostavljajući za sobom bogato svedočanstvo.

Subotičko detinjstvo – Idila „Kert Varoša“ i majčina „intervencija“

Odrastanje u Subotici, u delu grada koji je nazvao „Kert Varoš“, Kovač je opisao kao idilično. Njihov dom nalazio se na samom kraju ulice, okružen velikom baštom, njivama i voćnjacima, što je za njega i njegovog brata Mišu predstavljalo savršeno igralište. „Mislite, to je sad danas kad odete tamo i kažete nekom tu je bilo žitno polje. Šta, kako žitno polje?“, prisećao se Kovač s osmehom, ilustrujući promenu pejzaža.

Preporučujemo

Bratski odnos sa Mišom bio je poseban, obeležen Batom kao „starijom i ozbiljnijom generacijom“. Kroz anegdotu o tome kako je brata slao ispred sebe, Kovač je duhovito oslikao njihovu dinamiku, govoreći: „Idi ti napred ispred nas. Mislim, mi smo ozbiljnija generacija, a ti si klinac“.

Najupečatljiviji detalj iz ranog detinjstva svakako je bila majčina borba za njegovu muzičku budućnost. Suočen sa pet dvojki na polugodištu i tri na kraju osmog razreda, Kovač je bio pred ponavljanjem godine. „Dvojke su tada u stvari bile ko kečevi“, pojasnio je. Njegova majka, suočena sa sinovljevim neuspehom iz matematike, posetila je profesora i preklinjala ga da mu „pokloni ocenu“. „On neće ići u ovu redovnu gimnaziju niti na neke smerove gde treba matematika, nego će ići u muzičku školu“, prenela je majka profesoru. Ova intervencija, uprkos očevoj rigoroznosti po pitanju učenja, otvorila mu je vrata u svet muzike.

U porodici Kovač, učenje je bilo prioritet. Kovač je s ponosom istakao ulogu svoje supruge, koja je „učila“ sa njihovim ćerkama, omogućavajući mu da se posveti karijeri. Posebno je izdvojio ćerku Spomenku: „Ona je maltene mogla da ide na ispit prve godine iz klavira, jer je naučila sve Bajernove vežbe sama.“

Sarajevo – Susret sa „Indeksima“ i bunt protiv akademskih strogosti

Prelazak u Sarajevo zbog studija na Muzičkoj akademiji doneo je nove izazove. Kovač se prisetio frustracija zbog stroge discipline i akademskih zabrana u klasičnoj muzici. „Strašno me nervirala ta disciplina, zabranjeno je ovo, zabranjeno je ono“, rekao je, navodeći primer zabrane paralelnih kvinti u pop muzici.

U Sarajevu je usledio i sudbonosni susret sa članovima kultne grupe „Indeksi“. Kovač se setio kako je na igranci prvi put video Davorina Popovića „Pimpeka“, koji je u to vreme bio poznat kao fudbaler. „I tog istog Pimpeka, to jest Davorina Popovića vidim na bini sa Indeksima“, opisao je. Rad sa „Indeksima“ bio je ključan za Kovača, jer je tada naučio kako funkcioniše grupa. „Oni su bili vrlo talentovani mladi ljudi... Naučio sam kako funkcioniše grupa tog tipa“, zaključio je.

„Korni grupa“ i put ka inostranstvu – Promocija u Milanu i susret sa kraljicom

Kovač je priznao da je do 1968. godine, osećajući zasićenost muzičkom scenom, odlučio da krene dalje. „Jednostavno tu mi je pukla stvar i prestao sam s Korni grupom“, izjavio je.Želja za osvajanjem međunarodnog tržišta odvela ga je, sa „Korni grupom“, u Milano. „Mi smo jedina grupa koja je u to vreme snimila za inostranu firmu... snimali smo dva puta po 15 dana“, rekao je Kovač, objašnjavajući da je album „Not an Ordinary Life“ izdat za kuću „Ricordi“ na predlog poznatog kompozitora Karla Alberta Rosija.

Kasnije, tokom rata u Bosni i Hercegovini, Kovač se preselio u Španiju. Tamo je snimio instrumentalni CD „Lápices para la Paz“ (Olovke za mir), posvećen deci pogođenoj ratom u BiH.  Ovaj humanitarni poduhvat doveo ga je i do prijema kod španske kraljice, događaja koji je ostavio snažan utisak. Kraljica je, prepoznavši njegovo delo, pitala: „Nadam se da nije hard rock?“, na šta su svi brzo odgovorili da nije.

„Šta da vam kažem, mislim, bio sam i kod druga Tita, pa šta sad?“, prokomentarisao je Kovač, poredeći svoje iskustvo sa Josipom Brozom Titom i opisujući susret sa kraljicom kao „lepo iskustvo“.  Prisetio se i reakcije kraljice na njegovu izjavu: „Ja sam Srbin, ali vidite nismo mi baš takvi kao što se priča“. Kraljica je na to odgovorila: „Pa ne mora da sve bude tako kako piše u novinama“, rečima koje su mu, kako je istakao, „jako prijale“.

Saradnje, filozofija i porodično nasleđe

Tokom svoje bogate karijere, Kornelije Kovač je sarađivao sa brojnim istaknutim izvođačima, uključujući Zdravka Čolića, Biseru Veletanlić i Oliveru Katarinu. „Za svakog pevača kad sam radio, za koga sam radio, ja sam bio Čolić, kad sam za njega radio, mislio kao on... Kad sam radio za Biseru, bio sam Bisera... Olivera“, rekao je, ilustrujući potpunu posvećenost svakom projektu.

Duboko je verovao u povezanost muzike i društva, citirajući Platona: „Kakva je muzika, takva je i država“. Kovač je to preformulisao u „Očigledno muzika nam je takva kakav smo narod, a narod smo takav kakva nam je država i kakva nam je muzika“, zatvarajući krug.

Porodica je za njega bila stub života. Kovač je ponosno isticao svoje tri ćerke, Anicu, Aleksandru i Kristinu, i unuku Taru. „Sjajno je osećanje imati tri ćerke. Kažu: bogat je otac sa tri ženska deteta. Imam i unuku Taru, koja će isto biti fantastično dete“, rekao je svojevremeno Bata. Naglasio je Tarinu jedinstvenost: „Toliko je svojstvena, ima nešto posebno... vesela je, optimistična... klavir svira sa dve ruke, naravno.“

Kornelije Bata Kovač je, kroz svoje reči i dela, ostavio neizbrisiv trag na muzičkoj sceni, ali i kao inspiracija za buduće generacije, pokazujući kako se talent, upornost i posvećenost mogu pretopiti u izuzetan životni i umetnički put.

(Telegraf.rs/izvor: RTS/Emisija "TV lica...kao sav normalan svet")