Priča kako je nastala pesma "Beograđanka" i kako je Halid Bešlić reagovao na raspad Jugoslavije

Retko koja pesma na našim prostorima uspeva da istovremeno budi nostalgiju, pokreće emotivne lavine i istovremeno krije duboke, gotovo političke, slojeve značenja ispod površine. Upravo takva je "Vraćam se majci u Bosnu", poznata široj javnosti kao "Beograđanka", kultni hit Halida Bešlića. Ono što na prvi pogled deluje kao romantična balada o ljubavnom rastanku, zapravo je mnogo kompleksnija priča o identitetu, domu i neizrečenoj tuzi za jednim prošlim vremenom.

Nedavna emisija "Oko magazin" na RTS-u pružila je jedinstven uvid u genezu ove pesme i emotivni svet Halida Bešlića, rasvetlivši složene narative koji su oblikovali umetnika i njegovo delo. Kroz svedočenja Dragana Stojkovića Bosanca, Nazifa Gljive, tekstopisca "Beograđanke", i Halidovog kuma Maše Šipovca, dobili smo retku priliku da zagrebemo ispod površine i otkrijemo zašto je ova pesma mnogo više od obične ljubavne pesme.

Preporučujemo

"Nije Beograđanka, nego Bosna": Razotkrivanje pravog značenja

Dragan Stojković Bosanac je, analizirajući pesmu, jasno izneo ključnu tezu koja menja perspektivu slušanja: "To nije bila u pitanju Beograđanka, to je u pitanju bila Bosna." Ova rečenica nije samo zanimljiv detalj, već temelj za potpuno novo tumačenje pesme koja je zavladala radijskim etrom.

Tekstopisac Nazif Gljiva, autor "Beograđanke", potvrdio je i produbio ovu ideju, nudeći lično svedočanstvo o nastanku stihova. Gljiva se prisetio specifičnog perioda svog života, koji opisuje kao "umetničko rastrojstvo". Tamo, u malom jadranskom mestu Srebrenom, gde je boravio na letovanju sa suprugom, svoja dva sina i malom Draganom, ćerkom jedne poznanice, rodila se inspiracija. Dok su se Halidov sin Emir i mala Dragana bezbrižno kupali i prskali u moru, Gljiva je osetio neobičan podsticaj. "Reko ja njemu idem ja napisat Samo za tebe Beograđanko mala, pa šta Bog dadne," prisetio se Gljiva, jasno aludirajući na trenutak u kojem je shvatio da stvara nešto posebno.

Iako je pesma, zahvaljujući Halidu i njenoj melodičnosti, postala instant hit i bila prihvaćena sa oduševljenjem širom Jugoslavije, njeno značenje je, prema Gljivi, bilo pogrešno interpretirano. Javnost je uglavnom pesmu shvatila kao romantičnu priču o Halidovoj zaljubljenosti u Beograđanku, ili pak o ljubavnom jadu. Međutim, Gljiva je želeo da pojasni dublju simboliku: "Ja ću ostati u Beogradu, ne kažem ja se vraćam u Bosnu." Za njega, povratak u Bosnu bio je povratak korenima, identitetu, a ne samo napuštanje devojke.

Pesma kao suptilni komentar na predratno doba

Gljiva je objasnio da je kreiranje "Beograđanke" bilo "komercijalno, umetničko, ne znam kakav potez" sa višestrukim ciljem. Pesma je bila način da se pomenu i Beograd i Bosna u specifičnom političkom kontekstu predratne Jugoslavije. Bilo je to vreme, kako Gljiva naglašava, kada se "najbolje živelo" u ono "vreme Ante Markovića". Evropa je držala i pržila, a niko nije slutio nadolazeći rat. U toj naizgled bezbrižnoj atmosferi, pesma je služila kao suptilni podsetnik na važne geografske i emotivne tačke, sa posebnim akcentom na Bosnu. "Ali Bosnu moramo pomenuti, Halide mi smo iz Bosne," Gljiva je odlučno poručio, naglašavajući neraskidivu vezu sa domovinom.

Priča o maloj Dragani, čiji su se životni putevi nakon rata prelomili - od udaje, rođenja deteta, do razvoda i ponovnog povratka u Bosnu - služi kao moćna metafora. Njen životni krug oslikava težinu vremena, ali i neizbežnost povratka suštini, korenima, mestu pripadnosti, bez obzira na sve životne turbulencije.

Halidova egzistencijalna bol: Raspad Jugoslavije kao lična tragedija

Pored analize "Beograđanke", emisija je bacila svetlo na Halidovu duboku emotivnu vezanost za Jugoslaviju i njegovu bol zbog njenog raspada, što je imalo ogroman uticaj na njegov umetnički izraz. Halid je jasno izrazio svoje osećanje izdaje od strane politike: "Oba vremena su otrovna. Politika nas je zatrovala. Kako da pevaš kad je vazduh pun politike." Ove reči govore o dubokom razočaranju i osećaju bespomoćnosti umetnika pred naletom sila koje su uništavale sve što je gradio i verovao.

Njegov album "Nikom više ne verujem", izdat pred sam rat, bio je zvučni zapis tog perioda, odraz rastućeg nepoverenja i opšteg osećaja izgubljenosti. Halidov kum, Mašo Šipovac, pružio je intiman uvid u Halidovu ličnu tragediju. Halid je, kao i mnogi drugi, bio primoran da ode u Nemačku, u Štutgart, gde su jedno vreme živeli zajedno. Šipovac je svedočio o dubini Halidove patnje: "Niko to teže nije podneo, nikako nije mogao da prihvati taj rat i raspad Jugoslavije."

Za Halida, Jugoslavija nije bila samo politička tvorevina, već ideal, sistem vrednosti i način života. "On je volio Jugoslaviju, bio je veliki Jugosloven," istakao je Šipovac, opisujući Halidovu viziju jedinstva i zajedništva. Kada bi se nakon svega razgovaralo o ratu, Halid bi samo lakonski i sa bolom u glasu odgovorio: "Hvala Bogu da je iza nas," izbegavajući dublje analize, jer je bol bila prevelika. Bio je to znak povlačenja u sebe, suočavanja sa neprebolnim gubitkom, ali i tihe nade da je najgore ipak prošlo.

Trajno nasleđe: Pesma koja govori više od reči

Priča o Halidu Bešliću, "Beograđanki" i Jugoslaviji duboko je ukorenjena u kolektivnom sećanju. Ona nas podseća na kompleksnost ljudskih emocija u vrtlogu istorijskih događaja. Halid Bešlić, kao umetnik, uspeo je da kroz svoju muziku ispriča ne samo lične priče, već i kolektivnu dramu, čežnju za domovinom i izgubljenim idealima.

Njegova integritet i iskrenost, kako je to Mašo Šipovac na kraju izrekao, ostaju trajno svedočanstvo: "On se nije ogriješio prije svega o svoj narod, a nije o jedan drugi narod u Bosni i na Balkanu." Halid Bešlić je ostao veran sebi i ljudskim vrednostima, stvarajući muziku koja i danas, decenijama kasnije, nastavlja da dira duše i podseća nas na snagu ljubavi, upornosti i neizbežnog povratka - bilo domu, bilo sopstvenim korenima. "Beograđanka" tako ostaje himna čežnje, putokaz za povratak i testament jednog vremena koje je nestalo, ali čije se lekcije i emocije i dalje prenose kroz melodiju i stihove.

(Telegraf.rs/izvor: RTS/emisija "Magazin Oko")