Praznik poezije i muzike: Kultni kabare proslavlja Svetski dan poezije u Beogradu

U susret još jednom izvođenju čuvenog kabarea u MTS dvorani, glumci Nebojša Dugalić i Boris Pingović govore o tajni dugovečnosti svog projekta, selekciji stihova i pesama, te o tome kako se istinske vrednosti prenose na nove generacije u eri „instant kulture“.

Muzičko-poetski kabare „Da, to su bili dani“ postao je svojevrsni kulturni fenomen koji prkosi zakonima tržišta i prolaznosti. Ove godine, tradicionalni susret sa beogradskom publikom zakazan je za 21. mart, datum koji nosi dvostruku simboliku – početak proleća i Svetski dan poezije.

Preporučujemo

Proleće i poezija kao lek

Na pitanje zašto je baš ovaj datum odabran za nastup u MTS dvorani, Nebojša Dugalić ističe da slučajnosti nema.

„Kada smo razmišljali o datumu koji bi mogao da bude baš naš dan za tradicionalno izvođenje u MTS dvorani, shvatili smo da nema boljeg dana od 21. marta. Osim što je Svetski dan poezije, to je i prvi dan proleća. Čini mi se da nam, posebno u ovim vremenima u kojima živimo – i mi ovde interno i globalno – to nikada nije bilo potrebnije“, kaže Dugalić.

Foto: Privatna arhiva

Dve decenije trajanja

Kabare se izvodi još od 2004. godine, što je fascinantan podatak za bilo koji scenski format. Dugalić objašnjava da na početku nisu mogli ni da naslute ovakvu dugovečnost.

„Mi smo krenuli ovo da radimo apsolutno nesluteći da će ovaj naš rad i trud imati ovakvu dugovečnost, pošto obično navikli smo da predstave najčešće nemaju toliko dug život. Međutim, izgleda da u nama postoje neki nesvesni porivi da preživimo. Dakle, postoji neki nagon preživljavanja koji niče i rađa se na nekim neverovatnim mestima. Mi smo i počeli celu ovu priču u pokušaju da napravimo neku svoju malu oazu preživljavanja, gde ćemo isključivo sami kreirati strukturu programa, svirati muziku koju volimo, govoriti poeziju koju volimo i govoriti stvari koje su nam bliske, a za koje verujemo da nadilaze svako teško i nemoguće vreme.“

Ovo je sedma godina kako se kabare izvodi u prostoru nekadašnje Dvorane Doma sindikata, a Dugalić naglašava da je namera od samog starta bila jasna:

„Želeli smo da ostanemo tamo gde nam je nekako najvažnije... da nastavimo to preživljavanje za koje verujem da će trajati dok smo živi.“

Evolucija ansambla i osluškivanje publike

Boris Pingović se osvrnuo na to kako se kabare menjao tokom godina. Ono što je počelo kao duo, preraslo je u ozbiljan muzički sastav.

„Naravno da nam je prijalo da menjamo, bilo bi nam i dosadno da dvadeset godina radimo istu stvar. Menjali smo i sastave – počeli smo samo Nebojša i ja, posle nam se pridružila Nina Ćosić, pa smo neko vreme funkcionisali kao trio, a onda su se priključili i Voja Savić i Peđa Đokić. Sada ovde imamo priliku da budemo u onom najmnogoljudnijem sastavu, tako da smo sada ozbiljan koncertni bend“, objašnjava Pingović.

On ističe da je sam program „kolažni“ i da se menjao u interakciji sa onima koji ih slušaju.

„Naše ponude smo proveravali kroz reakciju publike. Osluškivali smo ih – koliko to na njih ima određen uticaj, kako oni rezonuju u svemu tome. Ako nešto ne prođe, prosto smo smanjivali, a neke stvari su našle svoje mesto upravo zbog onoga što smo prepoznali u publici. To nam je bio kriterijum po kome se kabare menjao.“

Borba protiv zaborava: Evergreen kao vrednost

U vremenu koje favorizuje brzu konzumaciju i „instant kulturu“, Dugalić i Pingović vide svoj rad kao misiju očuvanja onoga što zaista vredi.

„Postoji ta neka namera da čuvamo nešto iz te tradicije. Svi smo svedoci – pojave se hitovi, pa onda zamru, ljudi zaborave, a neke nove generacije nikada nisu čule neke stvari. Nama se to učinilo nepravednim – da neki takvi blistavi rariteti ostanu negde tamo. Ako već ovo radimo, neka to bude i oživljavanje tog stvaralačkog truda ljudi koji su stvarno napravili izuzetne stvari“, kaže Dugalić.

Boris Pingović precizira šta za njih zapravo znači pojam „evergreen“.

„Evergreen nije ono što prvo pomislimo, kao neka pesma Michaela Jacksona. Evergreen je svevremeno, ono što vredi. Nema nikakve razlike između onoga što vredi u ovom vremenu i u nekom ranijem vremenu, samo što se danas te vrednosti mnogo teže probijaju kroz ovaj 'topli zec' do nekog šireg auditorijuma.“

Dugalić dopunjava ovu tezu primerom iz ličnog glumačkog iskustva:

„Kad god sam imao prilike da učestvujem u nekim predstavama ili programima koji su zaista kvalitetni, uvek se dešavalo po pravilu da su ljudi to primali izuzetno intenzivno. Oni u tome prepoznaju razliku, makar i nesvesno. Vide da im je ponuđeno nešto što nije ona svakodnevna, naviknuta, uobičajena hrana za njihova čula, nego da je ovo nešto što je zahvatilo mnogo dublje.“

Publika od 7 do 77

Interesantno je da kabare privlači sve mlađu publiku, iako se oslanja na pesme i stihove koji su nastajali decenijama unazad. Boris Pingović opisuje tu raznolikost:

„Struktura publike se nije menjala generacijski – imamo ljude od 7 do 77 godina. Imali smo neverovatna iskustva gde nam divna deca posle izvođenja prilaze da izraze svoje utiske. A opet, bili smo i pomalo zabrinuti kada smo u prvom redu videli dve bake od oko 80 godina, pa smo se pitali 'Bože, kako će one preživeti ovaj naš buku', s obzirom na to da mi tu sviramo i Azru i Štulića... ali ne, one su došle prve i uživale su.“

Ipak, menjanje repertoara nosi i svojevrstan rizik, jer publika često ne želi da se odrekne starih favorita.

„Imamo problem kada nešto promenimo i izostavimo pesmu koju smo ranije svirali – ljudi nam priđu i pitaju: 'Pa što ste ono izbacili? Mi smo zbog toga došli!' To su te slatke muke“, kroz smeh kaže Pingović.

Specijalni gosti za praznik poezije

Za nastup 21. marta, Dugalić i Pingović najavljuju i pojačanja na sceni. Gošće će biti Jelena Jovičić i Kristina Savić, zvezde Pozorišta na Terazijama.

„One su vrsne, sjajne umetnice i uvek nam je problem kako da posle njihovih interpretacija mi nastavimo to što radimo. One su zaista blistave“, zaključuje Nebojša Dugalić.

Muzičko-poetski kabare „Da, to su bili dani“ ostaje svedočanstvo da prava umetnost ne poznaje rok trajanja i da je oaza u kojoj se slavi život kroz stih i ton i dalje širom otvorena za sve generacije.

(Telegraf.rs)