Maja Odžaklijevska otkriva ultimatum koji joj je promenio život: Ako ne pobedim, prestajem da pevam

Legendarna umetnica Maja Odžaklijevska, čija karijera neraskidivo stoji uz festival „Beogradsko proleće” još od 1979. godine, gostovala je u „Beogradskoj hronici” povodom predstojećeg festivala, ali i svog rođendana. U iskrenom razgovoru, otkrila je nepoznate detalje o svom čuvenom ultimatumu, lenjosti kompozitora i želji da snimi još jednu ploču.

Od sudbonosnog izvođenja pesme „Daljine” 1979. godine, Maja Odžaklijevska postala je sinonim za vrhunsku interpretaciju. Iako je na festival došla kao mlada pevačica, njen pristup poslu bio je beskompromisan. Toliko, da je uspeh na tom festivalu odredio njenu čitavu budućnost.

Preporučujemo

Maja se prisetila trenutka kada je dobila nagradu za najbolju interpretaciju, koju smatra najvećim priznanjem. Tom prilikom je otkrila tajnu koju je tada čuvala:

„Ja ću vam reći samo jedan podatak: da u tom periodu, ja sam rekla čoveku s kojim sam bila u zajednici – ukoliko ne pobedim na Beogradskom proleću, odnosno ne dobijem nagradu za interpretaciju, ja ću prestati da pevam. Kaže: ’Zašto?’. Da, stvarno sam to mislila. Zato što sam toliko dugo već spremala tu pesmu, ja sam je briljantno donela, svaku sitnicu, vodila sam računa o amplitudama, o dinamici, o toj nežnosti, o, na kraju krajeva, i delom glumi, da to donesem na pravi mogući način. I ja znam da sam je uradila do perfekcije. Niko tako ne pristupa, tako studiozno ne pristupa poslu.”

Na pitanje zašto tokom decenija nije snimila više pesama, Maja krivicu ne vidi u sebi, već u promenama u muzičkoj industriji i nedostatku saradnika koji bi pratili njen senzibilitet.

„To ne zameram ja sebi, nego to je jedan sveobuhvatni faktor. Morate naći producente, one koji hoće da vam omoguće studio, onda moraju da se izaberu lepe pesme od raznih kompozitora. To je vrlo težak posao, zato što su se kompozitori malo ulenjili i ne daju baš onako jednu lepezu kompozicija koja bi mene održala na nekom, uslovno govoreći, vrhu. I zbog toga je malo produkcijski.”

Ipak, želja za novim materijalom i dalje postoji, a Maja kroz smeh pominje format koji mnogi smatraju prevaziđenim:

„Iskreno se nadam da, pre nego što se budemo opraštali od ovozemaljskih zadovoljstava i porodice i svih vas, ja bih volela da snimim jedan LP još, da to pružim malo... Ja to zovem po starinski, znate, ploča. CD u redu, neka bude šta bude, samo neka neki nosilac zvuka.”

Prisćajući se zlatnog doba festivala širom bivše Jugoslavije, Maja ističe da je tadašnji kvalitet muzike bio rezultat uzajamnog poštovanja i motivacije među kolegama:

„Bilo je teško, ali svi smo poštovali jedni druge. Mi nismo gledali jedni druge kao konkurenciju, nego kao stimulans. Znate, kad imate plejadu dobrih pevača koji učestvuju na Beogradskom proleću, ili na Skopskom festivalu, Splitskom festivalu, bilo kom, Zagrebačkom... Gde su sve jaka imena, gde su odlični pevači, gde se nije znalo ko bolje od koga peva. Onda ste morali nekako da zauzmete neku poziciju sa koje ćete učiti od starijih, upijati i sažimati sve to i dati jedan produkt koji se zove dobra interpretacija.”

Maja, koja je često sama pisala svoje tekstove „u nedostatku dobrih tekstova”, danas traga za melodijom koja ima dušu, a ne samo tehničku perfekciju.

„Dobra melodijska linija, pod uslovom da nije AI (veštačka inteligencija). To bi bila lepa, raskošna jedna melodijska linija, ne sa nekim visinama i ne znam bog zna kakvim bravurama, nego da to teče. Znate, najprijemčivije je kada slušate muziku koja teče kroz vas, koja vas ne okupira. A to je ono što ja volim, ja volim muziku koja teče.”

Na ovogodišnjem revijalnom „Beogradskom proleću”, zakazanom za 24. april, publika će ponovo imati priliku da čuje „Daljine” – pesmu koja je pre 45 godina odredila put jedne od najvećih vokalnih solistkinja naših prostora.

(Telegraf.rs/izvor: RTS)