Veče igranja uz melanholične pesme: Molchat Doma doneli duh ruskog post panka u Luku Beograd

Popularni beloruski post pank sastav Molchat Doma nastupio je sinoć u Luci Beograd. Ovo je bio treći put da nastupaju u Srbiji - 2020. svirali su u Beogradu, što je bio njihov prvi nastup u našoj državi, a takođe su, nastupili i na glavnoj bini Exit festivala 2022. godine.

Uvod u veče bio je DJ set Bereze, odnosno Antona Berezina, čija se zvuk oslanja na bas muziku, klasičnu rejv energiju i analogne sintisajzere.

Preporučujemo

Bereza je ruski DJ koji živi i nastupa u Srbiji, a u njegovom zvuku čuju se i uplivi daba, trensa, elektra, brejkbit ritmova, tehna...

Osim so9lo projekta Bereza, Berezin ima i druge - nastupa i kroz projekte Wolfstream, Seven Knives i francuski duo novog talasa Otchim. U karijeri je nastupao u klubovima i platformama kao što su Kater Blau i HOR u Berlinu, Red Light Radio u Amsterdamu i Drugstore u Beogradu.

Molchat Doma izašli su na binu pod crvenim svetlom i obavijeni dimom i koncert u Luci Beograd otvorili pesmom "Kolesom", sa albuma "Belaya Polosa" iz 2024. godine, a potom nastavili u istom maniru, svirajući još dve pesme sa istog albuma: "Ty ne znaesh kto ya" i "III".

Promocija albuma "Belaya Polosa" upravo je bila i povod za svetsku turneju. Sam album je na neki način ključna tačka u karijeri benda, i to iz više razloga - album donosi promenu u stilu, prožet je uticajima sint-popa devedesetih i digitalnim ritmovima. Zvuk na poslednjem studijskom izdanju benda inspirisan je bendovima Depeche Mode i The Cure.

Takođe, kompletan materijal koji se nalazi na albumu nastao je nakon što su članovi grupe doneli odluku da napuste Minsk i presele se u Los Anđeles. Album kroz melanholične tekstove odražava proces navikavanja na potpuno novu sredinu i životnu neizvesnost.

Napuštanje nekadašnje sovjetske države se, reklo bi se, odrazilo i u zvuku benda. Muzika Molchat Doma bila je neodvojivo povezana sa arhitekturom, naročito brutalističkom, što se odražava i na omotima albuma. Daleko od brutalizma, danas ih inspirišu emocije i životna iskustva, pre nego mesta, te su arhitektura i urbaniprostori prestali da imaju tako važnu ulogu u njihovoj muzici.

Ipak, možda prvu veću reakciju publike izazvala je pesma s njihovog debitanstkog albuma "S krysh nashikh domov" - "Doma Molchat". Publika se više pokrenula, a pevanje teksta pesme konačno je počelo da dopire i iz publike, ne samo sa bine. Da li će Molchat Doma uvek da ostane prepoznatljiv po tom zvuku ili će publika bendu da "dozvoli" dalju muzičku evoluciju benda.

Bend se vratio na poslednji objavljeni album pesmom "Ne Vdvoem", a potom se ponovo vratio u prošlost pesmom "Obrechen", sa albuma "Monument". Ipak, prvi deo koncerta bio je većinski posvećen novom albumu.

Uprkos promeni zvuka, koja jeste očigledna, Molchat Doma ipak su uspeli da zadrže ono što njihove pesme čini prepoznatljivim, taj karakterističan zvuk benda. Molchat Doma i dalje predstavljaju "tamnu stranu panka", posebno kao njegov kasniji derivat, a ujedno i elektronike i sint popa. Istočnoevropska brutalistička estetika sa kojom su Molchat Doma "eksplodirali" na svetskoj sceni, uvek će ostati kao deo njihovog identiteta.

Bilo da su optimistične ili teskobne, njihove pesme povezivala je zarazna ritam-mašina koju je programirao gitarista benda Roman Komogortsev. Preko toga nadovezivali su se uzletni sintisajzeri, upečatljivi gitarski rifovi i duboke, čvrste bas linije Pavela Kozlova. Melanholični vokal pevača Jegora Škutka, izgubljeni u izmaglici reverba, ali i onoj fizičkoj, jer je bend neretko bio okružen dimom, dokazao se kao stavka koja bendu daje prepoznatljiv zvuk. Vitke građe i duge kose koja mu pada preko lica, na momente izgledajući i isposnički, Škutko je na sceni delovao smireno i fokusirano, prelazeći od gotovo statueskne interpretacije do potpuno opuštenog plesa na bini.

Između pesama zahvaljivao se publici kratkim "Spasibo", a više od toga nije bilo ni potrebno - bend je komunicirao kroz muziku.

Najveću "žurku", đurksnje i horsko pevanje publika je bendu priredila pred sam kraj koncerta, kao i tokom bisa, kada se zaređalo više pesama sa albuma "Etazhi".

Taj deo koncerta otvoren je poslednjom pesmom pre bisa - "Na Dne" - a nastavljen ponovnim izlaskom benda na binu, kada su se zaređale "Kletka" i "Toska", koje su postale planetarno popularne, a sami članovi benda istakli su da nisu očekivali da te pesme dostignu toliku popularnost.

Prvim kratkim obraćanjem na engleskom, frontmen benda pozvao je na ples uz pesmu "Tancevat", koja govori o neumeću plesanja, dok je koncert završen njihovom najpopularnijom pesmom, koja je tokom godina postala hit na društvenim mrežama, ali se pojavljivala i u reklamama - "Sudno" - inače ispevanom poezijom koju je pisao Boris Rižij.

Bend se zahvalio publici, a potom su se povukli sa bine, ostavivši publiku u nadi da će ih ponovo videti u Beogradu u skorije vreme.

(Telegraf.rs)