Skoplje je pevalo Šabana: Giš raspalio Vlae - trg pun, publika na nogama do ponoći!

Postoje koncerti koji se slušaju. Postoje oni uz koje se igra. A postoje i večeri koje se pamte, jer muzika na nekoliko sati izbriše granice između država, generacija i ljudi.

Upravo takva bila je skopska noć posvećena neponovljivom Šabanu Bajramoviću.

Preporučujemo

U okviru manifestacije „Karpošovo kulturno leto 2026“, koja od 20. do 30. avgusta pretvara Karpoš u veliku otvorenu kulturnu scenu, Sašo Gigov – Giš sa svojim muzičarima priredio je veče koje je mnogo više ličilo na veliku balkansku feštu nego na klasičan koncert.

Prepuni prostor u Vlaeu, publika na nogama, aplauzi, igra i energija koja nije popuštala do kasno u noć bili su najbolji odgovor na pitanje koliko muzika Šabana Bajramovića i danas živi.

Šaban te večeri nije bio samo ime kojem je koncert posvećen. Bio je prisutan u ritmu, improvizaciji, emociji i svakom trenutku u kojem je publika zajedno sa muzičarima preuzimala pesmu.

A onda – Giš.

Sašo Gigov nije pokušavao da imitira Šabana Bajramovića i upravo je u tome bila snaga ove večeri. Doneo je sopstvenu interpretaciju jednog velikog muzičkog nasleđa, sa merom, temperamentom i poštovanjem prema čoveku čiji je glas odavno prerastao granice romske muzike i postao deo zajedničkog balkanskog kulturnog identiteta.

Na sceni se dogodio pravi sudar muzičkih svetova.

Romski melos susreo se sa džezom. Tradicionalni motivi sa savremenim aranžmanima. Balkanska emocija sa latino i kubanskim ritmovima. Gitara, ritam sekcija i improvizacije pretvarali su poznate melodije u nešto novo, a opet dovoljno prepoznatljivo da već posle nekoliko taktova trg reaguje kao jedno telo.

Poseban pečat večeri dao je izuzetno uigran sastav vrhunskih muzičara Tumbao Salsa bend, na čelu sa gitaristom Petrom Prenđovim, čije su deonice donosile onu vrstu muzičke preciznosti koja se ne nameće publici, već je polako osvaja.

I osvojili su je.

Foto: Telegraf.rs / Milorad Popović

Skoplje nije sedelo. Skoplje je igralo.

Igrali su mladi, igrali su stariji. Igrali su ljudi koji možda nisu govorili istim jezikom, ali im te večeri prevodilac nije bio potreban.

Igrao je i Boban Jovanović, menadžer iz Srbije, ljubitelj rock and roll, muzike, melodije i Šabanov prijatelj.

Muzika je uradila ono što politika, institucije i velike reči često ne uspevaju, spojila je ljude bez pitanja ko su i odakle dolaze.

Za ekipu iz Srbije koja je prisustvovala koncertu, prizor je bio fascinantan.

Gledati prepuni trg u Severnoj Makedoniji kako reaguje na muziku čoveka rođenog u Nišu i shvatiti da Šaban Bajramović ni gotovo dve decenije nakon smrti nije postao uspomena, već ostao živa kulturna pojava Balkana, možda je i najsnažniji utisak ove večeri.

Šaban je pripadao Romima, ali nikada samo Romima.

Pripadao je Nišu. Srbiji. Makedoniji. Balkanu. Džezu. Bluesu. Kafanama i velikim scenama. Pripadao je svakom čoveku koji je makar jednom voleo toliko da ga zaboli pesma.

Foto: Telegraf.rs / Milorad Popović

Zato je bilo gotovo nemoguće ostati ravnodušan dok su se njegov duh i muzičko nasleđe vraćali kroz savremene aranžmane, džezersku slobodu, kubanski temperament i onu neobjašnjivu balkansku tugu koja u jednom trenutku tera čoveka da zaćuti, a već u sledećem da ustane i zaigra.

Giš i njegov bend nisu održali samo koncert. Napravili su omaž jednom vremenu, jednom čoveku i muzici koja odbija da umre.

„Došli smo iz Srbije i očekivali dobar koncert. Dobili smo mnogo više. Dobili smo dokaz da velike umetnike ne određuju pasoši, granice niti vreme u kojem su živeli. Šaban Bajramović je večeras ponovo bio među nama. Kada vidite ljude u Skoplju kako pevaju, igraju i prepoznaju njegovu emociju, shvatite koliko smo mi na Balkanu zapravo bliski kada dozvolimo muzici da govori umesto nas.

Giš i ovi fantastični muzičari pokazali su kako se čuva nasleđe, ne tako što ga zatvorite u muzej, već tako što mu date novi život“, utisak je koji nosim iz Skoplja.

I upravo je to možda najveća vrednost ovakvih manifestacija.

Foto: Telegraf.rs / Milorad Popović

Ovogodišnje „Karpošovo kulturno leto“ traje od 20. do 30. avgusta, donosi deset programskih dana muzike, filma, umetnosti, folklora i drugih kulturnih sadržaja na više lokacija širom opštine Karpoš, okupljajući različite generacije i umetničke izraze.

Ali ova noć imaće posebno mesto.

Jer kada se poslednji ton utišao, ljudi nisu odmah odlazili.

Ostajao je žamor. Osmesi. Prepričavanje. Ona prijatna neverica posle koncerta za koji znate da ga sutra ne možete ponoviti na isti način.

Negde između Skoplja i Niša, između džeza i romskog melosa, između kubanskog ritma i balkanske duše, te večeri ponovo je prohodao jedan stari muzički kralj, Šaban Bajramović.

Foto: Telegraf.rs / Milorad Popović

Kraljevi odlaze.

Muzika ostaje.

A noćas je u Skoplju bila, i te kako živa.

Kroz Bosnu ne pevaj, kroz Srbiju ne igraj, kroz Makedoniju....

Ništa ne pipaj!

(Telegraf.rs/Milorad Popović)