Olivera Katarina: Diva koja je osvojila svet i "zapalila" dlanove Salvadoru Daliju

Biografija Olivere Katarine čita se poput uzbudljivog romana u kojem se prepliću glamur Pariza, uspeh u Kanu i prašina zabačenih balkanskih sela. Ostala je upamćena kao umetnica koja je održala neverovatna 72 uzastopna koncerta u pariskoj „Olimpiji“, što je uspeh kojim se malo koji svetski izvođač može pohvaliti. O njenom glasu i nestvarnoj lepoti pisala je tadašnja evropska štampa, a u Francuskoj su je često poredili sa Brižit Bardo, ističući da joj jugoslovenska diva nimalo ne zaostaje. Čak je i čuveni kompozitor Šarl Dimon, autor nekih od najvećih šansona Edit Pjaf, prepoznao njen talenat i ponudio joj svoje kompozicije.

Sama Olivera se tog vremena seća kao vrhunca svog stvaralaštva:

Preporučujemo

„To je bio zlatni period moje karijere. Posle velikog uspeha filma 'Skupljači perja' u Kanu (1967), dobijala sam ponude sa svih strana u svetu i jedna od tih ponuda bila je 'Olimpija'. Nisam verovala da će biti toliko interesovanja. Iz dana u dan sam ja imala po dva, nekad i tri koncerta dnevno. To je bilo neverovatno. I mogla sam još toliko da se moji muzičari nisu umorili i raskukali da ih pustim kući, a ja sam imala neverovatnu energiju, mogla sam da pevam koliko god sam htela“, rekla je svojevremeno umetnica u intervjuu za Tanjug.

Njen boravak u Parizu pratile su i brojne legende, poput one da je slavni nadrealista Salvador Dali klečao pred njom opčinjen njenom pojavom. Olivera, međutim, sa osmehom ispravlja tu urbanu legendu, dajući joj još mističniji ton:

„Došao je u moju garderobu nakon koncerta, zagrlio me je i pokazivao mi dlanove: 'Šta ste to uradili? Zapalili ste mi ruke'. Mnogo je bilo poznatih koji su dolazili. Sve je počelo uspehom filma, a onda se nastavilo mojim ličnim uspehom“, istakla je tada diva.

Foto: Roger Higgins, World Telegram/Wikipedia

Iako je prošlo pola veka od premijere kultnog filma Aleksandra Saše Petrovića „Skupljači perja“, taj film je ostao neraskidiv deo njenog bića. Kada je povodom pedesetogodišnjice filma ponovo prošetala crvenim tepihom u Kanu u okviru programa „Kanski klasici“, emocije su bile snažne, ali prožete tugom za prijateljima koji više nisu tu:

„Bilo je dirljivo, bila sam jako uzbuđena. Podsetilo me je na divne dane kada sam tamo prisustvovala velikom uspehu našeg filma i naših glumaca, kojih više nema. Njima želim da posvetim i ovaj koncert. Nema više Bate, Bekima, Gordane, nema ni reditelja, svi su prerano otišli i ostavili mene da ih slavim i dalje“, reči su kojima Olivera čuva uspomenu na Batu Živojinovića, Bekima Fehmiua i Gordanu Jovanović.

Pored blještavila svetskih metropola, Oliveru Katarinu je krasila i jedna neobična umetnička skromnost i želja da dopre do svakog čoveka. Manje je poznato da je obilazila najnepristupačnije krajeve bivše Jugoslavije, poput Dalmatinske zagore, donoseći muziku tamo gde je život bio najsuroviji:

„Išla sam i pevala sa najvećim zadovoljstvom i taj narod me je božanstveno primao, to su najdivniji susreti koje sam imala u karijeri. Ja sam volela da idem tamo gde niko ne ide i da tom narodu darujem svoju umetnost“, zaključuje žena koja je spojila svetski glamur i narodnu dušu.

(Telegraf.rs/izvor: Tanjug)