Najdraži duet: Kako je Kemal Monteno „zanemeo“ pred Titom

Legendarni sarajevski šansonjer Kemal Monteno, čovek čiji je glas decenijama bio sinonim za emociju i ljubav, u jednom od svojih iskrenih medijskih istupanja prisetio se susreta koji mu je ostao urezan u pamćenje više od bilo kog rasprodatog koncerta. Bio je to susret sa Josipom Brozom Titom, čovekom kojeg je, kako sam kaže, obožavao uprkos tome što ga zapravo nije lično poznavao.

„Ja sam njega obožavao. Stvarno“, započeo je svoju priču Monteno, objašnjavajući onaj poseban fenomen privrženosti koji su mnogi osećali prema maršalu. „Nismo se mi poznavali, ali sam ga voleo, a ne znam zašto. Postoje ljudi koje voliš, a da ih nikada u životu nisi video“, rekao je Kemal Monteno u jednom od svojih intervjua, najverovatnije za RTS.

Preporučujemo

Ipak, sudbina je htela da se Kemo nađe „oči u oči“ sa čovekom kojem se divio. Taj trenutak se desio kada je dobio priliku da peva za Tita u intimnoj atmosferi.

„Gledao sam ga, da ga što više zapamtim“

„Samo sam jednom pevao kod njega, ovako blizu... Sedeli smo kao ti i ja sada“, prisećao se Monteno, pokazujući na novinara.

Za tu priliku, Kemo je odabrao jednu italijansku pesmu. Međutim, harizma čoveka koji je sedeo preko puta njega bila je toliko jaka da je čak i iskusni pevač poput njega osetio tremu kakvu nikada ranije nije doživeo.

„Pevao sam tu italijansku pesmu, ali sam samo njega gledao. Inače, kad pevam, ja obično žmurim, ali ovaj put nisam trepnuo. Hteo sam da ga što više 'upijem' za tih par minuta koliko smo bili zajedno. Bio mi je nekako sladak, lep, drag...“, iskren je bio Kemo.

Trenutak kada je pesma stala

A onda se desilo ono što se svakom izvođaču čini kao noćna mora – usred pesme, Kemal je zaboravio reči. Radilo se o jednoj poznatoj italijanskoj partizanskoj pesmi (verovatno Bella Ciao, koju je Tito voleo).

„Toliko sam se zbunio gledajući ga da sam jednostavno stao. Zaboravio sam tekst“, ispričao je Monteno uz osmeh.

Ali, ono što je usledilo pretvorilo je taj peh u najlepšu uspomenu. Umesto neprijatne tišine, dogodilo se nešto neočekivano.

Duet koji se ne zaboravlja

Tito je, videvši da je pevač zastao, a pošto je odlično poznavao pesmu, jednostavno nastavio tamo gde je Kemo stao.

„On je nastavio dalje, a onda smo zajedno otpevali do kraja. To je bio, možda, moj najbolji duet u životu – sa drugom Titom“, zaključio je Kemal Monteno, ostavljajući nas da zamišljamo tu scenu: najveću zvezdu jugoslovenske šansone i najmoćnijeg čoveka tog vremena kako u duetu pevaju o slobodi.

Priča Kemala Montena nije samo svedočenje o jednom susretu; to je priča o vremenu u kojem su i najveće zvezde imale svoje idole i o ljudskosti koja je znala da premosti jaz između „običnog“ pevača i državnika.

(Telegraf.rs/izvor: Youtube/mgcornerarhiva6095/RTS)