Mira Ceti: Drevne pesme u sebi nose mudrost koja može biti nejasna, ali kad ih pevate, ponekad razumete

Osetili smo to odmah, samo iz pogleda koji nam je uputila. Moćan, a ipak blag; prodoran, a ipak utešan. Malo koja osoba ima moć da te začara a da ne izgovori nijednu reč.

Mira Ceti, divna i moćna umetnica koja nas svakom notom svoje muzike, nadahnute drevnim ritualima, približava onome odakle svi dolazimo i kuda na kraju idemo. Stare, praiskonske melodije. I njen glas: oštar, jasan i probojan, igla koja buši tkanje prostora i vremena, pa ga zatim sašiva, povezujući naše duše sa onima iz davnina.

Preporučujemo

Nekoliko reči o umetnici: Mira Ceti je francuska umetnica (vokalistkinja i muzičarka) koja stvara pagansku/neopagansku/folk/ritualnu muziku, istražujući drevne muzičke tradicije i "prevodeći" ih u naš svet, nastojeći da ništa ne bude izgubljeno u prevodu.

Njena muzika se opisuje kao "opčinjavajuća", "zavodljiva" i "neobična". "Sa drugog sveta".

Upoznali smo Miru na njenom nastupu u Budimpešti, gde je bila predgrupa "Eihwaru". Pravo "pagansko iskustvo", kako je i najavljivano, ali u stvarnosti još mnogo više od toga. Rekla nam je da će rado odgovoriti na naša pitanja, pa evo ih. Pitanja i odgovori.

• Fasciniralo me je što je "Uriat" zasnovan na burjatskoj tradicionalnoj pesmi. Koliko inspiracije crpite iz istočnih tradicija, koliko iz nordijskih, i kako otkrivate te tradicije, muziku i napeve?

Teško mi je da kvantifikujem inspiraciju koju crpim iz različitih tradicija. Više volim da ih vidim kao niti ili tokove koji vode nazad ka razumevanju sveta drugačijem od naših modernih društava. Povlačim te niti da se setim kako je to živeti uravnoteženije sa okolinom i duhovima; stoga je sve što hrani tu vezu inspiracija za mene. Te tradicije sam otkrila godinama istraživanja i putovanja.

• Danas ima mnogo muzičara koji koriste tradicionalne napeve i mitove da prave muziku i pričaju nove (stare) priče. Ovde u Srbiji, naravno, znamo za Heilung, Wardrunu, Mira Ceti i Eihwar. Na Istoku su The Hu, Otyken, a pre njih Huun-Huur-Tu i Yat-Kha. Vraćaju nas u davna vremena i učimo iz toga, zar ne? Kako i kada ste počeli da istražujete tradiciju, napeve, muziku i kulture? Kakvo znanje, inspiraciju i osećaj dobijate kada slušate drevne nordijske napeve, burjatske pesme ili srednjovekovni evropski folklor?

Počela sam da istražujem grčku mitologiju veoma rano, možda sa 7 ili 8 godina, i od tada sam razvila strast prema mitovima i pričama. Mislim da su me uvek fascinirali prošlost, stari spomenici i nošnje; pokušavala sam da zamislim i setim se kako su ljudi morali da se osećaju ili žive. Drevne pesme su direktan odraz emocija i osećanja ljudi iz prošlosti; pretpostavljam da ih zato toliko volim. Nose mudrost koja nam ponekad nije jasna, ali kada ih pevaš iznova i iznova, ponekad razumeš.

• Putovali ste mnogo, "posmatrajući ulogu glasa i zvuka u svetim obredima tradicionalnih društava". Kakva je ta uloga? I kako su sve te kulture i društva povezani, iako su udaljeni hiljadama kilometara?

Foto: Violetta Elisdottir

Ovako je to vidim: uloga glasa je da poveže ljude jedne s drugima, ali i sa božanskim, duhovima ili onostranim svetom (kako god to nazvali) kroz komunikaciju osećanja, emocija, potreba i želja. Zatim, način ili stil korišćenja glasa vodi i "onoga ko peva" i slušaoca u određeno stanje, koje odgovara svrsi rituala.

To je nešto što se uočava u većini kultura na planeti. Glas i ogromna raznolikost zvukova koje može da stvori veoma su specifični za ljude i veoma važni kao cement kulture. Tome možemo dodati da je, tokom najvećeg dela istorije čovečanstva, znanje prenošeno usmeno.

• "Sveto" je pojam koji koristite kada opisujete svoju muziku i umetnost. Šta tačno jeste to "sveto" što se proteže preko kontinenata, kultura i ljudi? Kako je povezano sa religijom, verom i ritualima?

Za mene je "sveto" nešto što ima najvišu vrednost i ne može se kupiti. To je nešto tako drago srcima ljudi da se njegov integritet štiti po svaku cenu.

Kultura je način gledanja na svet i odnosa prema njemu. Odatle se razvijaju verovanja i rituali koji podržavaju tu viziju sveta i aktivno učestvuju u odvijanju događaja kao što su sezonske promene, žetva, rođenje, smrt itd.

• Jeste li imali ikakav kontakt sa tradicionalnom srpskom muzikom? Znamo da ste imali inspiraciju iz Bugarske...

Uopšte ne, ali bih rado otkrila tradicionalne napeve.

• Imate li u planu još putovanja radi učenja? Postoji li neko određeno mesto ili kultura koju biste želeli da posetite i proučite?

Imam, ali to ću za sada zadržati za sebe…

Foto: Andrija Ivanović

• Nastupali ste zajedno sa Eihwar na ovoj turneji. Kakvo je to iskustvo bilo? Kakav je bio razgovor sa Asrunn i Markom? Mogu li umetnici da uče jedni od drugih tokom ovih turneja? Asrunn je na nastupu u Budimpešti rekla kako doživljava muziku Mire Ceti (veliko poštovanje)...

Turneja sa Eihwarom bila je apsolutno sjajna. Iako je naša muzika zaista različita, publika je bila srećna što je tokom iste večeri prošla kroz različite stilove i emocije. n.hir (sa kojim stvaram i izvodim muziku) i ja smo se posebno dobro povezali sa Markom i Asrunn, i definitivno učimo jedni od drugih. Imam ogromno poštovanje prema njima; znaju svoj zanat i imaju najljubaznija srca.

• Većina nas u Srbiji prvi put je čula za Miru Ceti dok ste bili u Heilungu. Tako lepa umetnost... Kada se osvrnete, šta ste naučili i kako gledate na iskustvo sa Marijom, Kai Uweom, Kristoferom i svim ostalima?

Naučila sam toliko toga, ljudski i umetnički… Viziju, autentičnost, ljubaznost, velikodušnost, istraživanje i tamnih i svetlih delova sebe; predugo bi bilo da sve navedem, ali to je kolektivno putovanje i zauvek sam zahvalna što pripadam toj ludoj avanturi.

• Mađarski bend Itinera otvorio je nastup u Budimpešti. Mislim da su bili stvarno dobri. Čini mi se da svakog dana ima sve više neofolk/paganskih bendova u Evropi. Da li grešim?

Mislim da mnogi ljudi osećaju potrebu da se ponovo povežu sa predackim i duhovnim delovima sebe. Pretpostavljam da su svi ti bendovi izraz te potrebe.

• Kada ćemo videti Mira Ceti u Srbiji? Znam mnogo ljudi ovde koji vole ono što radite i oduševljeni su celom pričom...

Nemam odgovor na to pitanje, ali volela bih.

Foto: Alwin van Wijngaarden

• Ovo je tako lep citat: „I svaki put to je bila veza prava i direktna do srca. Zajedno, na pozornicama naše ranjene i lepe planete, izvodili smo molitve i pesme da iscelimo. Jer o tome se radi. Da prekinemo cikluse bola koje je kolonizacija donela svakome od nas, direktno ili indirektno, i da nam omogućimo da se otvorimo prema drugoj viziji.“ Nastao je nakon izvođenja hake sa nekim ostrvljanima. Govorite o "ranjenoj i lepoj planeti". Kako je možemo izlečiti? Šta se može promeniti?

Ono što možemo promeniti jeste način na koji gledamo na svet. Moramo prestati da ga vidimo kao nešto iz čega možemo beskonačno crpeti a da ne damo ništa zauzvrat osim smeća i traume. Moramo preoblikovati svoje vizije, maštu i verovanja, i početi da stvaramo nove priče i mitove koji će nam dati snagu da se ponašamo drugačije. Da izlečimo svet, moramo izlečiti sebe, a to je i individualni i kolektivni rad.

• "Neka ponovo čujemo jezik Drugosti i pronađemo ravnotežu da obnovimo ovaj svet". Još jedan zanimljiv i lep citat. Možete li da objasnite ovaj koncept našoj publici? Često čujemo reči kao što su "obnova", "Heilung" (isceljenje) i ravnoteža...

Ravnoteža je koncept koji smo potpuno zaboravili. Ravnoteža znači ne uzimati više nego što je potrebno, ne ubijati više nego što tvoja zajednica može da pojede. Radi se o uzajamnosti, razmeni, davanju nazad i deljenju. Dakle, kada to ponovo pronađemo, možda možemo da se nadamo obnovi naših starih sistema koji trenutno ugrožavaju život na ovoj planeti.

• Poslednje. Posetili ste i živeli sa toliko kultura, povezujući se sa njima. Postoji li za Vas posebno mesto, negde gde ste se osećali zaista, zaista posebno, gde je veza bila najjača?

Ne mogu da izaberem jedno, jer je svako od njih bilo tako velikodušno prema meni. Sva mesta na kojima sam bila omogućila su mi da dublje zaronim u razumevanje ovog sveta, njegove lepote i složenosti. I svaki put se vraćam na zemlju svojih predaka sa delovima srca ostavljenim iza sebe, kao dar za sve što sam primila.

(Igor Ćuzović)