Esteveš da Silva pred nastup na Beogradskom džez festivalu: „Muziku doživljavam kao jedinstvenu celinu”

Portugalski pijanista i kompozitor Žoao Paulo Esteveš da Silva vraća se na Beogradski džez festival deset godina nakon prethodnog nastupa, ovog puta sa svojim kvartetom, sa kojim će nastupiti 24. oktobra od 19 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Njegova muzika objedinjuje komponovani materijal i spontanu improvizaciju, oslanjajući se na širok spektar uticaja, od džeza i klasične muzike do fada i folklornih tradicija. Najnoviji album „País Distante”, objavljen u decembru 2025. godine, spaja kompozicije nastale pre više od tri decenije sa muzikom koju je zajednički sa članovima benda stvarao tokom snimanja, istražujući kreativne mogućnosti spoja unapred osmišljenog i spontanog. Uoči nastupa na završnoj večeri Beogradskog džez festivala razgovarali smo sa Estevešom da Silvom o njegovom albumu, muzičkim uticajima, pristupu improvizaciji i povratku u Beograd.

Ulaznice za koncert dostupne su na prodajnim mestima i onlajn putem sistema eFinity.

Preporučujemo

Koncert je podržan od strane Ambasade Portugale i instituta Camões.

„País Distante” objedinjuje neke od vaših ranijih kompozicija i numere nastale zajednički, spontanim stvaralačkim procesom. Kako su muzičari u kvartetu doprineli oblikovanju muzike i kako ste uspostavili ravnotežu između kompozicije i improvizacije?

Žoao Paulo Esteveš da Silva: Kada sam pisao te numere, pre više od 30 godina, cilj mi je upravo bio da uravnotežim kompoziciju i improvizaciju tako da granica između njih bude gotovo neprimetna. Drugim rečima, tragao sam za određenim kompozicionim jedinstvom u celini koja je delom unapred osmišljena, a delom spontana. Kasnije, naročito nakon početka ovog veka, sve više sam se usmeravao ka potpuno spontanoj kompoziciji i možda sam na taj način uspešnije uspevao da postignem takvo jedinstvo — u smislu da bi mnogim slušaocima moglo da se učini kako muzika koju stvaram u realnom vremenu ipak podrazumeva određeni stepen prethodnog planiranja.

Prvobitna zamisao za ovaj album bila je da uglavnom snimimo niz postojećih kompozicija. Međutim, tokom snimanja shvatili smo da bi nekim delovima materijala trebalo više vremena da ih razvijemo, dok su se, s druge strane, mnogi od najboljih trenutaka dogodili upravo onda kada bismo odlučili da improvizujemo od samog početka. Osim što odlično poznaju muzički jezik ovih kompozicija, Hulijan, Rodrigo i Žoze sjajni su improvizatori, sa kojima muzika zaista može da ode u bilo kom pravcu — od spontanih ritmičkih obrazaca i pesama do apstraktnijih zvučnih područja.

Radili ste u različitim muzičkim oblastima, od džeza i klasične muzike do fada, folklora i slobodne improvizacije. Kako su ta raznovrsna iskustva oblikovala vaš pristup stvaranju i izvođenju muzike?

Žoao Paulo Esteveš da Silva: Mogao bih da dodam i rok. Iskreno, volim sve vrste muzike i, iako te prakse mogu da imaju veoma različite obrasce, uglavnom imam običaj da muziku posmatram kao jedinstvenu celinu. Kao muzičar koji stvara, bilo da komponujem ili improvizujem, pretpostavljam da se svi ti izrazi, koji su deo mog iskustva, mogu ispoljiti na ovaj ili onaj način, mada o njima ne razmišljam svesno dok stvaram. Takve veze uočavam tek kada se osvrnem na svoj rad.

Nemam problem da ovaj kvartet smestim u tradiciju džeza, odnosno u njen evropski ogranak. Klasična muzika očigledno je oblikovala moj pristup klaviru, kao i moje komponovanje. Fado je na neki način prisutan u ovoj muzici, ne samo stilski već, rekao bih, i u načinu na koji se ona oseća. Neki ritmički obrasci u koje ulazimo tokom improvizacije bliži su određenim folklornim izrazima nego samom džezu. Ima i trenutaka kada se više usmeravamo na proširene tehnike sviranja i istraživanje zvuka. Mogao bih još da nabrajam, ali želim da naglasim da takva širina pristupa, ako mogu tako da je nazovem, odlikuje sve članove kvarteta.

„País Distante” naišao je na veoma dobar prijem kritike. Šta vam znači takva reakcija i koje je nove pravce ovaj album otvorio u vašem radu?

Žoao Paulo Esteveš da Silva: Uvek je prijatno kada muzika naiđe na dobar prijem. Mislim da ovaj album označava početak nove faze u mom radu, barem kada je reč o snimanjima. S jedne strane, to je prvi album koji sam snimio sa džez kvartetom — formatom koji mi je posebno blizak — još od svog debitantskog izdanja „Serra Sem Fim”. Ujedno, predstavlja prvi korak ka tome da konačno zabeležim neke svoje ranije, do sada neobjavljene kompozicije, nastavljajući istovremeno da se bavim improvizovanom muzikom.

S druge strane, album označava početak moje saradnje sa izdavačkom kućom Artway, portugalskim izdavačem klasične muzike koji je sada otvorio prostor i za džez i kreativnu improvizovanu muziku. Nadam se da će ta saradnja biti dugotrajna i plodonosna. Kada se osvrnem na svoju dosadašnju diskografiju, shvatam koliko mi je podrška izdavačke kuće bila važna da bih uopšte mogao da objavljujem albume. Od izlaska albuma „País Distante” u decembru 2025. učestvovao sam u nekoliko novih projekata. Između ostalog, upravo sam objavio duetski album sa saksofonistom Rikardom Toskanoom, pod nazivom „The Third Beside Us”, takođe za Artway, a snimio sam i novi album trija sa Tomasom Morganom i Horheom Rosijem.

Vraćate se na Beogradski džez festival deset godina nakon prethodnog nastupa, kada ste svirali sa Orquestra Jazz de Matosinhos. Da li se sećate tog koncerta i kako se osećate povodom povratka u Beograd ovog puta sa sopstvenim kvartetom?

Žoao Paulo Esteveš da Silva: Naravno. Sećam se da je to bio lep koncert i da nas je publika veoma lepo prihvatila. Veoma sam srećan i zahvalan što sada imam priliku da se vratim sa kvartetom. Želeo bih da istaknem i to da Beogradski džez festival već nekoliko godina dosledno prati i podržava portugalsku džez scenu, što je prilično retko i zaista vredno pažnje.

Šta publika može da očekuje od vašeg koncerta i šta biste želeli da otkrije kroz muziku sa albuma „País Distante” i nastup vašeg novog kvarteta?

Žoao Paulo Esteveš da Silva: Publika može da očekuje dve numere sa albuma — „País Distante” i „Adeus América” — kao i dve koje još nisu snimljene: „Samba Leve” i „Só com o seu Coração”, nastale u istom periodu kao i prve dve. Između njih biće i nekoliko improvizacija. Nadam se da će publika prepoznati da i danas ima mesta za kompozicije koje nisu samo polazište za improvizaciju, kao i da potpuno improvizovana muzika može da prihvati najrazličitije muzičke izraze.

****************************************

Organizator 42. Beogradskog džez festivala je Dom omladine Beograda. Pokrovitelji su Grad Beograd – Gradska uprava – Sekretarijat za kulturu i Ministarstvo kulture Republike Srbije. Prijatelji festivala su SOKOJ i DPC Networks. Festival su podržali Italijanski institut za kulturu u Beogradu, Institut Servantes, Ambasada Portugala i Institut Kamoeš, Zbigniew Seifert Foundation i Mid Atlantic Arts. Kreativni koncept i vizuelno rešenje potpisuje agencija McCann Beograd. Beogradski džez festival je, po pozivu, član Evropske džez mreže.

(Telegraf.rs)