Najavljena premijera predstave "Kontinent Balkan" za 18. mart u Bitef teatru

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Premijera predstave "Kontinent Balkan” reditelja Nenada Todorovića i pisca Željka Jovanovića, prema knjizi “Izmišljanje Ruritanije” Vesne Goldsvorti, biće izvedena u subotu, 18. marta u Bitef teatru, najavila je danas autorska i glumačka ekipa u tom beogradskom pozorištu.

U predstavi igraju - Đorđe Marković, Aleksandar Gajin, Danica Grubački, Danilo Petrović, Staša Ivanović, Nea Janković.

Preporučujemo

Direktor Bitef teatra Miloš Latinović je istakao danas u susretu sa medijima da se sam naziv predstave prisno naslanja na veoma temeljnu knjigu Vesne Goldsvorti i poziv da progovore pozorišnim jezikom putem tog dela kao polazne osnove.

Latinović je primetio da u jednom trenutku mi kao narod možemo prestati da se pitamo zašto smo krivi zbog nečega, već se osvrćemo na to "zašto sam ja problem?", ili “gde je problem ljudi sa Balkana danas”, ili tačka politike, ekonomije, kulture i društvenog problema van Balkana?

Nova produkcija Bitef teatra govori o Englezima i Balkanu i o tome kako su uspeli da našu realnost stvore iz svoje književnosti o nama, o pop kulturi koja je odredila geostrategiju globalnih sila, o fatalnosti predrasuda, fatalizmu stereotipa, panonskim planinama koje oduzimaju dah, o odbacivanju razumevanja. Junaci su odabrani – Realista, Cinik, Nadrealista i Moralista.

"Britanska literatura je kontinuitet negativnog stava svega što se dešava na ovom prostoru. Tu je vezano i stvaralaštvo Džordža Gordona Bajrona. Ovo je zabavna i komična priča koja bi mogla sve nas da zamisli", zaključio direktor Bitef teatra Miloš Latinović.

Reditelj Nenad Todorović je naglasio kada se spomene Balkan, odmah se pomisli na bure baruta, što ovde nije slučaj, i takodje je istakao da na tim prostorima žive i drugi narodi osim bivše Jugoslavije.

Todorović je naveo da sve te predrasude da samo jugoslovenske nacije žive na Balkanu čine da budemo nadmeni i ignorantski prema tome, jer je greška da samo nas vezujemo za Kontinent – Balkan, kad je tu i Bugara, Rumuna i ostalih.

Drama je o istini koja komplikuje autentičnost i superiornost našeg naroda, i komad je pun predrasuda koje vređaju, kako je zapisao reditelj u programu predstave.

"Imao sam punu slobodu u stvaranju da predstavim multikulturalni, multinacionalni i multireligiozni prostor. Ovo je komad o britanskoj književnosti o Balkancima kao surogatima za daleke rase. Ignorantska predstava koja zlonamerno tumači slavne engleske romane koji nas ismevaju, jedan začarani krug iz koga ovaj komad ne nudi izlaz, već sa njim produbljujemo uzajamno nerazumevanje. Za mene je ceo naš Balkan – Evropa, šta god drugi u svetu mislili o tome”, ocenio je reditelj Todorović, nekadašnji direktor Narodnog pozorišta u Leskovcu, kao i Srpske drame u NP Priština, gde je uveliko zaposlen kao stalni režiser.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

"U našem “Kontinent Balkanu” je prisutna adaptacija glavnih punktova britanske književnosti, gde počinjemo od Bajrona, i vidimo ljubav prema oslobađanju balkanskih naroda. Nismo bili oštri ni svađalački nastrojeni, što ćete videti na premijeri naše predstave”, zaključio je Nenad Todorović, koji je u karijeri režirao više od 40 predstava u Beogradu, Vranju, Leskovcu, Nišu, Prištini, Kragujevcu, Kruševcu, čak i u Berlinu.

Dramaturg Željko Jovanović je naveo da je inspiracija za rad na predstavi “Kontinent Balkan” motivisan sadržajem knjige “Izmišljanje Ruritanije” Vesne Goldsvorti, kao izvanredan naučni rad što nudi obimnu građu i “predstavlja hrestomatiju priloga na koji način je prostor Balkana interpretiran u literaturi, prvo u književnosti, a onda u štampi i “lakoj” književnosti u Velikoj Britaniji, tokom 19. i prve polovine 20. veka”.

“Konkretno radi se građi koja oslikava odnos velikih sila, u ovom slučaju Velike Britanije, prema narodima Balkana, a on je u najkraćem prilično pojednostavljen i osenčen neuvažavanjem", kaže Željko Jovanović i dodaje da ta knjiga kao naučni rad bila osnova da se iz tog materijala stvori upotrebljiv materijal za scensku igru, za potentan pozorišni komad.

Jovanović smatra da je i pitanje šta sve obuhvata Balkan, od zemalja koje su tu obuhvaćene, te da drama Bitef teatra nije samo priča o nama, već o čitavom Balkanu, tako da je glavni junak – prostor.

Pisac smatra da je neposredan povod za interesovanje britanskih pisaca i njihove javnosti za ovaj prostor bila borba balkanskih naroda za samostalnost i oslobođenje od Osmanskog carstva.

U početku, posebno u poeziji Bajrona, koja je bila neka vrsta “okidača” i povoda drugim autorima, borba naroda Balkana za oslobođenje je opisivana, posmatrana i dočekana kao herojska i veličanstvena.

“Tako smo toliki obiman materijal spakovali u jednu predstavu, više kao jedna vrsta tribine i razgovora o nama, tako smo zamislili, kao optimistični i romantični pogled na svet”, zaključio je Jovanović.

Glavni glumac predstave Đorđe Marković, prema rečima upravnika Bitef teatra, nakon 10 godina raznih pregovora, konačno će zaigrati u jednom projektu ovog avangardnog pozorišta na Skveru Mire Trailović.

Glumac smatra da je bilo veoma dragoceno biti deo ove priče, gde je i on imao priliku da nešto važno doprinese predstavi, i da dosta nauči o sebi, što po njemu ima velikog smisla.

“U suštini, ono što je meni bilo interesantno kada je u pitanju proces rada na ovom projektu, jeste geneza ili predrasuda, od spomenutog Bajrona do Darela (Lorens Džordž Darel (1912-1990), britanski književnik irskog porekla, prim.aut.), prema nama i balkanskom prostoru, ali i predrasude naše prema Englezima”, istakao je glumac Marković.

Prema njegovom stavu, na neki način to determiniše i žanr u kome se nalazi ovaj komad.

“Tako ova predstava ima jedan koloplet stilova i kolaž žanrova, opravdano, i shodno predrasudama ili shvatanjima anglosaksonskih pisaca u odnosu na Balkan. Imamo situaciju od romantizma do jednog brutalnog naturalizma, vezano za naš prostor, što nam je olakšano da se možemo poigravati sa tim predrasudama ili uočavanja pisaca na sve te teme u odnosu na prostor Balkana”, smatra Marković.

On je naveo da mu je veoma zanimljivo kako svi mi 2023. godine, danas čitamo Bajrona i shvatamo njegov revolucionarni duh, zanos, motiv da dodje na Balkan i podigne bunu protiv Turaka i Osmanskog carstva, sve do Darela koji se poneo “uređivački” prema našem narodu.

“Tako da od neke idilične slike sve do negativnog konteksta, otvorilo je nama glumcima prostor za igru, što dovodi do raznih poigravanja. Mislim da je persiflaža i ironizacija, na osnovu ovog materijala, sasvim opravdana i ima svoje mesto u našoj predstavi. To znači da ništa ne može biti preterano koliko su oni preterivali”, zaključio je Đorđe Marković.

Autorski tim predstave čine još – kostimograf Dragan Smiljanić, kompozitor muzike Aleksandar Petrović, dok je scenski pokret potpisala - Isidora Stanišić.

(Telegraf.rs/Tanjug)