Predstava "Ćelava pevačica" gostovala iz Tivta u čast Jagoša Markovića

Predstava "Ćelava pevačica" u produkciji Centra za kulturu Tivat iz Crne Gore gostovala je na maloj sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu, kao drama apsurda rumunsko-francuskog pisca Ežena Joneska, u čast preminulog pozorišnog reditelja Jagoša Markovića, kome je to bio poslednji projekat.

Preporučujemo

U najnovijoj verziji čuvenog Joneskovog dela igraju - Olga Odanović, Branko Bane Vidaković, Dubravka Drakić, Momčilo Otašević, Sandra Bugarski i Branimir Bane Popović.

Svi navedeni glumci su se na kraju izvodjenja predstave rasplakali, uz veoma dugotrajan aplauz publike, i taj prizor je bio izuzetno emotivan. Glumci ne mogu da zadrže suze, ljubitelji pozorišta iz sale aplaudiraju, a sve je u čast Jagoša Markovića (1966-2023), koji nas je iznenada napustio 22. septembra u Boki Kotorskoj.

Crnogorski glumac Branimir Popović je imao potrebu na kraju da se obrati publici.

"Dragi ljudi, poštovana publiko, večeras ste gledali poslednje što smo radili sa našim dragim rediteljem Jagošem Markovićem. Ovo je njemu u čast", naglasio je Popović i izazvao novu seriju aplauza i suza od kolega.

Predstava "Ćelava pevačica" će biti izvedena i sutra uveče na istom mestu kao dvodnevno gostovanje produkcije iz Tivta kao sećanje na Jagoša Markovića i njegove poslednje predstave.

Joneskov originalni tekst napisan davne 1948, a izveden 1950. godine, na bokeški dijalekt preveo je Neven Staničić koji potpisuje i scenski govor, a u autorskoj ekipi su kostimografkinja Marija Marković-Milojević i scenografkinja Tara Lazarević-Kisić.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Jagoševa verzija antologijske avangardne drame premijerno je izvedena 1. jula ove godine u okviru crnogorskog Festivala mediteranskog teatra „Purgatorije“ u Tivtu.

Groteska, farsa, apsurd i besmislice ovde su dovedene skoro do maksimuma, a igra pojedinih glumaca neodoljivo podseća na slepstik komedije ili eru nemih filmova Čarlija Čaplina, Bastera Kitona i drugih velikana.

Ežen Jonesko kao i irski dramski pisac Semjuel Beket ("Čekajući Godoa") pripada pravcu avangarde i teatru apsurda, i njegovi likovi, kao u najizvođenijem delu "Ćelava pevačica", nemaju jasan identitet ni biografiju.

Jedan stariji bračni par dočekuje drugi mlađi par i kroz seriju besmislenih rečenica i razgovora prikazuju svo otuđenje sveta oko nas uz neverovatnu dozu apsurda i komičnih situacija koje su izazivale smeh u publici.

Jagoš Marković je pre više od 20 godina režirao već "Čelavu pevačicu" za produkciju Kruševačkog pozorišta, gde je jednu od glavnih uloga odigrala naša glumačka diva Milena Dravić, i realizovano je sa originalnim tekstom i engleskim likovima. Ovde, adaptirana verzija predstavlja crnogorski milje, likove iz Boke Kotorske i ilustrovao je njihov mentalitet kroz univerzalnu i vanvremensku dramu.

Scena je zamišljena da je ceo pod pun vode i likovi - glumci se kreću kroz vodu kao da je izbila poplava pod njihovim nogama, što je Marković kao rešenje već koristio u svojim predstavama ("Čudo u Šarganu", JDP, 2022).

Prema rečima preminulog doajena pozorišne režije Jagoša Markovića, "Ćelava pevačica" je apsurd, besmisao, komedija, ali "uvek je ispod komedije drama i teško je sada ozbiljno govoriti o toj predstavi koja je jako ozbiljna, a ja želim da se publika, odnosno narod smeje".

On se tada zapitao kada nastaje besmisao.

"Kad nema Boga, kada nema ljubavi. Onda čovek misli da je on Bog i gotovo – onda počinje taj apsurdni i besmisleni svet. Premeštanje Joneskovih likova iz Londona u Boku, njima daje poseban novi šarm i specifičnu harizmu. U njima se onda identifikujemo i prepoznajemo, te počinjemo da se smejemo samima sebi”, govorio je Marković uoči premijere „Ćelave pevačice“, poslednje predstave u svojoj dugoj i veoma bogatoj karijeri.

Gostovanje Centra za kulturu Tivat ujedno predstavlja i ciklus "Jagošev novembar", kao ideju upravnika beogradskih pozorišta da njemu u čast igraju produkcije pod njegovim rediteljskim potpisom.

Taj program je pokrenulo Jugoslovensko dramsko pozorište koje na repertoaru ima četiri njegove predstave - "Putujuće pozorište Šopalović", "Čudo u Šarganu", "Vrat od stakla" i "Tako je ako vam se tako čini".

Beogradsko dramsko pozorište igra "Divlje meso" i "Sumrak bogova" pod Jagoševim potpisom, dok Narodno pozorište ima "Ožalošćenu porodicu", i nove naslove "Magbet" (2022) i "Urnebesna tragedija" (2023).

Ežen Jonesko, rođen kao Euđen Jonesku (Slatina, 1909 - Pariz, 1994), bio je rumunski i francuski dramski pisac, jedan od pokretača pravca Teatar apsurda. Pored humora i ismevanja banalnih situacija, Joneskove drame opusuju usamljenost i beznačajnost ljudskog postojanja. Osim drama, pisao je i eseje, pripovetke i druga dela.

Pored najpopularnijeg komada "Ćelava pevačica" (1950), poznate su mu i ostale drame, neke izvodjene u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji: "Lekcija" (1951), "Stolice" (1952), "Amede, ili kako ga izgubiti" (1954), "Žak ili pokornost" (1955), "Novi stanar" (1955), "Almina improvizacija" (1956), "Nosorog" (1959), "Kralj umire" (1962), "Šetnja po vazduhu" (1963), "Žeđ i glad" (1964), "Magbet" (1972) po Šekspiru.

Takodje, u opusu ima i komade - "Neplaćeni ubica" (1959), "Vazdušni pešak" (1963) i poslednji "Putovanja k mrtvima" (1981).

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)