„Bolje ikad nego nikad“: Sonja Kolačarić o propuštenim prilikama i katarzi u predstavi „Pre nego što odeš“

Predstava „Pre nego što odeš“, u kojem glavne uloge igraju Sonja Kolačarić i Vuk Saletović, već je imala izvođenja  15. i 16. marta. A ako ste propustili, možete je pogledati i 18. mart na sceni Akademije 28.

"Pre nego sto odeš" je intimna drama o bivšim ljubavnicima koji se sreću nakon 25 godina, istražujući propuštene prilike i izgubljeno vreme. Kroz snažne glumačke interpretacije Sonje Kolačarić i Vuka Saletovića, ova minimalistička duodrama predstavlja trijumf glume i čiste emocije, savršeno metaforizujući svet koji je nestao.

Preporučujemo

"Pre nego sto odeš" je predstava za sve nas koji smo se nekada okrenuli za sobom i zapitali: "Gde smo to usput sebe izgubili?"

Tim povodom, popričali smo sa Sonjom Kolačarić, koja nam je detaljnije približila ovaj komad.

• Za početak, šta nam možete reći, iz vaše vizure, o komadu "Pre nego što odeš", za sve one koji su voljni da ga pogledaju? I o vašim likovima?

To je komad koji nas uvodi u duboka preispitivanja sopstvenih odluka. Naši Junaci, Marko I Marta su, prešavši verovatno već pola svog životnog puta, ponovo dovedeni na jedno veliko raskršće, gde će ponovo morati da donesu jedan od najvaznijih zivotnih izbora. I ponovo, čitav njihov budući život, zavisiće isljučivo od tog jednog trenutka, koje će publika sa njima (I sa nama) moći skupa da proživi, tokom trajanja predstave.

• Šta vas najviše privuklo u ovom scenariju?

Pisac Rastko Tadić je vrlo vešto uvodio kroz ovaj komad problem po problem, korak po korak. I taman kad pomislimo da je sve rečeno, negde iz neke tamo Raletove martinele doskoči neko novo, dramatično iznenađenje koje naše junake protrese do temelja njihovih bića. To je za glumca vrlo inspirativno, jer donosi ogroman prostor za poigravanje sa dinamikom predstave , kroz promene radnji I raspoloženja I kroz smene sukoba I pauza u kojima se čuje svaki udah I izdah I partnera I publike. To su mogućnosti koje podižu radost igre na veoma visok nivo.

• U pitanju je intimna drama o bivšim ljubavnicima koji se sreću nakon 25 godina, istražujući propuštene prilike i izgubljeno vreme. Šta publika može nauči kroz ovaj komad i koja krucijalna pitanja se postavljaju kroz ovu predstavu?

Kao što rekoh, glavna tema je preispitavanje ẓ̌ivotnih odluka. Cilj nam nije da učimo bilo koga bilo čemu, jer ni sami ne znamo mnogo. Ono što želimo je da podelimo sa drugima sopstvena shvatanja o lični gubicima I dobicima, kroz jedan suptilan pozorišni ugođaj, ispredajući uživo neke nevidljive niti kompleksnih međuljudskih odnosa, koje nas, bez sumnje, sve spajaju.

• Da li treba žaliti za propuštenim prilikama i izgubljenim vremenom? Ili treba ići dalje, bez obzira na sve što se desilo?

Sve što se dogodilo trebalo je da se dogodi.

• Jedno od krucijalnih pitanja u ovom komadu je: "Gde smo to usput sebe izgubili?". Iz vaše vizure, gde smo sebe izgubili?

Ukoliko naša srca nisu širom otvorena za svaki trenutak ovog spektakla koji zovemo život, bio on pun radosti ili pun bola ( a uvek je i jedno i drugo), mi smo sebe izgubili. Dobra vest je da to nije nepovratan proces i da ono što je izgubljeno može ponovo biti nađeno.

• Koje su, po Vama, poruke ovog komada?

Neka to bude stih jedne pesme Nika Kejva, a koji glasi "It's better late than never".

• Zašto preporučujete gledaocima da pogledaju ovu predstavu?

Mislim da je mogućnost jedne zdrave pozorišne katarze u ovoj anksioznoj svakodnevnici dovoljan razlog da nam se svaki gledalac prepusti.

• Da li ste se Vi našli u nekim sličnim situacijama kao i junaci ove predstave?

Apsolutno. Razlika je ta sto ja svoju veliku ljubav iz mladosti nisam uspela nikad da ubedim da popije sa mnom ni kafu, posle tih ogromnih godina koje su nas razdvojile. Tako da je i samo ovaj susret naših junaka jedna velika pobeda.

• Ima jedna pesma Eltona Džona "Sorry Seems To Be The Hardest Word", ili u prevodi "Izvini izgleda da je najteža reč". Pa da li je reč "izvini" najteža reč?

Nekima je očigledno teška. Meni lično ne. Svaka lepa reč je jedno malo Sunce, koje nam osvetljava put, upravo da sebe ne bismo izgubili. One druge, ružne reči, su teške kao sidro koje vuku u mračne dubine. Treba ih izbegavati, po svaku cenu.

• Da li, osim Beograda, možemo da pogledamo predstavu i u drugim gradovima Srbije i regionu?

Vredno radimo na tome da odgovor na ovo pitanje u najskorijoj budućnosti bude - da.

(Telegraf.rs)