Andrea Pjević: "Palčica" je vanvremenska priča o pritisku okoline

Gošća nove epizode video-serijala "Tanjug Reflektor" bila je rediteljka Andrea Pjević, koja je govorila o svojoj novoj predstavi "Palčica" u Pozorištu Boško Buha, zasnovanoj na bajci Hansa Kristijana Andersena.

Govoreći o radu na predstavi, Pjević je istakla da je proces započeo preispitivanjem uvreženih stavova o pozorištu za decu.

Preporučujemo

"Kada smo autorski tim i ja odlučili da radimo na ‘Palčici’, urađenoj u novom formatu u dramatizaciji spisateljice Milene Depolo, to je bilo pitanje od kojeg smo počeli. Činilo mi se i tada, a i sada, da u našoj kulturi postoji određena predrasuda o tome šta bi pozorište za decu trebalo da bude. U tom smislu, rad na ovoj predstavi bio je dobar prostor za preispitivanje", rekla je Pjević.

Prema njenim rečima, deca kao publika pristupaju teatru bez ograničenja koja karakterišu odrasle.

"Deca gledaju pozorište daleko otvorenije od nas odraslih, bez predrasuda, i još uvek imaju razvijeno apstraktno mišljenje. Kako odrastamo, stižu pritisci okoline, rastu tabui i strahovi od nepoznatog, a deca su otvorenija", navela je rediteljka.

Ona je ukazala i na specifičnu interakciju najmlađe publike sa predstavom.

"Činjenica je da ona vole da razgovaraju tokom predstave. Na generalnim probama bilo je uzbudljivo slušati njihova pitanja koja su u odnosu na priču, poput: ‘Što skida haljinu?’, pa mama odgovori: ‘Neće da se uda’, a dete pita: ‘Zašto neće da se uda za Krticu, baš je kul Krtica?’“, prenela je Pjević, dodajući da predstava „dobro korespondira sa decom“.

Kako je objasnila, autorski tim je svesno gradio predstavu oslanjajući se na tu otvorenost dečje percepcije.

"Odlučili smo da, u odnosu na to njihovo apstraktno mišljenje, svako iz svoje oblasti donese neku različitost koja se spojila u jedinstvenu celinu", rekla je Pjević.

Govoreći o utiscima publike, ona je naglasila da joj je cilj da kroz pozorište postavlja pitanja, a ne da nudi gotova rešenja.

"Trudim se da u pozorištu postavljam pitanja i preispitujem tabue, a da ne nudim gotove odgovore. Nisam volela ni kao mala kada kažu ‘šta je pisac hteo da kaže’, jer to ne znamo ako pisac sam nije rekao. Važno je otvoriti pitanja i da publika izađe sa njima", istakla je rediteljka.

Objašnjavajući izbor baš ove Andersenove bajke, Pjević je ukazala na njenu dublju, autobiografsku dimenziju.

"Zato što je ‘Palčica’, verovali ili ne, negde autoportret Andersena. Istražujući, naišla sam na njegove dnevnike. Andersen je bio kompulzivni autobiograf, celog života je pisao različite verzije svoje biografije", rekla je ona.

Kako je dodala, razlika između javne slike pisca i njegovih ličnih zapisa bila je značajna.

"U onima za javnost imao je jednu ličnost, dok su dnevnici bili potpuna kontradikcija. Pravio je figure od papira dok je pričao bajke, i te figure su uvek bile u paradoksu u odnosu na originalnu bajku", navela je Pjević.

Prema njenim rečima, upravo taj sloj omogućava savremeno čitanje "Palčice".

"To je bio zanimljiv put da se u odnosu na norme 19. veka kaže nešto što nije bilo popularno ili prihvaćeno. Palčica se suočava sa pritiscima okoline o tome kako bi jedna devojčica trebalo da se ponaša i na kraju pronalazi svoj svet slobode", rekla je rediteljka.

Ona je ukazala i na razlike između originalne bajke i Andersenovih ličnih interpretacija.

"U originalnoj bajci se udaje u zemlji vilenjaka, ali zanimljivo je da se u Andersenovim figurama od papira ni tada nije baš udavala", istakla je Pjević.

Zaključujući, ocenila je da je reč o priči koja prevazilazi vreme u kojem je nastala.

"To je vanvremenska i univerzalna priča o pritisku okoline i pronalaženju sopstvenog puta", rekla je Pjević.

(Telegraf.rs/Tanjug)