„Uloge su birale mene“: Glumački put Svetozara Cvetkovića od Ateljea 212 do trijumfa u Rijeci

Svetozar Cvetković, glumac čija biografija broji više od stotinu uloga, nedavno je svoju kolekciju priznanja obogatio novim nagradama. Gostujući u „Beogradskoj hronici“, istakao je da nikada nije precizno brojao svoja ostvarenja, ali da smatra da je u ovom poslu ključno prepoznati trenutak za povlačenje. „Dođe vreme kad više ne bi trebalo primati ni nagrade. Trebalo bi čovek da ima neku meru u tome šta i dokle može i treba da radi“, izjavio je Cvetković, naglašavajući da u jednom trenutku prostor mora ostati mlađim generacijama.

Govoreći o prirodi glumačkog poziva, on primećuje da se uloge neizbežno razlikuju po svom dometu: „Neke su veće, neke manje, neke se gledaju, neke se ne gledaju“. Dok je ranije o evidenciji njegovih uspeha brinula njegova majka, danas se ti podaci uglavnom prate putem interneta.

Preporučujemo

Povod za razgovor bio je trijumf predstave Kako sam naučila da vozim na festivalu u Rijeci. Cvetković je podsetio da priznanja nisu pripala samo njemu, već i koleginici Marti Bogosavljević, kao i samoj režiji i predstavi u celini. Ovaj komad Paule Vogel želeo je da postavi na scenu još dok je bio direktor Ateljea 212, ali tadašnje vreme nije bilo blagonaklono prema teškim temama poput porodičnog nasilja i kompleksnog odnosa starijeg muškarca i devojčice. Danas se ta predstava igra u intimnom prostoru Hartefakt kuće pred devedesetak ljudi koji, zbog blizine, postaju deo priče.

Posebno emotivno Cvetković je doživeo uspeh u Rijeci, gde je žiri odluku saopštio ansamblu odmah nakon izvođenja, dok su još bili iza scene. Za njega to priznanje ima poseban značaj jer dolazi iz druge sredine, u vremenu kada kulturna razmena u regionu više nije tako „fluidna“ kao pre dve decenije.

Iako decenijama radi na filmu, televiziji i u pozorištu, tvrdi da mu posao nikada nije postao navika. „Nije rutina, nikad nije bila. Nisam se ja trudio da ne bude rutina, nego su mene te uloge nekako birale“, objašnjava glumac. On dodaje da više ne žali za neostvarenim ulogama, jer veruje da svaki uzrast donosi svoje zadatke: „Postojalo je vreme u kome možete da igrate neke uloge, ali onda to vreme prođe i dođete na red da igrate nešto drugo“.

Kao potvrdu te teze, najavio je letnji projekat – predstavu Na čijoj strani u režiji Lenke Udovički, gde će igrati lik čuvenog dirigenta Vilhelma Furtvenglera kojem se sudilo zbog saradnje sa nacistima. Svoj glumački put i transformaciju kroz godine sumirao je rečima: „To je nešto gde vam dođe vreme da igrate jednog dirigenta“, potvrđujući da se karijera ne planira, već se živi kroz uloge koje dolaze u pravom trenutku.

(Telegraf.rs/izvor: RTS)