• 84

Bili smo u mračnim hodnicima u kojima je Gavrilo Princip umirao u mukama: Uteruju strah u kosti

U Principovoj ćeliji i danas se može videti ugrađena alka za okove, kojima je bio vezan. Atentator na prestolonaslednika nije smeo da komunicira sa drugim zatvorenicima

  • 84

Zloglasna tvrđava Terezin na severozapadu Češke, zamišljena kao odbrambena linija Habsburške monarhije, a tokom Drugog svetskog rata pretvorena u koncentracioni logor, u istoriji ostaje upamćena i kao mesto gde su tamnovali i umirali pripadnici “Mlade Bosne”.

Reporteri “Telegrafa” posetili su 2019. godine ogromno vojno utvrđenje opasano širokim bedemima, čiju je gradnju naložio car Jozef II. Budući da je tvrđavu 1780. podigao u čast svoje majke, carice Marije Terezije, nadenuo joj je ime “Theresienstadt”, što na nemačkom znači “Terezijin grad”.

Tvrđava Terezin gde se nalazi ćelija u kojoj je preminuo Gavrilo Princip.

Iako Terezin nije bio egzekucioni logor, u njemu je zbog surovih uslova umrlo 33.000 ljudi Foto: Telegraf

U društvu brojnih turista zašli smo unutar zidina Terezina, gde su nekada živeli vojnici, njihove porodice i brojno stanovništvo. Nadomak glavne tvrđave sagrađena je i jedna manja, koja je služila kao vojni zatvor, i gde su početkom 19. veka sklanjani politički protivnici Habsburške monarhije.

Dok prolazimo avetinjskim hodnicima, nemim svedocima ljudskih patnji, prisećamo se gradiva naučenog još u osnovnoj školi. Smrtonosni hici ispaljeni u Sarajevu na Vidovdan, 28. juna 1914, zauvek su promenili tok istorije. Ubistvo austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije Hotek dovelo je do Velikog rata.

Princip umirao od gladi i bolesti u strašnim mukama

Kada su krajem oktobra iste godine članovi “Mlade Bosne” osuđeni na teške robije, oružje je uveliko zveckalo Evropom. Gavrilo Princip, Trifko Grabež i Nedeljko Čabrinović prebačeni su u Terezin i smešteni u male ćelije sa daskama umesto kreveta.

U Principovoj ćeliji i danas se može videti ugrađena alka za okove, kojima je bio vezan. Posmatramo alku, kao i hladnu prostoriju, označenu sa brojem jedan. Goli zidovi i mali prozor iznad vrata. Podizali nas jeza, kao da osećamo miris smrti. Ispred ćelije je postavljena velika bronzana ploča. Čitamo da je Princip svojim činom postao simbol borbe za slobodu, protiv austrougarskog ugnjetavanja, i da je u Terezinu umro zbog lošeg postupanja. Tekst je ispisan na češkom i srpskom jeziku.

Mladi nacionalista bio je krhke građe, što se može zaključiti na osnovu sačuvanih fotografija iz onog vremena, dok su uslovi u Terezinu bili nemilosrdni. Po naređenju Beča, učesnici Sarajevskog atentata stavljeni su na posebne muke. Princip je umirao u svojoj tamnici od gladi, bolesti i nezamislive torture.

Pogledajte u našoj galeriji ćeliju Gavrila Principa, u kojoj je mučen, tu su i alke za mučenje:

Ruku mu amputirali zbog gangrene

Atentator na prestolonaslednika nije smeo da komunicira sa drugim zatvorenicima, a iz samice je mogao da izađe jednom dnevno, svega na nekoliko minuta. Desna ruka mu je amputirana zbog gangrene, a tuberkuloza ga je dotukla. Pred smrt je imao svega 40 kilograma.

Princip je zauvek zatvorio oči 28. aprila 1918. godine, u 24. godini, sedam meseci pre kraja Prvog svetskog rata. Detalji njegovog tamnovanja do danas nisu potvrđeni sa sigurnošću, već se o njima zna da osnovu svedočenja zatvorenika i stražara. U njegovoj ćeliji nađen je i natpis, urezan u zid: "Naše sjene će hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu..."

Natpisa više nema, a polemike oko toga da li je Princip bio heroj ili terorista, vode se i dan danas.

“Specijalitet” mučenje u buretu

Ostalo je zabeleženo da su zatvorenicima u Terezinu svaki treći dan davane splačine, a Princip je hranu dobijao svakog petog dana. Mučen je zverski, a "specijalitet" je bio da ga stave u drveno bure, u koje je prethodno zakucano mnoštvo eksera. Tamničari bi ga kotrljali u buretu, dok su se šiljci zabadali u izmučeno telo.

Čeh označio grob

Nekoliko sati posle Principove smrti naloženo je da se njegovo telo položi u neoznačeni grob. Jedan od vojnika koji je izvršio naređenje, Čeh František Lebl, međutim, obeležio je lokaciju na mesnom katoličkom groblju.

Ostaci su kasnije preneti u porodičnu grobnicu uglednog patriote Pavela Žalude, a potom ih je u julu 1920. preuzela jugoslovenska delegacija, zajedno sa posmrtnim ostacima drugih učesnika Sarajevskog atentata (Čabrinović je umro od tuberkuloze 21. januara 1916, kao i Grabež 21. oktobra iste godine).

Svi oni, sahranjeni su 1939. godine u “Kapeli Vidovdanskih heroja” u Sarajevu.

Logor za Jevreje

Tokom Drugog svetskog rata, unutar zidina Terezina nalazio se koncentracioni logor, u kojem je organizovan prihvat i deportacija Jevreja, ne samo iz Čehoslovačke, već i Austrije, Holandije, Nemačke, Danske… Nesrećni ljudi odatle su slati dalje do logora smrti, najčešće Aušvica.

Kroz ovaj sabirni centar prošlo je više od 150.000 Jevreja, uključujući i 15.000 dece. Iako Terezin nije bio egzekucioni logor, u njemu je zbog surovih uslova umrlo 33.000 ljudi. Na ulazu u tvrđavu i danas stoji zloglasni natpis "Arbeit macht frei", što u prevodu s nemačkog znači: “Rad oslobađa”.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Srba

    Koliko nas je srpskih glava koštao taj junak! A zbog čega junak, zbog toga što je ubio golorukog muškarca i ženu! E moja Srbijo, još ti ništa nisi naučila, plaćaj svojim poštenim i vrednim narodom!!!

  • Duka

    Ptebaciti mucenike u srbiju i sahraniti u aleji heroja

  • M.K.

    Slava mu !...i njemu i svim Vidovdanskim Herojima 💗🇷🇸(1389)

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima