11.9. je zauvek promenio avio-saobraćaj: Evo šta posle tog dana više nikada nije bilo isto

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Na svaku godišnjicu 11. septembra ne možemo, a da se ne osvrnemo na to koliko se avio-industrija od tada promenila kako bi se putovanja avionom učinila sigurnijim. I dok su SAD od napada potrošile približno 100 milijardi dolara na obezbeđivanje aerodroma i letelica, jedno je sigurno - treba učiniti još.

Preporučujemo

Pre 19 godina, odmah nakon napada brzo je sastavljen bezbednosni manifest kako bi se osiguralo da teroristi više nikada ne mogu da otmu avion i pretvore ga u vođenu raketu, kao što im je to te 2001. godine uspelo.

I čak pre nego što je Kongres imao priliku da reaguje, zakon Uprave za bezbednost saobraćaja (TSA) usvojen je tog novembra po kojem su avio-kompanije i aerodromi žurili da naprave hitne izmene: učvrste vrata kokpita neprobojnim materijalom, ažuriraju listu zabranjenih predmeta i popunjavanje ostalih bezbednosnih propusta.

Iako se danas većina stručnjaka slaže da su šanse za još jednu otmicu jako male, teroristi se prilagođavaju, a pretnja se prebacila na druga, manje sigurnija područja aerodroma: predvorja za ček-in, ulaze na kontrolne punktove i dolaske što smo videli u Briselu i Istanbulu.

A obaranje ruskog aviona kompanije Metrodžet na letu 9268 iznad Egipta 2015. godine bilo je podsetnik da terorizam sa zemlje ostaje najozbiljnija pretnja avio-industriji.

Iako nas tek mnogo promena očekuje, valjalo bi da se podsetimo šta se to sve promenilo u proteklih 19 godina:

Zaštita aviona

Očigledan uspeh bio je zatvaranje kokpita. Od 11. septembra, piloti ostaju zaključani iz neosvojivih vrata tokom leta. Drugi kokrak bio je pojačati broj tzv. maršala, odnosno čuvara putnika u civilu, kojih je tada bilo manje od 100, ali i obučiti pilote kako da reaguju u hitnim situacijama i postupaju sa oružjem. Štaviše, šuška se da Erbas i Boing žele da prave avione koji će imati dvostruka vrata za sigurniji kokpit.

Odvajanje "poznatih" putnika

Glavni cilj posle 11. septebra bio je iskoristiti modernu i inteligentnu tehnologiju kako bi se "poznati" putnici odvojili od onih koji zahtevaju dodatnu kontrolu pre ulaska u avion. To je mnogim ljudima izazivalo nelagodu jer se čini da smo vremenom oguglali na, zapravo neprihvatljive tehnike profilisanja.

Ipak, jedan drugo traženi cilj koji je godinama zaobilazio zvaničnike bio je stvaranje programa "poznatog putnika" koji bi pružio ubrzan tretman putnicima koji su u prošlosti dobrovoljno prihvatili sveobuhvatnu proveru.

Trogodišnji program Uprave za bezbednost avio-saobraćaja u SAD je prilično ispunio taj cilj i sada ima 3,6 miliona članova.

Foto: Tanjug/AP

Bolja radna snaga na aerodromima

Tog 11. septembra bilo je manje od 20.000 kontrolora koji su radili za skenerom na aerodromu od kojih su mnogi radili u civilu, za male plate, i uglavnom su ih angažovale avio-kompanije.

Samo par sati nakon napada postali su meta napada i kritika zbog očigledne lakoće sa kojom su otmičari mogli da se ukrcaju u avion sa sekačima kutija u torbama.

Upravo je zato jedan od prvih odgovora države bio da će se avio-kompanije izbaciti poslova bezbednosti, te da će takve poslove preuzeti vlada, odnosno postaviti svoje ljude na kontrolnim punktovima. Posmatrajući s ove tačke gledišta, to je možda tog 11. septembra bila preterana reakcija. Na primer, sekači za kutije koje su teroristi koristili kao glavno oružje ustvari su legalni po pravilima avio-kompanija, a kompjuterizovani skrining sistem koji je postojao tog dana jeste zaustavio nekoliko otmičara zbog dodatnog pregleda torbi, ali što je najtužnije oni su znali kako da prevare sistem.

Bolji skrining za oružje i bombe

Pre 11. septembra većina prijavljenog prtljaga, posebno na domaćim letovima išla je momentalno u avion bez ispitivanja na eksploziv. Sledeće godine su u predvorja aerodroma stigle mašine za otrkivanje eksploziva, ali je uloženo stotine miliona dolara za izgradnju mnogo bržeg "podzemlja", odnosno pregleda svog čekiranog prtljaga. Prva generacija skrining mašina povučena je sa tržišta zbog mogućih rizika po zdravlje. Današnje mašine su potpuno bezbedne.

(Telegraf.rs)