• 8

Zašto Srbi najčešće idu u Grčku na odmor: More je samo jedan od razloga, ali ne i najvažniji

Istina je da nam je ova mediteranska zemlja blizu, da nudi odmor za svačiji džep, da ima prelepe plaže, ali Srbiju i Grčku vezuje mnogo više od toga

  • 8
Grčka Srbija pasoš

foto: pixabay.com

Nema spora da se nikome nije baš dopala prošlogodišnja situacija kada je u pitanju odlazak na letovanje u Grčku. Svi smo svedočili tome.

Pandemija korona virusa "pomrsila je konce" u čitavom svetu, a državljani Srbije, željni odmora na grčkim plažama bili su ljuti što je ova mediteranska zemlja za nas zatvorila granice. Pljuštali su ljutiti komentari na društvenim mrežama i sajtovima, "padala" su obećanja da "nikad više nećemo otići u Grčku"...

U tim trenucima, retko ko je pomislio koliko je teško građanima zemlje koja živi od turizma i koliko su i oni željni gostiju iz Srbije.

Sada opet iščekujemo šta će se desiti ove sezone. Da li će biti moguće konačno otići na odmor u zemlju, u kojoj se mnogi od nas osećaju kao kod svoje kuće? 

Optimistične najave za sada postoje, a krajem ovog meseca trebalo bi da saznamo da li ćemo u Grčku moći da uđemo sa potvrdom o vakcinaciji, PCR testom ili antigenskim testom.

Mnogo toga zavisi od epidemiološke situacije, ali, čini se, iznureni od "života na čekanju" koji nam je priredila pandemija više i ne obraćamo pažnju na surovu stvarnost - željni smo da odemo na more.

Mnogi naši turisti su prošlog leta pronašli alternativne destinacije. Turska je, recimo, bila lako dostupna prošle godine, ali i Albanija, pa i Bugarska u određenom trenutku, kao i Crna Gora, i Egipat uz PCR test. Ipak, uvek će biti onih turista iz Srbije koji neće odustati od letovanja u bratskoj Grčkoj.

Zašto Srbi najradije biraju Grčku za odmor?

Svako od nas ima određenu predstavu kako bi odmor trebalo da izgleda. Neko će uživati u odlasku na plažu, šetnji pored mora i odmoru u pravom smislu te reči. Neko će, opet želeti aktivnu vrstu odmora, te će birati brojne izlete koji se organizuju na odabranoj destinaciji, kako bi što više upoznao tu zemlju.

Pored svega toga, Grčka nudi odmor i onima koji preko cele godine "štekaju" da bi se desetak dana brčkali, ali i onima kojima novac ne predstavlja problem. U Srbiji ima i jednih i drugih.

Ima i onih, naravno, koji destinaciju za letovanje isključivo biraju po nekim drugim parametrima. Možda se odlučuju zato što znaju da su u toj zemlji dobrodošli.

Grčka, more, odmor

Foto: Shutterstock

Logično se nameće pitanje kako neko zna da je dobrodošao, na primer u Grčku, ako tamo nikada ranije nije bio? Mogu se pročitati razne priče o grčkoj naklonjenosti srpskim turistima, mada uvek ima i ona doza negativnosti u njima. Tada se često pominje da grčki domaćini naše turiste gledaju kao i sve druge turiste, koje ne zanima baš mnogo priča o tradicionalnom grčko-srpskom prijateljstvu.

Ali, da li je baš tako? I ko je u pravu - oni koji zdušno navijaju za Grčku ili oni koji se trude da im ospore takav izbor?

Svako ima svoje razloge, i svako će ih braniti jačim ili slabijim argumentima.

Mnogi će reći da mora ima svugde, podjednako lepog kao i u Grčkoj. Ima i lepše uređenih plaža i kvalitetnijeg smeštaja na drugim destinacijama.

Ali, oni koji su iskusili odmor u Grčkoj uvek će "iz rukava" izvući neoboriv adut: na drugim destinacijama nema onog najvažnijeg – ljudi, koji su, istorijski gledano, uvek bili uz nas.

 
 
 
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели 𝗠𝗮𝗷𝗮 𝗠𝗹𝗮𝗱𝗲𝗻𝗼𝘃𝗶𝗰 (@zivotjelep.maja)

Prijateljstvo na delu

Da se ne vraćamo baš mnogo daleko u prošlost - dovoljno je da se vratimo 22 godine unazad. Ulice Atine su tog 26. marta 1999. godine bile pune grčkog naroda. U toku je bio protest...

Neko ko poznaje Grke, reći će da to nije ništa čudno, jer oni često izlaze na ulice kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo nečim. Međutim, čak i ako upitate neke Grke danas o tome, reći će vam da su to najveće zabeležene demonstracije u novijoj istoriji grada, ali i zemlje.

Grčki narod koji je izašao na ulice Atine tog dana, ali i Soluna, pobunio se protiv NATO bombardovanja Srbije. Naravno, mogli su da sede u nekom kafiću i pijuckaju kafu, ali je većina Atinjana otišla da podrži protest i čuje, sada već čuveni govor poznatog grčkog kompozitora Mikisa Teodorakisa.

Iste te 1999. godine je u Solunu održan koncert, mnogim Srbima omiljenog grčkog pevača Jorgosa Dalarasa, kao znak podrške našem narodu. Nedugo zatim, Dalaras je nastupio i na beogradskom Trgu Republike.

 
 
 
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели ᴏʀɪɢɪɴᴀʟ ʏᴇʟʟᴏᴡ & ʙʟᴀᴄᴋ ᴘᴏᴡᴇʀ (@original21ultras)

Na proleće te 1999. godine je na stadionu kluba „Partizan“ u Beogradu održana prijateljska utakmica između grčkog i srpskog fudbalskog kluba. Vlasnik grčkog kluba „AEK“, Dimitris Melisanidis je pokrenuo ovu inicijativu i utakmica je odigrana 7. aprila, dve sedmice nakon početka bombardovanja.

Prema procenama na stadionu je bilo oko 15.000 ljudi, navijača grčkog i srpskog naroda, a ne određenih timova.

Igrači su nosili iscrtane mete na dresovima, koje su u to vreme postale simbol stradanja srpskog naroda. Da se ne zaboravi ni to da su grčki navijači takođe došli u Beograd... Pet autobusa Grka je tom prilikom došlo na utakmicu. Od tada su grčki klub „AEK“ i srpski klub „Partizan“ pobratimljeni.

"Ne mogu da učestvujem u napadu na bratski narod"

Iako Grčka nije učestvovala u bombardovanju naše zemlje, kao članica NATO alijanse imala je određene obaveze. Zemlja nije tada ustupila ni vazdušni prostor, ali su pripadnici grčke vojske svakako bili aktivni, kako bi eventualno proširivanje sukoba van granica naše zemlje bilo sprečeno.

Fregatom „Temistokle“ je tada upravljao kapetan Marinos Ricudis. Nakon odluke da bude upućena u vode Jadranskog mora, kapetan dobija blagoslov od svog duhovnika, kome se obratio i odbija da izvrši naređenje, rekavši istorijsku rečenicu koju mnogi Srbi dobro znaju:

- Kao pravoslavac, ne mogu da učestvujem u napadu na bratski narod!

Marko Ćulum, muralista, mural, Grk, Marinos Ricudis

Foto: Snežana Čenad

Mada je snosio posledice za to, budući da je bio raščinjen, kapetan Ricudis je za portal „Grčka i Srbija“, na pitanje da li se pokajao zbog te odluke i da li bi ponovo uradio isto, odgovorio:

- Hvala Bogu nisam zažalio i sada, nakon svega, bio bih srećan da ponovo to uradim. I isto savetujem sve ljude koji se nađu i koji bi se našli u istoj situaciji kao i ja. Da prvo poslušaju komande koje nam zadaje Bog i da, bez obzira koje posledice ih čekaju, ostanu pri odluci koju su doneli. Život će im pokazati da su u pravu.

Protesti na Krfu zbog sumnjivog aviona

Bilo je i situacija koje se i danas prepričavaju, a iz kojih se kristalno jasno vidi zbog čega svi koji biraju Grčku kao destinaciju za odmor apostrofiraju ljude kao glavni razlog za odmor u ovoj mediteranskoj zemlji.

Desilo se u vreme bombardovanja naše zemlje da je jedan vojni avion sleteo na aerodrom na ostrvu Krf. Meštani su jedino shvatili da je to vojni avion, iako nije imao neka naročita obeležja. Odlučili da urade jedino što mogu, kako bi pokušali da ga spreče da uzleti i bombarduje Srbiju.

Grcka, Srbija, vernici, pravoslavci, pravoslavlje

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Janis Trepeklis, koji je kasnije morao da odgovara za „remećenje vazdušnog saobraćaja“, stao je na čelo hrabrih Krfljana. Kasnije će taj isti čovek postati gradonačelnik ostrva, koje su naši preci, preživeli nakon Albanske golgote, nazivali Ostrvom spasa.

Prema procenama, oko 4.000 Krfljana je krenulo do aerodoroma. Kad su probili ogradu, oni su jednostavno legli na pistu. Posle intervencije policije, građani su napustili aerodrom, ali se i dalje ne zna kome je pripadao taj avion i da li je učestvovao u napadu na našu zemlju.

U međuvremenu, u gradu Krfu su organizovani protesti koji se smatraju izuzetno masovnim, možda i najmasovnijim u istoriji ostrva, budući da se procenjivalo da je bilo prisutno oko 16.000 ljudi.

Sve ovo je tek delić iz novije istorije tradicionalnog grčko-srpskog prijateljstva koje datira još sa početka veka, kada je potpisan i prvi sporazum o savezništvu između Grčke i Srbije.

Istina je - mora ima svugde, podjednako lepog kao i u Grčkoj. Ima i lepše uređenih plaža i kvalitetnijeg smeštaja na drugim destinacijama. Otputujemo negde drugde, pa pamtimo kako smo se divno proveli.

Imamo li onda pravo da ne pamtimo one jake veze između Grčke i Srbije i grčki narod koji je bio uz nas kad nam je bilo najteže? I to samo zbog jednog propuštenog letovanja u trenutku kada se i mi, i Grci, i ceo svet borimo protiv pošasti koja nam je preokrenula život naglavačke?

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • dux

    ako sam se odlucio na letovanje ne tako udaljeno od Srbije, uvek cu ici kod Grka ili na Kipar. Turska, Hrvatska, i Albanija mi nikad nece biti prioritet ispred Grka. Smatram da je to potpuno normalno u danasnjem svetu gde se svi oko nas tako ponasaju. Dosta sam ja bio glupi Srbin. Svoj novac samo Grcima i to sa zadovoljstvom.

  • Aca

    Ako more nije glavni razlog zašto ne letujete u Rumuniji ili Moldaviji. Pa one su mnogo bliže od Grčke

  • Zasto?

    Zato sto je Grcka jedna od retkih zemalja gde je lepo biti Srbin.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima