Najviše veštačko jezero u Srbiji koje će biti dobar izbor za letovanje u Srbiji

Vlasinsko jezero / foto: printscreen/youtube/Jovana Jović

U vreme kada je tu samo bila močvara, u kojoj su nestajale mnoge životinje, u okolini današnjeg Vlasinskog jezera se ustalila legenda o vodenom čudovištu.

Preporučujemo

I mada je kasnije bilo sasvim jasno zbog čega su životinje odjednom nestajale, legenda je ostala da živi.

Vodeno čudovište na Vlasini

Ovce, krave i konji, ali i druge životinje su neretko nestajale na području na kome se danas nalazi Vlasinsko jezero, poznato po takozvanim plutajućim ostrvima.

Područje Vlasinske tresave ili blata je bilo pogubno i za bugarske vojnike tokom Prvog svetskog rata. Ostalo je upamćeno da je čitav jedan puk bukvalno nestao kada je prolazio tim područjem.

A prvobitna legenda o postojanju čudovišta kaže da je ono imalo oblik konja i da je bilo izuzetno veliko. Naravno, stanovalo je na samom dnu Vlasinske tresave i povremeno izlazilo. Vremenom je lokalna legenda prerasla u to da se ovo čudovište čak smatralo pristiglim sa druge planete, te da ga je poslao Svevišnji kako bi kaznilo krivce, a naravno živelo je tu vekovima unazad. Tako se barem pričalo... Pričalo se i da je čudovište neverovatno brzo, pa ga zato niko ne vidi kada uzima životinje i tako do unedogled.

No, bilo kako bilo, legenda je bila zastupljena u tim krajevim dugo. Čak se pominjalo i da je izlazak čudovišta na videlo bio siguran znak da će Srbija pobediti trenutne neprijatelje ili da će naići nove nedaće za zemlju i narod. Tako su, na primer pričali da se pojavilo kada su proterane turske snage iz ovih krajeva. Međutim, tada je čudovište imalo oblik bika i pričalo se da se njegova rika mogla daleko čuti. Isto i pred početak oba rata.

Nastanak Vlasinskog jezera

Vlasinsko jezero / foto: printscreen/youtube/Jovana Jović

Veštačko akumulaciono jezero, čija dubina doseže do 35 metara je nastalo u periodu između 1949. i 1954. godine. Teritorijalno pripada opštini Surdulica i nalazi se na jugoistoku Srbije. Zauzima površinu od oko 15 kvadratnih kilometara.

Samim tim što se nalazi na nadmorskoj visini od 1.213 metara, ovo je i najviše veštačko jezero u našoj zemlji.

Kako je na mestu nekadašnje Vlasinske tresave ili Vlasinskog blata, a koje se pominje još tokom 18. veka, postojala močvara sa površinama živog blata, to je i sasvim jasno zašto su pojedine životinje nestajale tokom prelaska.

Ali sve to, ipak nije sprečilo narodni duh da razvije poznatu legendu o čudovištu sa dna jezera.

Pregrađivanje reke Vlasine je izvršeno polovinom prošlog veka, a pun kapacitet jezero ima od 1954. godine.

Ostrva koja plove

Nije uopšte čudno da prilikom posete ovom jezeru ugledate takozvana plutajuća jezera. Istina, neko ko nije upućen u ovaj fenomen će sigurno biti u najmanju ruku začuđen.

Zapravo se radi o delovima treseta, odnosno o biljnom svetu koji je na njemu nastao, a koji se bukvalno otkačio od jezerskog dna.

Osim nekoliko plutajućih, ovde se nalaze i dva stalna ostrva, nazvana Dugi del i Stratorija. Zanimljivo je da je pre izgradnje brane, Dugi dol bilo u formi poluostrva u Vlasinskom blatu.

U neposrednoj blizini Vlasinskog jezera se nalaze i brojne crkve, dok su prirodne lepote ipak ono što ovaj predeo čini gotovo nestvarnim.

(A.B./Telegraf.rs)