Hit na Instagramu: Najslikanija prirodna destinacija u Srbiji po kojoj nas prepoznaju i u svetu

Banjska stena / Foto: A. Nalbantjan

Ima nečeg magičnog u tome da se uzdignete iznad jednog predela i da očima upijate svu lepotu. Zato i ne čudi što mnogi pokušavaju da otkriju vidikovce na raznim mestima, a pojedini su toliko poznati da su postali simbol određenih lokacija.

Preporučujemo

Jedan od takvih vidikovaca se nalazi i u našoj zemlji, na planini Tari.

Ništa bez fotografisanja 

Ako ste posetili ovu zanimljivu planinu u našoj zemlji, a niste otišli do vidikovca Banjska stena, te na njemu zabeležili fotografiju, zašto ste uopšte bili na Tari?

Šalimo se, naravno, ali jeste činjenica da najveći broj fotografija sa ove planine nastaje upravo na ovom, za mnoge čarobnom mestu.

Fantastičan pogled na Perućačko jezero

I ne samo na jezero, već i na fenomenalni kanjon jedne od najlepših srpskih reka. Nije se bez razloga Drina sa rekom Vrelo našla na prvom mestu liste 7 srpskih čuda prirode.

Inače, naziv ovog vidikovca je u vezi za vrelo kraškog porekla, koje izbija baš ispod vidikovca. Temperatura vode na Banjskom vrelu je 4 stepena.

U prošlosti su stanovnici okolnih sela, naročito tokom zimskog perioda, obilato koristili toplu vodu sa ovog vrela, ali je nažalost prilikom izgradnje hidroeletrane, odnosno Perućačkog jezera, to vrelo potopljeno.

Ostao je naziv "Banjska stena" u spomen na njega.

Planina Tara / Foto: A. Nalbantjan

Banjsko točilo kao simbol prošlih vremena

Ono što je posebno interesantno jeste okolina jednog od najromantičnijih vidikovaca u našoj zemlji.

Iako je danas sipar, kako se nalazi ovaj geomorfološki oblik, obrastao raznim rastinjem, posebno je interesantno podsetiti se njegove prošlosti. Naime, u toku 19. veka je upravo taj sipar bio korišćen za svojevrstan rečni transport čak do Beograda.

Najpre su se drveni balvani kroz točilo, što je jedan od morfoloških elemenata sipara, kao geomorfološkog oblika, spuštali sve to mesta koje je nazvano splavište. A tu su bili pripremani za dalji transport i to u formi splavova. Nakon toga su bili vraćani u vode reke Drine i tako su plovili njenim tokom sve do Beograda.

Foto: Pixabay

Danas je taj deo sipara, koji je dug oko 1.3 kilometara, dom mnogim biljnim vrstama koje uspevaju na takvom tlu.

Ukoliko sa Banjske stene, koja je smeštena na 1065 metara nadmorske visine, poželite da posmatrate kroz durbin okolinu, slobodno se poslužite. A sem durbina, tu se nalazi i klupica, u slučaju da poželite da se odmorite i fotografišete na mestu, koje mnogi smatraju najromantičnijim u našoj zemlji.

(A.B./Telegraf.rs)