Nestvarna lepota koja ostavlja bez daha: Geopark Đerdap je pravi turistički potencijal

Širinu plavetnila neba i zelenilo dubine Dunava, područje Ðerdapa spaja u nestvarne prirodne lepote koje su odlukom izvršnog saveta Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) od 10. jula ove godine, upisane na listu UNESCO Global Geoparks i proglašene prvim geoparkom u Srbiji.

Preporučujemo

Ekipa Tanjuga posetila je danas prvi geopark u Srbiji i naišla na krajolik koji oduzima dah namernicima i neodoljivo podseća na scenografiju nekog filmskog spektakla.

Ljubazni domaćini u JP Nacionalni park "Ðerdap" u Donjem Milanovcu ne kriju zadovoljstvo zbog odluke Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO).

Lazar Mitrović, direktor JP Nacionalni park "Ðerdap" kaže za Tanjug da će turizam postati glavna preokupacija lokalne uprave nakon lepih vesti iz UNESCO.

- Naš geopark će sigurno motivisati brojne turiste da dođu u područje Ðerdapa. Biće to prilika da se lokalni proizvodi promovišu i predstave tim turistima što će u svakom slučaju doneti boljitak našem stanovništvu. Svi ti proizvodi biće prepoznatljivi u svetu zbog turista koji će dolaziti na Ðerdap. Sva registrovana gazdinstva imaće poslovni ugovor sa JP Nacionalni park Ðerdap koji je upravljač geoparka - kazao je Mitrović.

foto: Ministarstvo životne sredine

Na plenarnom zasedanju Izvršnog saveta UNESCO, potvrđena je odluka Saveta za globalne geoparkove o izboru Geoparka Ðerdap za jednog od 15 novih geoparkova u svetu.

Mitrović napominje da je prepoznatljiva praksa turista širom sveta da prvo posete tih 15 novih geoparkova u svetu.

- Velika je to prilika za sve nas koji živimo uz Ðerdap. JP Nacionalni park Ðerdap ima svoje projekte koje finansiramo iz sopstvenih prihoda. Jedan od tih projekata je sagledavanje čuvene Trajanove table sa kopna jer je do sada bila dostupna samo sa vode. Stazu u dužini od kilometar i 200 metara završićemo ove godine. Trajanova tabla je latinski zapis posvećen caru Trajanu urezan na isklesanoj steni iznad Ðerdapske klisure.

Geopark Ðerdap zauzima površinu od 1.330 kilometara kvadratnih, a njegov najznačajniji deo je upravo Ðerdapska klisura, najduža u Evropi, koja se prostira na više od 100 kilometara. Svojim složenim reljefom sa mrežom klisura, kanjona i dubokih uvala, značajno je svedočanstvo o geološkom i geomorfološkom razvoju Zemlje.

foto: Ministarstvo životne sredine

Proglašenje Ðerdapske klisure i njenog zaleđa - delova planinskih masiva Kučaj i Miroč, za prvo područje u Srbiji koje je upisano na listu UNESKO Globalna mreža geoparkova, rezultat je višegodišnjeg rada i angažovanja državnih organa i stručnjaka.

Ministarstvo zaštite životne sredine je 2014. godine pokrenulo inicijativu za uspostavljanje geoparkova u Srbiji.

Krajem 2015. godine formiran je Radni tim za uspostavljanje geoparka Ðerdap, koji je u skladu sa Operativnim uputstvom UNESCO Global Geopark Network uradio Aplikacioni dosije, koji je preko Nacionalne komisije za saradnju sa UNESCO dostavljen Sekretarijatu UNESCO Global Geoparks.

Geopark Ðerdap je uspostavljen na osnovu Sporazuma o saradnji između Ministarstva zaštite životne sredine, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, JP „Nacionalni park Ðerdap“ i opština Golubac, Majdanpek, Kladovo i Negotin, kojim je predviđeno da JP „NP Ðerdap“ bude nosilac aktivnosti Geoparka.

Istočna Srbija / Foto: Tanjug/Andrija Vukelić

U centru za posetioce Nacionalnog parka Ðerdap u Donjem Milanovcu, turizmolog Sanja Ðokić kaže da je aktivan boravak u prirodi glavni deo turističke ponude cele regije.

- Imamo pešačke staze koje su opremljene potrebnim mobilijarom koje izlaze na izvanredne vidikovce, prolaze kroz kanjone i vode do pećina. Imamo i programe obilaska nacionalnog parka terenskim vozilima -  kazala je Ðokić.

Retke biljne vrste i ptice takođe karakterišu područije Ðerdapa. Tu se mogu sresti mali komoran ili orao kliktavac...

Foto: Tanjug/Andrija Vukelić

Ekipa Tanjuga je dospela i na vidikovac Kovilovo sa kojeg se pruža pogled na mesto gde je Dunav najširi u područiju Ðerdapa (3,5 kilometara).

Širina plavetnila neba i zelenilo dubine Dunava Ðerdap spaja u nestvarne prirodne lepote koje će u budućnosti nesumnjivo koristiti inostrane filmske ekipe kao scenografiju.

Seoce "Svinjica" na rumunskoj strani klisure preko Dunava sa Donjim Milanovcem zaokružujue unikatni vanvremenski krajolik.

(Telegraf.rs/Tanjug)