Crna deonica Srbije: Po legendi, na mestu potopljenog sela duše predaka još uvek traže svoj mir

Foto: Vesna Bjelić

Legende su duboko ukorenjene u našoj narodnoj tradiciji, kao i verovanja da se u mrtve ne dira. Ne kaže se bez razloga da su groblja mesta gde naši preminuli preci treba da počivaju u miru.

Upravo zato i nije čudno što postoje putevi u Srbiji, koji su označeni kao crne deonice, budući da se na njima događa veći broj nesreća, a što se sve dovodi u vezu sa duboko ukorenjenim verovanjima da se groblja ne diraju.

Ali, čini se da su se o to nepisano pravilo ipak ranije oglušivali.

Kako je nastalo jezero Kokin Brod?

Zanimljivosti

• 0:22

Život & Stil

• 1:35

Čuveno Zlatarsko jezero, na kome mnogi danas uživaju u toku letnjih meseci, možda baš i nije pravo mesto za uživanje, ako se uzme u obzir istorija njegovog nastanka.

Iako je treće jezero u Srbiji po veličini, Zlatarsko jezero ipak ima neslavnu prošlost. 

Ovo veštačko jezero je nastalo 60-ih godina prošloga veka, kada je potopljeno celo jedno naseljeno mesto.

Foto: Wikimedia/Mirjana77

U tadašnjem Kokinom Brodu se nalazilo sve ono što je treba da ima jedno selo. Osim škole, bila je tu i pošta, zatim pekara i dve prodavnice, policijska stanica, kao i stadion, pa čak i hotel i pozorište. Bile su tu, naravno, i kuće meštana Kokinog broda, ali i groblje.

Gradnja hidroelektrane

Odluka je doneta i započeta je gradnja jedne od najdužih brana u Evropi među onima koje su nasute zemljom. A posledica toga jeste potopljeno celo jedno selo, sa svime što se u njemu nalazilo. 

Reka Uvac je pregrađena i nastala je hidroelektrana Kokin Brod.

Ali iz godine u godinu su saobraćajne nesreće na toj deonici puta brojne. Ako je verovati meštanima koji su skloni da prihvate narodno tumačenje, onda će nesreće u toj meri prestati da se događaju kada mrtvi preci, čije su kosti ostale na potopljenom groblju Kokinog Broda, budu mogli zaista da počivaju u miru.

Naravno da ima onih koji takve tvrdnje odbijaju apriori i sve pripisuju bahatoj vožnji i neprilagođenoj brzini.

(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).