Srpska Verona u blizini Šapca i danas čuva uspomenu: Ljubav Đule i Pavla je otrgnuta od zaborava

Foto: Printskrin/Youtube/light2tube

Da i naš narod ima svoje Romea i Juliju, danas pominju tek retki. Ali oni koji su imali prilike da čitaju pripovetku Janka Veselinovića o tragičnoj ljubavi dvoje mladih, odlično znaju da u blizini puta, koji spaja Osečinu i Šabac postoji svedočanstvo njihove ljubavi. Ljubavi dvoje mladih, čistih srca, čiji su očevi krivi ili zaslužni, kako ko tumači, za takav tragičan kraj.

Preporučujemo

Takmičenje u bogatstvu

U selima Mrovska i Goločelo živeli su Filip i Jovan. Obojica su bili gazde u ono vreme, izuzetno bogati. Ali samo u materijalnom smislu. Obojica su imali po jedno dete. Filip Đulku, zvanu Đula od milošte, a Jovan Pavla.

Nije bilo kraja njihovom takmičenju u tome ko će prikazati veće bogatstvo.

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели m@r@ (@marijajm)

I kako to obično biva, da li sudbina ili neka, viša sila umeša prste. Đula i Pavle su se upoznali dok su šetali šumom iznad svojih sela. Kako su se upoznali, tako su im se i srca prepoznala.

U svom delu „Ašikov grob“, Janko Veselinović o snazi njihove ljubavi veli:

Duže od dve godine zaljubljeni par se krio i plašio sopstvene senke. Za njihovu ljubav su znale samo ptice, zečevi, šuma i bistri potoci. Nadali se da će ih Bog sačuvati, da će se čudo dogoditi, da će njihovu ljubav odobriti. Ali se nade izjaloviše. Kako je njihova ljubav jačala, tako se i mržnja njihovih roditelja povećavala.

Iako mnogima nije bilo jasno zbog čega se Filip i Jovan toliko otvoreno mrze i nadmeću, mnogima je bilo jasno da nije dobro što se saznalo za ljubav između njihovih naslednika.

Poslednji susret dvoje zaljubljenih

I jedan i drugi otac bili su očajni kada su saznali da im dete ljubi sina, odnosno ćerku „neprijatelja“.

Zato je Filip brže bolje organizovao prosce za Đulu. Ona odlučuje da okonča svoj život, jer joj bez Pavla nema razloga da živi. Ali pre toga odlazi da ga poslednji put vidi. Na mesto na kome su se prethodne dve godine sastajali i negovali svoju iskrenu ljubav.

Dok ju je čekao, Pavla napadaju vukovi. Iako je prizvao Boga u pomoć i, činilo se, uspeo da se izbori sa zverima, mladić je stradao.

Kada je Đula uspela da se probije kroz sneg do dogovorenog mesta, tamo je zatekla krvav prizor.

A kad u snegu pronađe i Pavlovu desnu ruku, srce joj se slomi. Pomilova ukočene prste, stavi hladnu šaku na svoja nedra. Jeziva stvarnost, bol, strah i nestvarna zima, sve se to poče mešati i polako nestajati. Đulku obuze neka topla obamrlost i ona se polako otisnu u dubok san iz koga se neće vratiti.

Priča se završava pronalaskom tela dvoje mladih, a pisac navodi da je narod tvrdio da su se njihovi roditelji tu izmirili. Tu su ih i sahranili i postavili spomen obeležje od kamena. Na njemu je urezan krst i vidljiv je otisak desne šake.

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели 📍🇷🇸Serbia🇷🇸📍📸🚴‍♂️🏞️🏕️🌍🧭 (@ikadjodjiro)

Srpska Verona kod Šapca

Mada nije toliko znamenit u turističkom smislu, ovaj memorijalni kompleks zaslužuje epitet srpske Verone.

Spomen kompleks Ašikov grob, koji svedoči tragičnom stradanju dvoje mladih nalazi se na oko 30 kilometara udaljenosti od Šapca, u ataru sela Metlić. Tačnije na tromeđi tog i sela Mrovska i Goločelo.

Na mestu na kome se ranije nalazilo kameno spomen obeležje, 2008. godine je izgrađen savremeni memorijalni kompleks.

Spomenik bele boje, u obliku srca podeljenog na dva dela, njime dominira. Najznačajniji deo kompleksa je mermerna knjiga, na kojoj je uklesano:

Ovde počiva priča o ljubavi. Pavle i Đula postaše deca raja. Voleli se iskreno i do kraja.

(Telegraf.rs)