Priče i legende o skrivenom blagu u ovom kraju ne prestaju: Nesvrtu pohode tragači za zlatom

Na tridesetak kilometara istočno od Vranja, u podnožju Besne Kobile, nalazi se selo Nesvrta, trgačima za zlatom izuzetno poznata destinacija.

Iako su se mladi već odavno odselili iz Nesvrte i retko u nju dolaze, preostali meštani su svedoci da neki nepoznati ljudi stalno pohode ovo selo.

Naime, Nesvrta je u vranjskom kraju, ali i šire, veoma poznata tragačima za zlatom.

Postoje razne mape sa ucrtanim mestima na kojima je navodno zakopano neko blago, ali i priče koje se prenose s kolena na koleno, a koje kazuju da u selu ima dosta lokacija na kojima je, kako se priča, sakriveno zlato.

Destinacija koja je u Nesvrti najviše posećena je kamen osmatračnica, stena visoka stotinak metara u mahali Sokolovac.

- Priča se da je tu u vreme Rimljana bila osmatračnica, ali možda i kasnije, što može da ima neku logiku s obzirom na pogled koji se pruža sa tog mesta, odakle se vide putevi i čitava okolina.

Legenda kaže da se u njoj nalazi zlatni polumesec i novac koji su Bugari za vreme Drugog svetskog rata sakrili, nakon što su prodali konje. Međutim, niko još to zlato nije pronašao.

Kažu, ne otvara im se ulaz u pećinu smeštenu u kamenu. Tragači za zlatom, takođe neuspešno pokušavaju da u Nesvrti pronađu i dva rimska groblja, u čijim grobnicama navodno ima mnogo.

- Ko zna šta je prava istina, ali svaka generacija ovde ima neku svoju legendu o zlatu, pa tako i ova sadašnja nakita i zlata  - priča jedan od malobrojnih meštana Nesvrte.

Jedan meštanin je u Nesvrti pre nekoliko godina sagradio i malu crkvicu, posvećanu Svetom Iliji, a potom pored nje, nedavno još dve.

Odmah su krenule i glasine da je na tom mestu pronašao zlato. Međutim, njegove tvrdnje su sasvim drugačije.

Milan Mitrović (61), koji je sagradio tri crkve u ovom selu, kaže da nisu tačne priče koje decenijama kruže, da je na tom mestu našao zlato, te je zbog toga gradio svetinje.

- To nije tačno, ljudi svašta pričaju, ali i sami vidite kako živim. Svetinje sam sagradio u znak zahvalnosti Bogu i svetiteljima, koji su me spasili, vrtaili u žive kada sam nekoliko puta bio skoro mrrtav.

Prvo sam 1985. godine, na lečenju u Beogradu, lečio sam se od depresije, doživeo sam kliničku smrt. Sedam i po sati sam bio klinički mrtav. I onda sam se probudio i počeo da se znojim.

Za to vreme prošao sam mnoge nivoe i video mnogo toga, tokom tih sedam i po sati. Bio sam tada u bolnici na Avali.

Kako sam dobio drugu priliku da živim, odlučio sam da od onoga što radim izdvajam i za gradnju svetinja - priča Milan.

U međuvremenu, Milan je radio i u Švajcarskoj,  vranjskom "Jumku" Makedoniji, Francuskoj, Kragujevcu, kopao bunare po selima u blizini Vranja... Sve skupa 25 godina radnog staža. Kada je "Jumko" propao, vratio se na selo i radio poljoprivredu.

Zbog surovog geografskog položaja selo je dobilo i ime, koje bi moglo da znači da se u ovom mestu "niko nije svrteo", odnosno za stalno nastanio i dobro živeo, ili pak da retko ko ovde "svrće", to jest svraća.

Nesvrta se pruža duž leve strane Ruskog puta idući prema Krivoj Feji. Tuda je još u vreme Rimlajana prolazio put, koji je vodio do sadašnjeg rudnika olova i cinka "Grot".

Trideseth godina prošlog veka, u ove krajeve bežeći pred Staljinovim terorom stigli su ruski emigranti. Njihovi inženjeri uradili su projekte, i učestvovali u gradnji ovog putnog ptravca, pa otuda i naziv Ruski put. Danas je u odličnom stanju i jedna je  od glavnih veza Vranja sa rudnikom "Grot".

U Nesvrti ima ljudi samo u svega petanestak kuća i to uglavnom starina koji su zašli u osmu deceniju života.

Ovaj predeo je izuzetno bogat izvorima. Pokraj Ruskog puta ima nekoliko česama za koje se veruje da su lekovite.

Demografi prognoziraju gašanje ovog sela za nekoliko godina.

Postoje podaci, ali i sačuvani spomenici, da je ovde bilo života još u vreme Rima, ali i u vreme srednjovekovne Srbije.

(Telegraf.rs/S.T.)