U ovu luku svakog utorka i petka stizali su tovari vanile: Zbog korone sada izgleda kao grad duhova

Načičkane prodavnice, restorani, kafići i suvenirnice u samom srcu Port El Kantauija bili su uobičajena slika koju su turisti imali prilike da viđaju prethodnih godina u Tunisu. Često da se i "bore" za slobodnu stolicu kako bi kraj obale mora uživali u odabranom piću ili hrani.

Prodavci uvek orni za cenkanje i voljni da vas ubede kako će vam ponuditi vrhunsku robu po najboljoj ceni, počev od kožnih jakni, tašni i novčanika, zaključno sa magnetima i lokalnim začinima, upotpunjavali su razdraganu atmosferu svakog leta.

Tuniška luka u koju su do pandemije korona virusa svakog utorka i petka stizali tovari vanile i odatle distribuirani širom Tunisa ovog leta zvrji sablasno prazna. Na vratima gotovo svih prodavnica koje su nekada vrvele od turista stavljen je katanac.

Slična situacija je i sa kafićima i restoranima. Kraj obale mora samo jedan ugostitelj nije sklonio stolove, stolice i suncobrane.

Ista, sumorna atmosfera je i na drugoj strani ulice, kod čuvene muzičke fontane. Nekada se oko nje tiskalo na stotine turista koji su snimali čarobni vodeni ples praćen zvucima vanvremenskih klasika. Danas je fontana presušila, a turista nema ni za lek.

- To je život - priča nam Sahib, jedan od vlasnika lokala u centru Porta, nemoćno šireći ruke.

- To je korona... Isto ovako bilo je i prošle godine, možda još i gore, jer nismo imali vakcinu. Sad je situacija bar malo drugačija, neka nada postoji... Ali, vidite i sami da je centar letovališta potpuno pust. Svi koji su došli u Tunis na odmor ostaju u svojim hotelima, ne pada im na pamet da dolaze do centra grada. A mislim da bi ljudi poludeli da nisu došli bar na sedam dana da se odmore. Eto, bar toliko...

Otkriva nam da smo prvi stranci koji su kročili u ovaj deo letovališta od početka meseca. Kuva kafu i trči da kupi pomorandže da nam napravi sok, "na račun kuće". Samo jedan market u centru grada radi - ostali su "pod katancem" i pitanje je da li će ikada više biti otvoreni.

- Prošle godine bilo je kao u nekom ružnom snu... Virus je harao, vakcine nisu postojale. Bilo nam je važno samo živu glavu da izvučemo, o poslu i sezoni niko nije ni mislio. Kako je vreme prolazilo, tako smo se prilagođavali situaciji, a kad su stigle prve vakcine verovali smo da smo spaseni. Ali, vidite i sami, ni danas nema turista...

Vama je sigurno super, jer nema gužve, a mi smo navikli da ovde od turista ne može da se prođe, pa nam sve izgleda tužno. Ali samo da ostanemo živi i da pandemija bude stavljena pdo kontrolu, biće opet Tunis pun stranih turista kao nekad - optimističan je Sahib.

U ogromnoj suvenirnici na ulasku u samu luku nekada je na tri sprata radilo barem desetak zaposlenih. Danas - samo jedan.

Nešto je bolji prosek u "Ali Babi", tržnom centru udaljenom oko dva kilometra od same luke. Na oko 700 kvadrata raspoređenih u tri nivoa radi šestoro prodavaca, a ima i kupaca iz obližnjih hotela.

Na potezu od same luke do "Ali Babe" gotovo svi lokali su "pod katancem". Tržni centri i suvenirnice ne rade. Od hotela - u proseku svaki treći.

Port El Kantaui više ne miriše na vanilu. Ni na jasmin. Nema ko da ga prodaje turistima. Pa ipak, uprkos opštoj teškoj situaciji, u ovoj severnoafričkoj zemlji optimizma ne manjka.

- Biće bolje, videćete - kaže nam Sahib.

- Mora biti bolje, samo ne gubite nadu...

(Telegraf.rs)