Risan je vekovima poznat kao Teutin grad: Legenda o gusarskoj kraljici i nestalom blagu

Foto: Shutterstock

Na samom severu Bokokotorskog zaliva ugnezdilo se naselje za koje se smatra da je jedno od najstarijih u tom delu Crne Gore. Risan je danas vrlo atraktivan za odmor i to posebno porodica sa malom decom i uopšteno svih onih koji nisu željni nekih naročitih aktivnosti tokom letovanja.

Preporučujemo

Istorija ovog pomorskog mesta seže do 230. godine pre nove ere. Koliko je Risan bio bogat, govori i podatak da je u to vreme imao svoju kovnicu novca zahvaljujući razvijenoj trgovini pomorskim i kopnenim putevima.

Ono što, međutim, posebno privlači turiste, pored lepog mora i raskošne istorije, je legenda koja prati ovo mestašce u Boki, a po kojoj je jedna od najlepših kraljica živela upravo u Risnu.

Gusarska kraljica koja je obeležila istoriju Risna

Ilirska kraljica Teuta vladala je od 231.  do 228. godine pre nove ere. Posle smrti svog muža Agrona koji je osnovao Ilirsko kraljevstvo, Teuta je vladala kraljevstvom umesto svog posinka Pinesa koji je bio maloletan.

Ali, Teuta nije bila obična kraljica. Važila je za gusarsku kraljicu koja je bila strah i trepet u to doba. Lepa kao vila, mudra kao zmija, hrabrija od lava, sa muškim srcem u grudima - tako je ostala opisana u istorijskim izvorima. 

Kraljica Teuta odabrala je Risan kao mesto u kom će živeti i odakle će vladati. Na brdu Gradina sazidala je sebi tvrđavu, čiji su ostaci vidljivi i dan danas.

Nastavila je osvajanje grčkih kolonija, ali je u ratu sa Rimljanima pretrpela težak gubitak. Prema legendi, nije mogla da podnese poraz, pa je skočila niz vodopad podzemne reke, a blago za koje se pričalo da je bilo pohranjeno u tvrđavi netragom je nestalo.

Kad su rimski vojnici upali u Teutin grad, nisu pronašli nijedan jedini dragulj. Otud potiče i verovanje da je lepa Teuta sve svoje blago sklonila u zemljinu utrobu. Jer, ono do dana današnjeg nije pronađeno i intrigira kako istraživače, tako i većinu turista koji odaberu Risan kao mesto za odmor.

Letovanje jednako mir

Ukoliko se rukovodite time prilikom izbora mesta za odmor, onda je Risan dobra opcija. Istini za volju, mada je reč o omanjem letovalištu, ipak postoji sasvim dovoljno ugostiteljskih objekata i radnji.

Ipak, mnogima je ovo mesto bogate istorije simbol mirnog odmora.

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Veljko Rackovic (@vveyco)

Na glavnoj, gradskoj plaži primetan je postepen ulazak u vodu. Samim tim što ovo letovalište uglavnom posećuju turisti koji žude za mirom, to se često ne može primetiti naročita gužva. Centralni deo plaže, duge oko kilometar, namenjen je gostima lokalnog hotela. Preostali delovi plaže su uglavnom organizovani, tako da turisti mogu uživati u nekom od kafića i iznajmiti suncobrane i ležaljke. U toku sezone su u ponudi i različite sportske aktivnosti.

Šta videti u Risnu i okolini?

Glavna crkva u mestu posvećena je Svetim apostolima Petru i Pavlu. Poznata je po kolekciji ikona, izrađenih od strane vrsnih umetnika, koji su pripadali Bokokotorskoj školi i koji su stvarali tokom 17. veka baš na području Risna.

Ne treba propustiti ni obilazak manastira Banja, čija je glavna crkva posvećena Svetom Georgiju. Smatra se da ga je podigao Stefan Nemanja u 12. veku. Čestice moštiju Svetog Đorđa se nalaze u ovom manastiru.

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Rade Ilic (@radeili)

Starost Rimskih mozaika se procenjuje na oko 2.000 godina i smatraju se najstarijim arhitektonskim spomenikom na tlu zemlje.

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Tamara.Photography (@__tamara.photography__)

U ilirskoj Vili Urbana, u kojoj postoji pet soba, mogu se videti ovi mozaici, među kojima je najpoznatija kompozicija na kojoj je predstavljen Hipnos, u rimskoj mitologiji bog sna. Ove godine je cena ulaznice za ovu risansku znamenitost 4 evra, a dostupne su i vođene ture po zahtevu.

Blizina Perasta, ali i Kotora i Herceg Novog, čini Risan odličnom polaznom tačkom za upoznavanje lepota Bokotorskog zaliva.

(Telegraf.rs)