Živela sam i u Beogradu i u Budimpešti: Postoje ove velike razlike koje turisti ne stignu da otkriju

Foto: Telegraf

Uvek mi je bilo fascinantno što u Evropi, za razliku od Severne Amerike ili Azije, na relativno malom geografskom prostoru živi toliko različitih naroda, kultura, govori se toliko različitih jezika i postoji obilje različitih običaja.

Beograd i Budimpešta – dve metropole, dve prestonice, dva grada na obali Dunava. U centru Mađarske i u centru Srbije vekovima leže dva velegrada, koji su udaljeni svega 400 km, koji su imali burnu i bogatu istoriju, kojima je povremeno čak vladalo isto carstvo, a ipak su postali tako različiti.

Ja sam 17 godina provela u Budimpešti, a živim 7 godina u Beogradu. U oba grada sam išla u srednju školu i u oba grada sam studirala. Kada sam se tek doselila u Beograd zapazila sam nekoliko kulturoloških različitosti.

O lepotama Budimpešte i Beograda, mostovima, tvrđavama i trgovima znaju svi koji su posetili Budimpeštu. Ovaj tekst je posvećen razlikama koje ne mogu da se uoče kratkom turističkom posetom.

Noćni život

Svi mi znamo da je Beograd poznat po svojim kafanama, splavovima i noćnim životom. Tako nešto definitivno ne može da se kaže o Budimpešti. Pre svega u Budimpešti ne postoje kafane, tačnije iako postoje, nisu  slične beogradskim. U budimpeštanskoj „kafani“ nema žive muzike, a muzika koja se pušta obično nije mađarska. To je nešto sličnije barovima gde mladi svraćaju na jedno piće pre odlaska u noćni klub.

Dok se u kafanama isključivo sedi za stolovima, u klubovima se samo stoji, stolovi ne postoje, eventualno nekoliko barskih stolica pored pulta, i naravno opet se ne pušta mađarska muzika.

Svaki klub je zapravo jedan veliki prostor za đuskanje i DJ koji pušta muziku.

Ipak pozitivna strana je to što ne treba da rezervišete sto ili separe, već možete samo da uletite u bilo koji klub kad vam padne na pamet.

Moguće da ste već čuli za „ruin bars“ u prevodu „krš kafane“ u Budimpešti koje su poznate po svom autentičnom, rustičnom izgledu, ali zbog paprenih cena one su više mamac za turiste nego što su mesta za izlazak lokalcima.

Pivo na klupici u parku – nije stvar novčanika

I dok u Beogradu studenti sede na klupicama, u Budimpešti je sasvim prirodna stvar u vreloj letnjoj noći kupiti flašu vina i sa drugarima sesti na trg Deak Ferenc, bilo da se školujete ili zarađujete hiljade evra.

To se ne smatra zabavom siromašnih, već opuštenim noćnim izlaskom. Postoji jedan mali bazen na glavnom trgu Budimpešte oko kog se od juna do septembra svake večeri okupljaju lokalci i turisti uz pivo, vino ili čak nešto žešće. Iako je konzumiranje alkohola na javnom mestu u Mađarskoj zabranjeno, komunalna policija ne obraća pažnju na to i opomenuće vas samo ukoliko uskočite u bazen.

Trg Deak Ferenc/Telegraf.rs

Koliko pekara toliko girosa

Brza hrana na koju možete da naletite na svakom ćošku u Budimpešti jeste giros. Tačnije zovu ga giros ali je više kebab. To je najjeftinija brza hrana koju možete da nađete u centru grada, i idealna je kada ogladnite u pola noći. Ukoliko samo napomenete koje mesto ima najbolji giros, izazvaćete žučnu raspravu u društvu. Toliko sam „mađarskih girosa“ pojela u životu, da mi se kebab u Istanbulu uopšte nije dopao. S druge strane, Beograd obiluje pljeskavicama, pa bi ovde bilo "izjednačeno", jer je ipak sve stvar ukusa.

Studentski život

Budimpešta ima čak četiri državna univerziteta i pored toga nekoliko privatnih. Naravno, iako su fakuteti Beogradskog univerziteta rasuti po celom gradu postoje mesta, kafane, parkovi koje pretežno posećuju samo studenti. U Budimpešti je studentski život mnogo centralizovaniji, čitav univezitet ili veći deo je obično na jednom mestu, a odmah pored njega se nalazi i studenski dom. Na taj način studenti koji dolaze iz provincije mnogo lakše se snalaze. Oko zgrada svih univeziteta postoje kafići ili jeftini rastorani, prilagođeni studenskom džepu, koji brzo postaju glavno mesto studentske omladine.

Ko časti?....Pa, Mađari ne!

Ako vas neko u Boegradu pozove na piće, zna se - on okreće ture. A ako vas u Budimpešti pozove na kafu ili večeru, ne računajte da ta osoba plaća. U Mađarskoj je najnormalnija stvar da svako plati ono što je popio ili pojeo. Naravno ako nemate dovoljno novca, naći će se neko ko će vam pozajmiti, ali čašćavanje kao običaj uopšte ne postoji.

Kada odete na nečiji rođendan u Budimpešti, koji se slavi u kafiću ili baru, ne računajte na to da će slavnjenik da plati ceo račun. Štaviše, ako se pojavite bez poklona, red bi bio da vi slavljeniku kupite jedno piće.

U svakom slučaju i Beograd i Budimpešta imaju svoju čar. Ja se uvek sa nostalgijom prisećam onog grada u kom upravo nisam. Oba grada su mi isuviše draga da odlučim gde više volim da živim. Obično kada me rodbina upita „Gde je bolje tamo ili ovde?“, verovatno očekuju neki kratak odgovor, a mene bace u tešku dilemu pa dobiju čitavu „priču o dva grada“.F