Kako se cenkati u Egiptu? Šta očekuje domaće turiste i šta unapred moraju znati o novcu i prodavcima

Kako izgleda biti turista u mestu u kome suveniri nemaju cenu?

Prodavci će vas dočekivati na ulazu u radnju, pozivati vas da uđete, makar da vidite. Tako kažu. Onda ćete se uhvatiti za neku maramu, okretati tkaninu u potrazi za cenom, ali je nećete naći.

Isto će biti kada podignete statuu sa likom božanstva ili kada potražite magnet. Zatim, kada vidite kutije sa urmama, alvom, kolačima. Isto će se desiti sa papirusom i onda ćete morati da pitate. Nekad će se desiti da dobijete konkretan odgvor.

- Dva dolara!

- Samo evri?

- Dva evra - odvratiće, iako je vrednost dolara nešto manja od vrednosti evra.

Onda ćete tražiti tri marame, možda nejednake veličine ili uopšte kvaliteta, ali vam neće biti jasno kako su te tri u zbiru 13 evra.

Može se desiti i druga situacija - da ne dobijete konkretan odgovor.

- Uzmi šta želiš, na kraju ćemo napraviti poseban popust za tebe - izgovoriće prodavac Egipćanin na engleskom, svakom svom posebno dragom kupcu.

Tada opet imate dve opcije - da kupujete naslepo u nadi da ćete zaista postići cenu koju biste pristali da platite ili da odustanete od kupovine.

Hrabrost turista iz Srbije ovoga aprila u Hurgadi bila je na visini zadatka. Kupovali su uvereni da će postići dogovor. I mnogi i jesu.

Veština cenkanja je neprocenjiva. Ko stigne u to popularno turističko mesto na obali Crvenog mora bez veštine cenkanja, možda iz njega neće otići kao master, ali će svakako ući u štos.

Većinu cena moguće je značajno spustiti. Često to čine i sami prodavci.

Kako izgleda kupovina u tržnom centru?

Ući ćete u prodavnicu u otvorenom tržnom centru. Razgledaćete, odabraćete poklone za povratak u Srbiju i onda će njihova naplata potrajati dobrih pola sata. Za to vreme gledaćete kako prodavac smireno i polako pravi račun hemijskom. Najpre na arpskom popisuje - zdesna nalevo - odvojenu robu, onda uz pomoć putače naznačava koliko je komada iste vrednosti, da bi na digitronu sabrao arapskim i nama poznatim brojevima cenu svakog od njih.

- Osamnaest evra. Ali, poseban popust za tebe! Biće 15 - reći će.

Ako ste fini, izvadite tih 15 evra i obavite kupovinu. Ako niste, a za Srbe se za malo dana mnogo puta moglo čuti da su teški za saradnju, tu je cenu moguće spustiti.

Ako ste tip koga bi mogla gristi savest što nekome "uzima od usta", to nepoznavanje realne vrednosti robe na tržištu moglo bi vas sprečiti da razvijate veštinu pregovaranja oko cene.

Na prethodnom primeru možda i nije jasno od kolikog bi popusta, tj. cene trgovac ipak imao vajdu, ali da i oni zaista opipavaju puls svojih kupaca može se zaključiti iz situacija koje se odvijaju na vratima prodavnice. Desiće se nekad da se pojave i dobro obavešteni kupci iz Rusije, Ukrajine ili druge evropske zemlje koji će svoj novac razmeniti u dolare, pa pitati za ponešto i odustati. Kada krenu ka izlazu, za njima će potrčati prodavac, uglavnom slatkorečiv.

- Prijatelju, može i za manje!

Nasmejani turisti se potom često i vrate da zaista obave kupovinu do kraja.

1:0 za Egipćane

U neka prethodna vremena, kažu turisti koji su prošle godine posetili Hurgadu, u prodavnicama se moglo dobiti i posluženje. Možda je do godine, možda do dela sezone, možda do prodavaca, a možda i do turista... Ipak, kafa i nargila su izostale.

Kafu je uopšte bilo teško naći. Možda neki espreso, neki nes sa aparta, čaj, ali ne i kafu, koja većinom jedna od prvih asocijacija na orijentalnu kulturu.

I kada pomislite da vam je cena nekog proizvoda jasna, može se desiti da se ipak niste razumeli. Da li je problem stvorila jezička barijera ili se upravo na to išlo, ipak sladoled pravljen na licu mesta mogao bi vas koštati šest evra, ne tri, koliko ste na početku mislili da koštaju dve porcije. Bićete posluženi i bez da razumete koliko ste ukusa smeli da kombinujete za taj novac. Ipak, biće ukusno.

Može se desiti i da ih naljutite, pa da ocene kako kusur koji nemaju da vrate treba da zadrže kao poklon. I da vam jasno kažu da je to vaš poklon za njih. Ukoliko se desi da ostanete bez volje da to raspravite i da pojurite napolje, možda vas iznenadi to što će izaći za vama i nuditi da vam vrate novac. Možda to tako i ide - vi spuštate cenu, oni odluče koliko će kusura da zadrže. Zato, imajte sitan novac!

Pst! Strogo poverljivo!

Zatim će se desiti i situacija da vam u nekom hramu otmu telefon iz ruku, potrče ka prozoru ograđenom žutom trakom, prstom preko usta vam sugerišu da je iza nešto vrlo tajno, pa da se primaknu do samih rešetaka i fotografišu. Onda će ispružiti dlan i reći: "Deset dolara!".

Njima ćete izvaditi poslednju siću iz novčanika, pa ćete za tu istu siću možda zakinuti uglavnom fine momke, sobnu uslugu, koji će vam na krevetu ostaviti latice. Možda je i to način da univerzum uspostavi ravnotežu.

Biće i onih situacija u kojima će vam nuditi ronjenje, gnjurenje, masažu, frizuru... Na letku će pisati npr. 30 evra.

- Odakle ste? - pitaće na engleskom.

- Iz Srbije - sledi odgovor na engleskom.

- Kako si? Dobro sam! - pohvaliće se svojim znanjem srpskog, i da pitaju i da odgovore.

Onda će prekrižiti tu cenu i odmah navesti specijalni popust - 25 evra za ekipu iz Srbije.

Da se cena može spustiti i ispod polovine govori i priča iskusnih u cenkanju, ipak iz nekih ranijih vremena i iz obližnjeg Tunisa. Jedan ranac spušten je sa 180 evra na 50. A da je i to bilo mnogo, te da je prodavac i očekivao da će kupac značajno spustiti cenu, govori ista priča. U drugoj prodavnici nekoliko dana kasnije u istom turističkom mestu, baš takav ranac bio je izložen po ceni od 12 evra.

Dakle, kako se cenkati u Egiptu? Kakva su vaša iskustva?

Da li ste iz te zemlje izašli sa koferom prepunim uspomena, simbolično plaćenih, ili ste odvojili baš onoliko novca koliko su vam prodavci tražili? Možda ste ostavili i bakšiš?

Podelite sa nama kroz komentare!

(Telegraf.rs)