Rose Island, ostrvo koje zadalo velike glavobolje Italijanima: Da li znate za ovu fantastičnu priču?

Foto: Profimedia/Everett

Jedno od popularnih italijanskih letovališta na obali Jadrana bilo je naročito interesantno krajem 60-ih godina prošloga veka. Mada se ne može osporiti da i danas Rimini posećuju brojni turisti iz celog sveta, kako bi uživali u fenomenalnim, dugim, peščanim plažama, tih godina su mu u posetu dolazili i ljubitelji ludog provoda, ali i mnogi znatiželjnici.

Preporučujemo

Republika koja to nije

Na oko 10 kilometara od Riminija je inženjer mašinstva iz Bolonje, Đorđo Rosa došao na ideju da na jednoj platformi napravi ni manje ni više nego jednu republiku.

Da, da, dobro ste pročitali!

Republiku je nazvao Rose Island, odnosno Ostrvo ruža, mada se taj naziv dovodi i u vezu sa njegovim prezimenom.

Kao i prava republika, tako je i ova imala i Vladu i predsednika, ali i valutu, pa i zvaničan jezik.

Ali da krenemo od početka...

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by 𝓔𝓵𝓮𝓷𝓪 (@_elena_1811)

Ko je bio tvorac Republike Rose Island?

U Bolonji je 1925. godine rođen Đorđo Rosa. Sa 25 godina je u rodnom gradu diplomirao mašinstvo, a kasnije se bavio poslovima predvača i savetnika.

Međutim, ostaje upamćen po tome što se neprekidno borio protiv svega onoga što na bilo koji način ometa ljudsku slobodu.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Иммиграция и туры в Италию (@luciatravel.it)

Bio je oženjen i otac jednog deteta.

Preminuo je 2017. godine, ali je prethodno dao svoju saglasnost za snimanje filma o ovom njegovom poduhvatu.

Brzo ugašena ideja

Na dan 24. juna 1968. godine je predsednik ove samoproklamovane republike proglasio nezavisnost. Naravno, tom prilikom se i proglasio za predsednika Republike Ostrva ruža.

Zvaničan jezik je bio esperanto. A bila je uspostavljena i Vlada, ali i valuta, pa je čak izdavan i časopis.

Na platformi postavljenoj na 9 stubova je postojao prostor od oko 400 kvadrata. Tu su se nalazili brojni komercijalni objekti, ali primarno bar, restoran i noćni klub, kao i pošta i suvenirnica.

Najpre je samoproklamovana republika nosila naziv na esperantskom Slobodna teritorija Ostrva ruža, a zatim je taj naziv promenjen u Esperantska republika Ostrva ruža.

Nedugo nakon proglašenja nezavisnosti, Ostrvo ruža izdaje i mnoge poštanske marke, ali i sopstvenu valutu.

Najpre su italijanski zvaničnici na tu ideju gledali kao na trik za povećanje broja turista, ali i na izbegavanje oporezivanja, s obzirom na to da je platforma bila postavljena u međuanarodnim teritorijalnim vodama.

Uprkos tome, četvorica italijanskih karabinjera na čelu da oficirom su sleteli na Ostrvo ruža i jednostavno nad njim preuzeli kontrolu. Mada je savet Vlade Republike Ostrva ruža poslao protestno pismo Vladi zbog „kršenja suvereniteta i povrede koju je vojna okupacija nanela lolanom turizmu“, zvanični su taj protest ignorisali.

A italijanska mornarica je 13. februara 1969. godine raznela eksplozivom celokupnu platformu. Taj događaj je kasnije prikazan na poštanskim markicama, koje je izdala samoproklamovana Vlada ove nepriznate republike u egzilu. Iako su tvrdili da je neko poginuo, pretpostavlja se da je to mogao biti samo pas gospodina Rosija.

(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)