• 1

Ušli smo u skrivenu crkvu u kojoj je prvo sahranjen Sveti Sava: Smeštena ispod mosta, a grob sačuvan

, Telegraf

Sveti Sava je učestvovao u osveštenju reke koja je na samo 10 metara od manastira, prehladio se i u ovom mestu od umora i prehlade umro

  • 1
Crkva 40 čudotvoraca, Veliko Trnovo, Sveti Sava

Foto: Telegraf.rs

Jedno od najsvetijih mesta koje možete posetiti u Bugarskoj je Crkva svetih 40 mučenika u Velikom Trnovu, u kojoj je prvobitno sahranjen Sveti Sava, nakon što je iznenada preminuo u ovom mestu 1236. godine.

Crkva nije vidljiva kada prolazite putem i lično bih je teško našla da nisam imala stručnog vodiča Antona sa sobom. Kada nam je rekao da je smeštena ispod mosta, nisam očekivala tako impresivno zdanje koje se ukazuje čim prođete most.

Odmah iza kapije skriven je veliki i raskošni vrt, koji sam po sebi odiše mirom i spokojem, a na kraju vrta je Crkva svetih 40 mučenika. Dok prolazite vrtom i koračate ka grobnom mestu Svetog Save, sve vreme vas prati tiho žuborenje obližnje reke Jantre, u kojoj se svetitelj i prehladio.

Sveti Sava je ovde preminuo i sahranjen 1236. godine uz najveće počasti, a pored njegovog groba je i pet grobova u kojima su sahranjena tri bugarska cara i dve carice.

Na ulazu saznajemo da je bugarski car Ivan Asen II najpre odbio da preda kralju Stefanu mošti njegovog brata Save, ali je odluku promenio navodno nakon sna u kom mu se Sava javio i preneo mu božju zapovest da njegovo telo prenese srpskom narodu.

Savršeno očuvano i miomirisno telo srpskog svetitelja preneto je posle godinu dana od smrti u Srbiju, a njegove čudotvorne mošti navodno su izlečile mnoge Bugare i Srbe koji su pratili povorku na putu ka crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa.

Tog trenutka, Veliko Trnovo je postalo jedno od glavnih mesta hodočašća Srba u Bugarskoj koja, kao i Srbija, slavi našeg svetitelja kao velikana pravoslavne vere i crkve.

Prošlog petka, u okviru ture koju je organizovalo Ministarstvo turizma Bugarske, i delegacija Srbije stigla je u Veliko Trnovo. Znajući koliki će duhovni značaj poseta Crkvi imati za nas - odveli su nas u obilazak.

Hodom kroz glavnu odaju u crkvi stiže se do prve sledeće, mesta na kom je Sveti Sava počivao tih godinu dana nakon smrti. Do ove prostorije prolazi se pored tri stuba koja drže crkvu - stub Han Kruma, Han Murtaka i Ivana Asena drugog.

Na Murtakovom stubu stoji natpis: "Čovek se rodi, da dobro živi, da umre, ali drugi da se rađa." To je poruka novim pokolenjima. Da znamo odakle smo i gde odlazimo.

Kada smo ušli, pored grobnice Svetog Save zatekli smo svež buket cveća, a iznad ploče ikonu. Na samoj ploči piše: "Sveti Sava, arhiepiskop srpski, 1236".

Poslednji Savini dani u Trnovu

Sveti Sava je pred sam kraj života započeo misiju koja je trajala 16 meseci, a tokom koje je u jednoj godini posetio trojicu istočnih patrijarha - jerusalimskog, aleksandrijskog i antiohijskog. Cilj tih poseta bilo je učvršćivanje pozicije Srpske pravoslavne crkve, i pomoć Ivanu Asenu drugom, kako bi obnovio bugarsku Patrijaršiju.

Po povratku iz Palestine, na putu ka otadžbini, u januaru je prihvatio poziv svog velikog prijatelja, bugarskog cara i posetio tadašnju carsku prestonicu, Veliko Trnovo, "Carevgrad", gde je dočekan sa najvišim počastima. Učestvovao je na velikom osveštenju vode na reci Jantri, gde se prehladio, pao u postelju bolestan, verovatno i premoren od dugog puta i nakon kratkog bolovanja - 12. januara iste godine umire.

Njegova smrt se u Trnovu tada tumačila kao božanski znak: Trnovo je "od boga izabran grad", i iz toga razloga je Bugarska crkva odbila da odmah izruči sarkofag sa njegovim moštima Srbiji, a tome se pristupilo dve godine kasnije, krajem 1237.

Kako u "Žitiju Svetog Save" piše Domentijan, srpski svetac je u Bugarsku stigao brodom i iskrcao se u Nesebaru, gde ga je dočekala carska svita, koja ga je zatim pratila do Trnova:

O tome kako se bugarski car odnosio prema bolesnom svecu, Domentijan piše sledeće:

- I kada je on od truda bolovao, predade mu car svoje palate, koje su za samoga cara načinjene radi toplote, tako da ima sebi utešenje, i predade mu sluge svoje da mu služe svakim dovoljstvom. A sam, davši mu mnogo zlato, koje trebovaše zbog svetih potreba, i blagoslovivši se sa Preosvećenim, iziđe izvan grada u druge dvore radi lova.

Uprkos skromnom, svetom životu koji je Sveti Sava vodio, njegovo telo nije imalo snage da se oporavi, a njegova duša, sudeći prema žitijima, žudela je da se oslobodi okova zemaljskih i da stupi u večno jedinstvo sa tvorcem.

Video: Koliko Nemanjići liče na prave Nemanjiće?

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Анђа Новак

    Поштовани, Св. Саву није из Трнова пренео његов брат Стефан првовенчани, јер се он упокојио 1227 године, већ његов синовац Стефан Владислав, који је био ожењен ћерком (Белослава) бугарског цара, Ивана Асена, па је вршио притисак на таста, док овај на крају није попустио. Стефан Владислав је стрица сахранио у свијиј задужбини Милешеви.

    3
    0

    Podelite komentar

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima