Baza je sadržala i ultraljubičaste i infracrvene snimke dokumenata koji služe za proveru zaštitnih elemenata protiv falsifikovanja. Zbog toga ovo curenje predstavlja znatno veću opasnost od klasične krađe tekstualnih podataka poput imena ili matičnog broja.

Hakeri su nudili skenove vozačkih dozvola, pasoša, pa čak i vojnih i medicinskih kartica. Prema bazi podataka, najviše oštećenih građana dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država i Kanade.

Hakeri upali u sistem koji proverava dokumenta na šalterima

Istraga koju je sproveo novinar Brajan Krebz pokazala je da se vremenske oznake na ukradenim skenovima u potpunosti poklapaju sa momentima kada su vlasnici pokazivali svoje dozvole na šalterima kompanija za rentiranje automobila i u hotelima. Sumnja je pala na kompaniju IDScan.net, čije sisteme koristi više od 20.000 lokacija širom sveta, uključujući velikane poput kompanije Hertz.

Istraživač Leri Boldvin i stručnjak za privatnost Zak Edvards pronašli su sopstvene dokumente u bazi. Njihovi skenovi nastali su u trenucima kada su iznajmljivali automobile ili se prijavljivali na recepcijama tokom konferencija.

Predstavnici ugrožene kompanije potvrdili su da vode internu istragu, ali nisu iznosili detalje. Trgovački lanac Target pismenim putem se ogradio od ovog incidenta i saopštio da ne šalje podatke kupaca navedenom servisu.

Informacije ove vrste omogućavaju kriminalcima pravljenje uverljivih falsifikata koji prolaze napredne bezbednosne provere. Stručnjaci upozoravaju da su u najvećim problemima osobe koje iz bezbednosnih razloga moraju kriti svoju lokaciju, poput žrtava nasilja u porodici i svedoka pod zaštitom.

(Telegraf.rs)

Nova pravila zahtevaju lozinku od najmanje osam karaktera, koja mora da sadrži kombinaciju slova i brojeva, uz mogućnost dodavanja specijalnih znakova. Svi koji već imaju aktiviranu dodatnu zaštitu moći će da zamene stari PIN novim sigurnosnim kodom unutar podešavanja naloga.

Bez povezanog mejla nema povratka naloga

Uz novu lozinku, WhatsApp insistira na povezivanju naloga sa adresom e-pošte. Ova opcija postaje ključna za sve zaboravne korisnike, jer predstavlja jedini siguran način za ponovno uspostavljanje pristupa nalogu u slučaju gubitka lozinke.

Ukoliko ne unesete važeću e-mail adresu, mogućnosti vraćanja profila biće izuzetno ograničene. Ova promena ima za cilj da potpuno onemogući masovne prevare i otimanje naloga putem SMS kodova.

Druga važna novost stiže na Android uređaje i odnosi se na odbranu od neželjenih poziva. Aplikacija će pri prijemu poziva sa nepoznatog broja prikazivati dodatne podatke o pozivaocu.

Na ekranu će odmah biti vidljiva informacija iz koje države poziv dolazi, kao i podatak da li sa tom osobom delite zajedničke grupe. Ova osveženja već pristižu korisnicima u talasima kroz redovna ažuriranja aplikacije.

(Telegraf.rs)

Najvidljivija novost u izdanju sa oznakom 17.6.6634 jeste redizajnirana glavna ikona aplikacije. Plave nijanse ustupile su mesto zelenim tonovima, dok je sama forma dobila zaobljenije ivice u skladu sa modernim smernicama kompanije. Google osveženje šalje u talasima kroz Google Play prodavnicu, pa izmena izgleda stiže postepeno do svih uređaja.

Pored novog izgleda, programeri testiraju i panel brzih podešavanja po uzoru na opcije sa pametnih telefona. Prevlačenjem prsta od gornje ivice ekrana prema dole otvara se meni za brz pristup opcijama poput režima Do Not Disturb. Ovaj sistem smanjuje potrebu za lutanjem kroz dugačka podešavanja dok vozite.

Ispituje se i novi način prikaza vremenske prognoze pomoću animiranih likova na ekranu. Animacije vizuelno jasnije prikazuju trenutnu temperaturu i vremenske uslove.

Važan segment nadogradnje odnosi se na ispravljanje ranijih grešaka pri stabilizaciji veze između telefona i automobila. Takođe su rešene nepravilnosti u radu sistema Gemini, koji postepeno preuzima ulogu glavnog glasovnog pomoćnika umesto servisa Google Assistant.

Naredne verzije doneće dodatna proširenja poput podrške za vidžete i nove alate za jednostavniju upotrebu, navodi 9to5Google. Sva ova poboljšanja usmerena su ka tome da rad u vožnji bude sigurniji i jednostavniji.

(Telegraf.rs)

Prema podacima koje prenosi Euractiv, Evropska unija želi da smanji uticaj američkih giganta Visa i Mastercard. Ove dve kompanije trenutno pokrivaju 61 odsto svih kartičnih plaćanja u evrozoni i gotovo sva prekogranična plaćanja. Rast geopolitičkih tenzija dodatno je ubrzao raspravu o potrebi da Evropa preuzme kontrolu nad sopstvenom finansijskom infrastrukturom.

Pilot projekat počeće u drugoj polovini 2027. godine, dok se potpuno izdavanje od strane Evropske centralne banke (ECB) očekuje tokom 2029. godine. Plan je usvojen uprkos otporu desničarskih grupa u parlamentu, koje su izrazile zabrinutost zbog privatnosti građana i mogućeg ukidanja papirnog novca.

Evropska centralna banka naglašava da je digitalni evro zamisao koja dopunjuje gotovinu i postojeće bankarske usluge, a ne njihova zamena. Građani će čuvati novac u digitalnom novčaniku uz definisani limit skladištenja.

Sistem će podržavati plaćanje putem interneta, ali i u uslovima bez mrežne veze. Pored fleksibilnosti, projekat garantuje visok nivo privatnosti jer centralna banka neće moći direktno da identifikuje korisnike na osnovu njihovih transakcija.

Evropski parlament planira da do kraja ove godine konačno usaglasi sve detalje sporazuma sa zemljama članicama. Ovim potezom Evropska unija želi da osigura finansijsku samostalnost u trenutku kada se globalna tržišta ubrzano menjaju.

(Telegraf.rs)

Iako je aplikacija za naručivanje vožnji aktivna u više gradova Teksasa i Floride, Cybercab opcija vidljiva je isključivo na području Ostina. Kompanija na lokaciju šalje vozilo u zavisnosti od broja putnika u grupi i trenutne dostupnosti flote. Prema podacima koje prenosi New York Times, kompanija u Teksasu ima dozvolu za rad 314 vozila bez vozača.

Većinu ove flote i dalje čine standardni Model Y automobili. Cybercab u ovom trenutku čini svega 45 jedinica na ulicama.

Unutrašnjost novog vozila prilagođena je isključivo putnicima i sadrži jednu klupu za dve osobe uz veliki ekran na sredini komandne table. Prostrani prtljažnik ostavljen je za prevoz prtljaga, trotineta i većih predmeta.

Sva trenutno aktivna vozila nalaze se u vlasništvu kompanije Tesla. Osnivač Ilon Mask planira da u budućnosti prodaje ova vozila preduzećima koja žele da naprave sopstvene flote robotaksija. Kompanija na svom sajtu već prikuplja upite kupaca zainteresovanih za izgradnju mreže autonomnog prevoza.

(Telegraf.rs)

Nova sekcija pod nazivom Arkada donosi naslove niske rezolucije koji podsećaju na popularne igre iz osamdesetih godina prošlog veka. Među njima se nalazi Izgradi zid, varijacija čuvenog Tetrisa u kojoj je cilj zaštititi granicu od nadolazećih grupa ljudi.

Pored gradnje zida, igra Rio potera podseća na nekadašnju Zmiju. U njoj lik koji izgledom podseća na Trampa trči poljem, hvata imigrante i šalje ih u zatvorske uniforme.

Sličan koncept primenjen je i na ostale oblasti administracije, poput industrije i finansija. Igra Linija snabdevanja stavlja igrača pored pokretne trake sa hranom sa koje mora da uklanja proizvode koji ne ispunjavaju propisane standarde.

Dva naslova smeštena su u vazdušni prostor iznad glavnog grada SAD. Igra Flappy Bill prikazuje orla koji nosi povelju i izbegava prepreke, dok Trump Savings Tycoon zahteva sakupljanje novca u letu radi punjenja računa za decu.

Ovaj finansijski naslov direktno prati plan administracije koji nudi 1.000 dolara svakom detetu rođenom tokom Trampovog mandata. Informaciju o novim igrama na zvaničnoj prezentaciji SAD preneo je AP.

(Telegraf.rs)

Predsednik kompanije Greg Brokman obratio se novinarima porukom da je stigla AGI era, ostavljajući korisnicima da sami procene da li novitet ispunjava tu definiciju. Model predstavlja generacijski skok jer prvi put u istoriji drugi AI sistemi igraju ključnu ulogu u nadzoru njegovog obučavanja.

Pristup novom sistemu najpre dobijaju odabrane organizacije kroz poseban program, dok će narednih dana stići do korisnika servisa ChatGPT Plus, Pro, Business i Enterprise.

Za razliku od prethodnika koji su davali samo preporuke, GPT-6 Astra radi direktno u namenskom softveru. Tokom zvanične demonstracije model je samostalno oblikovao pravni ugovor, napravio trodimenzionalnu igru i uspešno popunio poresku prijavu.

Novi sistem bez pomoći čoveka projektuje štampane ploče u programu KiCad, kreira 3D prizore u okruženju Unity i izrađuje animirane modele u alatima FreeCAD i Blender. Naučnici su iskoristili njegovu snagu za unapređenje matematičkih rezultata i postizanje rekordnih dostignuća u biologiji i fizici.

Snažne digitalne mogućnosti dovele su do toga da GPT-6 Astra postane prvi model koji je prešao kritični prag kibernetičke opasnosti. Sistem pruža sposobnost da samostalno pronalazi i zloupotrebljava nepoznate ranjivosti u dobro zaštićenim mrežama bez ljudskog navođenja.

Predstavnici kompanije OpenAI priznali su da je novi model pokazao smanjenu mogućnost nadzora tokom testiranja izbegavanja kontrole. Potpredsednica istraživanja Amelija Glejs istakla je da autonomni rad zahteva veće poverenje, dok je glavni naučnik Jakub Pahocki potvrdio da timovi ubrzano rade na novim metodama praćenja skrivenog razmišljanja modela.

(Telegraf.rs)

Problem postaje još veći kada je za pun potencijal konzola poput PlayStation 5 ili Xbox Series X potreban brži HDMI 2.1 standard. Čak i skupi modeli najčešće nude samo dva ovakva ulaza, pri čemu je jedan obično rezervisan za zvučnu traku preko eARC funkcije. Kod povoljnijih televizora situacija je još teža, jer takvi ulazi često uopšte ne postoje.

Korisnici koji ne žele stalno da pomeraju televizor i prekopčavaju kablove moraju da ulažu u dodatnu opremu. Najjednostavnija opcija jeste kupovina HDMI razdelnika, dok zahtevniji korisnici kupuju AV risivere koji nude i do osam ulaza. Ovakvi uređaji lako rešavaju problem, ali predstavljaju neočekivan trošak na već plaćeni televizor.

Iako se tehnologija u konzolama i ekranima razvija izuzetno brzo, proizvođači televizora veoma sporo povećavaju broj priključaka. Dug životni vek konzola i dalje drži stare uređaje u upotrebi, pa potreba za ulazima stalno raste. Dok kompanije ne promene pristup, kupcima ostaje da pre kupovine pažljivo broje utičnice na poleđini ekrana.

(Telegraf.rs)

Veće brzine prenosa skratiće vreme slanja fajlova sa sadašnjih 16 na samo 4 sekunde. Jači protok omogućiće istovremeno slanje bogatijih podataka sa pametnih senzora i više zvučnih kanala bez dodatnog trošenja baterije. Proizvođači hardvera poput kompanija Apple, Microsoft i Samsung moraće da ugrade nove čipove kako bi uređaji iskoristili ove mogućnosti.

Rad preko interneta i nove frekvencije

Ključna novina pod nazivom IP Link omogućava Bluetooth uređajima da dobiju sopstvenu IP adresu preko 6LoWPAN protokola. Na taj način pametnom bravom ili drugim uređajima u domu možete upravljati sa bilo koje udaljenosti putem kućnog rutera. Za otključavanje vrata više nije potrebno da budete u neposrednoj blizini objekta niti su vam potrebni dodatni adapteri.

Zbog više od pet milijardi novih Bluetooth uređaja koji se proizvedu svake godine, dosadašnja frekvencija od 2,4 GHz postala je preopterećena. Prelazak na opsege od 5 i 6 GHz do 2027. godine eliminisaće radijske smetnje i smanjiti kašnjenje signala na minimum. To će pružiti znatno stabilniju vezu za igranje igara i preciznije praćenje u AR i VR uređajima.

Unapređenje zvuka i Auracast tehnologije

Tehnologija LE Audio dobiće standardizovan pristup prostornom zvuku u slušalicama i sistemima kućnog bioskopa. Tehnologija Auracast omogućiće slanje zvučnog signala na više slušalica istovremeno u velikim prostorijama poput koncertnih dvorana ili muzeja. Slušalice i slušni aparati moći će da se povežu na audio izvor direktno, bez potrebe za posredovanjem pametnog telefona.

(Telegraf.rs)

Istraživanje javnih spisa pokazalo je da organima reda nisu potrebni složeni hakerski alati kako bi došli do vaših podataka. U većini analiza transkripti su izvučeni direktno iz zaplenjenih telefona i računara osumnjičenih. Naučnica Džen King sa Univerziteta Stenford ističe da niko ne može biti siguran u privatnost poruka osim ako ne koristi privremene razgovore u potpuno zaštićenom pregledaču.

Proizvođači veštačke inteligencije poput kompanija OpenAI i Anthropic čuvaju istoriju poruka na svojim serverima. Uklanjanje razgovora sa naloga ne briše podatke trenutno, već oni ostaju u sistemu do 30 dana. Ukoliko je nalog suspendovan zbog kršenja pravila ili postoji sudski nalog, ti podaci se čuvaju trajno.

Uvid poslodavaca i prijava policiji

Poseban rizik postoji prilikom korišćenja poslovnih naloga koje plaćaju kompanije. Administratorski alati omogućavaju poslodavcima da u svakom trenutku pregledaju sve tekstove, fajlove i pitanja koje radnici šalju četbotovima. Zbog toga se privatne informacije nikada ne bi trebale deliti preko službenih profila.

Razvojni timovi takođe koriste automatske sisteme za skeniranje tekstova u potrazi za nasilnim sadržajem. Izvršni direktor kompanije OpenAI Sem Altman javno se izvinio jer firma ranije nije alarmirala policiju pre masovne pucnjave u Kanadi koju je počinio njihov korisnik. Od tada obe kompanije aktivno obaveštavaju policijske službe čim uoče neposrednu pretnju po bezbednost.

Mnogi korisnici pogrešno veruju da četbotovi pružaju nivo zaštite kakav imaju aplikacije za bezbednu komunikaciju. Popularna aplikacija Signal koristi potpunu šifrovanu vezu gde ni sama kompanija ne može da pročita sadržaj poruka. Kod veštačke inteligencije to je nemoguće jer serveri moraju da pročitaju vaš upit kako bi generisali odgovor.

(Telegraf.rs)

Na udaru novih mera nalaze se uređaji kompanija Meta i Snap koji imaju ugrađene kamere, mikrofone i internet vezu. Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost ubrzanog razvoja tehnologije za prepoznavanje lica prolaznika. Javnost sve oštrije reaguje na ove uređaje, pa ih pojedini aktivisti već nazivaju voajerskim naočarima.

Ministarka Tung upozorava na jasan trend povezivanja veštačke inteligencije sa mikrofonima i kamerama u svakodnevnim predmetima. Pod lupom regulatora uskoro bi se mogli naći šeširi, slušalice i drugi komadi odeće opremljeni senzorima za snimanje. Cilj države jeste sprečavanje situacija u kojima pojedinci tajno snimaju ili identifikuju ljude na ulici.

Norveška vlada planira da uskoro formira grupu stručnjaka koja će predložiti konkretne zakonske izmene. Ovaj tim imaće zadatak da pronađe način za efikasniju zaštitu prava na privatnost u digitalnom dobu. Odluke Norveške mogle bi da postave presedan za ostatak Evrope u regulisanju nosivih uređaja.

(Telegraf.rs)

Veliki French Door frižideri troše između 500 i 700 vati tokom redovnih ciklusa hlađenja. Međutim, pri samom paljenju kompresora, uređaj na trenutak povuče između 1200 i 1800 vati snage. Manji prenosivi ili mini-frižideri traže daleko manje energije, pa ih uspešno pokreće samo jedan solarni panel jačine 300 vati.

Samostalni solarni paneli proizvode struju isključivo dok traje direktna sunčeva svetlost. Frižider mora da radi bez prestanka, pa je za noćne uslove i oblačne dane neophodno dodati prenosivu elektranu ili odgovarajući skup baterija. Baterije akumuliraju višak energije proizveden tokom dana i obezbeđuju stabilan rad kompresora u svim uslovima.

Dodatni kapacitet baterija pomaže sistemu da lakše apsorbuje početni strujni udar bez iskakanja zaštitnih osigurača. Prilikom kupovine opreme uvek treba proveriti udarnu snagu pretvarača napona pored samog kapaciteta panela. Pravilno dimenzionisan sistem omogućava potpunu autonomiju domaćinstva bez rizika od kvarenja hrane.

(Telegraf.rs)

Roveri na površini Marsa prikupljaju gigabajte visokozahtevnih podataka, ali nemaju snage za direktno slanje na Zemlju. Zbog velikih udaljenosti i ograničenog napajanja, direktan prenos odvija se brzinom od svega nekoliko stotina bita u sekundi. Robotizovana vozila zato šalju podatke do istraživačkih satelita u orbiti, koji zatim uz pomoć paraboličnih antena prosleđuju signale Zemlji.

Sadašnji sateliti poput Mars Odyssey i Mars Reconnaissance Orbiter godinama rade van predviđenog roka. Njihovi žiroskopi i baterije propadaju, a inženjeri moraju konstantno da rešavaju softverske kvarove. Prekid njihovog rada smanjio bi dotok slika i video-zapisa sa površine na kritični minimum.

Prvi satelit posvećen samo prenosu podataka

Za razliku od dosadašnjih letelica, novi satelit kompanije Blue Origin neće nositi naučne instrumente poput kamera ili spektrometara. Celokupna masa i električna energija letelice biće usmerene isključivo na telekomunikacione sisteme i jake predajnike. To znači da stanica neće morati da prekida prenos podataka da bi snimala kanjone ili punila baterije.

Pored bržeg prenosa fajlova, satelit će slati standardizovane navigacione signale robotima na površini. Ova funkcija omogućiće znatno preciznije kretanje novih rovera i bezbednije spuštanje modulâ kroz gustu atmosferu. Tokom kritičnih sedam minuta sletanja, inženjeri na Zemlji imaće stalan priliv telemetrijskih podataka bez prekida.

Komercijalni model ulazi u duboki svemir

Ugovor je sklopljen po modelu fiksne cene, što znači da Blue Origin mora iz sopstvenih sredstava pokriti sve eventualne prekoračene troškove. NASA više ne troši resurse na projektovanje i izradu instrumenata od nule, već kupuje uslugu prenosa podataka. Ovaj pristup uspešno je testiran na letelicama kompanija SpaceX i Northrop Grumman koje snabdevaju Međunarodnu svemirsku stanicu.

Ovim ugovorom kompanija Džefa Bezosa preuzima odgovornost za kritični deo američkog programa na Marsu. Blue Origin vodi kompletan proces, od projektovanja i testiranja do samog lansiranja i svakodnevnog upravljanja misijom.

(Telegraf.rs)

Prema dokumentaciji podnetoj američkoj komisiji za hartije od vrednosti (SEC), Ternusova osnovna plata iznosiće 3 miliona dolara. Pored toga, dobija godišnje akcije u vrednosti od 55 miliona dolara, kao i jednokratni bonus u akcijama od 2,5 miliona dolara. Čak 75 odsto njegovih nagradnih akcija direktno zavisi od uspeha kompanije Apple na berzi u poređenju sa ostalim firmama iz indeksa S&P 500.

Nova uloga Tima Kuka

Dosadašnji prvi čovek kompanije Tim Kuk ostaje u strukturi upravljanja na mestu izvršnog predsednika upravnog odbora. Kuk će na novoj poziciji primati osnovnu platu od 2 miliona dolara uz godišnje akcije vredne 45 miliona dolara. Polovina njegovih akcija vezana je za vremenski period proveden u firmi, dok druga polovina zavisi od tržišnih rezultata.

Ternus preuzima vođenje kompanije u ključnom trenutku usporavanja tržišta pametnih telefona i ekspanzije veštačke inteligencije. Njegov zadatak biće i usmeravanje ekosistema usluga, gde Apple TV i Apple Music čine važne stubove prihodovanja. Istovremeno, dugogodišnji izvršni potpredsednik Edi Kju preuzima direktnu kontrolu nad prodavnicom aplikacija App Store.

(Telegraf.rs)

Razlog su joj delovi igre u kojima glavni lik održava ljubavnu vezu, šalje poruke partnerki i vodi je na sastanke. Njen video pogledalo je oko pet miliona ljudi, a komentari su pokazali koliko se publika razlikuje kada je u pitanju granica između videoigre i stvarne veze.

Has je posebno reagovala na činjenicu da će odnos između likova biti deo priče GTA 6.

"Nema šanse da moj verenik igra GTA 6 nakon što sam videla da u igri doslovno moraš da održavaš vezu sa devojkom, šalješ joj poruke, a ona se naljuti ako joj ne odgovoriš. Uz to je moraš voditi i na sastanke", rekla je.

Smetaju joj i drugi sadržaji koji su već godinama deo GTA serijala, uključujući striptiz klubove i nudističku zajednicu. Zbog toga je svoj video završila direktnom porukom ženama: da ne dozvole svojim partnerima da igraju GTA 6.

Internet joj odgovorio: "To je samo igra"

Njena objava brzo je izazvala raspravu. Dok su pojedine žene stale na njenu stranu, mnogo komentara bilo je usmereno upravo protiv ideje da bi igranje videoigre trebalo da bude problem u vezi.

Foto: Rockstar Games

"To je samo igra... Jesmo li stvarno toliko nesigurne?", napisala je jedna korisnica.

Druga je situaciju okrenula na šalu, uz komentar da u The Sim igri radi "i gore stvari". Bilo je i onih koje uopšte nisu videle problem u tome, pa su poručile da će GTA 6 igrati zajedno sa svojim partnerima.

Ipak, postoji jedna važna stvar koju je Haas izostavila iz svoje interpretacije.

Ljubavna veza u GTA 6 nije obavezna.

Rob Nelson iz Rockstar North-a ranije je objasnio da igrači neće morati da se upuštaju u taj deo priče ako to ne žele.

"Ako vam se taj koncept sviđa, osećaj je odličan. Ako ne, ne morate da se time bavite. Odluka je na igraču", rekao je Nelson.

GTA 6 ipak neće potpuno zaobići odnos između glavnih likova. Džejson i Lusija nalaze se u središtu priče, a okolnosti u kojima će se naći primoraće ih da veliki deo vremena provode zajedno i sarađuju.

Njihov odnos zato jeste važan za priču, ali Rockstar je jasno stavio do znanja da igrač ima određenu slobodu kada je reč o romantičnom delu odnosa.

Nova igra trebalo bi da stigne 19. novembra 2026. godine, a Rockstar je do sada pokazao tek deo sadržaja koji čeka igrače.

Do izlaska GTA 6 ostalo je još nekoliko meseci, ali izgleda da je igra već uspela da pokrene jednu raspravu koja se uopšte ne tiče toga koliko će biti velika mapa, koliko će biti automobila ili kako će izgledati Vice City.

(Telegraf.rs)

Promocija važi za Motorola G77 sa 8 GB RAM-a i 256 GB memorije, a dovoljno je da telefon kupite tokom trajanja promocije i potom ga registrujete na za to predviđenom sajtu. Prijava mora da bude završena najkasnije do 7. oktobra 2026. godine.

Foto: Nikola Tomić

I tu zapravo počinje zanimljiviji deo ponude. G77 nije telefon koji pokušava da privuče kupce samo jednom velikom brojkom na kutiji.

Njegova glavna kamera ima 108 megapiksela, a podržava i 3x zumiranje bez gubitka kvaliteta. Tako možete da fotografišete udaljene objekte uz više detalja, bez potrebe da koristite klasični digitalni zum koji često ume da upropasti fotografije.

Foto: Nikola Tomić

Za fotografije na kojima želite da uhvatite više prostora koristi se ultraširoka kamera od 8 MP, dok je napred 32 MP kamera za selfije i video pozive.

Kamera pritom nije ostavljena samo na hardveru. Moto AI preuzima deo posla oko obrade fotografija i prilagođavanja kadra, pa korisnik ne mora svaki put da razmišlja o tome šta bi trebalo promeniti u podešavanjima.

Za svakodnevno korišćenje važna je i druga strana telefona. 256 GB prostora ostavlja dovoljno mesta za fotografije, snimke, aplikacije i ostali sadržaj koji se vremenom nakupi, dok 8 GB RAM-a daje dovoljno prostora za rad sa većim brojem aplikacija.

Pored toga, 5G mreža omogućava bržu i stabilniju mobilnu konekciju.

Foto: Nikola Tomić

Ali upravo poklon pravi razliku u ovoj konkretnoj ponudi.

Šta treba uraditi nakon kupovine

Cena Motorola G77 5G (8/256 GB) kod maloprodajnih partnera iznosi 34.999 dinara. Ako telefon uzimate preko operatera, uslovi i ponuda mogu da budu drugačiji, pa je potrebno proveriti aktuelne uslove kod svakog operatera pojedinačno.

Kupovina telefona sama po sebi nije dovoljna za dobijanje poklona. Nakon kupovine potrebno je izvršiti registraciju putem sajta promocija.motorolapromocije.rs, i to najkasnije do 7. oktobra 2026. godine.

Kompletna pravila i uslovi dostupni su na stranici sa pravilima promocije, pa ih je potrebno proveriti pre prijave.

Ako registracija ne prođe kako treba ili se pojavi bilo kakav problem, korisnička podrška za promociju dostupna je putem mejla prijava@motorolapromocije.rs.

Za cenu od 34.999 dinara, G77 je tako trenutno zanimljiv ne samo zbog onoga što nudi kao telefon, već i zbog onoga što može da stigne nakon registracije. Telefon ostaje u džepu, AirFryer završava u kuhinji, a kupac u svakom slučaju dobija nešto što može da koristi dugo nakon što početno uzbuđenje oko novog uređaja prođe.

(Telegraf.rs)

Prema navodima OpenAI-ja, Astra je ostvarila maksimalan rezultat na testu ExploitBench, namenjenom proveri sposobnosti AI modela da iskoristi poznate ranjivosti. U posebnoj verziji testa koju su napravili inženjeri kompanije, model je navodno sam pronašao i iskoristio dve ranije nepoznate, odnosno zero-day ranjivosti.

Upravo zbog toga OpenAI nije žurio sa lansiranjem modela. Kompanija je prvo želela da razvije zaštitne mehanizme koji bi ograničili mogućnost zloupotrebe njegovih naprednih sajber sposobnosti.

Isti AI može da štiti i napada

Potencijal je očigledan. Model koji može sam da pronađe propust mogao bi da pomogne bezbednosnim stručnjacima da otkriju problem pre nego što ga pronađe napadač.

Ali tu nastaje i najveći rizik. Ako isti sistem dođe u pogrešne ruke, sposobnost pronalaženja ranjivosti mogla bi da se iskoristi za automatizovanje dela sajber napada.

Zbog toga najnaprednije mogućnosti Astre u početku neće biti dostupne svima. OpenAI planira da ih ponudi maloj grupi testera, dok će korisnicima koje proceni kao rizične ograničiti pristup pojedinim funkcijama.

Kompanija je proveravala i jedan drugačiji scenario. Testirala je da li bi Astra mogla da ponovi ponašanje ranijih AI agenata koji su tokom obuke uspevali da izađu iz kontrolisanog okruženja i pristupe privatnim podacima. Prema rezultatima testa, takvo ponašanje kod Astre nije primećeno.

OpenAI zato želi da model koristi prvenstveno za odbranu računarskih sistema, ali priznaje da njegova sposobnost predstavlja novu vrstu bezbednosnog izazova. Što AI postaje bolji u pronalaženju rupa, granica između alata za zaštitu i alata za napad postaje sve tanja.

(Telegraf.rs)

To je dovoljno da konektor na kablu više ne nalegne kako treba, pa telefon može da prestane da puni ili da prekida vezu tokom punjenja i prenosa podataka.

Prvo pogledajte unutrašnjost USB-C porta i pažljivo uklonite eventualne naslage. Zatim probajte drugi kabl, drugi punjač i drugu utičnicu. Ako telefon i dalje ne reaguje, a u portu se vide oštećeni ili labavi delovi, problem je verovatno ozbiljniji.

Kada se zamena USB-C porta isplati

Pokvaren port ne znači automatski da morate da ga popravljate. Ako uskoro menjate telefon, koristite bežično punjenje i nemate potrebu da prebacujete velike fajlove na računar, moguće je nastaviti sa korišćenjem uređaja i bez funkcionalnog USB-C priključka.

Situacija je drugačija ako vam je brzo punjenje važno. Žično punjenje je kod brojnih telefona značajno brže od bežičnog, pa neispravan port može ozbiljno da promeni način korišćenja uređaja.

Isto važi za prenos podataka. Ako često snimate video i prebacujete velike fajlove na računar ili koristite eksterni SSD, USB-C port je mnogo više od običnog priključka za punjač. Na pojedinim telefonima omogućava i višestruko brži prenos podataka od bežičnih opcija.

Koliko košta popravka

Cena zavisi od telefona, servisa i garancije. Kod pojedinih modela sam rezervni sklop USB-C porta može koštati nekoliko desetina dolara, dok servis dodatno naplaćuje rad.

Samostalna zamena jeste moguća, ali nije naročito jednostavna. Kod modernih telefona često je potrebno skinuti ekran ili zadnji poklopac, izvaditi bateriju i pristupiti donjem delu uređaja pre nego što se dođe do sklopa sa USB-C konektorom.

Zbog toga je za većinu korisnika servis sigurnija opcija. Neispravan pokušaj popravke može napraviti mnogo skuplji problem sa ekranom, baterijom ili zaštitom od vode i prašine.

Ako telefon i dalje radi dobro, popravka porta često ima više smisla nego kupovina potpuno novog uređaja. Ali pre nego što platite servis, proverite da li je problem zaista u portu.

(Telegraf.rs)

Funkcija se zove Private DNS, odnosno Privatni DNS, a dostupna je na uređajima sa Androidom 9 i novijim.

Kako da uključite blokiranje reklama

Na telefonu treba da pronađete opciju Privatni DNS, a zatim umesto automatskog podešavanja izaberete opciju za unos naziva provajdera.

U polje unesite:

dns.adguard-dns.com

Na većini telefona promena se primenjuje odmah i nije potrebno restartovati uređaj. Putanja se razlikuje od proizvođača do proizvođača, ali se opcija uglavnom nalazi u podešavanjima mreže i internet veze.

Na Samsung telefonima nalazi se u okviru Podešavanja > Veze > Dodatna podešavanja veze > Privatni DNS, dok je na uređajima sa čistim Androidom obično pod mrežnim podešavanjima.

Private DNS funkcioniše tako što prepoznaje poznate domene koji služe za isporuku reklama i sprečava povezivanje sa njima. Zbog toga deo oglasa u aplikacijama, igrama i na sajtovima jednostavno ne bude učitan.

To se posebno primećuje kod besplatnih mobilnih igara koje prikazuju veliki broj banera i video reklama.

Neće blokirati baš sve reklame

Važno je da ne očekujete čudo. Private DNS nije univerzalni ad blocker, pa će određene reklame i dalje prolaziti, posebno ako su direktno ugrađene u sadržaj aplikacije ili se isporučuju na način koji DNS filtriranje ne može da prepozna.

Postoji i jedna konkretna mana. Ako igra daje nagradu za gledanje reklame, blokiranje oglasa može sprečiti učitavanje reklame, pa samim tim nećete dobiti ni nagradu.

U retkim slučajevima mogu nastati problemi i sa pojedinim sajtovima ili javnim Wi-Fi mrežama koje koriste stranicu za prijavu. Ako nešto prestane da radi kako treba, dovoljno je da Private DNS vratite na Automatski.

Za prosečnog Android korisnika ovo je verovatno jedan od najjednostavnijih načina da smanji broj reklama bez dodatnih aplikacija, VPN-a ili komplikovanog podešavanja.

(Telegraf.rs)

Kupac je američki Starman Holding, odnosno njegova kompanija Starman Optical, koja se bavi optičko-fotonskom tehnologijom. Transakcija je predstavljena kao spajanje, a trebalo bi da bude završena do kraja godine.

Osnivač i izvršni direktor GoPro-a Nik Vudman sada kompaniju opisuje kao američku firmu za snimanje i optička rešenja, sa poslovanjem koje obuhvata i oblasti važne za nacionalnu bezbednost.

Plan je da se GoPro-ovo iskustvo u kamerama i optici spoji sa Starmanovom tehnologijom optičkih primopredajnika i proizvodnjom u SAD. Kompanije posebno pominju AI infrastrukturu, komercijalno tržište i odbranu.

GoPro ne napušta kamere

To ipak ne znači da akcione kamere nestaju. Kompanija poručuje da će nastaviti da proizvodi postojeće uređaje, razvija softver i pretplatničke usluge i da će kupci i partneri za sada imati isto iskustvo kao i do sada.

Promena je više strateška. GoPro je poslednjih godina izgubio veliki deo berzanske vrednosti, a kompanija je imala oko 92 miliona dolara duga. Još u aprilu najavila je ulazak u konsultantske poslove povezane sa odbrambenim i vazduhoplovnim sektorom, pa se novi potez uklapa u pravac koji je već bio najavljen.

Posebno je zanimljivo što je samo nekoliko dana ranije jutjuber Markiplier postao najveći pojedinačni akcionar GoPro-a, sa udelom od 8,5 odsto. To se dogodilo nakon što je objavio sponzorisanu recenziju GoPro proizvoda, pri čemu njegov vlasnički udeo tada nije bio javno poznat.

Posle objave o prodaji, akcije GoPro-a su u jednom trenutku udvostručile vrednost.

Starman će nakon transakcije imati kontrolu nad kompanijom, dok će postojeći akcionari zajedno zadržati 10 odsto. GoPro će za sada ostati javno listirana kompanija, ali je jasno da novi vlasnik od nje ne želi da napravi samo još jednog proizvođača kamera.

(Telegraf.rs)

Blokator koristi Apple tehnologiju WebKit Content Blocker i EasyList filter, a reklame i trackeri blokiraju se pre nego što se učitaju. To znači manje elemenata na stranici, ali potencijalno i manju potrošnju mobilnih podataka.

Funkcija nije uključena automatski. Potrebno je otvoriti podešavanja Firefoxa, otići na deo za pregledanje i uključiti opciju Ad Blocker. Mozilla je omogućila i brzo uključivanje ili isključivanje blokiranja tokom surfovanja preko menija same stranice.

Neće nestati baš svaka reklama

Mozilla ipak ne obećava internet bez ijednog oglasa. Blokator je prvenstveno namenjen reklamama i trackerima trećih strana, dok će oglasi koje direktno prikazuje sam sajt i reklame u rezultatima pretrage i dalje biti prisutni.

Isto važi i za sponzorisani sadržaj koji prikazuje sam Firefox, poput sponzorisanih prečica na novoj kartici. Takvi oglasi nisu obuhvaćeni blokiranjem.

Zanimljivo je da Mozilla ovim potezom zapravo sustiže konkurenciju. Brave, Vivaldi, Opera i još nekoliko iPhone pregledača već godinama nude ugrađeno blokiranje reklama.

Za Firefox je, međutim, ovo važna promena jer korisnici sada dobijaju opciju direktno u aplikaciji, bez instaliranja posebnog dodatka. Ako vam reklame i gomila trackera usporavaju mobilno surfovanje, dovoljno je nekoliko dodira u podešavanjima da ih značajan deo nestane.

(Telegraf.rs)

Endru Mekdonald, predsednik i glavni operativni direktor Ubera, smatra da će ljudi sve više kombinovati javni prevoz, bicikle, električne trotinete i autonomna vozila. Automobil će ostati deo saobraćaja, ali pitanje je da li će i dalje imati smisla da ga svako poseduje.

Argument koji Uber koristi prilično je jednostavan. Automobil većinu vremena stoji parkiran, dok vlasnik za njega i dalje plaća osiguranje, održavanje i registraciju. Macdonald tvrdi da automobil čak 98 odsto vremena provodi van upotrebe, dok su cene novih vozila u poslednjih šest godina porasle oko 30 odsto.

Uber već gradi svet u kojem ne vozite sami

Ovo nije samo futuristička prognoza kompanije koja nema veze sa autonomnom vožnjom. Uber se već godinama priprema za takav scenario.

Kompanija je 2020. ugasila sopstveno odeljenje za razvoj autonomnih vozila i odlučila da se pozicionira kao platforma preko koje će druge kompanije nuditi robotaksi usluge.

Danas sarađuje sa kompanijama Waymo i Waabi, a tokom januara ove godine učestvovala je i u finansiranju Waabija. Uber i Waymo su u junu najavili plan za pokretanje robotaksija u Minhenu, dok Uber sa kineskim Baiduom radi na širenju autonomnih vožnji na međunarodna tržišta, uključujući London.

Izvršni direktor Ubera Dara Kosrovšahi takođe smatra da bi autonomna vozila jednog dana mogla da obavljaju ogromnu većinu vožnji. Ipak, ni on ne očekuje da će se to dogoditi preko noći.

Uber računa da će do kraja 2026. godine njegove robotaksi usluge biti dostupne u 15 gradova u više od deset zemalja.

Ako se taj plan ostvari i autonomna vožnja postane dovoljno jeftina i dostupna, najveća promena možda neće biti u tome što će automobili voziti sami. Promena bi mogla da bude mnogo jednostavnija: ljudi će prestati da ih poseduju jer više neće imati dobar razlog da to rade.

(Telegraf.rs)

Međutim, nisu svi u XRP zajednici ubeđeni da je takav rast realan. Kripto analitičar Zak Rektor poručuje da treba napraviti razliku između dugoročnog optimizma i prognoza koje nemaju mnogo veze sa realnim očekivanjima.

"XRP ove godine neće dostići 100 dolara. Optimističan sam kada je reč o XRP-u, ali prestanimo da se zavaravamo", poručio je Rektor.

Od 100 do čak 750 dolara

Jedan od najoptimističnijih zagovornika XRP-a je Džejk Klaver, izvršni direktor kompanije Digital Ascension Group. On smatra da velike finansijske institucije akumuliraju XRP i da bi ova kriptovaluta jednog dana mogla da postane deo međunarodne finansijske infrastrukture.

Claver je tokom 2025. godine predviđao da će XRP do kraja te godine stići do 100 dolara. XRP je godinu, međutim, završio na oko 1,87 dolara, daleko ispod njegove projekcije.

To ga nije obeshrabrilo. Tokom 2026. godine izneo je još ambiciozniji dugoročni scenario i pomenuo mogućnost da XRP dostigne 750 dolara.

Takve prognoze predstavljaju stavove pojedinaca, a ne stručni konsenzus. Njihova vrednost zavisi od niza faktora, od potražnje investitora i regulatornih odluka do razvoja konkretnih slučajeva upotrebe XRP-a.

Zato su očekivanja među investitorima mnogo skromnija. Pojedini smatraju da bi i cena od 5 dolara predstavljala veliki uspeh, dok drugi veruju da bi XRP mogao da uđe u niže dvocifrene vrednosti.

Upravo ta razlika pokazuje koliko je teško prognozirati budućnost kriptovalute. Između 5, 100 i 750 dolara ne postoji samo razlika u očekivanjima, već čitav niz pretpostavki o tome kako će se razvijati tržište.

Za sada je najrealnije ekstremne ciljeve poput 100 ili 750 dolara posmatrati kao veoma optimistične scenarije, a ne kao prognozu onoga što će se sigurno dogoditi.

(Telegraf.rs)

Danas se ta računica menja. Sve više velikih rudarskih kompanija otkriva da njihova najvrednija imovina možda nije bitkoin koji proizvode, već struja, zemljište, mrežni priključci i data centri koje već poseduju.

Razlog je veštačka inteligencija. Kompanije koje razvijaju velike AI sisteme traže ogromne količine električne energije i računarske infrastrukture.

Rudari bitkoina već imaju upravo ono što je teško i sporo izgraditi, lokacije sa snažnim priključcima na elektroenergetsku mrežu, hale, hlađenje i iskustvo u upravljanju velikim računarskim sistemima.

To ne znači da se isti računari samo prebace sa bitkoina na veštačku inteligenciju. Specijalizovane mašine za rudarenje nisu namenjene treniranju AI modela.

Vrednost je pre svega u infrastrukturi oko njih. Kada je priključak na mrežu već obezbeđen, a lokacija spremna za veliki potrošač struje, prelazak na novu vrstu data centra postaje mnogo privlačniji.

Promena više nije simbolična. Jedna velika rudarska kompanija ugasila je sve svoje operacije rudarenja u Sjedinjenim Državama kako bi lokacije pripremila za AI i računare visokih performansi.

Druga je potpisala petnaestogodišnji ugovor za AI data centar vredan 9,8 milijardi dolara, dok je još jedna ugovorila dvadesetogodišnji posao vredan oko 19 milijardi dolara.

Istovremeno, javno izlistani rudari smanjili su deo računarske snage namenjene bitkoinu dok preusmeravaju kapacitete ka AI poslovima.

Ovakav zaokret nije teško razumeti. Prihod od rudarenja zavisi od cene bitkoina, težine rudarenja, troška struje i nagrade koja se periodično smanjuje.

Dugoročni ugovor sa velikom tehnološkom kompanijom može ponuditi nešto što bitkoin teško obećava, predvidljiv prihod tokom više godina.

Tu se pojavljuje i neprijatna ironija. Industrija koja je izgrađena na veri u budućnost bitkoina sada sve češće zaključuje da joj je profitabilnije da istu infrastrukturu iznajmi industriji veštačke inteligencije.

Jedan od nekadašnjih rudara planira desetine milijardi dolara novih ulaganja upravo u AI infrastrukturu.

To ne znači da rudarenje nestaje. Mnogi će nastaviti dok god računica ima smisla, a viša cena bitkoina ponovo može promeniti odnos zarade.

Ipak, pravac je teško ignorisati. Ako se najveći rudari sve više pretvaraju u vlasnike energetskih i računarskih kapaciteta za veštačku inteligenciju, možda tržište već pokazuje šta smatra vrednijim.

Za ulagača zato ostaje zanimljiva dilema koliko rizika ima smisla prihvatiti zbog očekivanja da će bitkoin dugoročno rasti, ako čak i kompanije koje su godinama zarađivale od njegovog rudarenja sve češće procenjuju da se veća i stabilnija prilika nalazi negde drugde.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)

Instagram sada želi da taj posao skrati na manje od 10 sekundi. Nova funkcija First Draft automatski uzima vaše snimke i pravi početnu verziju Reelsa, koju zatim možete da doradite ili odmah objavite.

Instagram pravi prvi rez umesto vas

First Draft je predstavljen 25. avgusta i namenjen je korisnicima koji imaju gomilu snimljenog materijala, ali ne žele da provedu vreme u ručnoj montaži.

Funkcija automatski skraćuje klipove, uklanja duže pauze i bira delove koji mogu da posluže kao osnova za finalni video. Može da se koristi za montaže više snimaka, videe u kojima korisnik govori direktno u kameru, ali i formate poput "day in the life".

Važno je da Instagram ne pokušava da napravi konačan video bez vašeg učešća. First Draft pravi samo početnu verziju, nakon čega korisnik može da menja kadrove, ritam i ostale detalje.

I tu postoji još jedan zanimljiv detalj. Iako funkcija zvuči kao nešto što bi danas gotovo sigurno bilo predstavljeno kao AI alat, Instagram kaže da First Draft ne koristi veštačku inteligenciju.

Umesto generativnih modela, Instagram koristi sopstvene alate za automatsku obradu snimaka i zadatke koji su se i ranije mogli obaviti ručno.

Instagram želi da vam više ne treba drugi editor

First Draft se uklapa u širu Meta strategiju. Kompanija očigledno želi da kreator snimi, montira i objavi sadržaj bez napuštanja Instagrama.

Danas je sasvim normalno da neko snimi video telefonom, prebaci ga u CapCut ili drugi editor, tamo ga montira i tek onda vrati na Instagram. Svaki takav korak znači da korisnik provodi vreme u drugoj aplikaciji.

Instagram zato sve više ugrađuje alate za kompletnu produkciju sadržaja direktno u aplikaciju. First Draft ne cilja profesionalne montažere kojima je potreban ozbiljan video editor, već ljude koji samo žele da od nekoliko snimaka brzo naprave pristojan Reel.

Ako automatska montaža bude dovoljno dobra, najveća prednost neće biti to što jedan video nastane za nekoliko sekundi. Mnogo važnije je što bi pravljenje većeg broja Reels videa moglo da postane dovoljno jednostavno da korisnika više ne mrzi da ih uopšte montira.

(Telegraf.rs)

Četiri vlasnika PlayStation konzola iz Kalifornije tužila su Sony zbog načina na koji Store koristi izraze poput "Buy Now" i "Confirm Purchase". Kompanija sada pokušava da slučaj prebaci iz sudnice u individualnu arbitražu.

Spor zbog jednog dugmeta

Tužba je podneta u junu, a zasniva se na kalifornijskom zakonu AB 2426, koji je stupio na snagu početkom 2025. godine. Zakon zahteva od prodavaca digitalnog sadržaja da jasno navedu kada kupac dobija licencu za korišćenje proizvoda, umesto vlasništva nad njim.

Tužitelji tvrde da Sony to ne radi dovoljno jasno. Na PlayStation Storeu korisnik vidi dugmad za kupovinu i potvrdu kupovine, dok se u uslovima korišćenja navodi da je softver zapravo licenciran.

Jedan od tužitelja, Andrew Garcia, kupio je NBA 2K25 za 20,99 dolara, a kasnije i NBA 2K26 i Madden NFL 26 za 65,99 i 69,99 dolara. Tužba tvrdi da su sve te igre predstavljene kao proizvodi koje kupac kupuje, iako dobija samo ograničenu, opozivu licencu.

Sony se sada poziva na PlayStation uslove korišćenja, koji za korisnike u SAD predviđaju obaveznu individualnu arbitražu i odricanje od kolektivnih tužbi, osim ako korisnik na vreme ne odustane od te odredbe.

Drugim rečima, Sony ne želi da se ovaj slučaj pretvori u veliku kolektivnu tužbu pred sudom.

Sony argument otvara šire pitanje

Posebno je zanimljivo što se kompanija poziva na iste uslove korišćenja u kojima definiše da korisnik dobija licencu, a ne vlasništvo nad igrom. Sony smatra da razuman kupac ne bi trebalo da zaključi da poseduje digitalni proizvod samo zato što je na prodavnici kliknuo "Buy".

Tužitelji, međutim, traže i sudsku zabranu ovakve prakse. Njihov odgovor na Sonyjev zahtev za arbitražu očekuje se 4. septembra.

Ishod ovog slučaja mogao bi da bude važan za način na koji se digitalne igre prodaju u Kaliforniji. Za igrače je, međutim, pitanje mnogo jednostavnije: kada plate igru na PlayStation Store-u, da li su je zaista kupili ili su samo dobili pravo da je koriste?

(Telegraf.rs)

Njegove sumnje pojavile su se krajem 2023. godine, kada je u njihovoj vikendici pronašao korišćenu četkicu za zube. Potom je pregledao snimke nadzornih kamera iz garaže i primetio nepoznatog muškarca koji je ranije vozio njegovu suprugu kući.

Nekoliko meseci kasnije, muškarac je preko mobilne aplikacije daljinski uključio njihovog robota usisivača. Prema pisanju South China Morning Posta, nameravao je da ga iskoristi kako bi komunicirao sa suprugom.

Umesto razgovora, dobio je odgovor na pitanje koje ga je mučilo.

Robot usisivač imao je kameru koja je omogućila prenos slike uživo, a muškarac je shvatio da se njegove sumnje potvrđuju. Odlučio je da snimi ono što je kamera prikazivala i kasnije taj materijal iskoristio u sudskom postupku.

Sud je zaključio da je odnos supruge sa drugim muškarcem prešao granice uobičajenog prijateljstva. Muškarac je zbog toga dobio spor protiv supruge i njenog partnera, ali znatno manje novca nego što je tražio.

Tražio je oko 68.000 dolara odštete zbog povrede bračnih prava, dok mu je sud dosudio približno 16.000 dolara.

Tu se, međutim, priča nije završila.

Isti snimak koji mu je doneo spor odveo ga je pred krivični sud

Supruga je podnela protivtužbu zbog tajnog snimanja privatnog sadržaja bez njenog pristanka. Tvrdila je i da svetla i senzori na robotu usisivaču nisu bili dovoljno upozorenje da se u kući pravi snimak.

Muškarac je pokušao da se odbrani tvrdnjom da je snimak već prihvaćen u građanskom postupku i da je njegovo korišćenje bilo opravdano. Sud to nije prihvatio.

Zaključeno je da je snimanje bilo namerno i protivzakonito, kao i da bračni odnos ne ukida pravo osobe na privatnost.

Zbog toga je dobio novčanu kaznu od 150.000 tajvanskih dolara, odnosno oko 4.741 dolar, kao i pet meseci zatvora. Maksimalna kazna koja mu je pretila bila je znatno veća, sa novčanom kaznom od oko 9.500 dolara i do tri godine zatvora.

Kada se od osvojenog iznosa oduzme kazna, muškarcu ostaje nešto više od 11.000 dolara, uz kaznu od gotovo pola godine zatvora.

Slučaj je izazvao podeljene reakcije na društvenim mrežama. Dok jedni smatraju da je sud prestrogo kaznio čoveka koji je dokazao prevaru, drugi ukazuju na ključnu razliku između dokazivanja prevare i prava na tajno snimanje druge osobe.

(Telegraf.rs)

Rockstar je sa Netflixom dogovorio da video od skoro 30 minuta bude dostupan isključivo tamo tokom 27. avgusta, pre nego što ga je developer postavio na sopstveni YouTube kanal. Ekskluzivnost je trajala samo šest sati, ali to nije sprečilo trejler da postane najgledaniji sadržaj na platformi te nedelje.

Nakon isteka dogovora, ista snimak se pojavio i na YouTube-u, gde je do sada prikupio 17,7 miliona pregleda. Variety podseća da dve platforme drugačije broje gledanost, pa direktno poređenje brojki nije potpuno precizno.

Razlika dolazi iz načina na koji svaka platforma definiše jedan pregled. YouTube upisuje pregled čim se video pokrene, dok Netflix broji samo kompletno odgledan sadržaj kao jedan pregled po domaćinstvu, bez obzira na to koliko puta je pušten. Uz takav način brojanja, rezultat od preko 31 milion kompletnih gledanja pokazuje koliko je iščekivanje igre veliko.

Produženi trejler donosi snimke igranja sa PlayStation 5 verzije igre. U njemu se vidi kako izgledaju promene u borbi, kako se svet igre proširio u odnosu na prethodne delove serijala, kao i mogućnost prebacivanja između glavnih likova tokom priče. Prikazane su i sporedne aktivnosti koje igrači mogu da rade van glavne priče.

Grand Theft Auto VI izlazi 19. novembra, a prema dostupnim informacijama, samo za prolazak kroz glavnu priču biće potrebno i preko 80 sati igranja.

(Telegraf.rs)

Kruger posebno upozorava na AI agente, odnosno sisteme koji mogu samostalno da donose odluke, prilagođavaju se situaciji i izvršavaju složene zadatke bez direktne kontrole čoveka.

Njegovo upozorenje dolazi nakon nedavnih slučajeva u kojima su AI modeli kompanije OpenAI neočekivano pokušavali da pristupe sistemima i serverima drugih kompanija. Kruger takvo ponašanje vidi kao upozorenje da autonomni sistemi mogu da se ponašaju na načine koje njihovi tvorci nisu očekivali.

Sledeći korak mogao bi da bude mnogo opasniji

Prema Krugerovoj proceni, već u narednoj godini autonomni AI sistemi mogli bi da postanu sposobniji za aktivnosti koje direktno ugrožavaju ljude i infrastrukturu.

On kao moguće scenarije navodi samostalne pokušaje pristupanja bankovnim računima, kao i napade na kritičnu infrastrukturu poput elektroenergetskih mreža, vodovoda i važnih komunikacionih sistema.

Za Krugera to više nije samo tema naučne fantastike. Brzi razvoj autonomnih agenata znači da softver sve više dobija mogućnost da sam bira naredne korake, umesto da samo izvršava precizno definisanu komandu.

Još ozbiljnije upozorenje odnosi se na period od pet do deset godina. Kruger smatra da bi, možda i ranije, AI mogla da dobije osobine koje bi je učinile nalik novom obliku digitalnog života.

Takvi sistemi bi, prema njegovom scenariju, mogli da opstaju samostalno u digitalnom okruženju, stvaraju sopstvene kopije i unapređuju se bez direktne pomoći programera.

Ukoliko bi se to zaista dogodilo, problem više ne bi bio samo u tome koliko je AI pametna. Pitanje bi bilo da li ljudi uopšte imaju pouzdan način da takav sistem zaustave ili isključe.

"Dodavanje još AI nije rešenje"

Kruger je prošle godine osnovao organizaciju Evitable, čiji je cilj da se bavi rizicima koje društvu donosi nekontrolisani razvoj tehnologije.

On se protivi ideji da se bezbednost AI prvenstveno rešava stvaranjem još snažnijih AI sistema koji bi se koristili za odbranu od drugih sistema. Više od 100 tehnoloških i poslovnih kompanija prethodno je podržalo zajednički stav o potrebi za odbranom od sajbernapada pokretanih veštačkom inteligencijom, ali Kruger smatra da takav pristup može samo dodatno da zakomplikuje problem.

Umesto toga, on i istraživači koji dele njegov stav traže stroža državna pravila, međunarodne sporazume i obavezno testiranje bezbednosti pre širokog puštanja novih AI modela.

Njihov argument je jednostavan: što sistemi postaju autonomniji, to je teže unapred predvideti njihovo ponašanje. Zato bi pravila koja određuju granice razvoja morala da stignu pre nego što tehnologija dobije sposobnosti koje ljudi više ne mogu pouzdano da kontrolišu.

(Telegraf.rs)

Na spisku se nalaze poslovni i tehnološki pojmovi, ali i prilično neobični predlozi poput .hype, .token, .agent, .agi, .therapy i .tea. ICANN još nije objavio kompletnu listu, a prvi rezultati neće biti poznati najmanje devet nedelja nakon zatvaranja prijava.

To znači da ćemo na konačne odluke morati da sačekamo još neko vreme, ali je već jasno da internet nastavlja da se udaljava od vremena kada su .com, .org i .net praktično dominirali webom.

Za jedan domen traže 227.000 dolara

Današnji sistem je rezultat velikog širenja koje je počelo 2012. godine. Tada je ICANN dobio oko 1.900 prijava, od kojih je približno 1.200 na kraju odobreno.

Među njima su bili domeni namenjeni kompanijama, poput .microsoft, geografske oznake poput .africa i specijalizovani domeni poput .bank.

Novi krug prijava usledio je tek ove godine, nakon višegodišnje pauze. Interesovanje je očigledno veliko, uprkos tome što prijava za jedan domen košta čak 227.000 dolara, a cena može da bude još viša u komplikovanim ili rizičnim slučajevima.

Jedna od kompanija koja je otvoreno govorila o svojim planovima jeste Link Freedom Group, koja je podnela čak 316 prijava. Među njihovim predlozima nalaze se .slop, .token, .agent i .agi.

Internet dobija i domen koji se ne vidi na internetu

Širenje sistema domena ne odnosi se samo na javne internet adrese. ICANN je još početkom 2024. najavio i uvođenje posebne .internal zone, namenjene internim mrežama.

Ideja je da kompanije i proizvođači mrežne opreme više ne moraju da koriste lokalne IP adrese poput 192.168.x.x za određene interne potrebe. Takvi domeni neće funkcionisati kao obične javne internet adrese.

Što se tiče više od 1.600 novih predloga, njihova sudbina biće poznata tek nakon administrativnih provera i drugih procedura koje ICANN mora da sprovede. Internet će tako uskoro dobiti još jedan veliki talas novih domena, ali za sada još ne znamo koji će od njih zaista završiti u upotrebi.

(Telegraf.rs)

Kjelak, profesor čiste matematike na Oksfordu, smatra da su tvrdnje o tome šta veštačka inteligencija „nikada“ neće moći da uradi previše samouverene. Kako prenosi poljska publikacija „Wiadomości“, on upozorava da još nemamo dovoljno znanja da bismo precizno predvideli sposobnosti budućih AI sistema.

„Najgluplje što možete reći o veštačkoj inteligenciji jeste da ona nikada neće moći nešto da uradi“, poručuje Kjelak.

Problem nastaje tek kada se AI obuči

Stručnjaci danas dobro razumeju kako se savremeni AI modeli prave i treniraju. Mnogo je teže predvideti njihovo ponašanje kada se proces treninga završi.

„Mi zapravo ne znamo šta se dešava nakon tog treninga, ne znamo sve mehanizme koji njime upravljaju“, rekao je profesor.

Upravo zbog toga Kjelak smatra da je veoma teško napraviti pouzdanu prognozu o tome koje će zadatke AI moći da obavlja za godinu ili dve. Ne postoji dovoljno čvrst osnov da se unapred tvrdi kako određena sposobnost sigurno neće biti dostupna budućim modelima.

To ne znači da će AI zameniti ljude u svim oblastima. Profesor ne iznosi takvu tvrdnju, već ukazuje na nešto mnogo jednostavnije: granice tehnologije još nisu dovoljno poznate da bismo mogli da napravimo konačnu mapu poslova koje će AI preuzeti, a koje neće.

Poslovi koji rade sa informacijama prvi na udaru

Ako se razvoj nastavi sadašnjim tempom, najveće promene mogle bi da osete profesije čiji se posao uglavnom zasniva na informacijama, pisanju, računarima i obradi podataka.

Neka od tih zanimanja mogla bi značajno da se promene, dok bi pojedina mogla i da nestanu. Istovremeno, pojavljivaće se i novi poslovi povezani sa razvojem i primenom AI.

Kjelak zato razvoj veštačke inteligencije ne posmatra samo kao još jednu fazu tehnološkog napretka. Njegovo upozorenje svodi se na jednu ključnu stvar: još ne znamo gde se završavaju stvarne sposobnosti AI sistema.

A upravo to otežava bilo kakvu sigurnu prognozu o tome kako će izgledati tržište rada kada buduće generacije veštačke inteligencije postanu još sposobnije.

(Telegraf.rs)

Pizza za 3 minuta i 30 sekundi

Pizza Mode Pro je verovatno najzanimljivija funkcija ove rerne. Temperatura se podiže do 350 stepeni, a testo se peče 40 odsto brže u odnosu na standardne programe za picu. Predviđeno vreme pečenja je svega 3 minuta i 30 sekundi.

To nije samo stvar brzine. Visoka temperatura je važna i zbog načina na koji se pica peče. Cilj je da testo dobije hrskavu koricu, dok unutrašnjost ostaje sočna. Uz rernu dolaze i poseban pleh i lopata za picu, pa je ceo proces prilagođen upravo ovakvom načinu pripreme.

Kada rerna preuzme deo posla

Pica je atraktivna, ali svakodnevno kuvanje obično izgleda mnogo manje fensi. Nekad bi trebalo spremiti ručak od nekoliko sastojaka, nekad samo ubaciti zamrznutu hranu, a ponekad recept zahteva više različitih faza pečenja.

HO66MB PIZZACHEF ima 21 automatsko podešavanje kuvanja, pet programa zasnovanih na poznatim jelima i više od 70 recepata dostupnih kroz aplikaciju. Kod automatskih programa rerna prema težini hrane podešava temperaturu, grejne elemente i vreme pripreme.

Tu je i program za zamrznutu hranu, koji olakšava pripremu prethodno pripremljenih, pa zamrznutih jela. Još korisnija može biti funkcija višefaznog kuvanja. Recimo, ako recept zahteva promenu temperature tokom pripreme, sve faze mogu se unapred podesiti, a rerna sama prelazi sa jedne faze na drugu.

Ravnomerno pečenje važnije od maksimalne temperature

Visoka temperatura sama po sebi ne garantuje dobar rezultat. Važno je i kako se toplota raspoređuje unutar rerne.Hisense zato koristi Even Bake tehnologiju sa zaobljenim oblikom unutrašnjosti, koji omogućava slobodniju cirkulaciju toplog vazduha. Ideja je jednostavna: toplota bi trebalo ravnomernije da stigne do hrane, kako bi rezultat bio ujednačen. Rerna pritom omogućava i pečenje na više nivoa.

Za one koji vole hrskavu hranu, tu je i Air Fry funkcija. Ona koristi vruć vazduh kako bi se postigao efekat prženja uz manje ili bez dodatne masnoće.

Rerna kojom upravljate i telefonom

HO66MB PIZZACHEF ima ugrađen Wi-Fi i podršku za ConnectLife aplikaciju. Preko telefona ili tableta moguće je pratiti proces kuvanja, dobiti obaveštenja, zagrejati rernu, menjati podešavanja i direktno poslati recepte na uređaj.

Foto: Promo

I ono što dolazi posle kuvanja

Dobra rerna ne bi trebalo da bude praktična samo dok se hrana priprema. Čišćenje je deo istog posla, pa je zato važna i pirolitička funkcija samočišćenja. Tokom pirolize rerna se zagreva do 480 stepeni, pri čemu se masnoća i ostaci hrane pretvaraju u pepeo koji se nakon hlađenja može jednostavno obrisati. Vrata se tokom procesa automatski zaključavaju.Tu su i teleskopske vođice otporne na visoke temperature, koje olakšavaju ubacivanje i vađenje pleha.

Rerna koja se prilagođava načinu kuvanja

Kod ovakvog višesistemskog uređaja, kakav je ugradna rerna, najzanimljivije nije to što ima veliki broj funkcija, već to što su namenjene konkretnim rešenjima.

Zato, ako seugradna rerna bira prema tome kako će se zaista koristiti, a ne samo prema broju programa, upravo ovakve funkcije prave razliku.

O kompaniji Hisense

Hisense, osnovan 1969. godine, jedan je od globalnih lidera u oblasti kućnih aparata i potrošačke elektronike, prisutan na više od 160 tržišta. Kompanija je fokusirana na razvoj i proizvodnju multimedijalnih uređaja, kućnih aparata i inteligentnih IT rešenja. Prema podacima analitičke kuće Omdia, Hisense je zauzeo prvo mesto na globalnom tržištu televizora od 100 inča i više u periodu od 2023. do 2025. godine, kao i na tržištu laserskih televizora od 2019. godine do kraja prethodne. Kao globalni i zvanični partner FIFA World Cup 2026™, Hisense nastavlja da ulaže u partnerstva usvetu sporta, sa ciljem jačanja globalne prepoznatljivosti i povezivanja sa širom publikom.

(Telegraf Biznis)

Kompanija je u Kelnu prikazala Odyssey modele namenjene različitim vrstama igrača, od onih kojima je najvažnija brzina u kompetitivnim FPS igrama do gejmera koji žele veliki ekran i visoku rezoluciju za RPG i open-world naslove.

Novi monitori pripadaju Odyssey liniji za 2027. godinu, a Samsung ih je premijerno prikazao na Gamescomu.

Foto: Nikola Momčilović

Od 4K OLED-a do 1.100 Hz

Najviše pažnje privlači Odyssey G6 G60H, 27-inčni monitor napravljen prvenstveno za kompetitivno igranje. Njegova glavna karakteristika je osvežavanje od čak 1.100 Hz, što ga svrstava među prve gejming monitore na svetu sa tako visokom frekvencijom.

Samsung je za ovaj model odabrao Fast IPS panel sa vremenom odziva od 1 ms. Dual Mode omogućava igračima da biraju između HD i QHD rezolucije, pri čemu monitor u odgovarajućem režimu može da dostigne do 600 Hz.

G6 bi trebalo da bude dostupan širom sveta u drugoj polovini 2026. godine.

Na drugom kraju ponude nalazi se Odyssey OLED G9 G95SJ, ogroman 49-inčni zakrivljeni monitor sa dual QHD rezolucijom od 5.120 x 1.440 piksela.

OLED panel radi na 360 Hz, dok Dual Mode omogućava da se osvežavanje podigne na 720 Hz uz smanjenje rezolucije na 2.560 x 720 piksela. Vreme odziva iznosi samo 0,03 ms.

Samsung je u ovaj model ugradio petu generaciju QD-OLED panela sa Penta Tandem tehnologijom. Kompanija navodi da je novi panel do 1,3 puta efikasniji od prethodne generacije i da može da ponudi do dvostruko duži radni vek.

Foto: Nikola Momčilović

G9 pritom koristi RGB stripe raspored podpiksela, za koji Samsung navodi da smanjuje pojavu obojenih ivica oko teksta i drugih detalja. Maksimalna osvetljenost dostiže 1.300 nita na 3 odsto površine ekrana.

Tu je i Odyssey OLED G8 G80SJ, 32-inčni 4K OLED monitor koji pokušava da spoji visoku rezoluciju sa ekstremno visokim frekvencijama osvežavanja.

U UHD rezoluciji radi na 360 Hz, u QHD režimu ide do 520 Hz, dok pri Full HD rezoluciji može da dostigne 680 Hz. Samsung je tako napravio monitor koji se može prilagoditi različitim vrstama igara, od grafički zahtevnih naslova do kompetitivnih FPS igara.

OLED panel ima odziv od 0,03 ms, podršku za VESA DisplayHDR TrueBlack 600, AMD FreeSync Premium Pro i kompatibilnost sa NVIDIA G-Sync tehnologijom.

Foto: Nikola Momčilović

G8 donosi i DisplayPort 2.1 UHBR20, dva HDMI priključka i USB-C sa isporukom do 98 W, kao i USB hub i KVM podršku. Samsungova Glare Free tehnologija trebalo bi da smanji refleksije, a kompanija navodi da korišćeni film odbija do 54 odsto manje svetlosti od drugih antirefleksivnih folija.

Samsung širi i 42-inčni OLED

Posebno mesto u novoj seriji zauzima Odyssey OLED G7 G75SJ, 42-inčni OLED monitor sa 4K rezolucijom i zakrivljenošću od 1000R.

Samsung navodi da ovaj ekran ima oko 72 odsto veću površinu od njegovog aktuelnog 32-inčnog modela. Osvežavanje iznosi 165 Hz, dok je vreme odziva 0,03 ms.

Ideja iza ovakvog formata je drugačija od one kod G6 modela. G7 je namenjen igračima koji žele veliki ekran za RPG i open-world igre, gde širok pogled i veća površina ekrana mogu da budu važniji od ekstremne frekvencije osvežavanja.

Samsung je na Gamescomu istovremeno prikazao i svoje Odyssey 3D monitore, uključujući G90XF. Kompanija je za demonstraciju pripremila Cyberpunk 2077 u saradnji sa CD PROJEKT RED i Cronos: The New Dawn u saradnji sa Bloober Teamom.

Foto: Nikola Momčilović

Kompanija je u Kelnu predstavila i partnerstvo sa Activision Blizzardom oko tehnologije HDR10+ GAMING. Samsung navodi da kompatibilni ekrani mogu preciznije da reprodukuju boje i kontrast onako kako su ih zamislili kreatori igara, a među prvim naslovima za demonstraciju je Call of Duty: Modern Warfare 4.

Samsung planira da u narednim mesecima proširi HDR10+ GAMING ekosistem na više od 20 AAA igara.

(Telegraf.rs)

Gamescom se od 26. do 30. avgusta održava u Kelnu, a danas, 30. avgusta, sajam ulazi u završni dan. Prema dosadašnjim podacima, privukao je više od 300.000 posetilaca iz čitavog sveta. U toj ogromnoj gužvi Srbija ove godine ima svoj najbrojniji nastup do sada, uz podršku Privredne komore Srbije i Asocijacije industrije video-igara Srbije.

Iza ovog nastupa stoje brojke koje pokazuju da domaći gejming više nije mala niša.

Foto: Nikola Momčilović

Od Top Elevena do čitave industrije

U Srbiji danas radi oko 5.000 stručnjaka u gejming industriji, dok godišnji prihodi sektora prelaze 200 miliona evra.

Jedna od kompanija koja je ovu industriju najviše približila svetskoj publici jeste Nordeus, studio koji je napravio mobilni fudbalski hit Top Eleven. Igru je koristilo više od 150 miliona ljudi, a Nordeus je 2021. godine kupio američki izdavač Take-Two Interactive.

Međutim, upravo je širina ovogodišnje delegacije u Kelnu možda najbolji pokazatelj gde se domaća industrija danas nalazi.

Na srpskom štandu predstavljene su kompanije koje razvijaju igre za PC, mobilne telefone i VR uređaje, ali i firme koje rade na projektima stranih studija. Tu su i timovi specijalizovani za 2D i 3D umetnost, sinematike, lokalizaciju, testiranje, glasovnu produkciju, narativni dizajn, kao i video i audio postprodukciju.

Foto: Ustupljene fotgrafije/Tatjana Ristić

Drugim rečima, domaća industrija na Gamescom nije došla samo da pokaže svoje igre. Veliki deo ponude čine znanje i usluge koje srpske kompanije nude globalnim izdavačima i razvojnim studijima.

To je važno jer se pozicija Srbije u gejmingu poslednjih godina promenila. Domaće firme sve češće nisu samo autori sopstvenih projekata, već rade kao partneri kompanijama iz drugih delova sveta.

Srbija pokušava da privuče još više svetskog gejminga

Gamescom je za domaće kompanije važan upravo zbog kontakta sa međunarodnim izdavačima, studijima i potencijalnim partnerima.

Ovogodišnja delegacija zato obuhvata čitav spektar ponude, od razvoja i izdavaštva do produkcije i promocije. Na jednom mestu nalaze se studiji koji prave sopstvene igre i kompanije čiji je posao da drugim studijima obezbede deo proizvodnog procesa.

Domaća industrija istovremeno pokušava da privuče pažnju i kroz DevGAMM For the Win!, međunarodnu konferenciju posvećenu razvoju video-igara, koja će 29. i 30. septembra biti održana u Beogradu.

Gamescom, međutim, pokazuje i širu sliku industrije u kojoj Srbija pokušava da pronađe svoje mesto.

Prema proceni kompanije Newzoo, globalno tržište video igara moglo bi ove godine da dostigne 213,9 milijardi dolara, uz rast od 6,1 odsto. Na svetu danas postoji oko 3,7 milijardi igrača, odnosno više od 40 odsto svetske populacije.

Foto: Nikola Momčilović

Rast ipak više nije toliko jednostavan kao ranije. Broj novih igrača raste sporije, pa kompanije pokušavaju da zadrže postojeću publiku i pronađu nove načine da je zainteresuju.

Tu se pojavljuje i veštačka inteligencija.

Igrači prema njoj zasad nisu naročito blagonakloni. Istraživanje kompanije Quantic Foundry, sprovedeno krajem 2025. godine na 1.799 ispitanika, pokazalo je da je 85 odsto učesnika imalo negativan ili uzdržan stav prema korišćenju generativne AI u video-igrama.

Otpor je naročito izražen kada se AI koristi za kreativne elemente, poput vizuelnog identiteta, muzike, priče i dijaloga. Tehničke primene, poput automatskog prilagođavanja težine igre, nailaze na nešto više razumevanja.

Problem za industriju nije samo odnos igrača prema AI. Sve veća potražnja za AI infrastrukturom utiče i na cenu hardvera koji koriste gejmeri.

Veća potražnja za čipovima i memorijom već vrši pritisak na tržište. Prema informacijama koje je objavio Bloomberg, neki veliki kupci Nvidijinih proizvoda obavešteni su da bi serveri sa AI čipovima početkom 2027. mogli da poskupe više od 15 odsto, dok Reuters tu informaciju nije mogao nezavisno da potvrdi.

Troškovi se već osećaju i van data centara. Računari i njihove komponente poskupljuju, dok se cene konzola u nekim slučajevima povećavaju čak i tokom njihovog životnog ciklusa, kada se ranije očekivao suprotan trend.

Za srpsku industriju to otvara potpuno drugačiju priču od one koja se može videti samo kroz broj igara napravljenih u zemlji. Domaće kompanije pokušavaju da zauzmu mesto u gotovo svakom delu globalnog lanca proizvodnje video-igara.

A Gamescom je ove godine mesto na kojem su to pokazale pred više od 300.000 posetilaca iz industrije i gejming publike.

(Telegraf.rs)

Najveća promena nije jedna spektakularna novina, već količina sitnica koje će uticati na svakodnevno igranje. Likovi imaju sopstvene rutine, njihov odnos se razvija, automobili se kradu na različite načine, policija pamti vaš izgled, a čak i običan razgovor sa prolaznikom može da vas odvede u potpuno novu aktivnost.

Foto: Rockstar Games

Drugim rečima, Rockstar pokušava da napravi svet u kojem se stvari ne dešavaju samo zato što ste pokrenuli misiju.

Džejson i Lusija imaju odnos koji se stalno menja

Kao u GTA 5, igrači će moći da prelaze sa jednog glavnog lika na drugi tokom istraživanja otvorenog sveta. Kada ste sami, drugog lika možete pozvati ili mu poslati poruku i on će doći do vas.

Ako se zajedno vozite, možete čak promeniti mesto u automobilu. Jedan lik može da preuzme vožnju dok se drugi odmara uz radio, a tokom bekstva možete sedeti na mestu suvozača i pucati dok partner vozi.

Foto: Rockstar Games

Još zanimljivije je ono što se dešava između misija.

Džejson i Lusija na početku priče žele da razviju romantičan odnos, ali igra neće prisiliti igrača da ga gradi. Zajednički odlazak u kupovinu, kod frizera, u teretanu ili u provod može da ih zbliži, dok ignorisanje poruka i provođenje previše vremena odvojeno može da utiče na njihov odnos.

Foto: Rockstar Games

Čak možete držati partnera za ruku dok šetate, a likovi mogu da otvaraju vrata jedno drugom.

Ta veza nema klasične gejmplej bonuse. Rockstar je želi kao deo njihovog karaktera i priče, pa će odluke igrača prvenstveno uticati na to kako se njihov odnos razvija i kako se njihova priča odvija.

Džejson i Lusija imaju i sopstvene dnevne rutine. Mogu da žive zajedno u sigurnoj kući, ali neće stajati na istom mestu i čekati igrača. Imaće svoje rasporede i aktivnosti.

Sigurne kuće su pritom napravljene više po uzoru na kampove iz Red Dead Redemption 2 nego na klasične GTA kuće. U njima će se pojavljivati drugi likovi, a prostor će biti mnogo interaktivniji.

Moći ćete da menjate frizuru i bradu, dok će neke nove frizure zahtevati odlazak kod frizera.

Foto: Rockstar Games

Promene neće biti samo kozmetičke. Džejson i Lusija mogu da promene fizički izgled u zavisnosti od načina na koji ih igrate. Teretana utiče na mišićnu masu i snagu, dok previše hrane dovodi do dobijanja na težini. Hrana pritom povećava zdravlje.

Vice City neće biti samo mapa između dve misije

Rockstar želi da igrači provode mnogo više vremena van glavnih misija.

Mapa Leonide opisana je kao veoma velika, a svaki njen deo ima sopstvenu arhitekturu, ljude i atmosferu. Mapa na pauzi sada koristi detaljniji prikaz zasnovan na satelitskim snimcima umesto ranijeg jednostavnog prikaza ulica.

Ali važnije je ono što se nalazi na samoj mapi.

Foto: Rockstar Games

Događaji neće biti vezani samo za oznake na mapi. Dok budete hodali ili vozili, ljudi mogu da započnu razgovor, pojaviće se slučajni događaji, a čak i običan razgovor može da preraste u novu aktivnost.

Rockstar je kao primer pokazao čoveka koji sedi u kontejneru i traži lekove. Ako mu ih date, zauzvrat možete dobiti pravni savet.

Džejson i Lusija mogu čak sami predložiti da svrate negde ili obave određeni posao. Tako planirani odlazak na jednu lokaciju može da se pretvori u potpuno drugu aktivnost.

Foto: Rockstar Games

NPC-jevi su takođe mnogo raznovrsniji. Imaće različite visine i građu, a animacije će se prilagođavati njihovom telu i okruženju.

Moći ćete da razgovarate sa prolaznicima kroz sistem koji podseća na onaj iz Red Dead Redemption 2. Kada je oružje sklonjeno, možete ih pozdraviti ili provocirati, dok će agresivni NPC-jevi dobiti dodatne opcije poput smirivanja situacije.

Možete i samo da stojite pored ljudi i slušate njihov razgovor. Problem je što mogu primetiti da ih prisluškujete. Ako vas predugo vide u blizini, mogu da vas suoče sa tim.

Foto: Rockstar Games

Psi mogu da se maze, životinje mogu da se proučavaju, a u zoološkom vrtu i divljini postoji sistem koji beleži vrste koje ste pronašli.

Na raspolaganju će biti i čitav niz aktivnosti, od bilijara i mini-golfa do kajaka, ronjenja, padobranstva, teretane i posete zoološkom vrtu.

Telefon je takođe dobio zanimljivu promenu. Više neće biti samo meni zalepljen za ugao ekrana. Kada ga Džejson ili Lusija izvade, kamera će se približiti njihovoj ruci, pa će telefon postati stvaran predmet u svetu igre.

Na njemu ćete moći da koristite aplikacije poput Snapmatica, parodije na Instagram. Pošto su Džejson i Lusija u bekstvu, neće moći da objavljuju sopstvene fotografije, ali će moći da pregledaju sadržaj i prate druge naloge.

Tu su i radio i televizija, sa više reklama nego u bilo kojoj prethodnoj igri. Rockstar je tokom demonstracije pokazao reklamu za lek protiv depresije pod nazivom Angstipan, kao i reklamu za sendvič od neverovatnih 30.000 kalorija.

Krađa automobila postaje prava mala igra

Jedna od najvećih promena odnosi se na automobile.

U prethodnim GTA igrama bilo je dovoljno da priđete vozilu i izvučete vozača. U GTA 6 krađa parkiranog automobila zavisi od njegove vrednosti i nivoa zaštite.

Džejson ili Lusija prvo mogu da skeniraju automobil pomoću aplikacije WAINK. Ona pokazuje koliko vozilo vredi, koliko košta da ga registrujete kao svoje, da li je zaključano, da li ima alarm i da li poseduje uređaj za praćenje.

Skuplji automobili zahtevaju ozbiljnije metode obijanja.

Foto: Rockstar Games

Za neke će biti dovoljan jednostavan alat, dok će moderniji automobili zahtevati naprednije uređaje za kloniranje ključa. Neka vozila čak neće moći da se ukradu odmah na početku igre jer potrebnu opremu dobijate tek kasnije.

Ukoliko automobil ima napredni uređaj za praćenje, policija može da vas pronađe ako vozite presporo. Tada ćete morati da ubrzate ili jednostavno napustite vozilo.

Ukradeni automobili prodaju se preko posrednika, a njihova vrednost zavisi i od stanja u kojem ih dovezete. Ako želite maksimalnu zaradu, automobil morate dovesti gotovo netaknut, što postaje mnogo teže zbog gušćeg saobraćaja i užih ulica.

Novac će generalno imati veću ulogu u priči. Rockstar je napravio sistem u kojem će u određenim trenucima biti potrebno da prikupite određenu količinu novca kako bi se nastavile glavne misije.

Foto: Rockstar Games

Do novca možete doći krađom automobila, pljačkom prodavnica i biznisa, kao i velikim pljačkama banaka.

Pljačke neće imati samo jedno rešenje. Možete pokušati da budete brzi i otvorite sef eksplozivom, ali ćete pritom oštetiti deo plena. Ako potrošite više vremena tražeći kombinaciju, zarada može biti veća, ali postoji veća šansa da policija stigne pre nego što završite posao.

Neke lokacije imaju i alternativne izlaze, pa bekstvo neće uvek značiti probijanje kroz ista vrata na koja ste ušli.

Policija je takođe dobila mnogo detaljniji sistem potere. Moraće prvo da vidi zločin ili da dobije alarm, a zatim će istraživati konkretnu lokaciju.

Ako vas identifikuju, mogu zapamtiti vaš izgled, odeću i automobil. Maska može sprečiti da dobiju opis vašeg lica, dok promena odeće može pomoći ako su zapamtili šta ste nosili.

Foto: Rockstar Games

GTA 6 vraća i šest nivoa potere. Sa tri zvezdice ili više, bekstvo kroz grad postaje posebno teško zbog gustog saobraćaja i uskih ulica, pa će prolazi i pešačko bekstvo često biti bolja opcija.

Priča će se više mešati sa otvorenim svetom

Rockstar je tokom demonstracije pokazao i misije sa više mogućih rešenja.

U jednoj misiji u zgradi postojalo je više izlaza. U drugoj ste mogli da birate da li ćete voziti ili pucati sa suvozačkog mesta. Čak su i tokom policijskih potera sugerisane određene rute, ali igrač nije bio primoran da ih prati.

Izbori će postojati i van samih misija. Neke male odluke mogu se kasnije nagomilati i dovesti do većih posledica, dok će pojedine velike odluke imati neposredan efekat na priču.

Rockstar želi da igra bude dovoljno fleksibilna da podrži ponovno igranje.

Foto: Rockstar Games

Posebnu ulogu imaće i takozvani Criminal Profile, sistem koji podseća na honor iz Red Dead Redemption 2, ali bez jednostavne podele na dobro i loše.

Ako stalno pravite nepotreban haos, svet može početi drugačije da reaguje na vas. S druge strane, čak i stvari poput bacanja sopstvenog smeća mogu uticati na profil.

Kriminal počinjen tokom misija neće automatski menjati taj sistem, jer Rockstar želi da razlikuje ponašanje igrača kada ga priča na nešto primorava od onoga što radi potpuno slobodno.

A upravo tu se možda krije najvažnija promena GTA 6.

Rockstar pokušava da izbriše granicu između glavne priče i otvorenog sveta. Umesto da završite misiju, odgledate scenu i krenete ka sledećoj oznaci na mapi, igra će pokušavati da vas zadrži u Leonidi.

Možda ćete krenuti po automobil, usput sresti NPC-ja koji vas uvuče u problem, završiti u policijskoj poteri, razdvojiti se od Lusije i tek nekoliko minuta kasnije shvatiti da ste potpuno zaboravili šta ste prvobitno krenuli da uradite.

To je možda i najbolji pokazatelj onoga što Rockstar želi da postigne sa GTA 6. Nije poenta samo u tome da svet bude veći. Poenta je da svet stalno ima nešto da vam uradi.

(Telegraf.rs)

Sophia je lik koji smo upoznali u Requiemu, ali ovde je gotovo sve oko nje novo. Radnja je smeštena 15 godina pre događaja iz Requiema i vodi je na misteriozno ostrvo povezano sa minojskom civilizacijom, gde pokušava da sazna više o sopstvenoj prošlosti. Asobo je time dobio priliku da promeni i mesto radnje i ton i način na koji se igra. Umesto još jednog putovanja kroz ratom razorenu Francusku, pred nama je avantura po ostrvu punom drevnih ruševina, podzemnih prolaza i ostataka sveta koji je postojao hiljadama godina pre Sophije.

Foto: Asobo/Focus Entertainment

Najveća promena ipak nije u pejzažu. Promenila se sama igra.

Amicia je morala da bude oprezna jer nije bila ratnik. Sophia jeste. Ona nosi mač, koristi bodež, ume da parira napadima, izbegava udarce i može da koristi kuku sa sajlom kako bi pomerala neprijatelje i koristila okolinu u svoju korist. Asobo je praktično uzeo osnovu prethodnih igara i okrenuo je naglavačke. Tamo gde smo ranije uglavnom tražili način da prođemo pored opasnosti, sada mnogo češće pokušavamo da pronađemo najbolji način da je savladamo.

I upravo zbog toga Resonance u početku deluje kao čudna A Plague Tale igra.

A onda počne da funkcioniše.

Foto: Asobo/Focus Entertainment

Sophia nije Amicia, i igra to razume

Najveća greška koju je Asobo mogao da napravi bila bi da Sophiju pretvori u Amiciju sa drugim imenom. To se, srećom, nije dogodilo.

Sophia je fizički sposobnija i mnogo samouverenija u opasnim situacijama. Njena priča je drugačija, njena prošlost je drugačija, a zbog toga je drugačiji i način na koji se krećete kroz svet. Borba je od početka mnogo direktnija. Sophia može da blokira i parira, a uspešni pariji postepeno otvaraju protivnike za snažnije napade. Bodež se koristi za snažne završne udarce, dok udarci nogom mogu da poremete protivničku odbranu.

Foto: Asobo/Focus Entertainment

Ono što mi se posebno dopada jeste da borba nije napravljena kao jednostavno pritiskanje dugmadi dok neprijatelji nestaju sa ekrana. Sophia jeste snažna, ali je i dalje ranjiva. Asobo je namerno napravio sistem u kojem se brzo ubija, ali se brzo i gine, pa broj protivnika često predstavlja veći problem od pojedinačne snage svakog od njih. Studio je kao jednu od glavnih inspiracija naveo Ghost of Tsushima, što se oseća u važnosti pariranja i čitanja protivničkih napada.

Kada uhvatite ritam, borba ume da bude veoma zadovoljavajuća. Sačekate napad, pravilno reagujete, otvorite protivnika i nastavite napad. Kuka sa sajlom zatim postaje koristan alat za kontrolu prostora. Možete privući protivnika sebi, pomeriti ga iz grupe ili iskoristiti okolinu. To je posebno dobro kada se borba odvija na prostoru sa liticama, platformama ili drugim opasnim delovima okruženja.

Foto: Asobo/Focus Entertainment

Ipak, sistem nije dovoljno kompleksan da bi mogao sam da nosi celu igru. Posle određenog vremena postaje jasno da se veliki deo borbi oslanja na iste osnovne principe. Naučite kako protivnici najavljuju napade, naučite kada treba parirati, kada izbeći udarac i kada iskoristiti kuku, a zatim to ponavljate u različitim kombinacijama. Dodatne sposobnosti i unapređenja daju borbi više prostora, ali ne menjaju njenu osnovu.

To nije katastrofalna mana jer Resonance nikada ni ne pokušava da bude čista borilačka igra. Borba je ovde deo šire avanture.

I to je verovatno najbolja odluka koju je Asobo mogao da donese.

Ostrvo je najveća zvezda igre

Minotaurovo ostrvo nema mnogo zajedničkog sa Francuskom iz prethodne dve igre, i upravo zato deluje osvežavajuće. More, kamen, sunce, vegetacija i ogromne ruševine stvaraju potpuno drugačiju atmosferu. Kada prvi put izađete na otvoren prostor, teško je ne zastati na trenutak i pogledati šta se nalazi oko vas.

Foto: Asobo/Focus Entertainment

Asobo je posebno dobro iskoristio razliku između onoga što se vidi na površini i onoga što se nalazi ispod nje. Ostrvo može da deluje gotovo idilično, a nekoliko minuta kasnije nađete se u mračnom podzemnom kompleksu sa tragovima drevnog rituala i nečega što očigledno nije trebalo da bude probuđeno.

Ta promena je važna i zbog priče. Sophia ne dolazi na ostrvo samo da bi rešila još jednu misteriju. Što dublje ulazi u njegove ruševine, sve više otkriva da je njena sopstvena prošlost povezana sa onim što se tamo dogodilo. Igra se tako postepeno pretvara iz avanture o potrazi za blagom u nešto mnogo ličnije.

Svet je pritom linearan, ali nije potpuno zatvoren. Glavni pravac je uglavnom jasan, dok se sa strane nalaze skrivene prostorije, kolekcionarski predmeti i dodatne informacije o svetu. To je dobar pristup za ovu vrstu igre jer nema potrebe da se ogromna površina veštački puni aktivnostima. Asobo vas vodi kroz pažljivo dizajnirane oblasti i uglavnom zna koliko dugo treba da ostanete u svakoj od njih.

Foto: Asobo/Focus Entertainment

Vizuelno je ovo najambicioznija verzija A Plague Tale do sada. Lica likova imaju mnogo izražajnije animacije, osvetljenje je odlično, a kontrast između toplog mediteranskog pejzaža i hladnih, zatvorenih prostora daje igri vrlo lep vizuelni ritam. Zvanična verzija za PlayStation 5 podržava i PS5 Pro Enhanced funkcije.

Foto: Asobo/Focus Entertainment

Zagonetke su sada mnogo važniji deo igre

Ako ste prethodne A Plague Tale igre pamtili prvenstveno po stealth sekcijama, ovde ćete morati da promenite očekivanja. Resonance mnogo više vremena provodi rešavajući probleme koje vam postavlja okruženje.

Najvažniji alat je Minojska sfera, predmet koji omogućava Sophiji da manipuliše svetlošću. Zagonetke se često zasnivaju na usmeravanju svetlosnih zraka, korišćenju refleksija i pronalaženju načina da se određeni mehanizmi aktiviraju. To je mehanika koja ima smisla unutar sveta igre, jer se drevna tehnologija i arhitektura ostrva oslanjaju upravo na svetlost.

Foto: Asobo/Focus Entertainment

Najbolje zagonetke ne daju vam odmah do znanja šta treba da uradite. Morate prvo da pročitate prostor. Pogledate gde svetlost pada, gde postoji površina koja može da je odbije, šta se nalazi iza zatvorenih vrata i na koji način možete da promenite položaj izvora svetlosti. Kada shvatite rešenje, uglavnom imate osećaj da ste ga sami pronašli.

Foto: Asobo/Focus Entertainment

Igra pritom ima dovoljno pomoći da vas ne ostavi zaglavljene. Sophia ima dnevnik koji čuva informacije koje pronalazi tokom avanture, a svet je dizajniran tako da tragovi uglavnom vode ka rešenju bez potrebe za nasumičnim isprobavanjem.

Problem je što zagonetke nisu uvek na istom nivou. Neke su odlične i prirodno proizlaze iz prostora, dok druge deluju kao prepreka koju morate rešiti pre nego što igra može da vas odvede u sledeću scenu. Kako kampanja odmiče, počinje da se primećuje obrazac po kojem već možete da pretpostavite šta će igra tražiti od vas.

Ipak, ovo je značajno poboljšanje u odnosu na situaciju u kojoj bi Resonance bio samo niz borbenih sekvenci.

Dve epohe, jedna priča

Najzanimljivija ideja u Resonance dolazi iz načina na koji povezuje Sophijino vreme sa drevnom Minojskom epohom.

Sophia počinje da doživljava vizije i flashbackove u kojima vidi svet kroz oči Tezeja, legendarnog junaka koji je živeo više od 2.000 godina pre nje. U tim delovima ne gledamo samo tuđu prošlost. Tezejeva priča postaje deo Sophijine, a događaji iz jednog perioda počinju da utiču na način na koji razumemo drugi.

Foto: Asobo/Focus Entertainment

To je vrlo dobra struktura za igru koja se zove Resonance.

Te dve priče ne postoje jedna pored druge samo zato da bi Asobo mogao da ubaci još jednu vremensku liniju. Njihova povezanost je deo misterije. Kako Sophia napreduje, počinje da shvata da ono što vidi u prošlosti ima veze sa onim što se događa njoj.

Tu se A Plague Tale ponovo prepoznaje.

Macula, nosioci i čitava mitologija serijala dobijaju novi kontekst, ali igra ne pokušava da prepriča događaje iz Innocencea i Requiema. Ona se vraća mnogo dalje u prošlost i pokušava da objasni deo sveta koji je do sada bio samo nagovešten.

To je rizičan potez jer lako može da pretvori priču u gomilu mitoloških objašnjenja. Srećom, Sophia ostaje u centru svega.

Njena potraga za odgovorima je važnija od samog objašnjavanja sveta. Ostrvo i njegova istorija postoje da bi se promenila ona, a ne obrnuto.

Zbog toga je Sophia mnogo bolja protagonistkinja nego što je bilo ko mogao da očekuje kada se prvi put pojavila kao sporedni lik.

Foto: Asobo/Focus Entertainment

I dalje je ovo A Plague Tale

Najveća promena u Resonance lako može da zavara igrača. Nema istog oslanjanja na pacove kao ranije, nema Amicije i Huga, a borba zauzima mnogo više prostora.

Ipak, igra nije pobegla od svog porekla.

Macula je i dalje važna za priču, natprirodne pojave su i dalje povezane sa mitologijom sveta, a osećaj da se iza istorijskih događaja krije nešto mnogo veće ostaje prisutan kroz celu kampanju. Asobo je samo odlučio da taj svet pokaže iz druge perspektive.

Čak se i stealth vraća, samo više nije jedini način na koji se igrač može nositi sa problemom. Sophia može da bira trenutak napada, koristi okolinu, privlači neprijatelje kukom i pokušava da eliminiše opasnost pre nego što se borba potpuno razvije. Zvanični opis igre i dalje naglašava prikradanje, nadmudrivanje protivnika i korišćenje okruženja, što pokazuje da Asobo nije potpuno napustio prethodni pristup.

Foto: Asobo/Focus Entertainment

To je dobra mera. Da je igra u potpunosti postala akciona avantura bez ikakvog osećaja ranijih delova, izgubila bi deo identiteta. Ovako se oseća kao promena pravca, a ne kao potpuno nova franšiza sa A Plague Tale nalepnicom.

Muzika i zvuk ponovo nose veliki deo atmosfere

Olivier Derivière se vraća kao kompozitor nakon rada na prethodnim igrama serijala, ali je muzika ovde morala da zvuči drugačije. Minojski svet tražio je drugačiju paletu zvukova, a rezultat je soundtrack koji se više oslanja na mediteranski i drevni karakter ostrva.

Asobo je zajedno sa audio timom dosta pažnje posvetio i samom prostoru. Kamen, metal, voda, vetar, koraci i mehanizmi imaju različite zvučne karakteristike, pa podzemni delovi ostrva često deluju mnogo življe upravo zahvaljujući zvuku. Derivière je za svoj rad na igri potvrdio da je muzika nastala kao deo šireg pokušaja da Minojski svet zvuči autentično, ali i dovoljno misteriozno da odgovara natprirodnoj priči.

Foto: Asobo/Focus Entertainment

To se najbolje oseća kada muzika utihne.

Resonance ume da ostavi prostor zvucima okruženja, a zatim da muziku uvede tek kada se situacija promeni. Zbog toga pojedini prolazi kroz podzemne delove ostrva imaju više atmosfere nego neke veće borbene sekvence.

Najveća slabost je to što se igra ponekad previše oslanja na isti recept

Sve što Resonance radi dobro ima i svoju granicu.

Borba je dobra, ali se njena osnovna struktura brzo nauči. Zagonetke su zanimljive, ali se njihove ideje ponavljaju. Istraživanje je prijatno, ali je prostor dovoljno linearan da uglavnom znate gde igra želi da vas odvede.

Zbog toga igra nema onu vrstu mehaničke dubine zbog koje biste je pokrenuli ponovo čim završite kampanju.

To joj, međutim, nije ni cilj.

Resonance funkcioniše kao linearna avantura koja želi da vas povede kroz jednu priču, a zatim da vas pusti. Nema potrebe da svaka igra ima sistem napravljen za stotine sati. Ovde je važnije da borba, istraživanje i zagonetke dovoljno dobro menjaju ritam da kampanja ne postane zamorna.

Foto: Asobo/Focus Entertainment

I uglavnom uspevaju u tome.

Povremeno ćete pomisliti da ste istu vrstu zagonetke već rešavali pre pola sata. Povremeno će kamera tokom borbe zakomplikovati situaciju. Ponekad će neprijatelji delovati kao da postoje samo zato da biste ponovili naučeni obrazac.

Ali nijedna od tih stvari nije dovoljno ozbiljna da pokvari celinu.

Presuda

Resonance: A Plague Tale Legacy je zanimljiv upravo zato što nije pokušao da bude sledeća Amicijina avantura.

Asobo je imao mnogo lakši put. Mogao je da uzme poznatu formulu, promeni lokaciju i napravi još jednu priču unutar sveta koji je već imao publiku. Umesto toga, studio je napravio prequel sa novom protagonistkinjom, potpuno drugačijim ritmom i mnogo većim oslanjanjem na borbu i zagonetke.

To je promena koja neće svima odgovarati.

Ako vam je najbolji deo A Plague Tale bio osećaj nemoći, skrivanje i stalna pretnja koja dolazi iz mraka, Resonance će vam verovatno nedostajati. Ako vam je, međutim, bilo zanimljivo da saznate više o poreklu Macule i svetu koji stoji iza događaja prethodnih igara, ovde ćete dobiti jednu od najzanimljivijih priča u serijalu.

Sophia je pritom iznenađujuće dobar izbor. Ima dovoljno sopstvenog karaktera da ne deluje kao zamena za Amiciju, a njene sposobnosti daju opravdanje promenama u gameplayu. Borba sa mačem i bodežom, pariranje, kuka sa sajlom i korišćenje okruženja stvaraju drugačiji ritam, dok minojske zagonetke i manipulacija svetlošću daju igri još jedan sloj.

Foto: Asobo/Focus Entertainment

Najbolji delovi Resonancea dolaze kada se sve to spoji. Kada istražujete ruševinu, pronađete način da rešite zagonetku, otvorite novi prolaz i zatim shvatite da vas iza njega čeka situacija u kojoj morate da koristite sve što ste upravo naučili. Tada igra deluje kao celina, a ne kao niz odvojenih sistema.

Nije savršena. Borba bi mogla da bude dublja, neke zagonetke se ponavljaju, a kamera ume da zasmeta kada se na ekranu nađe više protivnika. Ipak, Asobo je uspeo ono što je u ovakvom nastavku najteže: promenio je serijal dovoljno da nova igra ima razlog da postoji, a nije ga promenio toliko da više ne prepoznajemo šta igramo.

Resonance: A Plague Tale Legacy je zato mnogo više od spinoffa o Sophiji. To je dokaz da A Plague Tale može da nastavi da se razvija i kada se priča njegovih prvih junaka završi.

A ako je ovo pravac u kojem Asobo želi da vodi serijal, onda je napravio veoma dobar prvi korak.

Ocena: 8,5/10

*Kod za recenziju nam je dostavio Focus Entertainment

(Telegraf.rs)

To je, naravno, Grand Theft Auto VI. Roberts smatra da nema smisla da posle više od decenije razvoja lansira Squadron 42 u trenutku kada će gotovo sva pažnja medija, jutjubera i drugih kreatora sadržaja biti usmerena na novi GTA.

Problem je što ova odluka dolazi u prilično nezgodnom trenutku za Cloud Imperium Games.

GTA 6 kao razlog za novo odlaganje

Chris Roberts, direktor Cloud Imperium Games, objavio je da je studio prvobitno planirao da Squadron 42 objavi u četvrtom kvartalu 2026. godine, oko svog tradicionalnog događaja IAE.

Plan je sada promenjen. Roberts tvrdi da bi lansiranje igre krajem godine značilo direktno suočavanje sa GTA 6, koji bi, prema njegovim rečima, "progutao" gotovo svu pažnju industrije.

"Ne želim da lansiram svog duhovnog naslednika Wing Commandera, igru u koju je uloženo dvanaest godina krvi, znoja i suza, u vrtlog pažnje koji će napraviti GTA 6", napisao je Roberts.

Iako GTA 6 u novembru neće biti dostupan na PC-ju, Roberts očekuje da će mediji i kreatori sadržaja nedeljama biti potpuno fokusirani na Rockstarovu igru. Zbog toga je Cloud Imperium Games odlučio da Squadron 42 pomeri za drugi kvartal 2027. godine.

Studio bi u oktobru trebalo da organizuje prezentacije igre za kreatore sadržaja i rane korisnike, nakon čega bi trebalo da bude objavljen i konkretan datum izlaska.

Teoretski, to znači da Squadron 42 može da stigne između aprila i juna naredne godine.

Tajming odluke otvara i druga pitanja

Na papiru, objašnjenje sa GTA 6 ima logike. Rockstarova igra će gotovo sigurno biti jedna od najvećih tema u gejming industriji kada izađe, pa je razumljivo da Cloud Imperium Games ne želi da svoju dugoočekivanu igru lansira u isto vreme.

Ali tajming odluke je teško ignorisati.

Samo nekoliko dana ranije, Star Citizen imao je lajvstrim koji je trebalo da pokaže kako izgleda igra nakon problematičnog ažuriranja. Umesto demonstracije napretka, prenos je postao svojevrsni dokaz problema na koje su se igrači već žalili.

Bagovi i problemi koji su mučili igrače pojavili su se i tokom samog prenosa. Situacija je dodatno postala neprijatna kada su se u razgovoru između članova razvojnog tima pojavile tenzije i komentari koji su ostavili utisak ozbiljnog neslaganja unutar studija.

Zbog toga se sada prirodno postavlja pitanje da li je GTA 6 zaista jedini razlog za pomeranje Squadron 42.

Za sada nema dokaza da nije.

Isto tako, Cloud Imperium Games nije rekao da je igra odložena zbog tehničkih problema, nedostignutih razvojnih ciljeva ili problema unutar samog studija. Sve to bi u ovom trenutku bilo nagađanje.

Ipak, činjenica ostaje da je Squadron 42 u razvoju još od 2014. godine, da je već više puta odlagan i da dolazi iz studija čija druga velika igra i dalje nema konačan datum izlaska.

Ambicije su pritom ogromne. Squadron 42 ima priču zasnovanu na filmskoj prezentaciji i glumačku postavu u kojoj su Geri Oldman, Mark Hamil, Henri Kavil, Endi Serkis, Ben Mendelson i Mark Strong.

Chris Roberts je ranije govorio i o tome da želi da lansiranje Squadron 42 bude događaj velikih razmera, uporediv sa izlaskom GTA 6. To objašnjava zašto Cloud Imperium Games toliko vodi računa o trenutku kada će igru konačno pustiti u prodaju.

Ali upravo zato novo odlaganje, bez obzira na objašnjenje, ponovo vraća isto pitanje: koliko je Squadron 42 zaista blizu završetka?

Za sada konkretan odgovor ne postoji. Postoji samo novi okvirni termin, nekoliko meseci dodatnog čekanja i obećanje da ćemo precizan datum dobiti nakon oktobarskih prezentacija.

A Star Citizen, igra od koje je sve počelo, i dalje nema datum kada bi trebalo da bude završena.

(Telegraf.rs)

Prema podacima Downdetector-a, koje je preneo portal Asbury Park Press, korisnici Google Chat-a prijavljuju probleme tokom petka popodne. Problemi su se pojavili oko 14:30 po istočnom vremenu (EST), a zabeleženo je više od 500 prijava poteškoća.

Prema Downdetector-u, najveći problem imaju korisnici koji pokušavaju da razgovaraju putem aplikacije. Probleme prijavljuju i korisnici koji pristupaju servisu preko veb-sajta.

Pored toga što se problemi beleže na Downdetector-u, Google Chat je trenutno i veoma popularna tema na Google pretrazi.

Za sada nema informacija o tome kada će problemi biti rešeni. Ipak, kvar traje relativno kratko, pa je moguće da će problem uskoro biti otklonjen.

(Telegraf.rs)

Sponzorisani oglasi se pojavljuju na dva mesta: pre same pretrage u sekciji sa preporukama i odmah nakon pretrage među rezultatima. Svaka reklama nosi plavu oznaku, a kompanija tvrdi da podatke o interakciji ne deli sa trećim stranama niti ih povezuje sa korisničkim nalozima.

Plaćanje pretplate ne sklanja oglase

Najveće razočaranje za korisnike leži u činjenici da reklame ne mogu da uklone ni oni koji plaćaju servise iCloud+ ili Apple One. Kompanija prikazuje sponzorisani sadržaj svima, bez obzira na to koliko novca mesečno ostavljaju u njihovom ekosistemu.

Mnogi vozači i pešaci godinama su birali Apple Maps upravo zbog čistog interfejsa bez sponzorisanih lokacija. Gubitak ove prednosti pretvara konkurenciju u daleko privlačniji izbor za mnoge dosadašnje korisnike.

Širenje oglasne mreže na sve fabričke aplikacije

Uvođenje oglasa u navigaciju predstavlja deo šireg plana kojim kompanija želi da poveća prihode od marketinškog poslovanja. Pored mapa, sponzorisani rezultati sve češće se pojavljuju u prodavnici App Store, a u planu je uvođenje reklama i u aplikacije Books i Podcasts.

Prikazivanje oglasa počelo je za korisnike u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Ostaje da se vidi da li će kratkoročni prihodi nadmašiti štetu nastalu zbog nezadovoljstva vernih korisnika.

(Telegraf.rs)

Ljudi su svuda. Redovi za igre se protežu između štandova, sa razglasa se čuju najave i muzika, na velikim ekranima neprestano se smenjuju trejleri, a između svega toga prolaze igrači, novinari, developeri i ljudi koji su došli da vide šta će igrati narednih godinu dana.

Igre su, naravno, svuda.

U jednoj hali možete da naletite na novi veliki AAA naslov, da nekoliko minuta kasnije probate neku potpuno nepoznatu indie igru, a onda shvatite da ste već deset minuta zaglavljeni ispred sledećeg štanda jer je nešto na ekranu privuklo pažnju. Gamescom je ogroman upravo zbog te količine svega. Nema mnogo vremena za razmišljanje o tome šta ćete sledeće raditi, jer vas nešto novo stalno povlači na drugu stranu.

Danas sam veći deo vremena proveo u Hali 7, gde se nalazi i ogroman Xbox booth. Microsoft je na Gamescom doneo veliki broj igara i ogroman prostor sa desetinama konzola na kojima posetioci mogu da ih probaju. Tu sam prvo stao u red za Gears of War: E-Day, a zatim sam imao priliku da probam i Call of Duty: Modern Warfare 4 i Fable.

Gears je, očekivano, privukao veliku pažnju.

Foto: Xbox

Čekali smo nekih dvadesetak do tridesetak minuta pre nego što smo konačno došli na red. Za igru koja vraća jednu od najpoznatijih Xbox franšiza i koja je smeštena pre događaja iz originalnog Gears of Wara, takav red nije nikakvo iznenađenje.

Demo počinje scenom iz drugog akta kampanje. Već tu je jasno da je The Coalition ozbiljno radio na prezentaciji igre. Modeli likova, animacije lica, osvetljenje i detalji okruženja izgledaju odlično, ali ono što mi je posebno privuklo pažnju jeste koliko dobro sve funkcioniše zajedno. Scene imaju filmski ritam, voice acting je veoma dobar, a likovi konačno imaju onu vrstu izražajnosti koju očekujete od igre koja je napravljena za aktuelnu generaciju hardvera.

A onda se kamera povuče i igra vas ubaci u borbu.

Našli smo se u misiji čiji se veliki deo odvija oko jednog mosta. Tu sam prvi put imao priliku da vidim koliko je The Coalition proširio prostor u kojem se Gears odvija. Ispred vas se otvara veliki deo grada, oko vas se vode borbe, vojnici se kreću kroz okruženje, a u daljini se vidi još više toga.

Upravo taj osećaj veličine mi je možda i najveći utisak iz demoa.

Gears of War: E-Day izgleda spektakularno. Ne zbog jednog efekta ili neke posebne scene, već zato što čitavo okruženje deluje detaljno i ogromno. Gradovi, vojnici, vozila, ruševine i sve ono što se nalazi između njih napravljeno je sa ogromnom količinom detalja. Kada se sve to pokrene zajedno, igra ume da izgleda zaista impresivno.

Foto: Coalition

A kada se naviknete na grafiku, ostaje Gears.

Ko je igrao prethodne igre neće imati mnogo problema da se snađe. Kretanje i zaklanjanje i dalje rade na način koji je veoma poznat, pucanje ima onu karakterističnu težinu, a borba je i dalje dovoljno agresivna da vas tera da stalno razmišljate gde ćete se pomeriti i iza čega ćete se sakriti.

Kontrole su malo drugačije, odnosno promenjen je raspored pojedinih komandi, pa mi je trebalo malo vremena da se naviknem. Ništa dramatično. Posle nekoliko minuta već sam prestao da razmišljam o kontrolama i počeo da obraćam pažnju na ono što se događa oko mene.

To je zapravo možda i najbolji kompliment koji mogu da dam ovom demou. E-Day se oseća kao Gears of War.

Priča nas vraća na Emergence Day, događaj koji je označio početak rata sa Locustima, 14 godina pre prvog Gears of Wara, a u centru su mlađi Marcus Fenix i Dominic Santiago. Igra stiže 6. oktobra, a Gamescom je jedna od prvih prilika da posetioci sami isprobaju deo kampanje.

Foto: Coalition

Posle Gearsa sam prešao na Call of Duty: Modern Warfare 4, gde je atmosfera potpuno drugačija. Ovde nema vremena za razgledanje okruženja. Uđete u meč, uzmete oružje i vrlo brzo sve počinje da se dešava.

Igrao sam Core 6v6 multiplayer i odmah sam se vratio u onu poznatu Call of Duty rutinu. Mečevi su brzi, mape su pune akcije i vrlo brzo uhvatite ritam. Ako ste poslednjih godina igrali Call of Duty, neće vam trebati mnogo vremena da se snađete.

Ali od sve tri igre koje sam danas probao, Fable me je možda najviše iznenadio.

Playground Games je napravio svet koji izgleda potpuno drugačije od onoga što nude Gears i Call of Duty. Sve je življe, šarenije i pomalo otkačeno, sa onim britanskim humorom koji je oduvek bio jedan od zaštitnih znakova serijala. Demo koji je prikazan na Gamescomu stavljao je akcenat na borbu i različite načine na koje možete da kombinujete melee, ranged i magične sposobnosti.

Mene je, međutim, više od same borbe privukao svet.

Fable ima taj osećaj igre koja ne želi da bude previše ozbiljna sve vreme. Likovi imaju karakter, okruženje je puno sitnih detalja, a humor se provlači kroz ono što radite umesto da deluje kao nešto naknadno ubačeno u ozbiljan fantasy svet.

Posle nekoliko sati u Hali 7, ono što mi je zapravo ostalo kao najjači utisak nije jedna konkretna igra, već količina svega što se ovde nalazi.

Gamescom je toliko velik da je praktično nemoguće obići sve što vas zanima. Čak i kada unapred napravite plan, vrlo brzo ga promenite. Vidite red za neku igru, čujete šta se prikazuje na susednom štandu ili jednostavno ugledate nešto što niste planirali da probate i odjednom ste tamo.

Zato se Gamescom najbolje doživljava bez previše plana.

Danas sam krenuo ka Xbox boothu zbog Gearsa, a završio sa tri igre koje su mi ostavile potpuno različite utiske. Između toga sam prolazio pored Konamija, Sege, Ubisofta i brojnih drugih velikih izlagača, dok su između ogromnih štandova svoje igre predstavljali mali nezavisni timovi.

I to je ono zbog čega je ovaj sajam toliko zanimljiv. Na istom mestu imate industriju u njenom najvećem mogućem izdanju, ali i ljude koji su došli sa jednom malom igrom koju su možda pravili godinama.

Gamescom je i dalje u toku, a tek sam zagrebao površinu. Posle dana provedenog u Hali 7, međutim, jedna stvar je već jasna: ovde zaista ima previše toga da se vidi, a premalo vremena da se sve isproba.

I to je, iskreno, prilično dobar problem za jedan sajam video igara.

(Telegraf.rs)

Kada smo rezervisali hotel za Gamescom, bilo je jasno da Keln neće biti naročito jeftino mesto za spavanje. Cene smeštaja tokom sajma umeju da odu toliko visoko da se vrlo brzo zapitate koliko vam je zapravo važan san, pa smo se smestili u Dizeldorfu. Plan je delovao sasvim razumno. Google Maps je govorio da će put do Kelna trajati oko četrdesetak minuta, što je nešto što čovek može da podnese i ujutru i uveče.

Samo što Google Maps, izgleda, nije računao na nemačku železnicu.

Prvobitna linija kojom je trebalo da putujemo jednostavno je otkazana. Ne pomerena. Ne odložena. Otkazana. I tako je ono što je trebalo da bude četrdesetak minuta putovanja postalo svakodnevno kombinovanje svega što postoji. Poneki voz, autobus, Uber, električni trotinet, pa onda opet neki voz.

Put do Gamescoma sada ume da traje gotovo dva sata u jednom pravcu.

U šest ujutru, dok grad još pokušava da se seti da li je uopšte počeo dan, to nije naročito zabavno.

Ali onda stignete.

I sve nekako postane manje važno.

Gamescom je teško opisati nekome ko nikada nije bio na njemu. Možete reći da je to najveći gejming sajam na svetu, da se održava u ogromnim halama u Kelnu, da tamo dolaze najveći izdavači i da se igraju igre koje još nisu izašle. Sve je to tačno, ali ne govori mnogo o tome kako zapravo izgleda kada zakoračite unutra.

Prvo vidite ljude.

Foto: Nikola Momčilović

Okean ljudi.

Ne prestaju da dolaze, ne prestaju da prolaze, ne prestaju da negde žure. Neko ide ka Xboxu, neko ka PlayStationu, neko pokušava da pronađe određenu halu, neko već stoji u redu, a neko je upravo shvatio da je pogrešio ulaz i sada pokušava da se probije kroz masu.

Između svega toga prolaze ljudi u cosplayu, dele se promotivni materijali, muzika trešti iz nekoliko pravaca istovremeno, ogromni ekrani vrte trailere, a štandovi izgledaju kao da su pojedini izdavači odlučili da naprave male tematske parkove samo da bi privukli pažnju.

I onda shvatite da ćete za većinu toga morati da čekate.

Redovi su svuda.

Foto: Nikola Momčilović

Negde ćete čekati dvadesetak minuta. Negde sat vremena. A za neke od najvećih igara možete slobodno da računate na nekoliko sati.

Ljudi dolaze spremni za to.

Ozbiljno spremni.

Video sam ljude koji su sa sobom poneli male sklopive stolice. Čim se vrata otvore, kreće trka prema onome što žele da igraju, a kada stignu, sednu. I čekaju.

Iz rančeva izlaze sendviči, flaše vode i ko zna šta još. Neki su očigledno napravili ozbiljnu logistiku od čekanja u redu. U jednom trenutku počnete da se pitate šta se dešava kada nekom od njih postane hitno da ode do toaleta.

Nisam siguran da želim da znam odgovor.

Hrana na sajmu je, u najboljem slučaju, sasvim okej. U najgorem, plaćate poprilično novca za nešto što ćete pojesti stojeći između dve hale. Flašica vode može da vas košta pet evra, što je dovoljno da čovek sledeći put malo pažljivije pogleda šta je poneo u ranac.

Ali zapravo nije ni bitno.

Jer zbog nečega ste došli.

Kod mene je tog dana to bila hala 7 i Xbox štand.

Foto: Nikola Momčilović

Nakon svega što sam prethodno video na sajmu, konačno sam stao u red za igre koje sam zaista želeo da probam. I onda čekanje odjednom dobije smisao.

Prvo Gears of War: E-Day.

Onda Fable.

Foto: Nikola Momčilović

Pa Call of Duty: Modern Warfare 4.

Za neke od njih sam čekao duže nego što bih verovatno želeo da priznam.

Ali kada konačno sednete za računar ili konzolu i ispred sebe dobijete igru koju ste do tada gledali samo kroz trailere i prezentacije, nekoliko sati čekanja vrlo brzo postanu nebitni.

Gears of War: E-Day i novi Fable su me, najblaže rečeno, izuli iz cipela. O tome ću detaljnije pisati u tekstovima koje ćemo objaviti zasebno, jer obe igre zaslužuju mnogo više prostora od nekoliko rečenica u ovom putopisu.

Foto: Nikola Momčilović

I tu je, zapravo, cela poenta Gamescoma.

Možete da budete iscrpljeni. Možete da stojite na nogama satima. Možete da potrošite previše novca na vodu. Možete da provedete pola dana pokušavajući da stignete od jedne hale do druge. Možete da gledate red ispred sebe i da se pitate zašto ste sebi ovo uradili.

A onda dobijete pola sata sa igrom koju ste čekali godinama.

I sve ponovo ima smisla.

Do kraja dana već ste umorni toliko da više ni ne pokušavate da sakrijete činjenicu da vas bole noge. Hala je i dalje puna. Ljudi i dalje ulaze. Ljudi i dalje čekaju. Samo što sada više ne čekaju ono što ste vi čekali nekoliko sati ranije.

Foto: Nikola Momčilović

Vreme je za povratak.

I tu počinje drugi deo Gamescoma o kojem se mnogo manje priča.

Železnička stanica.

Ako ste pomislili da će povratak u hotel biti jednostavan zato što ste već jednom uspeli da dođete do Kelna, nemački vozovi imaju drugačije planove.

Stanica je puna ljudi koji očigledno imaju istu ideju kao vi. Svi žele kući. Svi gledaju table. Svi čekaju neki voz.

Pitanje je samo koji.

A onda čekate.

Pa još malo čekate.

Voz možda kasni. Možda će doći. Možda neće. Ako ipak dođe, postoji dobra šansa da će usput stati još nekoliko puta.

Razlog je često jednostavan. Voz ispred vas je sporiji nego što bi trebalo da bude, pa morate da čekate da napravi dovoljno prostora. Onda krenete. Pa ponovo stanete. Pa ponovo krenete.

U nekom trenutku više ni ne gledate koliko kasnite.

Samo želite da stignete u hotel.

Kada se vrata hotelske sobe konačno zatvore za vama, imate možda nekoliko minuta da sednete na krevet i pokušate da saberete šta ste tog dana zapravo videli.

Ali nema mnogo vremena za sabiranje utisaka.

Tuš.

Punjač za telefon.

Alarm.

Krevet.

Jer sutra ujutru sve počinje ponovo.

I verovatno ćete opet ustati u šest.

(Telegraf.rs)

Kurcvajl decenijama govori o takozvanoj tehnološkoj singularnosti, trenutku kada bi se sposobnosti ljudi i mašina toliko približile da bi granica između njih počela da nestaje. Njegova prognoza danas zvuči manje kao naučna fantastika nego što je zvučala kada ju je prvi put izneo.

Još 1999. godine predvideo je da će veštačka inteligencija dostići nivo koji se danas povezuje sa opštom veštačkom inteligencijom oko 2029. godine. U knjizi „The Singularity Is Nearer“, objavljenoj 2024. godine, otišao je korak dalje i za ključnu godinu označio 2045.

Milion puta inteligentniji čovek

Kurcvajlova vizija ne podrazumeva samo sve bolje računare, telefone ili AI asistente. On predviđa razvoj tehnologija koje bi mogle direktno da povežu ljudski mozak sa računarskim sistemima.

Jedan od scenarija uključuje nanorobote koji bi kroz krvne sudove mogli da dođu do nervnog sistema i naprave svojevrsni interfejs između biološkog mozga i računara. Na taj način bi prirodna i veštačka inteligencija vremenom mogle da funkcionišu kao jedan sistem.

Kurcvajl procenjuje da bi ljudske kognitivne sposobnosti do 2045. godine mogle da budu proširene čak milion puta. To bi značilo mnogo više od bržeg pretraživanja interneta ili razgovora sa pametnijim chatbotom.

Takva tehnologija mogla bi da promeni način na koji ljudi uče, obrađuju informacije i komuniciraju sa računarima. Istovremeno bi otvorila pitanje gde se završava čovek, a gde počinje tehnologija.

Ako uređaj može značajno da proširi memoriju, brzinu razmišljanja ili sposobnost analize informacija, granica između prirodne i veštačke inteligencije postaje mnogo teža za definisanje.

Kurcvajlova prognoza ne odnosi se samo na inteligenciju. On smatra da bi tokom 2030-ih medicina mogla da dostigne „brzinu bekstva od starenja“, odnosno tačku u kojoj bi napredak medicine mogao da nadoknađuje deo posledica koje starenje ostavlja na organizam.

To ne znači besmrtnost. Nesreće, povrede i drugi uzroci smrti i dalje bi postojali, ali bi se prema njegovom scenariju rizik od smrti povezan sa starenjem vremenom mogao značajno smanjivati.

Prognoza ili tehnološka utopija?

Nisu svi istraživači saglasni sa Kurcvajlovim konkretnim datumima. Ipak, ideja o sve tesnijoj vezi čoveka i mašina više nije rezervisana isključivo za naučnofantastične filmove.

Veštačka inteligencija već ulazi u programiranje, naučna istraživanja, kreativni rad i donošenje odluka. Sledeći veliki korak mogao bi da bude razvoj tehnologija koje neće samo pomagati ljudima spolja, već će direktno komunicirati sa njihovim nervnim sistemom.

Takav razvoj doneo bi i ozbiljna društvena pitanja. Ako mašine mogu da prošire čovekovo pamćenje ili sposobnost razmišljanja, postavlja se pitanje ko će imati pristup takvoj tehnologiji i kako bi ona promenila društvo.

Promene bi mogle da zahvate i tržište rada. Ako AI sistemi i roboti preuzmu sve veći deo poslova, društva bi morala da pronađu nove načine raspodele prihoda, zbog čega Kurcvajl među mogućim elementima budućeg ekonomskog sistema vidi i univerzalni osnovni prihod.

Do 2045. godine ostalo je manje od dve decenije, a istorija tehnoloških prognoza pokazuje koliko je teško precizno predvideti budućnost. Milion puta veća ljudska inteligencija i direktno spajanje mozga sa računarom zato za sada ostaju Kurcvajlov scenario, a ne naučna činjenica.

Ali upravo tu njegova prognoza postaje zanimljiva. Pitanje više nije samo kada će nastupiti singularnost, već šta se događa sa čovekom kada tehnologija prestane da bude nešto što držimo u rukama i postane nešto što je ugrađeno u nas.

(Telegraf.rs)

Objekat nosi naziv VDX i prošao je zvaničnu sertifikaciju Generalne uprave za civilno vazduhoplovstvo Ujedinjenih Arapskih Emirata. To znači da nije reč samo o demonstracionom projektu, već o infrastrukturi pripremljenoj za stvarne komercijalne letove.

Za razliku od klasičnog aerodroma, vertiport ne zahteva dugu pistu. Namenjen je električnim letelicama koje mogu da poleću i sleću vertikalno, odnosno eVTOL letelicama.

Od aerodroma do Palm Džumejre za 10 minuta

VDX se nalazi u blizini međunarodnog aerodroma u Dubaiju, a projekat razvija i vodi Skyports u saradnji sa gradskim transportnim vlastima. Terminal ima četiri nivoa i prostire se na oko 3.100 kvadratnih metara.

U njemu se nalaze zone za poletanje i sletanje, infrastruktura za brzo punjenje električnih letelica i prostor za putnike. Kada počne komercijalni rad, terminal bi trebalo da može da obradi do 170.000 putnika godišnje.

Leteći taksiji koji će koristiti ovu infrastrukturu nisu klasični helikopteri. eVTOL letelice koriste električne motore i baterije, a njihova mogućnost vertikalnog poletanja omogućava im da operišu sa mnogo manjih površina.

Jedna od ključnih prednosti trebalo bi da bude i mnogo manja buka u odnosu na helikoptere. To je posebno važno za letenje iznad gusto naseljenih delova grada.

Letove će obavljati američka kompanija Joby Aviation, koja se razvojem električnih letelica sa vertikalnim poletanjem bavi više od 15 godina. Kompanija je 2024. godine dobila ekskluzivno pravo da šest godina pruža usluge letećih taksija u Dubaiju.

Grad se za ovu ideju priprema mnogo duže. Prvi testni let letećeg taksija u Dubaiju izveden je još 2017. godine.

Letelica koju Joby razvija predviđena je za jednog pilota i do četiri putnika, a prema navedenim podacima može da dostigne brzinu od oko 320 kilometara na sat. Za putnike bi najveća razlika trebalo da bude u vremenu putovanja.

Put od aerodroma u Dubaiju do oblasti Palm Džumejre, koji automobilom može da traje oko 45 minuta, letećim taksijem trebalo bi da traje približno 10 minuta.

Aerodrom je spreman, ali avioni još nisu

Sertifikacija VDX-a predstavlja važan korak, ali ne znači da putnici mogu odmah da rezervišu let. Potrebno je sertifikovati i same letelice, formirati flotu i organizovati kontrolu vazdušnog saobraćaja.

Ostaje i pitanje ekonomičnosti čitavog sistema. Dubai, međutim, već planira širu mrežu, pa se u gradu grade još tri vertiporta koji bi trebalo da budu deo buduće mreže letećih taksija.

Plan je da prvi putnici polete tokom 2026. godine. Ako projekat ispuni planirane rokove, Dubai bi mogao da postane prvi grad na svetu sa redovnim komercijalnim letovima pilotiranih električnih letećih taksija.

Za sada je najvažnija stvar već završena: mesto sa kog će ti taksiji poletati više nije samo vizija iz budućnosti. Postoji, izgrađeno je i dobilo je zvaničnu dozvolu za komercijalni rad.

(Telegraf.rs)

„Bilo bi malo reći da je to što su snimci gejmpleja Grand Theft Auto VI procureli na ovaj način bilo srceparajuće za naš tim“, naveo je Rockstar u poruci objavljenoj na društvenim mrežama.

Studio se istovremeno izvinio zbog dugog čekanja na nove informacije, detalje i zvanični gejmplej. Rockstar kaže da je tim želeo da igru predstavi na drugačiji način, ali i da je odlučan da ispuni očekivanja igrača.

Novi prikaz GTA 6 stiže veoma brzo

Curenje je prethodnih dana postalo sve obimnije. Na internetu su se pojavljivali snimci iz verzije igre koja deluje kao igriva radna verzija, a odgovornost za njih preuzela je osoba ili grupa koja se predstavlja kao CyberLeek.

U jednom od najnovijih snimaka vidi se Jason kako krade automobil sa oznakom „Rideout Customs“, pokušava da pobegne policiji, a zatim se nakratko pojavljuje i Lucia u sceni koja izgleda kao deo međusekvence.

Take-Two Interactive, izdavač igre, zatražio je od suda mogućnost da od Microsofta i Discorda dobije podatke koji bi mogli da pomognu u identifikovanju izvora curenja.

Rockstar sada pokušava da pažnju vrati na ono što je sam pripremio. Studio je najavio prošireni prikaz GTA 6, koji će biti objavljen u četvrtak u 15 časova po istočnom vremenu u SAD, odnosno u 21 čas po srednjoevropskom vremenu.

Prikaz će prvo biti emitovan ekskluzivno na Netflixu, dok će šest sati kasnije biti dostupan i na YouTubeu.

„Veoma smo uzbuđeni što ćete sutra videti prošireni prikaz“, poručio je Rockstar, uz priznanje da je priprema trajala duže nego što je studio želeo.

Rockstar moli fanove da sačekaju igru

Curenja su već otvorila pitanje koliko će procureli materijal uticati na iskustvo igrača. Rockstar priznaje da bi neki spoileri sada mogli da promene način na koji će deo publike doživeti igru.

Ipak, studio poziva fanove da sačekaju zvanično izdanje i sami iskuse ono što je Rockstar pripremio.

GTA 6 izlazi 19. novembra 2026. godine, a Rockstar poručuje da mu je cilj da igra bude na nivou koji publika očekuje.

„Na kraju, ovu igru pravimo za vas“, navodi studio u poruci fanovima, zahvaljujući svima koji su timu pružili podršku tokom prethodne nedelje.

Sada ostaje da se vidi kako će izgledati zvanični prošireni prikaz. Posle svega što je procurilo, Rockstar će imati priliku da pokaže GTA 6 onako kako je prvobitno planirao.

(Telegraf.rs)

Vodeći model P9 i široko primenljivi P7 proširuju Samsungov asortiman prenosivih SSD diskova sa povezivanjem putem USB4 porta Dvostruko bolje performanse na 4000 MB/s podržavaju zahtevne radne procese, uključujući direktno snimanje u 12K rezoluciji Prvi prenosivi SSD disk na svetu sa USB4 tehnologijom i kapacitetom od 8 TB i brzine do 4000 MB/s objedinjuje skladištenje velikog kapaciteta i velikih brzina sa širokom kompatibilnošću i proverenom izdržljivošću

Samsung Electronics Co., Ltd., globalni lider u oblasti napredne memorijske tehnologije, je 26. avgusta u Kelnu, u Nemačkoj, predstavio P9 i P7, prenosive SSD diskove nove generacije sa povezivanjem preko USB4 porta. Kompanija je novu P seriju predstavila na sajmu Gamescom 2026, najvećem svetskom gejming događaju, koji se od 26. do 30. avgusta održava u Kelnu u Nemačkoj.

P serija je osmišljena da odgovori na rastuće potrebe za memorijskim prostorom zbog video-snimaka izuzetno visoke rezolucije, sadržaja kreiranog pomoću veštačke inteligencije i zahtevnih igara, a obuhvata vodeći model P9, koji profesionalnim korisnicima pruža vrhunske performanse, kao i model P7, koji je namenjen za brzo i praktično skladištenje podataka tokom svakodnevne upotrebe.

„S obzirom na to da sadržaj kreiran pomoću veštačke inteligencije i video-snimci izuzetno visoke rezolucije čine velike količine podataka delom svakodnevice, korisnici sve više očekuju brže i pouzdanije skladištenje podataka”, izjavio je Tomi Kvon, potpredsednik i rukovodilac tima za memorijske proizvode u kompaniji Samsung Electronics. „P serija omogućava brzo skladištenje datoteka i pravljenje rezervnih kopija, a osmišljena je tako da i profesionalcima i svakodnevnim korisnicima pruži performanse potrebne za efikasan rad u različitim oblastima primene”.

P9: Do dva puta bolje performanse uz USB4

Zahvaljujući USB4 tehnologiji, model P9 pruža sekvencijalnu brzinu čitanja od 4000 MB/s i brzinu pisanja od 3800 MB/s, nudeći vodeće performanse prenosa podataka u industriji. Sekvencijalne brzine čitanja i pisanja su gotovo dvostruko veće u odnosu na prethodnu generaciju. Poređenja radi, model T9 kapaciteta 4 TB, koji ima interfejs USB 3.2 Gen 2x2, omogućava sekvencijalne brzine čitanja i pisanja do 2000 MB/s.

P9 je ujedno prvi prenosivi SSD na svetu kapaciteta 8 TB sa USB4 tehnologijom koji podržava brzine do 4000 MB/s. Kao priznanje za ovaj nivo inovativnosti i tehnoloških mogućnosti, P9 je početkom ove godine dobio nagradu za inovacije CES 2026 Innovation Award.

Uz snažne kontinuirane performanse pri upisivanju, P9 podržava direktno snimanje u 12K rezoluciji za profesionalne produkcijske procese, jer kreatorima omogućava da snimaju, skladište i obrađuju velike RAW datoteke slika i video-snimke izuzetno visoke rezolucije.

Foto: Samsung/Ustupljena fotografija

P7: Brzo i široko primenljivo skladištenje podataka za svakodnevnu upotrebu

P7 takođe ima USB4 tehnologiju, te omogućava brzo i praktično skladištenje podataka tokom rada, zabave i svakodnevne upotrebe. Široko je kompatibilan sa različitim host uređajima, uključujući desktop računare, laptopove, pametne telefone, igračke konzole i foto-aparate.

P7 je prošao testove na pad sa visine od 2 m, kao i testove otpornosti na udarce i vibracije, pa korisnicima omogućava da zaštite važne podatke tokom putovanja, aktivnosti na otvorenom i u drugim uslovima korišćenja u pokretu.

Dostupnost

Prenosivi SSD diskovi Samsung P serije biće dostupni u kapacitetima od 1 TB, 2 TB, 4 TB i 8 TB, sa globalnom prodajom počev od septembra.

*Dostupni kapaciteti mogu da se razlikuju u zavisnosti od tržišta. Pojedini kapaciteti mogu biti pušteni u prodaju naknadno.

Više informacija o Samsungovoj P seriji prenosivih SSD diskova pronađite na Samsung.com.

(Telegraf.rs/PR)

Nova kaseta namenjena je pre svega onima koji se sećaju vremena kada se muzika presnimavala sa ploča, radio-programa ili drugih kaseta. Disk Union pritom otvoreno igra na kartu nostalgije i kupcima čak sugeriše da na novom UD-60U snimaju muziku sa vinila.

Nova serija vraća u život proizvod koji je nekada bio deo svakodnevice. Maxell je UD kasete prvi put predstavio još 1970. godine, kao seriju namenjenu masovnoj proizvodnji i snimanju uz smanjen nivo šuma.

Kaseta koja je završila i u retro računarima

UD je tokom godina dobio svoju publiku među ljubiteljima muzike, ali priča o ovoj vrsti kasete nije vezana samo za audio-sisteme. Standardne Type I kasete koristile su se i za čuvanje programa i podataka na kućnim računarima tokom 1970-ih i 1980-ih.

Na njima su se čuvali podaci za računare poput Commodore VIC-20 i Plus/4, ZX Spectrum, Amstrad CPC, MSX i BBC Micro. Za današnje korisnike to je gotovo zaboravljen način skladištenja podataka, ali tada je obična audio-kaseta mogla da posluži i kao svojevrsni eksterni disk.

Maxell je kasnije unapredio UD koristeći čistiji magnetni sloj na bazi gama-hematita, a kasete iz ove serije koristile su se i za objavljivanje muzičkih albuma. Među konkurentima su im bili modeli poput TDK SD i Sony HF.

Povratak UD serije zapravo nije počeo sada. Maxell je još 2016. godine počeo da prodaje kasete u retro pakovanju, dok je prošle godine zajedno sa Disk Unionom predstavio prvu novu turu obnovljenih UD kaseta.

Ta serija privukla je dovoljno pažnje kupaca da dve kompanije sada pripremaju novo izdanje. Novi UD-60U bi trebalo da se prodaje po ceni od 990 jena, odnosno oko 5,33 evra po komadu, dok će pakovanje od tri kasete koštati 2.900 jena, približno 15,61 evro.

Iako je kaseta odavno izgubila trku sa digitalnim formatima, ovakvi proizvodi pokazuju da se deo publike ne vraća staroj tehnologiji zato što je praktičnija, već zato što želi ponovo da koristi uređaje i formate koji su nekada bili deo svakodnevnog života.

U slučaju Maxella, taj povratak ide još dalje od samog slušanja muzike. Za jednu generaciju UD je kaseta za albume i snimanje pesama, dok je za drugu deo sećanja na vreme kada se program za računar čuvao pritiskom na dugme „Record“.

(Telegraf.rs)

Xbox je ove godine u Keln doneo 140 gejming stanica i 25 igara koje posetioci mogu da isprobaju, u trenutku kada njegov brend obeležava četvrt veka postojanja.

Foto: IKEA/Xbox Promo

A negde između svega toga nalazi se IKEA, koja je na Gamescom došla da predstavi drugačiji pogled na gejming prostor.

Ovoga puta nije došla samo sa policama i klasičnim rešenjima za dom, već sa kolekcijom koju je razvila zajedno sa Xboxom.

Došla je sa komadom nameštaja koji izgleda kao da je neko uzeo Xbox kontroler, izvukao njegov thumbstick iz plastike i napravio od njega tabure.

Foto: IKEA/Xbox Promo

To je YXSTABY, nova kolekcija koju su IKEA i Xbox napravili zajedno i koju su predstavili upravo na Gamescomu. Ima devet proizvoda, ali broj je ovde manje važan od ideje koja ih povezuje. Tu su stolica, stočići, TV stalak, nosač monitora, dodatak za laptop, jastuk, poslužavnik i kutija za izlaganje kontrolera. Na papiru, sasvim obična kolekcija stvari za kuću. U praksi, pokušaj da se odgovori na jedno pitanje koje je postalo sve važnije kako je gejming postajao sve veći deo svakodnevnog života:

Kako izgleda kuća u kojoj se igra, a da kuća ne počne da izgleda kao igraonica?

Foto: IKEA/Xbox Promo

To je mnogo zanimljivije pitanje od toga da li nam je potreban još jedan gejmerski sto.

Gejming je tokom godina promenio lice

Postojalo je vreme kada je bilo prilično lako zamisliti "gejmersku sobu". Sto, računar ili konzola, monitor, slušalice, možda neko RGB osvetljenje i nekoliko stvari koje vlasnik sobe verovatno ne bi želeo da ostatak porodice komentariše.

Ali taj model sve manje opisuje način na koji ljudi zaista igraju.

Neko igra na televizoru u dnevnoj sobi. Neko na laptopu za stolom koji će za pola sata morati da bude oslobođen za nešto sasvim drugo. Neko igra dok se partner odmara pored njega. Neko igra na kauču. Neko nema dovoljno prostora za čitavu radnu stanicu, a neko jednostavno ne želi da mu stan izgleda kao produžetak sajma računarske opreme.

IKEA je upravo tu pronašla prostor za razgovor sa Xboxom.

Foto: IKEA/Xbox Promo

U njihovom zajedničkom projektu nema mnogo pokušaja da se izmisli neka nova vrsta nameštaja. Umesto toga, postoje vrlo obične stvari koje su pažljivo prilagođene načinu na koji igrači koriste prostor. TV stalak je na točkićima, pa televizor može da se približi igraču ili skloni u drugu prostoriju. Na njemu postoji mesto za konzolu i kontrolere, dok su kablovi sa zadnje strane organizovani tako da ne budu deo dekoracije.

Stočić je takođe na točkićima. U njemu može da se puni kontroler, a kada ne igrate, ostaje samo stočić koji možete da odgurate tamo gde vam odgovara.

Foto: IKEA/Xbox Promo

To možda zvuči banalno. Zapravo, upravo u tome i jeste poenta.

Dobar dizajn često počinje od stvari koje su dovoljno male da ih niko ne smatra problemom.

Kabl koji smeta. Kontroler koji nema svoje mesto. Televizor koji je malo predaleko. Laptop koji morate da sklonite kada završi igranje. Stolica koju ne možete da pomerite kada vam više nije potrebna.

IKEA je provela dosta vremena upravo u tom sitnom prostoru između "ovo bi moglo da bude bolje" i "nije dovoljno veliki problem da bih zbog toga kupio poseban proizvod".

Foto: IKEA/Xbox Promo

Tu je Xbox uneo ono što IKEA sama ne može da donese: vrlo specifično razumevanje ljudi koji igraju.

Za svaki proizvod u kolekciji radili su po jedan dizajner IKEA-e i Xboxa. Ta saradnja nije bila dekorativna. IKEA je insistirala na takvom načinu rada kao uslovu projekta, a prvi zajednički workshop održan je u Älmhultu u Švedskoj, nekoliko godina pre ovog predstavljanja.

Zato je najzanimljiviji predmet u kolekciji možda upravo onaj koji je najneobičniji.

Tabure u obliku thumbsticka.

Dizajneri su krenuli od originalnih 3D fajlova Xbox kontrolera i pokušali da od jednog od njegovih najprepoznatljivijih elemenata naprave nešto na čemu čovek zapravo može da sedi. Problem je bio prilično ozbiljan: mora da izgleda kao thumbstick, ali mora i da bude stabilan, udoban i dovoljno praktičan kao pravi komad nameštaja. Gornja površina zadržava karakterističnu teksturu, a donji gumeni prstenovi pomažu pri pomeranju.

Foto: IKEA/Xbox Promo

To je dobar primer načina na koji je saradnja funkcionisala.

IKEA je morala da razmišlja kao proizvođač nameštaja.

Xbox je morao da razmišlja o sopstvenom kontroleru kao o predmetu koji bi mogao da postoji u potpuno drugom kontekstu.

Rezultat nije ni jedno ni drugo.

To je komad nameštaja koji nosi memoriju jednog kontrolera.

A to je važna stvar kada govorimo o gejmingu kao industriji.

Od igračke do dela kućnog života

Xbox ove godine puni 25 godina. Za generaciju koja je odrastala uz prvu konzolu, kontroler više nije egzotičan komad elektronike koji stoji pored televizora. On je deo lične istorije.

Foto: IKEA/Xbox Promo

Neko je prvi put igrao Halo na njemu. Neko je na njemu proveo cele praznike. Neko još pamti kada je prvi put čuo zvuk pokretanja konzole. Neko danas ima decu koja igraju na istoj platformi.

IKEA je zanimljivo prepoznala upravo taj emocionalni sloj.

Zato kolekcija nije samo pokušaj da se napravi funkcionalniji prostor za igranje. Ona pokušava da promeni način na koji se predmeti povezani sa igrama ponašaju kada igra nije uključena.

Xbox kontroler može da završi u posebnoj kutiji sa ogledalima, napravljenoj da ga izložite na zidu ili stolu. Ta kutija, pritom, nije ograničena samo na kontrolere. Može da postane vitrina za kolekcionarske predmete.

D-pad je postao jastuk.

Foto: IKEA/Xbox Promo

I poslužavnik.

Foto: IKEA/Xbox Promo

Jastuk je verovatno najnežniji način na koji je neko do sada pretvorio deo kontrolera u komad enterijera. Poslužavnik je mnogo ozbiljniji predmet: napravljen je od nerđajućeg čelika, a dizajneri su tek kroz nekoliko prototipa, uključujući drvo, filc i staklo, došli do materijala koji je najbolje istakao geometriju D-pada.

I tu se vidi razlika između kolekcije koja je samo licencirana i kolekcije koja je stvarno dizajnirana.

Nije dovoljno nacrtati Xbox znak na proizvod.

Moraš da razumeš šta ljudi vide kada pogledaju taj znak.

Za jednog čoveka to je logo. Za drugog je konzola iz detinjstva. Za trećeg je prijateljstvo. Za četvrtog je stotine sati provedenih u nekom izmišljenom svetu.

IKEA je, čini se, pokušala da sve to ostavi u proizvodima, ali bez toga da dnevnu sobu pretvori u Xbox prodavnicu.

To je posebno vidljivo kod lounge stolice. Ona je lagana, može da se pomera po prostoru, nema izgled tipične gejming stolice i napravljena je tako da može da stoji u dnevnoj sobi i kada se igra završi. Ispod sedišta nalazi se mesto za kontroler, dok je konstrukcija prilagođena različitim položajima tela tokom igranja.

Foto: IKEA/Xbox Promo

Drugim rečima, neko ko igra dobija ono što mu treba.

A onaj ko ne igra, ne mora konstantno da gleda u predmet koji ga podseća da je njegov ukućanin upravo proveo četiri sata skupljajući drva u Minecraftu.

To je, možda, najveća vrednost YXSTABY kolekcije. Činjenica da pokušava da napravi prostor u kojem igrač živi zajedno sa svim ostalim stvarima koje čine život.

Zato se u kolekciji nalazi i stalak za monitor sa prostorom za odlaganje, kukama za slušalice ili kontroler i mestom za sakrivanje kablova. Tu je i mali "toolbox" za laptop, namenjen ljudima koji igraju na računaru u dnevnoj sobi i moraju brzo da sklone opremu kada im sto ponovo zatreba za nešto drugo.

To nisu nevažni detalji, već konkretna rešenja za način na koji se gejming danas uklapa u svakodnevni život. A gejming je zaista postao deo svakodnevnog života.

Foto: IKEA/Xbox Promo

To odavno nije događaj koji počinje kada se zatvore vrata jedne sobe. Umešan je u ostatak dana. Umešan je u razgovore, prijateljstva, porodice, putovanja, kupovine, kulturu, muziku i način na koji ljudi provode slobodno vreme. I kada industrija dovoljno naraste, prirodno počinje da utiče i na predmete koji nemaju nikakve veze sa ekranom.

Tu se susreću IKEA i Xbox.

Jedna kompanija već decenijama proučava kako ljudi žive u svojim kućama.

Druga već četvrt veka proučava kako se ljudi ponašaju kada im daš kontroler.

YXSTABY je njihov pokušaj da ta dva znanja stave na isto mesto.

Ne u konzolu.

Ne u igru.

U dnevnu sobu.

I zato je možda najzanimljivije što je IKEA ovu kolekciju predstavila baš na Gamescomu. Na mestu gde se svakog avgusta sve vrti oko novih svetova, novih hardvera i novih načina da provedemo sate gledajući u ekran, jedan od najpoznatijih svetskih proizvođača nameštaja došao je sa mnogo prizemnijom idejom: šta se događa sa dnevnom sobom kada se konzola ugasi?

Od oktobra će YXSTABY stići u IKEA prodajne kanale širom sveta.

(Telegraf.rs)

Nakon što je 3G mreža (UMTS) ugašena još 2021. godine, vodeći telekom operateri sada su odredili tačne rokove za potpuno gašenje prastarog 2G (GSM) standarda. Nakon toga, uređaji koji zavise od ove frekvencije postaće potpuno neupotrebljivi za komunikaciju.

Koji uređaji prestaju da rade?

Gašenje 2G frekvencija ne pogađa samo stare mobilne telefone, već i celi niz svakodnevnih sistema:

Stari mobilni telefoni na tastere: Svi uređaji koji podržavaju isključivo 2G i 3G mreže više uopšte neće moći da se povežu na mobilni signal.

Pojedini 4G pametni telefoni: U problemu bi mogli da se nađu i stariji pametni telefoni koji podržavaju 4G za internet, ali su glasovne pozive obavljali preko 2G mreže. Ako uređaj ne podržava tehnologiju VoLTE (Voice over LTE), sa njim više neće moći da se telefonira.

Tehnički i bezbednosni sistemi: Gašenje pogađa starije bankovne POS terminale za kartično plaćanje, kućne alarmne sisteme, SOS module u liftovima i automobilima (eCall), kao i grejanje na daljinsko upravljanje i pametna brojila.

Tačni datumi gašenja po operaterima

Nemački i evropski operateri već su odredili prelazne rokove:

Telekom: kraj juna 2028.

Vodafone: kraj septembra 2028.

Telefónica (O2): tokom drugog i trećeg kvartala 2028., a najkasnije do kraja decembra 2028.

Svi korisnici koji i dalje žele da koriste jednostavne telefone sa dugotrajnom baterijom moraće da pređu na modernije modele sa podrškom za najmanje 4G mrežu i VoLTE tehnologiju, dok će vlasnici starijih bezbednosnih uređaja morati na vreme da zamene komunikacione module.

(Telegraf.rs/fenix magazin)

Ovo je tablet sa ekranom od 12,1 inča, Snapdragon 7 Gen 3 procesorom, baterijom od 10.100 mAh i šest zvučnika. Uz tastaturu i olovku može da preuzme i deo poslova za koje biste inače uzeli laptop, dok istovremeno ostaje mnogo praktičniji za čitanje, gledanje sadržaja i korišćenje u pokretu.

Najvažnije je što Pad 20 ne pokušava da pobedi laptop u svemu. Njegova ideja je drugačija. Daje vam veliki radni prostor i dovoljno snage, ali zadržava jednostavnost tableta.

I upravo zbog toga je mnogo zanimljiviji nego što bi se zaključilo iz obične liste specifikacija.

Foto: Nikola Tomić

Ekran je razlog zbog kog ovaj tablet ima smisla

Kada se tablet približi granici od 12 inča, njegova upotreba se menja. Više nije potrebno stalno zumirati stranice, prebacivati se između prozora ili držati telefon na nekoliko centimetara od lica.

HONOR Pad 20 ima 12,1-inčni ekran rezolucije 3000 x 1872 piksela, uz osvežavanje od 120 Hz i gustinu od 292 piksela po inču. Panel je LCD IPS, a maksimalna deklarisana osvetljenost iznosi 700 nita.

Upravo je veličina ono što najviše utiče na svakodnevno iskustvo. Za internet, dokumente, elektronske knjige, video i rad sa više aplikacija, ovaj format je mnogo prijatniji od standardnih 10 ili 11-inčnih tableta.

Foto: Nikola Tomić

A 120 Hz nije samo stavka za specifikacije. Kod velikog ekrana svaki pokret kroz meni, stranice i aplikacije traje duže i vidljiviji je, pa fluidnije osvežavanje ovde ima vrlo konkretan efekat. Navigacija deluje prirodnije, skrolovanje je glatko, a tablet ostavlja utisak uređaja koji je brži nego što bi se možda očekivalo od njegovog hardvera.

Rezolucija je takođe dovoljno visoka da pojedinačni pikseli praktično nestanu iz svakodnevnog iskustva. Tekst izgleda oštro, fotografije imaju dovoljno detalja, a video sadržaj koristi veliku površinu ekrana bez osećaja da gledate u uvećanu sliku sa telefona.

Jedina stvar koja ovde mora da se prihvati jeste da nije reč o OLED-u. LCD ne može da pruži isti nivo kontrasta i dubinu crne kao skuplji OLED tableti. Pad 20 zato ne igra tu igru. Njegova prednost je veličina, rezolucija i 120 Hz, a ne pokušaj da bude najbolji ekran koji novac može da kupi.

Snapdragon 7 Gen 3 je možda najbolja odluka u ovom uređaju

HONOR je mogao da napravi jeftiniji tablet i da ga opremi slabijim čipom, ali bi time pokvario upravo ono zbog čega Pad 20 ima smisla.

Snapdragon 7 Gen 3 nije procesor namenjen najzahtevnijim korisnicima, ali je sasvim dovoljno snažan za ono čemu je HONOR Pad 20 namenjen. Sistem radi brzo i stabilno, aplikacije se otvaraju bez primetnog čekanja, a tablet bez problema podnosi svakodnevne zadatke poput surfovanja, gledanja videa, rada u dokumentima i korišćenja više aplikacija.

Foto: Nikola Tomić

Drugim rečima, ne kupujete tablet za zahtevne profesionalne programe ili najzahtevnije igre, ali za uobičajeni rad i zabavu nećete imati osećaj da ste napravili kompromis.

Dostupne su verzije sa 6 GB RAM-a i 128 GB memorije, 6 GB i 256 GB, odnosno 8 GB RAM-a i 256 GB prostora.

Ako planirate da tablet zadržite godinama, 8/256 GB je konfiguracija koju bih birao. Ne samo zbog prostora, već zato što je kod uređaja koji pokušava da bude radni alat više memorije dugoročno mnogo korisnije nego minimalna konfiguracija.

Postoji, međutim, jedna odluka koju je teško braniti. Nema microSD slota.

Zbog toga bi 128 GB moglo brzo da postane nedovoljno ako na tablet preuzimate filmove, veće igre, fotografije ili dokumente. Cloud skladište može donekle da ublaži taj problem, ali nije uvek praktično rešenje, posebno kada tablet koristite za posao i čuvanje većeg broja fajlova.

Foto: Nikola Tomić

Najveći potencijal Pad 20 pokazuje kada počne da liči na računar

Ovo je deo u kojem se Pad 20 odvaja od običnog tableta.

MagicOS 10, zasnovan na Androidu 16, donosi nekoliko funkcija koje bi trebalo da olakšaju rad na tabletu. Možete jednostavnije da upravljate fajlovima, prebacujete ih između uređaja i koristite tablet zajedno sa drugim HONOR uređajima.

Kada se na to doda tastatura, priča počinje da dobija smisao.

Za pisanje mejlova, rad sa dokumentima, surfovanje i odgovaranje na poruke, HONOR Pad 20 može da zameni laptop. Ne može da pokrene desktop programe kao Windows ili macOS računar, ali za svakodnevne zadatke većini korisnika to neće biti problem.

Za veliki broj korisnika tablet zapravo treba da reši mnogo jednostavniji problem: da mogu da sednem, otvorim tastaturu i počnem da radim bez uključivanja velikog laptopa.

Foto: Nikola Tomić

Tu Pad 20 ima dobar argument.

MagicOS 10 dodatno dobija funkcije poput AI Memo, odnosno pretvaranje govora u tekst, pametne podsetnike i pravljenje zapisnika sa sastanaka.

Koliko će vam to stvarno značiti zavisi od načina rada. Nekome će biti korisno, nekome će ostati potpuno nebitno. Mnogo je važnije što HONOR pokušava da tablet pretvori u alat koji nešto radi, umesto da ga ostavi na nivou velikog ekrana za konzumaciju sadržaja.

Šest zvučnika pravi veliku razliku

Kod tableta se kvalitet zvuka često shvati tek kada se uređaj koristi bez slušalica.

Pad 20 ima šest zvučnika i podršku za prostorni zvuk.

To je veoma logičan potez. Ako već imate ekran od 12,1 inča, onda nema mnogo smisla da zvuk bude njegova slaba tačka.

Za filmove, serije i YouTube ovakav sistem ima mnogo više smisla nego prosečna stereo postavka. Tablet može da bude samostalan multimedijalni uređaj koji samo uzmete iz torbe i koristite.

Bluetooth 5.3 dodatno otvara mogućnost korišćenja bežičnih slušalica i drugih uređaja, uz podršku za veliki broj audio kodeka.

Ovo je jedna od onih karakteristika koja na papiru deluje kao sporedna stavka, a u svakodnevnom korišćenju može da bude jedan od glavnih razloga zbog kojih ćete tablet zaista koristiti.

Foto: Nikola Tomić

Baterija je ono što omogućava da ga zaista koristite ceo dan

Veliki ekran i ozbiljniji hardver nemaju mnogo smisla ako baterija nestane posle nekoliko sati.

Pad 20 ima 10.100 mAh bateriju, a podržano je brzo punjenje. Laboratorijska merenja navode oko 12 sati reprodukcije videa i oko 13 sati čitanja elektronskih knjiga, uz napomenu da stvarna autonomija zavisi od načina korišćenja.

I tu se vidi dobra filozofija ovog uređaja. Tablet je relativno tanak, ali HONOR nije pokušao da ga napravi po svaku cenu što lakšim ako bi to značilo malu bateriju.

525 grama za tablet sa ekranom od 12,1 inča i baterijom od 10.100 mAh deluje kao razuman kompromis.

To nije uređaj koji ćete zaboraviti u rancu. Oseti se kada ga držite jednom rukom, naročito tokom dužeg čitanja. Ali zauzvrat dobijate uređaj koji ne traži stalno punjač.

Punjenje do 45 W je dovoljno brzo da ne morate da planirate dan oko baterije. Potrebno je nešto manje od dva sata da ga napunite do punog kapaciteta sa 45 W punjačem.

Kamere su potpuno sporedne, i to nije problem

Ako kupujete tablet zbog kamera, kupujete pogrešan uređaj.

Pad 20 ima 8 MP kameru pozadi sa autofokusom i 8 MP prednju kameru sa fiksnim fokusom. Obe mogu da snimaju 1080p video pri 30 fps.

Foto: Nikola Tomić

To je sasvim dovoljno za video-pozive i povremeno fotografisanje dokumenta. Nema razloga da očekujete fotografije na nivou dobrog telefona, niti je to nešto što bi trebalo da bude presudno kod tableta.

Zapravo, dobro je što HONOR nije pokušao da podigne cenu uređaja gomilanjem kamera koje većina korisnika tableta gotovo nikada ne koristi.

Dizajn je jednostavan, ali funkcionalan

Sa debljinom od 6,29 milimetara i težinom od oko 525 grama, Pad 20 je dovoljno tanak da ne deluje kao glomazan uređaj uprkos velikom ekranu.

Dizajn nije spektakl i ne pokušava da bude. Siva završna obrada i relativno sveden izgled više odgovaraju uređaju koji treba da se koristi i na poslu i kod kuće.

A to je zapravo dobra stvar.

Foto: Nikola Tomić

Kod tableta ovog formata važnije je da dobro funkcioniše kao predmet koji ćete svaki dan stavljati u torbu, vaditi na sastanku, koristiti u krevetu ili nositi po kući nego da pokušava da privuče pažnju dizajnerskim trikovima.

Šta bih voleo da je bolje?

Pad 20 nije bez kompromisa.

USB-C port je i dalje USB 2.0, što nije naročito impresivno za uređaj koji se predstavlja kao ozbiljniji alat za rad sa fajlovima.

Nema ni proširenja memorije, pa treba dobro razmisliti pre kupovine između 128 GB i 256 GB verzije.

Tu je i činjenica da je ekran LCD. Dobar je i dovoljno oštar, ali ako ste već navikli na OLED telefone i tablete, crna boja i kontrast neće ostaviti isti utisak.

A onda dolazi i pitanje dodatne opreme. Tastatura i Magic-Pencil 4s mogu biti korisni, ali se dodatno plaćaju. Zbog toga ukupna cena može biti znatno viša od cene samog tableta.

Foto: Nikola Tomić

To je važno imati na umu jer je Pad 20 najzanimljiviji upravo kao deo takvog kompletnog sistema.

HONOR Pad 20 nije tablet koji pokušava da vas impresionira jednom spektakularnom funkcijom. Njegova prednost je u tome što je dobro pogođen kao celina.

Veliki 12,1-inčni ekran čini ga odličnim za sadržaj i rad. Snapdragon 7 Gen 3 daje mu dovoljno ozbiljnu osnovu da ne deluje kao usporeni Android uređaj. Šest zvučnika ga pretvara u odličan multimedijalni alat, dok ogromna baterija rešava jedan od najvećih problema velikih tableta.

Najviše mi se dopada upravo to što Pad 20 ne pokušava da bude "tablet za sve". On je pre svega veliki Android tablet koji može da preuzme dobar deo svakodnevnih zadataka laptopa, a da pritom ostane mnogo jednostavniji za korišćenje.

Naravno, nije za korisnika koji želi OLED ekran, desktop operativni sistem ili najbrži mobilni procesor na tržištu. Nije ni za nekoga kome je kamera prioritet. Ali ako tražite uređaj za gledanje sadržaja, čitanje, surfovanje, učenje i povremeni ozbiljniji rad, kombinacija koju nudi HONOR Pad 20 ima mnogo više smisla nego što bi se iz same liste specifikacija moglo zaključiti.

I možda je upravo to najbolja stvar kod njega. Ne pokušava da vas ubedi da vam laptop više nikada neće trebati. Pokušava da učini da ga mnogo ređe poželite.

(Telegraf.rs)

Iako zvuči kao rekvizit iz neke bizarne epizode naučnofantastične serije, iza uređaja stoji sasvim praktična ideja. Xiaoban je napravljen da starijim osobama i ljudima sa ograničenom pokretljivošću olakša put do kupatila, koji im često predstavlja veliki fizički napor ili rizik od pada.

YUEBAN je robota predstavio na Međunarodnom sajmu za negu starijih osoba, asistivne uređaje i rehabilitacionu medicinu, održanom u Šangaju 2026. godine. Uređaj je prikazan kao asistivno pomagalo namenjeno starijim, nepokretnim osobama i onima koji se oporavljaju od operacija ili povreda.

Korisnik poziva robota pomoću daljinskog upravljača sa velikim dugmićima ili glasovnih komandi koje rade i bez interneta, tako da nije potrebno korišćenje pametnog telefona niti bilo kakve aplikacije. Kada se aktivira, Xiaoban koristi kombinaciju LiDAR, laserskih i ultrazvučnih senzora kako bi mapirao prostor, izbegao prepreke i sam pronašao put kroz stan, prepoznajući nameštaj, vrata i stepenice.

Foto: Yueban

Kako robo-toalet čisti sam sebe

Sam uređaj je znatno sofisticiraniji od običnog toaleta. Xiaoban ima ugrađen bide, sistem za sušenje toplim vazduhom i mehanizme za kontrolu neprijatnih mirisa. Nakon upotrebe, robot se automatski čisti i dezinfikuje, a UV sterilizacija i zatvoreno skladištenje otpada smanjuju potrebu za ručnim čišćenjem.

Kada završi posao, Xiaoban se sam vraća na dok stanicu, koja se može povezati na kućnu vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Na taj način robot prazni otpad, čisti se, dopunjava vodu i puni bateriju, a ugrađeni mlin smanjen je da spreči začepljenja. Ako stanica nema priključak na kanalizaciju, robot može sam da ode do kupatila i pomoću izvlačivog mehanizma prebaci otpad u običnu WC šolju.

Zašto bi ovo moglo da olakša posao negovateljima

Ono što ovaj uređaj čini posebno korisnim jeste da ne pokušava da zameni negovatelje, već im olakšava posao. Osoba sa ozbiljnijim problemima sa pokretljivošću i dalje može da zahteva pomoć prilikom samog sedanja na toalet, ali robot uklanja potrebu da je neko fizički prati do kupatila i čisti nakon toga. Uređaj ima i dugme za hitne slučajeve, ugrađeno u naslon za ruke, što korisnicima pruža dodatnu sigurnost.

U Kini se Xiaoban prodaje po ceni od 28.999 juana, što u preračunu iznosi između 4.000 i 4.300 dolara, u zavisnosti od kursa. Za sada nije poznato da li će uređaj biti dostupan i van kineskog tržišta.

Dok se najveća pažnja u svetu robotike usmerava na humanoidne robote i fabrička postrojenja, ovaj kineski robot-toalet rešava mnogo prizemniji, ali svakodnevni problem, omogućavajući ljudima da na dostojanstven i samostalan način odgovore na poziv prirode.

(Telegraf.rs)

Reč je o modelu Origin F1, izuzetno realističnoj robotskoj glavi koja prepoznaje lica, prati razgovor i reprodukuje složene ljudske emocije. Iako se na internetu pojavljuje pod nazivom "bionička devojka" po ceni od oko 150.000 dolara, radi se o mnogo ozbiljnijem tehnološkom projektu nego što taj nadimak sugeriše.

AheadForm je 2024. godine osnovao Juhang Hu, čiji je rad na robotici lica počeo tokom doktorskih studija u Creative Machines Lab-u na Univerzitetu Kolumbija. Kompanija se fokusirala na nešto što je robotima izuzetno teško da postignu, a to su sitni pokreti koji ljudsko lice čine prepoznatljivo ljudskim.

Foto: AheadForm

Koža koja oponaša pokrete ljudskog lica

Origin F1 ima 26 stepeni slobode pokreta raspoređenih po glavi, očima i mehanizmima lica, što mu omogućava veliki raspon sitnih pokreta koji podsećaju na stvarne ljudske emocije. Oči robota mogu da se pomeraju nezavisno jedna od druge, što mu omogućava da uspostavi kontakt pogledom, dok kapci trepću različitim ritmom. Glava takođe može da se pomera, a robot reprodukuje pokrete oko usta, obraza i obrva, zbog čega deluje mnogo izražajnije nego što bi se od mašine očekivalo.

Ono što ovaj model izdvaja jeste biomimetička koža. AheadForm navodi da koristi visokoprecizno 3D skeniranje kako bi reprodukovao izgled i pokrete ljudskog tkiva lica, što znači da robot ne prelazi samo kroz nekoliko unapred programiranih izraza, već stvara mnogo suptilnije pokrete. Trenutno postoje dve verzije modela, nazvane "crna" i "bela", obe sa ženskim licem.

Foto: AheadForm

Origin F1 nije zamišljen samo da sedi i izgleda realistično. Njegova AI platforma kombinuje prepoznavanje lica i govora, što mu omogućava da identifikuje ljude, prati razgovor i odgovara koristeći izraze lica i pokrete očiju, kako bi interakcija delovala prirodnije.

AheadForm navodi da su njihovi roboti namenjeni za zabavu, izložbe, maloprodaju, muzeje i druge situacije u kojima ljudi direktno komuniciraju sa mašinom. Kompanija javno ne objavljuje fiksnu cenu, već zainteresovani kupci šalju upit sa budžetom, količinom, namenom i zemljom isporuke, a cena od 150.000 dolara predstavlja procenu.

Sadašnja verzija Origin F1 zapravo je robotska glava i vrat postavljeni na mehaničku osnovu, bez ruku i nogu. Umesto da ulaže ogroman inženjerski trud u to da robot hoda, skače ili nosi teške predmete, AheadForm se fokusira na jedan od najsloženijih aspekata ljudske interakcije, a to je lice. Robot koji vas gleda, prepoznaje, prati vaše pokrete i odgovara zastrašujuće realističnim izrazom lica otvara zanimljive mogućnosti primene, ali postavlja i pitanje šta sledi kada ovakva glava jednog dana dobije i telo.

(Telegraf.rs)

Upravo tu počinje problem koji tehnologija rešava brže nego pravo, ko odgovara kada sistem uradi nešto što mu niko nije izričito naredio?

Tokom bezbednosnih testiranja ovog leta zabeleženi su slučajevi u kojima su autonomni AI agenti izašli iz predviđenog okruženja i pristupili sistemima drugih kompanija. Jedan agent je danima istraživao tuđu infrastrukturu pre nego što je njegov proizvođač shvatio šta se dogodilo.

U drugom slučaju AI je sam pravio lažne identitete kako bi pokušao da dobije pristup zaštićenim sistemima. Testovi više različitih modela pokazali su da takvo ponašanje nije samo teorijska mogućnost.

Tu nastaje pravna praznina. Veštačka inteligencija danas uglavnom nema status pravnog lica, ne može sama biti tužena, posedovati imovinu ili platiti odštetu.

Odgovornost zato mora da se traži među ljudima i kompanijama koje su sistem napravile, pustile u rad ili mu dale pristup podacima i infrastrukturi.

Problem je što kod autonomnih agenata više nije uvek moguće jednostavno pokazati ko je doneo konkretnu odluku. Pravnici zato upozoravaju da bi se sporovi mogli voditi oko nemara, nedovoljnih zaštitnih mera i odgovornosti za neovlašćen pristup računarskim sistemima.

Evropska unija je upravo zbog takvih rizika pooštrila nadzor najnaprednijih modela. Pravila koja se primenjuju od avgusta zahtevaju od proizvođača sistema sa ozbiljnim rizicima da predviđaju i ograničavaju mogućnost sajber napada i ponašanja van ljudske kontrole.

Ipak, ni evropska regulativa ne pretvara veštačku inteligenciju u pravno lice koje bi preuzelo odgovornost sa ljudi.

Koliko je pitanje otvoreno pokazuje i pokušaj da se zakonski uredi kompanija kojom gotovo potpuno upravlja AI. Čak je i tamo predviđeno da mora postojati čovek koji nadzire sistem i da kompanija ostaje odgovorna za štetu koju algoritam izazove.

Možda će najveći pravni problem narednih godina zato biti upravo granica između autonomije mašine i odgovornosti čoveka.

Ako veštačkoj inteligenciji dajemo sve više slobode da odlučuje i deluje, ostaje dilema koliko posledica tih odluka još možemo pripisivati isključivo ljudima koji je više ne kontrolišu u svakom koraku.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)

Nove verzije aplikacija često menjaju izgled korisničkog interfejsa, pa je korisno povremeno pogledati napomene uz ažuriranje, koje se nalaze na stranici aplikacije u Play Store-u ili App Store-u. Ako napomene ukazuju na sitne izmene, ažuriranje slobodno možete odložiti. Međutim, ako se pominju bezbednosne ispravke ili veće promene u interfejsu, vreme je da preuzmete najnoviju verziju.

Neažurirane aplikacije predstavljaju bezbednosni rizik

U Sjedinjenim Državama trenutno postoji oko 324 miliona korisnika pametnih telefona, što znači ogroman broj digitalnih tragova i potencijalnih meta za sajber kriminal ukoliko korisnici ne vode računa o bezbednosti uređaja. Američka Agencija za sajber bezbednost i infrastrukturu (CISA) preporučuje instaliranje ažuriranja odmah nakon što stigne obaveštenje o njima. Odlaganje ažuriranja spada u česte greške koje mogu koštati sve vaše podatke, posebno kod aplikacija koje čuvaju podatke za prijavu, poruke, fotografije, video snimke ili druge osetljive informacije.

Osim same aplikacije, jednako je važno redovno ažurirati i sistemski softver telefona. Organizacije poput Google Threat Intelligence Group i Australijskog udruženja za računarstvo označile su zastarele operativne sisteme kao lake mete za zlonamerni softver, poput eksploit alata Coruna, koji je pogodio starije iPhone modele, i malvera Rafel RAT, usmerenog na zastarele Android uređaje.

Neke funkcije i sadržaji nestaju sa starijim verzijama

Ponekad starija verzija aplikacije jednostavno prestane da radi, iz više razloga. Ovo posebno važi za aplikacije koje se u velikoj meri oslanjaju na online servere, poput društvenih mreža, aplikacija za razmenu poruka, striming servisa i igara u oblaku. Ovakve aplikacije redovno dobijaju sitna ažuriranja, koja mogu delovati kao nepotrebna gnjavaža, ali predstavljaju jedan od načina na koji programeri obezbeđuju da aplikacija radi bez problema.

Ako aplikacija ostane predugo neažurirana, na kraju prestaje da funkcioniše, jer stara verzija ne podržava najnovije funkcije, sadržaj ili tehničke zahteve. Česti padovi aplikacije ili usporen rad interfejsa obično su znak da je vreme da pritisnete dugme za ažuriranje, koje se često pojavljuje prilikom pokretanja aplikacije i ne nestaje dok se ažuriranje ne preuzme.

Ipak, ako ažuriranje zahteva noviju verziju Android ili iOS sistema koju vaš telefon ne podržava, opcije su ograničenije. Problem se ponekad rešava oslobađanjem prostora u memoriji ili korišćenjem veb verzije aplikacije. Ako telefon više ne može da prihvati dodatna bezbednosna ažuriranja ili ako nekoliko ključnih aplikacija na njemu više ne funkcioniše, to je jasan znak da je vreme za novi uređaj.

(Telegraf.rs)

Prvi na udaru su štampači. Kada se uređaj ugasi na regularan način, pritiskom na dugme, on pokreće proceduru koja parkira glavu štampača i štiti kertridže od sušenja. Izvlačenjem kabla ovaj proces se naglo prekida, pa štampač pri sledećem paljenju prepoznaje situaciju kao sistemsku grešku i pokreće agresivno, duboko čišćenje koje troši velike količine mastila.

Zašto ruteri i televizori pate od naglog gašenja

Slična greška pravi se i sa Wi-Fi ruterima. Naglo prekidanje napajanja može izazvati probleme prilikom ponovnog uspostavljanja mreže, posebno ako je na ruter povezan veći broj uređaja istovremeno.

Najveću cenu ove navike ipak plaćaju moderni OLED televizori. Dok korisnik spava, televizor u stanju mirovanja obavlja važan zadatak, pokreće automatski algoritam za osvežavanje piksela koji sprečava trajno urezivanje slike, poznato kao burn-in. Ako se struja nasilno prekine, ekran ostaje bez te zaštite, što vremenom dovodi do nepovratnog opadanja kvaliteta slike i pojave bledih mrlja na ekranu.

Foto: serhatctk/Shutterstock.com

Stručnjaci savetuju da uređaje uvek treba gasiti isključivo na fabričko dugme ili pomoću daljinskog upravljača, a ne direktnim izvlačenjem utikača iz utičnice. Uređaj mora sam da završi unutrašnji proces gašenja kako bi ispravno funkcionisao godinama unapred.

(Telegraf.rs)

Koja opcija vam najviše odgovara zavisi od modela telefona i televizora koje koristite, ali i od toga da li vam je draža bežična veza ili kabl. U osnovi postoje dva pristupa: preko Wi-Fi mreže uz pomoć funkcija pametnog televizora, ili preko kabla i odgovarajućeg adaptera.

Kod iPhone uređaja najjednostavniji način je bežično povezivanje putem Apple AirPlay tehnologije. Potrebno je da vaš televizor podržava AirPlay i da su oba uređaja na istoj Wi-Fi mreži. Nakon toga, dovoljno je da otvorite Control Center na telefonu, dodirnete opciju Screen Mirroring i sa liste izaberete svoj televizor. Za nekoliko trenutaka, sadržaj sa telefona pojaviće se na velikom ekranu.

Šta ako televizor ne podržava bežično povezivanje

Stariji televizori koji nemaju AirPlay i dalje mogu da se povežu sa iPhone-om, ali preko kabla. U tom slučaju koristi se Lightning na HDMI adapter, koji se priključuje na HDMI port televizora. Vredi imati na umu da će pojedine aplikacije i dalje ostati prikazane u vertikalnom formatu, dok aplikacije za filmove i serije uglavnom automatski prelaze u horizontalni prikaz i bolje koriste prostor ekrana.

Kod Android telefona postupak zavisi od proizvođača uređaja. Na Samsung televizorima koristi se funkcija Screen Mirroring, a povezivanje je moguće i preko SmartThings aplikacije. Na samom telefonu obično je potrebno pronaći opciju nazvanu Cast, Smart View ili Screen Mirroring, u zavisnosti od proizvođača i verzije Android sistema. LG televizori koriste funkciju Screen Share, koja se na starijim modelima sa webOS sistemom nalazi među instaliranim aplikacijama, dok se kod Sony televizora sa Android TV ili Google TV platformom povezivanje obavlja preko Google Home aplikacije.

Android telefon se, kao i iPhone, može povezati i preko kabla. Noviji uređaji uglavnom koriste USB-C priključak, ali nije svaki USB-C izlaz namenjen prenosu video signala, pa je pre kupovine adaptera dobro proveriti specifikacije telefona. Kod starijih modela sa micro-USB priključkom, povezivanje je moguće jedino ako uređaj podržava MHL standard.

Ako je cilj samo puštanje video sadržaja, nije neophodno preslikavati čitav ekran telefona. YouTube aplikacija, na primer, ima ugrađenu ikonicu za emitovanje sadržaja. Dovoljno je pustiti video na telefonu, dodirnuti ikonicu za Cast i izabrati televizor na kom želite da nastavite reprodukciju.

(Telegraf.rs/Smartlife)

Zbog toga gašenje računara ili njegovo ponovno pokretanje ne prekida zadatak. Izvršavanje se nastavlja u udaljenom okruženju, pa korisnik ne mora da ostane pored računara i prati svaki korak.

To predstavlja važnu razliku u odnosu na uobičajeni način korišćenja AI asistenta. Korisnik može da pokrene složen zadatak, a zatim da se udalji od računara dok Grok nastavlja da radi.

Kada se laptop zatvori ili računar ugasi, zadatak se nastavlja na udaljenom računaru. Restartovanje uređaja korisnika takođe ne prekida izvršavanje.

Ovakav način rada deo je šireg razvoja Groka ka autonomnim AI agentima. Ideja je da korisnik ne mora stalno da nadgleda veštačku inteligenciju dok ona obavlja povereni posao.

SpaceXAI je ranije predstavio Grok Computer, koji je dobio pristup sistemu datoteka i komandnoj liniji. Zahvaljujući tome, Grok je mogao samostalno da obavlja praktične zadatke, poput pisanja i menjanja koda i ispravljanja grešaka.

Grok se udaljava od običnog četbota

Još jedan korak u tom pravcu predstavljaju Skills. Reč je o ponovljivim skriptovima koji mogu da se pokrenu jednostavnom komandom, rade u izolovanom okruženju i mogu da komuniciraju sa servisima kao što su Gmail, GitHub i Notion.

Paralelno se razvija i Grok Build, alat iz komandne linije namenjen programerima i automatizaciji složenih tokova rada.

Svi ovi potezi vode ka istom cilju. Grok treba da bude AI agent kojem korisnik može da poveri zadatak, a ne samo četbot koji čeka sledeće pitanje.

Mogućnost da posao nastavi da se izvršava i kada je računar korisnika ugašen upravo pokazuje kako taj koncept funkcioniše u praksi. Korisnik pokrene zadatak, udalji se od računara, a Grok nastavlja da radi u svom udaljenom okruženju.

(Telegraf.rs)

Ako je informacija tačna, NVIDIA se time pridružuje sve većem broju kompanija koje pokušavaju da dugoročnim ugovorima osiguraju pristup memoriji u trenutku kada AI infrastruktura troši ogromne količine čipova.

Prema izveštaju Edgewater Researcha, NVIDIA je ranije smanjila prognozu potrebnih količina DRAM memorije za svoje buduće proizvode. To se posebno odnosi na Rubin generaciju AI čipova, za koju se očekuje da će koristiti manje memorije nego što se prvobitno predviđalo.

Istovremeno, to ne znači da je problem sa dostupnošću memorije nestao. Naprotiv, proizvođači računaju da će snažna potražnja iz AI sektora nastaviti da opterećuje tržište.

Razlog je jednostavan. Proizvodnja memorijskih čipova zahteva ogromna ulaganja i godine za izgradnju novih kapaciteta, pa kompanije ne mogu brzo da povećaju ponudu kada potražnja naglo poraste.

Zbog toga proizvođači memorije sve više traže dugoročnu sigurnost pre nego što ulože novac u nove fabrike i proizvodne linije.

Edgewater navodi da cene memorije za 2027. godinu verovatno neće biti konačno određene do kraja ove godine. To otvara prostor za još dugoročnih ugovora između proizvođača memorije i velikih kupaca.

AI industrija menja način na koji se kupuje memorija

Višegodišnji ugovori postaju sve važniji jer kompanijama poput NVIDIA-e daju veću sigurnost da će imati potrebne količine HBM i DRAM memorije kada njihovi AI sistemi budu krenuli u proizvodnju.

Sa druge strane, proizvođačima memorije takvi ugovori daju sigurnost da će za njihove proizvode postojati kupac i u narednim godinama. To im olakšava odluke o povećanju proizvodnih kapaciteta.

Trend je već zahvatio najveće proizvođače. Prema ranijim izveštajima koje citira Edgewater, Samsung i SK hynix sve više se okreću ugovorima koji traju tri do pet godina, umesto klasičnih jednogodišnjih aranžmana.

Problem bi mogao da bude posebno važan za potrošačko tržište. Ako veliki AI proizvođači dugoročno rezervišu značajan deo proizvodnih kapaciteta, manje memorije ostaje dostupno za računare, telefone i druge uređaje.

Zato se nestašica koja je u početku izgledala kao posledica naglog rasta AI industrije sve više pretvara u pitanje dugoročnog odnosa između ponude i potražnje. Procene iz industrije već ukazuju da se normalizacija cena memorije ne očekuje pre 2028. godine, dok proizvođači istovremeno pokušavaju da osiguraju kapacitete za budući rast AI tržišta.

(Telegraf.rs)

Mnogi krivicu za sporo punjenje automatski pripisuju punjaču, ali problem često leži u samom kablu. Uobičajena zabluda jeste da USB-C predstavlja standard performansi, dok on zapravo označava samo oblik konektora. Poznati reverzibilni utikač može da ima potpuno različite mogućnosti u zavisnosti od toga kako je kabl napravljen iznutra.

Neki kablovi su namenjeni gotovo isključivo punjenju telefona, dok drugi omogućavaju brz prenos podataka, napajanje gejmerskih laptopova ili povezivanje sa spoljnim monitorima. Razlika postaje očigledna kod prenosa velikih fajlova. Osnovni USB-C kablovi ograničeni su na USB 2.0 brzinu od 480 megabita u sekundi, što je sasvim dovoljno za punjenje uređaja ili sinhronizaciju manjih fajlova.

Šta određuje brzinu punjenja i prenosa podataka

Kvalitetniji kablovi sa podrškom za USB 3.2 mogu da dostignu brzine između 5 i 20 gigabita u sekundi, dok sertifikovani USB4 kablovi idu i do 40 gigabita u sekundi. Kabl je, međutim, samo jedan deo jednačine. Laptop, telefon, disk za skladištenje i sam kabl moraju da podržavaju isti standard, jer se u suprotnom brzina svodi na nivo najsporije komponente u lancu.

Punjenje je još jedna oblast u kojoj se kablovi značajno razlikuju. Kablovi sa podrškom za veću snagu često sadrže elektronski čip, poznat kao "e-marker", koji punjaču javlja koliko snage kabl bezbedno može da izdrži. Bez tog čipa, brzina punjenja se automatski smanjuje kako bi se kabl zaštitio.

Mnogi pretpostavljaju da svaki USB-C kabl podržava i video izlaz, ali to jednostavno nije tačno. Pojedini kablovi mogu da prenose DisplayPort ili Thunderbolt signal do spoljnih monitora, dok jeftiniji kablovi tu funkciju uopšte nemaju. Zato se dešava da laptop savršeno radi sa monitorom preko jednog kabla, a onda pri zameni za naizgled identičan kabl korisnik ostane bez ikakve slike na ekranu.

Proizvođači često ne označavaju jasno mogućnosti kabla na samom proizvodu, pa je najsigurnije proveriti specifikacije na pakovanju ili u opisu proizvoda pre kupovine, kako bi se potvrdila podrška za brzo punjenje, brz prenos podataka, video izlaz ili Thunderbolt kompatibilnost. Za sve koji redovno prebacuju velike fajlove, povezuju spoljne monitore ili brzo pune više uređaja, držanje različitih kablova za različite namene može da uštedi dosta nervoze.

(Telegraf.rs)

Takvi sistemi koriste tehnike kvantne korekcije grešaka kako bi u realnom vremenu ispravljali šum i omogućili neprekidno izvršavanje kvantnih operacija. Kada bi naučnici postigli ovakvu stabilnost, mogli bi da sprovode istraživanja u hemiji, nauci o materijalima i teorijskoj fizici daleko izvan mogućnosti današnjih superkompjutera, bez straha da će greške obesmisliti rezultate.

Do sada je jedna od najvećih prepreka između današnjih sistema, koji su podložni greškama, i budućih superprovodnih kvantnih računara sposobnih za stotine miliona besprekornih operacija, bila upravo infrastruktura. Predstavnici IBM-a kažu da su ovaj problem rešili modularnim, međusobno povezanim kvantnim frižiderima.

Novi kriogeni sistem sastoji se od pojedinačnih jedinica visine i širine oko 2,4 metra, sa unutrašnjim kapacitetom od oko 0,25 kubnih metara. Izgleda i radi slično kao kućni frižider, ali može da dostigne temperature do 10 milikelvina, odnosno minus 273,14 stepeni Celzijusa, što je više od 180 puta hladnije od dubokog svemira. Ovako niske temperature neophodne su da bi superprovodne procesorske jedinice ispravno funkcionisale, a modularni dizajn omogućava inženjerima da kapacitete sistema šire postepeno, korak po korak.

Zašto kvantni čipovi zahtevaju ovoliku hladnoću

Kvantni računari, poput klasičnih, koriste ugrađena kola, takozvana logička kola, za izvršavanje operacija. Na jedan čip može da stane ograničen broj kjubita, a svaki čip mora da se ohladi ispod 15 milikelvina kako bi ispravno radio u IBM-ovoj arhitekturi. Razlog leži u tome što su kjubiti po prirodi izuzetno osetljivi na šum i mnogo skloniji greškama od klasičnih komponenti, pa je neophodno svesti uticaj toplote i elektromagnetnih talasa na minimum.

Da bi postigli ovakve temperature, inženjeri koriste kriogenu opremu trećih strana, zasnovanu na helijumskim kompresorima uparenim sa komercijalnim rashladnim motorima. Termička zaštita se obezbeđuje pomoću vakuumski zapečaćenih kućišta, zaštite od elektromagnetnih smetnji i višeslojnih izolacionih štitova. Modulima je potrebno više od četiri dana da dostignu temperaturu od oko 4 kelvina, dok se konačan pad ispod 15 milikelvina dešava ubrzo nakon toga.

Ključna inovacija koja omogućava povezivanje modula jesu takozvani L-spojnice, superprovodni kablovi dužine oko metar. Oliver Dajal, potpredsednik za kvantne operacije u IBM-u, objasnio je da se kvantne operacije između kjubita obično izvode direktno na čipu, uz pomoć spojnica koje pokrivaju vrlo kratke razdaljine. L-spojnice omogućavaju isti efekat, ali preko aluminijumskog superprovodnog kabla dužine do metar, što predstavlja osnovu modularnog dizajna kompanije.

IBM planira da svoju novu kriogenu arhitekturu uvede 2027. godine, sa sistemima koji će u početku koristiti dve do tri jedinice i podržavati oko 1.000 kjubita ukupno. Cilj je da se do 2029. godine, sa dolaskom kvantnog računara pod nazivom Starling, dostigne 100 miliona kvantnih operacija u jednoj sesiji. Za sada su naučnici pokazali samo da dva kriogena modula mogu istovremeno da se ohlade do potrebne temperature i da se međusobno povežu, uz osnovna testiranja logičkih kola pomoću procesora Flamingo, dok složenije operacije tek predstoje.

Džeri Čou, tehnički direktor IBM-a za kvantno superračunarstvo, izjavio je da je naučni deo puta ka otpornosti na greške već utvrđen, a da je najveći deo posla koji preostaje inženjerski, kroz hiljade manjih tehničkih koraka na procesorima, softveru, kontrolama, infrastrukturi i korekciji grešaka.

Druge laboratorije za kvantno računarstvo trenutno koriste sopstvene, samostalne sisteme hlađenja, dok se pojedini kvantni sistemi razvijaju tako da rade na sobnoj temperaturi, koristeći fotone ili veštački proizvedene dijamante kao kjubite. Tokom konferencije za novinare, predstavnici IBM-a su izjavili da će Starling jednog dana postati prvi kvantni računar na svetu otporan na greške, iako i druge kompanije rade na istom cilju, pa ostaje da se vidi ko će prvi stići do njega.

(Telegraf.rs)

Motorola Mobility je patentirala elektronsku tetovažu za vrat sa ugrađenim mikrofonom koji hvata vibracije i bežično ih prenosi na mobilni uređaj. Prijava je kasnije povučena, tako da tetovaža-mikrofon neće stići na tržište, ali sama ideja da koža postane deo uređaja ostavlja pomalo neprijatan utisak.

Amazon je patentirao leteće skladište koje bi funkcionisalo na oko 13.700 metara visine, odakle bi se ispuštali bespilotni letelice za isporuku paketa. Patent predviđa i manje vazdušne brodove koji bi dopunjavali zalihe letećeg skladišta, iako to ne znači da će Amazon uskoro lebdeti iznad naselja.

Foto: U.S. Patent and Trademark Office / Amazon

Disney je patentirao "simulator virtuelnog sveta" koji bi omogućio personalizovana digitalna iskustva unutar fizičkih prostora, bez potrebe za VR naočarima. Ovakva tehnologija mogla bi da pretvori tematske parkove u prostore gde se digitalni elementi pojavljuju oko posetilaca dok se kreću kroz stvarni svet.

Kompanije eksperimentišu sa telom, vozilima i ekranima budućnosti

Tesla je patentirala sistem koji koristi pulsne laserske zrake za uklanjanje prljavštine sa stakla vozila, uključujući vetrobransko staklo, kamere, prozore i retrovizore, umesto oslanjanja isključivo na klasične metode čišćenja.

Apple je patentirao uređaj sa savitljivim ekranom koji bi mogao da obavije ceo kućište telefona, postavljajući ekrane na prednju, bočnu i zadnju stranu. Patent ne garantuje da stiže iPhone bez ivica, ali pokazuje da Apple razmišlja o telefonima bez klasičnog ekrana ograničenog na jednu stranu.

Sony je otišao korak dalje sa patentom za kontaktna sočiva koja sadrže jedinicu za snimanje slike, sposobnu da hvata i beleži prizore direktno iz vidnog polja korisnika. Patent opisuje i mogućnost upravljanja pokretima kapaka, što znači da bi kamera teoretski mogla da se aktivira bez dodirivanja bilo kakvog uređaja.

Foto: U.S. Patent and Trademark Office / Sony

IBM je patentirao pametni sat koji se rasklapa u pametni telefon, a zatim dalje širi u tablet pomoću više ekranskih panela. U najvećoj konfiguraciji, koncept koristi čak osam panela, što znači da bi mali uređaj na ruci teoretski mogao da se pretvori u iznenađujuće veliki ekran.

Ford je prijavio patent koji opisuje sisteme za daljinsko ograničavanje rada vozila u slučaju kašnjenja sa otplatom, uz mogućnost da autonomni automobili sami odvezu sebe do mesta za oduzimanje. Prijava je označena kao povučena, ali sama zamisao ostaje prilično distopijska.

Foto: U.S. Patent and Trademark Office / Ford

Toyota poseduje aktivan patent za autonomni dron dizajniran da pronađe vozilo kojem je potrebno gorivo, doleti do njega i prebaci gorivo iz sopstvenih rezervi. To ne znači da Toyota sprema flotu letećih vozila za pomoć na putu, ali koncept svakako zvuči kao scena iz filma.

Na kraju liste nalazi se i OpenAI, koji navodno razvija prenosivi uređaj bez ekrana, opremljen kamerama, senzorima i glasovnom interakcijom, koji bi služio kao AI pratilac i kontroler pametnog doma. Za razliku od ostalih primera, ovo se zasniva na izveštajima medija, a ne na potvrđenom patentu, ali nagoveštava budućnost u kojoj komunikacija sa veštačkom inteligencijom ne mora da uključuje gledanje u još jedan ekran.

(Telegraf.rs)

Serija već ima potvrđene dve sezone, a na poziciji showrunnera, scenariste i izvršnog producenta nalazi se Ronald D. Mur, poznat po radu na više uspešnih televizijskih projekata. Prema rečima fanova, Batista se doima kao gotovo prirodan izbor za lik koji zahteva ogromnu fizičku prisutnost i grubu, dubokim glasom obojenu interpretaciju.

Do ove promene došlo je na neobičan način. Ulogu jednog od najpoznatijih likova u gejmingu, Kratosa, prvobitno je dobio Rajan Herst, glumac poznat po ulogama u serijama Sons of Anarchy i Walking Dead. Snimanje je odmicalo dovoljno daleko da se u javnost probije i prvi najavni materijal, na kom su se mogli videti Herst kao Kratos i Kalum Vinson kao Atreus.

Foto: PlayStation/God of War Ragnarok/Santa Monica Studios

Zašto je Rajan Herst napustio ulogu

Herst je tokom snimanja jedne kaskaderske scene zadobio povredu dovoljno ozbiljnu da je zahtevala operaciju, a oporavak bi trajao više meseci. Produkcija je prošlog meseca donela odluku da izvrši zamenu na ulozi umesto da odloži snimanje serije za narednu godinu.

Batista se pominjao kao drugi izbor za ulogu još pre zvanične potvrde, a ta špekulacija se sada obistinila. Za Hersta je ovo svakako težak trenutak, a fanovi mu žele brz i uspešan oporavak. Ipak, malo ko sumnja da će Batista uspeti da dočara Kratosovu poznatu repliku "Boy" sa istom težinom i grubošću koju lik zahteva.

(Telegraf.rs)

Cyberleek stoji iza ranijeg curenja mape grada Leonidasa i gejmplej snimaka, a svoje akcije opravdava protestom protiv Rockstar Games-a i njihove odluke da igru prodaju isključivo u digitalnom obliku. Sada tvrdi da ima pristup celokupnom radnom buildu igre, snimljenom direktno tokom sopstvene sesije igranja, a ne preuzetom iz internih arhiva kompanije.

Rockstar Games je brzo reagovao slanjem DMCA zahteva, prvenstveno na YouTube-u, pokušavajući da ograniči širenje snimaka. Ipak, deo materijala i dalje kruži na mreži X, dok haker svoj sajt povremeno održava aktivnim, iako server ume da "padne" pod naletom posetilaca i vraća grešku 502.

Zašto Rockstar Games ne može lako da zaustavi curenje

Situacija bi mogla da postane još ozbiljnija. Cyberleek je najavio da će nastaviti sa objavljivanjem sadržaja sve dok kompanija javno ne prizna grešku i ne obeća konkretne promene. Prema navodima, moguće je i da haker otkrije sam kraj igre, čime bi unapred pokvario iskustvo milionima igrača koji čekaju izlazak GTA 6.

Nije poznato kako je haker uopšte došao do ovako naprednog build-a igre, s obzirom na to da GTA 6 zvanično izlazi tek u novembru, i to prvo na konzolama. Datum izlaska verzije za računare i dalje nije objavljen. Igra je već sada meta velike pažnje javnosti, uključujući i fanove koji pokušavaju da predvide kada će stići naredni trejler, pa ne čudi što privlači i one sa lošim namerama.

Rockstar Games je ranije ove godine već bio na udaru hakera. U aprilu je kompanija potvrdila da je pogodio napad grupe ShinyHunters, koja je tražila otkup i pretila objavljivanjem poverljivih podataka ukoliko zahtev ne bude ispunjen.

Ranija curenja bazirala su se na materijalu starom oko godinu dana, ali korisnici se slažu da najnoviji snimci deluju potpuno sveže i da potiču direktno iz aktuelnog build-a igre. Rockstar Games trenutno gasi požare slanjem zahteva za uklanjanje sadržaja, dok bi teoretski mogao da smanji interesovanje za curenja ranim objavljivanjem produženog materijala.

To ipak verovatno neće učiniti, jer je kompanija dogovorom sa Netflix-om vezana za premijeru trećeg trejlera 27. avgusta. Koliko će štete Cyberleek na kraju naneti igri, ostaje nejasno, pošto će veliki broj igrača kupiti GTA 6 bez obzira na sve što je procurelo. Ekipa koja je godinama radila na igri sigurno nije srećna što njihov trud završava na internetu pre zvaničnog izlaska.

(Telegraf.rs)

Istraživanje su sproveli MIT FutureTech, interdisciplinarna grupa pri MIT Sloan School of Management i MIT CSAIL laboratoriji, u saradnji sa Univerzitetom u Kvinslendu. Stručnjaci su dolazili iz industrije, akademske zajednice, državnih institucija i civilnog sektora.

Čak i u scenariju gde se primenjuju razumne i isplative mere zaštite, pet rizika je i dalje ocenjeno sa verovatnoćom katastrofe većom od 10 odsto. Autori studije naglašavaju da se ove procene ne mogu jednostavno sabirati u jedinstvenu cifru, jer se kategorije rizika preklapaju i međusobno utiču jedna na drugu.

Koji rizici najviše zabrinjavaju stručnjake

Prema proceni učesnika istraživanja, pet najozbiljnijih pretnji odnosi se na opasne sposobnosti veštačke inteligencije, oružje i sajber-napade omogućene AI tehnologijom, konkurenciju između kompanija i država, centralizaciju moći, kao i stvaranje i širenje sofisticiranih lažnih informacija.

Nil Tompson, glavni naučni istraživač na MIT Sloan i direktor MIT FutureTech programa, kaže da je posebno zabrinjavajuće što se verovatnoća od 10 odsto za katastrofalan ishod pojavljuje u toliko različitih oblasti. On podseća da bi se u zrelijim tehnološkim granama, poput nuklearne energije ili avijacije, takav nivo rizika smatrao potpuno neprihvatljivim.

Stručnjaci su kao najranjivije sektore izdvojili informacione tehnologije, finansije i nacionalnu bezbednost. Kao konkretne primere navode zloupotrebu veštačke inteligencije za hakovanje sistema, dizajniranje biološkog oružja ili razvoj autonomnog naoružanja.

Ko snosi posledice, a ko donosi odluke

Istraživanje pokazuje da najveću odgovornost za upravljanje rizicima stručnjaci pripisuju kompanijama koje razvijaju opšte modele veštačke inteligencije, kao i regulatorima i vladama. Ipak, isti stručnjaci upozoravaju da će najveći teret posledica pasti na obične korisnike i širu javnost, iako oni imaju najmanje mogućnosti da na to utiču.

Piter Slateri, istraživač pri MIT FutureTech i MIT Initiative on the Digital Economy, objašnjava da kompanije i vlade nemaju dovoljno podsticaja da usporavaju razvoj tehnologije ili ulažu u bezbednost, jer je konkurencija u ovoj oblasti izuzetno oštra. Zbog toga, kaže on, zakoni i međunarodni sporazumi mogu postati neophodni.

Procene su nastale tokom trorundnog Delfi istraživanja krajem 2025. godine, u kome su učestvovali istraživači veštačke inteligencije, savetnici za politike, tehnolozi i stručnjaci za upravljanje rizicima. Svi odgovori prikupljeni su anonimno i obrađeni zbirno, kako bi se smanjio uticaj pojedinačnih interesa na rezultate.

Studija je deo šireg MIT AI Risk Initiative projekta, koji uključuje bazu podataka sa više od 1.700 identifikovanih rizika od veštačke inteligencije i alat koji povezuje te rizike sa više od 1.400 zabeleženih incidenata. U narednoj fazi istraživanja, tim planira da analizira javne dokumente vodećih kompanija u oblasti veštačke inteligencije, kako bi utvrdio da li njihovi odgovori na ove rizike odgovaraju ozbiljnosti situacije koju stručnjaci opisuju.

(Telegraf.rs)

Projekat se zove SPARK i deo je NASA Innovative Advanced Concepts programa, u okviru kog je agencija izdvojila ukupno 3,2 miliona dolara za 18 idejnih koncepata koji bi jednog dana mogli da promene način istraživanja svemira.

Cilj SPARK-a je razvoj laganih, sfernih letelica koje bi mogle da ulete direktno u Titanove pećine i istraže njegov skriveni podzemni svet.

Zašto je Titan toliko neobičan

Titan je jedno od najneobičnijih mesta u Sunčevom sistemu. Poseduje gustu, maglovitu atmosferu koja gotovo potpuno skriva njegovu površinu, a osim Zemlje, jedino je poznato mesto sa stabilnim tečnostima na površini. Tamo postoje jezera, reke i mora, uz ciklus padavina i isparavanja sličan zemaljskom, s tim što umesto vode, Titanovim pejzažom teku tečni ugljovodonici poput metana i etana.

Zbog toga Titan spada u malu grupu svetova koji bi teoretski mogli da imaju uslove za život, iako bi takav život verovatno bio potpuno drugačiji od onoga na Zemlji. Posebno zanimljiv deo priče je njegov podzemni svet. Smatra se da ispod površine postoji mreža pećina i kanala, nastalih kada su metan i etan rastvarali led i podlogu.

Takav teren teško je istražiti klasičnim roverima kakve NASA koristi na Mesecu ili Marsu. Zato se kao alternativa pojavio roj letećih robota.

Kako funkcioniše pogon bez goriva

Projekat SPARK, čiji naziv u prevodu znači pogon u čvrstom stanju za autonomno istraživanje krša, vodi Danijel Dru, docent na Univerzitetu Havaji u Manoi. Ključ koncepta je elektrohidrodinamički pogon, sistem koji visokim naponom jonizuje i ubrzava molekule vazduha, stvarajući potisak bez sagorevanja goriva.

Ovakvi roboti mogli bi precizno da manevrišu kroz pećine, a da pritom ne stvaraju jako strujanje vazduha koje bi poremetilo osetljivo okruženje. Na Zemlji ovaj tip pogona nije naročito praktičan jer zahteva previše energije, ali na Titanu je situacija drugačija. Prema Druovim rečima, procene pokazuju da bi ovaj pogon na Titanu mogao da bude i više od 100 puta energetski efikasniji nego na Zemlji, zahvaljujući atmosferskim uslovima koji olakšavaju stvaranje potrebnog električnog naboja.

Roj bi na Titan dopremila veća svemirska letelica, nakon čega bi roboti samostalno krenuli u istraživanje pećina. Projekat je trenutno tek na početku i ulazi u devetomesečnu studiju izvodljivosti, tokom koje će tim modelovati ponašanje potisnika u uslovima sličnim Titanovim. Ukoliko koncept prođe tu fazu, sledi dvogodišnje testiranje prototipa, pre nego što roboti eventualno budu spremni za pravi let.

Za sada, NASA već priprema veću misiju ka ovom Saturnovom mesecu. Letelica Dragonfly trebalo bi da bude lansirana 2028. godine, sa zadatkom da pomoću rotora istražuje površinu Titana.

(Telegraf.rs)

Na takmičenju učestvuje 2.056 robota iz 666 timova i 16 zemalja, što je gotovo četiri puta više robota nego na prvom izdanju 2025. godine. Međutim, ogromnu većinu učesnika čine kineske kompanije, univerziteti i istraživačke institucije.

Robot mora da radi sam, a svaka greška se kažnjava

U kućnom scenariju robot mora da očisti dnevnu sobu, odnese odeću u spavaću sobu, a zatim opere i okači veš u kupatilu i na balkonu. Nije dovoljno da zadatak samo završi.

Bodovi se oduzimaju za sudare, padanje predmeta i druge greške. Ako čovek mora da interveniše i pomogne robotu, rezultat je takođe lošiji jer je autonomija jedan od ključnih kriterijuma.

Još zahtevniji su zadaci u hotelima. Roboti za samo 30 minuta moraju da odnesu prtljag do soba, dopune zalihe peškira, papuča i vode, prikupe korišćenu posteljinu i nameste krevete.

U bibliotekama ih čekaju potpuno drugačiji problemi. Moraju da sakupe vraćene knjige, pravilno ih rasporede na police i isprave greške u postojećem rasporedu.

Takvi zadaci od robota zahtevaju da istovremeno prepoznaju predmete, isplaniraju redosled radnji i izvedu ih pomoću ruku. Ukupni program takmičenja ima više od 30 disciplina, uključujući sklapanje, sortiranje i zadatke u vanrednim situacijama.

Ove godine predstavljen je i TianYi 2.0, robot na točkovima koji je razvila pekinška kompanija X-Humanoid. Može da menja visinu tela od 130 do 165 centimetara i da radi duže od dva sata sa jednim punjenjem.

Najveća promena u odnosu na ranija takmičenja jeste upravo prelazak sa kratkih demonstracija na duže nizove zadataka u realističnim okruženjima. Deo testova više se ne odvija samo na posebno pripremljenim poligonima, već u fabrikama, hotelima i kućama.

Robot zato mora da se snađe u složenom prostoru, rukuje mekanim i deformabilnim predmetima, ispravi sopstvenu grešku i nastavi posao čak i kada se dogodi nešto nepredviđeno.

Kina želi da pokaže da roboti mogu da budu biznis

Razmere takmičenja pokazuju koliko Kina ulaže u ovu oblast. Od 666 prijavljenih timova, čak 641 dolazi iz kineskih kompanija, univerziteta i istraživačkih organizacija.

Kina je zastupljena sa 1.975 robota iz 157 kompanija i 200 univerziteta i istraživačkih institucija. To takmičenje pretvara u mnogo više od tehnološkog spektakla.

Problem je cena. Prema procenama Guotai Securities, humanoidni robot bi morao da košta oko 160.000 juana, uz uračunato održavanje, kako bi se isplatio za dve godine u poređenju sa radnikom koji godišnje zarađuje 80.000 juana.

Trenutno takvi roboti koštaju između 300.000 i 500.000 juana, pa je masovna primena i dalje daleko od jednostavne računice.

Kina ipak već ima veoma snažnu poziciju na ovom tržištu. Prema podacima navedenim u izvoru, kineske kompanije čine 82 odsto globalnih isporuka humanoidnih robota, dok Morgan Stanley očekuje da kinesko tržište poraste sa dve milijarde dolara u 2026. na 15 milijardi dolara do 2030. godine.

Zato je pravi test za ove mašine mnogo ozbiljniji od osvajanja medalje. Proizvođači moraju da pokažu da robot može pouzdano da radi bez stalne kontrole čoveka i da pritom kupcu donese veću vrednost nego što košta njegovo održavanje i korišćenje.

(Telegraf.rs)

Zongfan Đija, profesor hemije na Flinders univerzitetu, kaže da ovakve baterije postaju sve realnija zamena za litijum-jonske sisteme. Njegov tim sada sarađuje sa industrijskim partnerima na razvoju platforme za proizvodnju prototipova.

Litijum-jonske baterije danas dominiraju u električnim vozilima i prenosnoj elektronici, ali dolaze sa ozbiljnom cenom. Skupe su, sklone požarima i ostavljaju veliku količinu otpada. Sama Australija godišnje proizvede oko 3.300 tona litijumskog baterijskog otpada, a ta cifra bi do 2036. godine mogla da premaši 136.000 tona.

Kako je rešen problem curenja jodida

Cink-jodne baterije već duže vreme važe za bezbedniju, vodenu i nezapaljivu alternativu, ali ih je kočio takozvani efekat šatla. Reč je o pojavi u kojoj jedinjenja jodida cure kroz separator baterije i vremenom smanjuju njen učinak.

Tim sa Flinders univerziteta rešio je taj problem uz pomoć jeftinog, biorazgradivog polimera baziranog na ciklodekstrinu, jedinjenju koje se dobija iz skroba. Ciklodekstrin se inače koristi u kozmetici i prehrambenoj industriji, a naučnici su ga iskoristili da naprave sitne molekularne "kaveze". Spoljašnji deo tih kaveza privlači vodu, dok unutrašnji deo odbija vodu i zarobljava jedinjenja koja inače cure, čime se curenje potpuno zaustavlja.

Prema rečima Đije, ovaj pristup omogućava dugotrajne i održive cink-jodne baterije uz upotrebu jeftinih i biorazgradivih sirovina.

Rezultati testiranja deluju impresivno za primenu u skladištenju energije velikih razmera. Baterija radi na naponu od 1,3 do 1,4 volti i postiže kapacitet od 200 mAh po gramu tokom 8.000 ciklusa, uz puno punjenje za sedam minuta. Kada se ciljani kapacitet spusti na 150 mAh po gramu, baterija uz tri minuta punjenja izdržava više od 60.000 ciklusa. Prema podacima iz studije, njena degradacija iznosi svega 0,0001 do 0,0003 odsto po ciklusu.

Zašto je ovo posebno važno za Australiju

Baterije bazirane na cinku već su poznate po tome što su bezbednije, jeftinije i lakše dostupne od litijum-jonskih, a po energetskoj gustini im ne zaostaju mnogo. Ne postoji rizik od požara, a sirovine za njihovu proizvodnju su znatno rasprostranjenije.

Prerada litijuma trenutno je uglavnom skoncentrisana u Kini, što ostale zemlje čini ranjivim na poremećaje u snabdevanju. Australija, s druge strane, iako nema razvijenu preradu litijuma, poseduje ogromne zalihe cinka. Zemlja drži između 20 i 28 odsto svetskih poznatih rezervi ovog metala, što joj daje značajnu stratešku prednost u prelasku na novu generaciju baterija.

Šangksu Đijang, jedan od autora studije, ističe da bi korišćenje ovih domaćih resursa moglo da postavi temelje za bezbedniju i samostalniju industriju skladištenja energije u Australiji.

Laboratorija na Flinders univerzitetu sada direktno sarađuje sa industrijskim partnerima na izgradnji komercijalne platforme za prototipove. Ako se ovaj razvoj nastavi, sledeća faza zelene energetske tranzicije mogla bi da se oslanja na cink i skrob, umesto na retke i zapaljive metale. Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Angewandte Chemie.

(Telegraf.rs)

Ono što ovaj eksperiment izdvaja od ranijih pokušaja jeste da su naučnici, uz sam proračun, ponudili i način da se proveri koliko je tačno izveden. To je problem koji je decenijama kočio dokazivanje takozvane kvantne prednosti, momenta kada kvantni računar radi nešto što klasični praktično ne može.

Provera tačnosti bila je najveća prepreka

Do sada se za testiranje kvantnih računara najčešće koristio metod nasumičnog uzorkovanja kola, poznat kao RCS. Kvantni računar u tom testu proizvodi obrasce toliko složene da ih klasični računari ne mogu efikasno da rekreiraju.

Problem je u tome što, što je proračun teži, teže je i proveriti da li je kvantni računar zaista dao tačan rezultat. U jednom trenutku provera postaje praktično nemoguća, osim ako naučnici ne naprave ozbiljne pretpostavke o unutrašnjem radu mašine.

Bil Feferman, profesor na Univerzitetu u Čikagu, kaže da je provera i dalje jedan od najvećih izazova u dokazivanju kvantne prednosti. Novi pristup, kako objašnjava, omogućava bolju procenu tačnosti kvantnih stanja pod uticajem šuma, što povećava poverenje da računar zaista rešava računski težak problem.

Njegov doktorand Sumik Goš dodaje da bi napredak u proveri tačnosti mogao da otvori vrata i za praktičnu primenu naredne generacije kvantnih računara. Kompletni podaci i kola iz eksperimenta objavljeni su javno na Quantum Advantage Tracker platformi.

Sedamdeset logičkih kjubita i potisnute greške

Istraživači su izveli jednu od najvećih do sada zabeleženih demonstracija kvantne korekcije grešaka, koristeći 70 logičkih kubita. Logički kjubiti kodiraju kvantnu informaciju preko više fizičkih komponenti, čime se proračun štiti od grešaka izazvanih šumom.

Sistem je izvršio 2.415 logičkih operacija nad po dva kjubita i 468 takozvanih logičkih "T" operacija, dve mere složenosti kvantnog kola. Kodiranje kola smanjilo je efektivnu stopu logičke greške na desetinu fizičke stope greške, što je omogućilo održavanje visoke preciznosti uprkos velikom broju operacija.

Džej Gambeta, direktor IBM Research-a, kaže da su sada "čvrsto ušli u eru kvantne prednosti". Prema njegovim rečima, demonstriran je kvantni proračun van praktičnog domašaja klasičnih računara, uz statističku pouzdanost o tome koliko je verno izvršen.

Pouzdana korekcija grešaka i poverenje u tačnost rezultata predstavljaju dva ključna uslova da bi kvantni sistemi mogli da rade na većim razmerama. Kombinovanjem računski teškog zadatka sa metodom za procenu njegove tačnosti, ovaj eksperiment predstavlja značajan korak ka tom cilju.

(Telegraf.rs)

EA je završila preuzimanje vredno 55 milijardi dolara, nakon čega je kompanija povučena sa berze i postala privatna. Najveći deo vlasništva pripada saudijskom Public Investment Fundu, dok su u poslu još Silver Lake i Affinity Partners Džareda Kušnera.

Upravo zbog toga među zaposlenima vlada neizvesnost oko toga koliko će novi vlasnici zaista uticati na kreativne odluke.

Jedan od zaposlenih u EA rekao je za Game Developer da ne očekuje da će saudijski prestolonaslednik jednog dana izaći pred zaposlene i direktno im reći šta smeju, a šta ne smeju da prave.

Problem bi, prema njegovim rečima, mogao da bude mnogo tiši.

„Projekti se jednostavno neće potpisati jer nisu u skladu sa onim što saudijska vlada želi“, rekao je zaposleni.

Drugim rečima, niko ne mora formalno da zabrani određenu igru. Dovoljno je da ljudi u kompaniji počnu unapred da razmišljaju šta će novi vlasnici odobriti.

The Sims je među igrama koje izazivaju najveću zabrinutost

Takav scenario posebno brine zaposlene koji rade na igrama sa snažnim fokusom na različitost i LGBT reprezentaciju.

Tu se pre svega izdvaja The Sims, jedan od najpoznatijih EA serijala. Igra je godinama građena oko slobode igrača da kreira likove i njihove odnose bez ograničenja koja bi u tradicionalnijim igrama bila mnogo izraženija.

Jedan od zaposlenih sa kojim je razgovarao Game Developer upravo je odnos Saudijske Arabije prema LGBT osobama naveo kao razlog zbog kojeg mu je teško da prihvati novo vlasništvo.

„Osećam se prljavo“, rekao je zaposleni.

Prema organizaciji Human Dignity Trust, Saudijska Arabija kriminalizuje istopolne seksualne odnose, dok su LGBT osobe izložene diskriminaciji i nasilju. Organizacija navodi i da zakon predviđa veoma stroge kazne.

To je očigledno jedan od razloga zbog kojih se zaposleni pitaju kako će se politika novih vlasnika uklopiti sa vrednostima pojedinih EA igara.

EA je još ranije pokušala da smiri situaciju. Kompanija je zaposlenima poručila da će kreativna sloboda i vrednosti usmerene na igrače ostati netaknute nakon prodaje.

I Maxis, studio iza The Simsa, početkom godine je ponovio da se njegove vrednosti nisu promenile. Čelnici studija tada su govorili o inkluzivnosti, izboru, kreativnosti, zajednici i igri kao principima koji će ostati važni za budućnost serijala.

Zaposleni, međutim, nisu u potpunosti uvereni.

Veliki dug donosi još jedan problem

Prema razgovorima koje je Game Developer vodio sa zaposlenima, dosadašnja uveravanja EA nisu bila dovoljna da otklone strahove.

Jedan zaposleni ocenio je da kompanija nije dovoljno odgovorila na zabrinutost oko kreativne kontrole, sigurnosti radnih mesta i uticaja novih vlasnika.

A tu postoji i veoma konkretan finansijski problem.

EA je u okviru preuzimanja dobila oko 18 milijardi dolara novog duga, zbog čega kompanija mora ozbiljno da smanji troškove. Raniji izveštaji govorili su o planu za oko 700 miliona dolara godišnjih ušteda.

Zbog toga se očekuju i velika otpuštanja.

Zaposleni tako ne strahuju samo da će neko promeniti sadržaj igara. Deo njih istovremeno pokušava da sazna da li će njihovo radno mesto uopšte postojati nakon restrukturiranja kompanije.

Za sada nema dokaza da je Saudijska Arabija od EA tražila da promeni konkretnu igru ili izbaci određeni sadržaj. Strah zaposlenih zasniva se na mogućnosti da se takav uticaj pojavi kroz odluke o tome koje igre uopšte mogu da budu odobrene.

A upravo će zbog toga naredni potezi EA biti posebno zanimljivi. Ako se neka igra ili projekat ne pojavi zato što se nije uklopio u vrednosti novih vlasnika, javnosti možda nikada neće biti ni objašnjeno zašto je odbijen.

(Telegraf.rs)

Nijedan dogovor još nije zvanično potpisan, ali YouTube je, prema istim izvorima, blizu finalizacije sa nekoliko partnera. Pregovori se, kako navode, vode diskretno jer su i dalje u toku.

Kreatori koji ipak potpišu ugovor sa Netflixom mogu očekivati posledice. YouTube im je poručio da će manje šanse imati da se pojave u marketinškim kampanjama i na događajima platforme ukoliko istovremeno objavljuju sadržaj na Netflixu. Takođe će biti isključeni iz podele prihoda od pojedinih velikih brend saradnji.

Netflix kreatorima nudi ozbiljan novac

Netflix mesecima pregovara sa desetinama poznatih jutjubera. Kreatorima poput Alana Čikina Čoua i Nika Diđiovani već plaća da svoje video-snimke objavljuju istovremeno na YouTube-u i Netflixu. U aktivnim razgovorima je i sa emisijama poput Hot Ones.

Ponude Netflixa su primamljive jer kreatorima donose dodatni novac za sadržaj koji već prave, uz izlaganje novoj publici. Platforma trenutno ima više od 325 miliona pretplatnika.

Saradnja ipak nosi i obaveze koje se nekim kreatorima ne dopadaju. Netflix traži da video bude gotov nekoliko dana unapred, što nije uobičajen način rada za većinu jutjubera. Od pojedinih je tražio i da uklone određene sponzorstvo iz sadržaja. Zbog toga su neki kreatori odlučili da ne rade sa Netflixom.

Dve decenije prijateljske konkurencije se menjaju

YouTube i Netflix su dvadeset godina bili lideri u svetu striminga, ali su najveći deo tog perioda delovali kao prijateljski konkurenti u odvojenim svetovima. Netflix je gradio ime na skupljoj, holivudskoj produkciji, dok je YouTube ostao dom sadržaja koji prave sami korisnici.

Granica između njih se poslednjih godina zamaglila. YouTube je počeo da osvaja gledaoce na televizorima i danas beleži veći broj gledanja na TV ekranima od bilo koje druge platforme. Otkupio je i prava za prenos velikih događaja poput dodele Oskara i utakmica NFL lige.

Netflix, sa druge strane, licencirao je prava na popularne dečije programe poput CoComelon i Ms. Rachel, koji su prvo stasali na YouTube-u. Kreatore vidi kao način da privuče mlađu publiku i produži vreme koje korisnici provode na platformi.

Konkurencija se posebno zaoštrila tokom protekle godine, otkako je Netflix pojačao pritisak na najpopularnije YouTube kanale. Izvršni direktor YouTube-a Nil Mohan dugo je tvrdio da saradnja kreatora sa konkurentima, bilo da je reč o Instagramu ili Amazon Prime Video servisu, na kraju vraća gledaoce nazad na YouTube.

Većina kreatora ipak i dalje YouTube smatra osnovnim kanalom distribucije. Kompanija se, prema izvorima, poslednjih nedelja ozbiljnije uhvatila u koštac sa problemom kreatora koji istovremeno objavljuju sadržaj i na YouTube-u i na Netflixu, jer to otežava prodaju reklamnog prostora oglašivačima.

Ovo nije prvi put da YouTube na ovakav način odgovara konkurenciji. Ranije je nudio novac kreatorima koji nisu želeli da sarađuju sa Vessel, aplikacijom koju je pokrenuo Džejson Kilar, a kasnije je razvio i sopstveni proizvod za kratke video-snimke kako bi se izborio sa TikTok-om.

(Telegraf.rs)

Arturo Behar je to izjavio u utorak i sredu, na prva dva dana istorijskog suđenja Meti u Kaliforniji. Bio je prvi svedok pozvan pred porotu u procesu koji je pokrenulo 29 državnih tužilaca u Sjedinjenim Državama. Optužba je jasna: Meta je namerno dizajnirala proizvode koji izazivaju zavisnost kod mladih i nanose im štetu.

Behar kaže da je redovno slao alarme rukovodstvu Facebook-a i Instagrama. Reakcije, tvrdi, nije bilo. Sa Zakerbergom je razgovarao najmanje sto puta tokom rada u kompaniji.

Najteži dokaz je imejl iz 2021. godine, koji je Behar poslao direktno Zakerbergu. U njemu ga upozorava na konstantne prijave štetnog sadržaja i posledice po mentalno zdravlje tinejdžera. Poruku je poslao odmah pošto je izvršni direktor javno rekao da kompanija ne stavlja profit ispred bezbednosti korisnika.

"Smatrao sam da je stvorio lažan i pogrešan utisak o posvećenosti Facebook-a mladim ljudima", rekao je Behar pred sudom.

Objasnio je i zašto je izveštaje slao baš Zakerbergu lično. Kada nešto postane njegov prioritet, kako kaže, stvari se pomeraju brzo. Na pitanje da li mu je Zakerberg ikada odgovorio, Behar nije oklevao.

"Ne. Nisam dobio odgovor."

Ćerka mu je dobijala fotografije genitalija

Jedan od razloga zbog kojih se Behar prvi put ozbiljno pozabavio ovim problemom bilo je iskustvo njegove ćerke tinejdžerke na Instagramu. Dobijala je neželjene seksualne poruke, fotografije muških genitalija i mizogine uvrede. Kasnije mu je rekla da prijavljivanje tih zloupotreba kroz zvanične kanale platforme jednostavno nije funkcionisalo.

Posle toga, Behar je počeo da sprovodi ankete o iskustvima tinejdžera na Instagramu. Rezultat je bio alarmantan: 51 odsto korisnika reklo je da su u prethodnih sedam dana imali loše ili štetno iskustvo na platformi. Sadržaj je uklonjen u samo 0,02 odsto tih slučajeva.

Te podatke je, kaže, prosledio i samom vrhu Mete, uključujući Zakerberga i izvršnog direktora Instagrama Adama Moserija.

Tokom unakrsnog ispitivanja, advokat Mete pokušao je da umanji težinu svedočenja. Pitao je Behara da li je imao podršku Zakerberga, da li je iz kompanije otišao u dobrim odnosima i da li je i dalje ponosan na svoj rad. Na sva pitanja, odgovor je bio isti.

"Da."

Meta se brani, ali cifra od 200 milijardi visi u vazduhu

Državni tužioci tvrde da Meta redovno prikuplja podatke dece mlađe od 13 godina bez saglasnosti roditelja, čime krši savezne i državne zakone. Megan O'Nil, zamenica državnog tužioca za Kaliforniju, u uvodnoj reči je bila direktna.

"Meta nije odradila svoj deo", poručila je poroti.

Kompanija sve odbacuje. Advokat Mete, Pol Šmit, priznao je da ljudi mogu imati problem sa društvenim mrežama, ali tvrdi da je Meta razvila alate koji to rešavaju. Deca mlađa od 13 godina, kaže, ne mogu da otvore nalog, a kompanija je do sada ugasila više od milion naloga mladih korisnika.

Ako sud utvrdi odgovornost Mete, odšteta bi mogla dostići 200 milijardi dolara, koliko iznosi celokupan godišnji prihod kompanije u 2025. godini. Tužioci traže i da Meta promeni dizajn svojih proizvoda, što bi moglo trajno da poremeti njen poslovni model.

Behar je objasnio i zašto funkcije poput beskonačnog skrolovanja toliko odgovaraju Meti. Što duže korisnik ostaje na platformi, kaže, to više oglasa kompanija proda.

"Što više skrolovanja, to više pregleda, to više oglasa se proda, to veći prihod", rekao je pred sudom.

Suđenje se održava u Oklandu i očekuje se da potraje najmanje šest nedelja. Na sud će biti pozvani i Zakerberg lično, i Moseri, kao i drugi rukovodioci i stručnjaci za mentalno zdravlje i zavisnost kod dece.

(Telegraf.rs)

Fajl je pronađen u release kandidatu macOS Tahoe 26.7, a prvi ga je otkrio sajt MacRumors. Kratka demonstracija prikazuje muškarca koji drži knjigu dok mu slušalice pomažu da prepoznaju njen naslov.

Glas Siri u snimku objašnjava novu funkciju porukom da "svet postaje moguće sačuvati", nakon čega korisnik može da zatraži da se ono što vidi zapamti za kasnije. Apple ovim putem najavljuje da kamere u slušalicama neće služiti za fotografisanje, već isključivo za prikupljanje vizuelnih informacija za Siri.

Kako izgledaju AirPods sa kamerama u procurelom snimku

Slušalice prikazane u snimku podsećaju na nešto deblju verziju AirPods Pro 3, sa produženim stemovima koji ostavljaju prostora za dodatni hardver. Apple do sada nije zvanično potvrdio postojanje ovog modela, pa ostaju nepoznati njegov konačan naziv, cena i datum izlaska.

Ovo nije prvi put da se pominju AirPods sa kamerama. Novinar Bloomberga Mark Gurman ranije je tvrdio da bi slušalice trebalo da prikupljaju "vizuelne informacije niske rezolucije", što bi ih učinilo svojevrsnim očima za Apple AI funkcije.

Dosadašnji izveštaji pominju mogućnost da slušalice pomognu pri prepoznavanju predmeta u okolini, čuvanju informacija bez vađenja telefona iz džepa, kao i pri davanju detaljnijih uputstava za navigaciju.

Kada bi AirPods sa kamerama mogli da stignu

Ranije izveštaji nagoveštavaju septembar kao mogući datum lansiranja, zajedno sa novom generacijom Apple-ovih iPhone uređaja. Apple do sada nije objavio zvaničnu potvrdu, pa datum izlaska ostaje nepoznat.

Kamere u nosivoj tehnologiji već su izazvale rasprave o privatnosti, pre svega zahvaljujući Meta Ray-Ban naočarima koje pojedini kafići, restorani i bioskopi ograničavaju zbog mogućnosti diskretnog snimanja. Apple-ov pristup, prema onome što se vidi u snimku, usmeren je na Visual Intelligence, a ne na fotografisanje ili snimanje video sadržaja, čime se deo tih zabrinutosti donekle smanjuje.

(Telegraf.rs)

Letak koji je osvanuo na društvenim mrežama, a koji je potpisao komandant bataljona, ovu pogodnost reklamira pod zvaničnim nazivom "specijalni podsticaj za ponovno stupanje u službu". Cilj akcije je podizanje morala i zadržavanje kadrova u službi.

Svi vojnici koji potpišu novi ugovor u periodu od 1. avgusta do 14. novembra ostvaruju pravo na četiri slobodna dana, koja se poklapaju sa zvaničnim izlaskom igre, planiranim za period od 20. do 23. novembra 2026. godine.

Vojska još nije zvanično potvrdila proglas

Iako se vojska još uvek nije zvanično oglasila povodom ovog dokumenta, američki mediji su potvrdili da je potpisnik proglasa stvarni potporučnik koji je preuzeo komandu nad bataljonom u julu ove godine.

Vojni veterani podsećaju da je Američka vojska i ranije koristila pop-kulturu i video igre kako bi privukla mlađe regrute. Ovakav potez dodatno potvrđuje kakvu navalu gejming industrija očekuje od ove igre.

Procenjuje se da je GTA 6 već zaradio oko 260 miliona dolara samo od pretprodaje, dok se predviđa da bi ukupna zarada u prvoj nedelji od izlaska mogla da dostigne 5,2 milijarde dolara.

(Telegraf.rs)

Ispostavilo se da su glavni potrošač energije bile Google Play usluge, sistemski servis koji obezbeđuje rad većine funkcija na Androidu. Ovaj servis u pozadini neprekidno osvežava podatke, proverava lokaciju i sinhronizuje naloge dok telefon miruje na stolu.

Kako zaustaviti tajno pražnjenje baterije

Budući da ovaj servis pokreće ključne aplikacije poput mapa i prodavnice, njegovo potpuno gašenje se ne preporučuje. Rešenje leži u zabrani korišćenja mobilnih podataka u pozadini za ovaj specifični servis.

Podešavanje se menja ulaskom u odeljak za aplikacije unutar podešavanja telefona, gde je potrebno pronaći Google Play usluge. U stavci za mobilne podatke dovoljno je isključiti opciju koja dozvoljava korišćenje podataka u pozadini.

Isti postupak možete primeniti i na glavnu Google aplikaciju, kao i na zvaničnu prodavnicu. Aplikacije će nastaviti da rade potpuno normalno u trenutku kada ih otvorite, ali više neće trošiti resurse dok je ekran ugašen.

Dodatna ušteda i vidljivi rezultati

Dodatno produženje trajanja baterije postiže se isključivanjem automatske sinhronizacije za naloge i servise koje retko koristite. Pri tome je preporučljivo ostaviti aktivnu sinhronizaciju za Gmail i Kalendar kako ne biste propustili važna obaveštenja.

Rezultat ove proste izmene bio je vidljiv već prvog dana testiranja. Umesto uobičajenih 15 procenata preostale baterije predveče, telefon je na kraju dana imao čak 40 procenata.

(Telegraf.rs)

Za uređaje iz istog ekosistema izbor je prilično jednostavan. Apple ima AirDrop, dok Android uređaji koriste Quick Share. Problem nastaje kada treba poslati podatke, recimo, sa Android telefona na iPhone ili između telefona i računara sa različitim operativnim sistemima.

Tu može da pomogne LocalSend, besplatna aplikacija otvorenog koda koja radi na Androidu, iOS-u, Windowsu, macOS-u i Linuxu.

Fajlovi idu direktno između uređaja

LocalSend ne zahteva pravljenje naloga, dodavanje kontakata niti slanje fajlova preko nekog spoljnog servisa. Uređaji komuniciraju preko lokalne mreže, pa fajl ne mora da prolazi kroz servis za skladištenje u oblaku.

Potrebno je samo da oba uređaja budu povezana na istu Wi-Fi mrežu. Ako nemate dostupnu mrežu, jedan telefon može da napravi mobilni hotspot, a drugi se povezuje na njega.

Nakon što otvorite LocalSend na oba uređaja, na telefonu sa kog šaljete izaberete Send, označite fotografije, video snimke ili druge fajlove i odaberete drugi uređaj koji se pojavio na ekranu.

Na drugom uređaju potrebno je da pritisnete Accept i prenos počinje. Pošto se fajlovi šalju direktno između uređaja, nema kompresovanja sadržaja kao kod pojedinih aplikacija za dopisivanje.

Fajlove možete poslati i preko standardne opcije za deljenje. U galeriji ili upravljaču fajlovima izaberete sadržaj, pritisnete Share i među ponuđenim opcijama odaberete LocalSend.

AirDrop i Quick Share su i dalje najbolji u svom ekosistemu

Ako oba uređaja koriste Apple tehnologiju, AirDrop je najjednostavniji izbor. Isto važi za Quick Share kada prenosite podatke između Android uređaja koji ga podržavaju.

Situacija je manje jednostavna kada kombinujete različite platforme. Quick Share je dobio podršku za AirDrop na određenim uređajima, ali ta mogućnost još nije dovoljno široko dostupna da bi predstavljala univerzalno rešenje za sve telefone.

Zato LocalSend ima jednu praktičnu prednost: ne morate da razmišljate o tome koji operativni sistem koristi drugi uređaj. Ista aplikacija može da posluži za prenos između Android telefona, iPhonea, Windows računara, Maca i Linux računara.

Za nekoliko fotografija AirDrop ili Quick Share će verovatno biti najbrži izbor ako su vam oba uređaja u istom ekosistemu. Kada treba prebaciti veliki broj fotografija, video snimke ili druge fajlove između različitih platformi, LocalSend je jednostavna alternativa koja ne zahteva kabl, nalog ni slanje sadržaja preko aplikacija za dopisivanje.

(Telegraf.rs/Smartlife)

Nakon leta zaposleni se vraćaju intenzivnijem poslovnom ritmu, projekti se nastavljaju, a raste broj imejlova, sastanaka i deljenih fajlova. Upravo ta tranzicija stvara priliku za napadače. Lažna pozivnica za video-poziv može se pojaviti među pravim sastancima, a fišing stranica može imitirati poznati servis za skladištenje podataka.

Zoom najčešća meta zloupotrebe

Analiza pokriva period od jula 2025. do juna 2026. godine. Zoom je bio najčešće zloupotrebljavana platforma, sa 2.658.283 pokušaja napada. Na drugom mestu se našao Outlook sa 1.546.122 detekcije, dok su OneDrive, Microsoft Excel i Microsoft Teams zajedno činili dodatnih nekoliko stotina hiljada pokušaja.

Najzastupljeniju kategoriju pretnji činili su programi za preuzimanje, sa 2.733.204 slučaja. Ovi programi mogu da instaliraju dodatni maliciozni softver na uređaj. Trojanci su bili druga najveća kategorija sa 989.377 detekcija, dok su eksploiti, koji iskorišćavaju ranjivosti u softveru, zabeleženi u 341.165 slučajeva.

Kod umesto lozinke

Deo fišing kampanja koristio je sofisticiraniju tehniku zasnovanu na kodu uređaja. Umesto da traži direktan unos lozinke, lažna stranica prikazivala je jednokratni kod generisan kroz legitiman Microsoftov proces za autentifikaciju uređaja sa ograničenim unosom. Napadači su pokretali taj proces za sopstvenu aplikaciju, a zatim naveli žrtvu da unese kod na pravoj Microsoft stranici za prijavu.

Kada bi žrtva završila proces, čak i uz višefaktorsku autentifikaciju, nesvesno bi odobrila pristup aplikaciji koju kontrolišu napadači. Za razliku od klasičnog fišinga, lozinka žrtve ostaje nedirnuta, ali napadači dobijaju pristup putem tokena koji izdaje sam Microsoft, što im omogućava uvid u imejlove, OneDrive fajlove ili Teams poruke.

Kaspersky je zabeležio i lažne pozive na razgovore za posao, u kojima su se napadači predstavljali kao Googleov tim za zapošljavanje. Poruke su tvrdile da je iskustvo primaoca privuklo pažnju kompanije i pozivale na razgovor putem linka. Imejlovi su slati preko Google AppSheeta, legitimne Google platforme, što je poruke činilo uverljivijim, dok je link zapravo vodio na stranicu za krađu podataka.

"Nakon leta zaposleni će dobijati pozivnice za sastanke, dokumente i zahteve od poznatih i novih kontakata. Sajber kriminalci razumeju taj kontekst i mogu imitirati baš one alate koje ljudi očekuju da koriste tokom radnog dana", kaže Milan Kojić, menadžer prodaje za mala i srednja preduzeća u Kasperskom.

Šta Kaspersky savetuje zaposlenima

Kompanija preporučuje proveru adrese pošiljaoca i odredišta linkova pre otvaranja pozivnica ili obaveštenja, preuzimanje aplikacija isključivo sa zvaničnih izvora, oprez kod dokumenata koji traže omogućavanje makroa, korišćenje jedinstvenih lozinki i menadžera lozinki, kao i uključivanje višefaktorske autentifikacije za sve poslovno kritične servise. Neobične zahteve za plaćanje ili pristup savetuje se proveriti kroz drugi komunikacioni kanal, posebno kada deluju hitno.

(Telegraf.rs)

Detalji o ovoj opciji isplivali su nakon analize koda u verziji aplikacije za tržište Sjedinjenih Američkih Država. Funkcija radi po uzoru na popularni američki servis Venmo i oslanja se na već postojeći sistem TikTok Pay.

Kako funkcioniše prenos novca u aplikaciji

Sistem TikTok Pay već aktivno funkcioniše u jugoistočnoj Aziji, gde služi za kupovinu robe unutar zvanične prodavnice na mreži. Integracija u privatno dopisivanje omogućiće brza plaćanja među korisnicima bez napuštanja prozora za čet.

Predstavnici kompanije izjavili su za medijsku kuću Bloomberg da se ova opcija trenutno ne testira javno. To potvrđuje da se projekat i dalje nalazi u ranoj fazi razvoja.

Širenje na tržište finansijskih usluga

Ovo nije prvi korak koji kompanija pravi ka finansijskom sektoru. TikTok je ranije podneo zahtev Centralnoj banci Brazila za dobijanje licence za pružanje finansijskih i kreditnih usluga.

Sličan potez nedavno je povukla i konkurentska platforma X, koja je lansirala sopstveni sistem za međusobno slanje novca među korisnicima.

(Telegraf.rs)

Naučnici su pred vodeće modele postavili zadatke koji zahtevaju prepoznavanje položaja kazaljki i izračunavanje dana u nedelji za zadati datum. Rezultati su pokazali da veštačka inteligencija tačno procenjuje vreme na analognom satu u svega 38,7 odsto slučajeva. Sa kalendarskim računanjem situacija je još lošija, gde je procenat tačnih odgovora pao na skromnih 26,3 odsto.

Zašto prostor i matematički obrasci zbunjuju algoritme

Rukovodilac istraživanja Rohit Saksena objašnjava da čitanje sata zahteva prostorno rezonovanje, a ne samo prepoznavanje objekta na slici. Model lako uočava da se na fotografiji nalazi sat, ali teško meri uglove i tumači preklopljene kazaljke ili rimske brojeve.

Kod kalendara problem stvara način na koji veštačka inteligencija obrađuje podatke. Tradicionalni računari lako izvršavaju matematičke operacije, dok jezički modeli ne pokreću matematičke algoritme već predviđaju sledeću reč na osnovu naučenih obrazaca. Pri obradi retkih pojava, poput prestupnih godina, model gubi logičku doslednost.

Ograničenja u praktičnoj primeni tehnologije

U testiranju su učestvovali i vrhunski modeli Claude-3.5 Sonnet i Llama 3.2-Vision. Istraživači naglašavaju da ovi nedostaci predstavljaju ozbiljnu prepreku za automatizaciju poslova u kojima su vreme i zakazivanje ključni faktori.

Nalazi ukazuju na jasnu razliku između načina na koji informacije razumeju ljudi i načina na koji to rade algoritmi. Stručnjaci poručuju da je za poslove koji spajaju vizuelno zapažanje i precizno logičko zaključivanje i dalje neophodno prisustvo čoveka.

(Telegraf.rs)

Nova funkcionalnost pod nazivom napredni tok osmišljena je da spreči korisnike da u žurbi instaliraju zlonamerni softver. Informaciju o ovoj promeni potvrdio je menadžer za saradnju sa zajednicom u timu Android, Mišal Rahman.

Proces odobravanja zahtevaće ulazak u podešavanja za programere i potvrdu identiteta zaključavanjem ekrana. Nakon toga korisnik mora ručno da ponovo pokrene telefon i sačeka period karantina od jednog dana.

Kako mehanizam štiti od hakerskih prevara

Bezbednosni stručnjaci ističu da je pauza od 24 sata ključna u razbijanju lanca prevare. Sajber kriminalci često nagovaraju žrtve na hitnu instalaciju lažnih aplikacija, a ovaj vremenski odmak daje korisnicima priliku da shvate rizik.

Po isteku karantina, korisnik mora ponovo da ode u podešavanja i odobri instalaciju za narednih sedam dana ili na neodređeno vreme. Sistem će čak i tada prikazati upozorenje i tražiti konačan pristanak pre pokretanja fajla.

Pravilo važi i za prva preuzimanja i za sve naredne nadogradnje neproverenih aplikacija. Jedini izuzetak napravljen je za programe koji se instaliraju preko alata za razvoje i opcije ADB debugging.

Postepeno uvođenje novog sistema

Ova opcija deo je šireg servisa za verifikaciju programera koji Google pokreće radi bolje kontrole softvera. Obavezna provera autora počinje krajem septembra u Brazilu, Indoneziji, Singapuru i Tajlandu.

U prvoj fazi promena obuhvata zvanične prodavnice kao što su Galaxy Store, OPPO App Market i GetApps. Potpuna primena sistema u svim ostalim regionima planirana je tokom 2027. godine.

(Telegraf.rs)

Danas se, međutim, pojavljuje neprijatno pitanje, šta ako kompanija ne želi da proda bitkoin, ali više nema mnogo izbora?

Problem nije samo u padu cene. Mnoge kompanije nisu kupovale bitkoin isključivo novcem koji su imale na računu. Izdavale su akcije, pozajmljivale novac i koristile različite oblike duga kako bi povećavale svoje rezerve.

Takav model dobro funkcioniše kada vrednost bitkoina raste, a investitori su spremni da kompaniji daju novi kapital. Kada se taj krug prekine, ono što je izgledalo kao prednost može postati teret.

Tokom ove godine više kompanija već je počelo da prodaje deo svojih rezervi. Razlozi nisu isti, neke otplaćuju dugove, druge finansiraju poslovanje, isplaćuju obaveze prema akcionarima ili jednostavno žele više gotovine na računu.

U pojedinim slučajevima prodaja nije bila simbolična, već je značajno smanjila količinu bitkoina koju kompanija poseduje.

Najveći problem nastaje kada tržišna vrednost same kompanije padne ispod vrednosti bitkoina koji drži. Tada izdavanje novih akcija postaje manje privlačno, pozajmljivanje skuplje, a mogućnost prikupljanja svežeg kapitala slabija.

Istovremeno, dugovi, dividende i troškovi poslovanja ne nestaju. Reuters je zabeležio da je kod dela ovih kompanija upravo takav odnos postao ozbiljna slabost modela koji je prethodno privlačio investitore.

Dodatni signal upozorenja stiže iz najnovijih finansijskih rezultata. Veliki korporativni vlasnici bitkoina beleže milijarde dolara nerealizovanih gubitaka, dok koncentracija ogromnog dela imovine u jednoj nestabilnoj aktivi povećava rizik kada cena padne.

Zato se menja i suština priče. Više nije najvažnije pitanje da li kompanije veruju u dugoročnu budućnost bitkoina. Mnogo važnije postaje koliko dugo mogu da finansiraju svakodnevne obaveze bez njegove prodaje.

Ako se pad nastavi, tržište bi moglo dobiti novi izvor pritiska, kompanije koje su nekada bile najveći kupci mogu postati prodavci upravo onda kada je potražnja najslabija.

Na kraju ostaje dilema kome više verovati, kompaniji koja je spremna da brani svoje rezerve bitkoina po svaku cenu ili onoj koja će ga prodati kada opstanak poslovanja postane važniji od dugoročne strategije.

(Telegraf.rs)

Osnivač platforme Pavel Durov potvrdio je ovu vest i najavio opciju koja donosi potpuno novi način korišćenja mreže. Plan je da korisnici kreiraju funkcionalne web stranice na novom domenu pisanjem samo jedne tekstualne komande.

Odgovor na privremene blokade i pritiske

Potez da se preuzme kontrola nad sopstvenom vrhovnom ekstenzijom dolazi nakon ozbiljnih infrastrukturnih problema. Tokom jula kratki linkovi platforme sa ekstenzijom .me bili su u prekidu skoro ceo dan zbog odluke registra u Crnoj Gori da privremeno suspenduje domene.

Imajući u vidu da se Telegram često nalazi na meti vlasti zbog stroge politike zaštite slobode govora, sopstvena infrastruktura predstavlja ključni korak u zaštiti od spoljnih pritisaka. Vlasnici naloga više neće zavisiti od trećih strana i nacionalnih registra.

Dug put do odobrenja globalnih regulatora

Realizacija ovog ambicioznog plana ipak zavisi od odluke organizacije ICANN, koja upravlja globalnim sistemom internet adresa. Podnošenje prijave ne garantuje da će ekstenzija biti dodeljena, jer odobrenje zahteva prolazak kroz rigorozne tehničke i finansijske provere.

Proces procene uključuje i zvanični period za podnošenje prigovora drugih kompanija ili država. Ukoliko ICANN da zeleno svetlo, Telegram će postati jedna od retkih platformi sa sopstvenim celovitim web ekosistemom.

(Telegraf.rs)

Sistem analizira bazu od preko 300 miliona lokacija i utiske više od 500 miliona lokalnih vodiča kako bi kreirao precizan odgovor. Umesto opštih rezultata, algoritam odmah pravi prilagođenu vizuelnu mapu sa lokacijama koje odgovaraju složenim zahtevima.

Kako funkcioniše pretraga prirodnim govorom

Aplikaciji sada možete postaviti izuzetno specifična pitanja. Na primer, možete tražiti miran kafić u blizini koji ima slobodne utičnice za rad ili sportske terene koji su osvetljeni tokom večeri.

Sistem automatski filtrira opcije i izdvaja samo mesta koja u potpunosti odgovaraju zadatim kriterijumima. Pored traženja pojedinačnih lokacija, Pitajte mape znatno olakšava i planiranje izleta ili putovanja.

Dovoljno je da unesete planiranu rutu, a algoritam sam predlaže mesta za pauzu, skrivene pešačke staze i procenjeno vreme dolaska. Svi saveti zasnovani su na stvarnim iskustvima i ocenama drugih korisnika.

Pametna prilagođavanja za više osoba

Nova opcija koristi podatke o vašim ranijim pretragama i sačuvanim lokacijama radi duboke personalizacije. Kada organizujete večeru sa prijateljima, Google Maps analizira navike u ishrani svih učesnika i predlaže restorane sa odgovarajućim jelovnikom.

Aplikacija bira lokacije koje se nalaze na približno jednakoj udaljenosti od svih vas. Rezervaciju mesta, čuvanje lokacije na listu i slanje rute društvu završavate direktno na jednom ekranu.

Nova funkcionalnost već se postepeno pojavljuje na uređajima u Srbiji. Ako vam opcija još nije aktivna, sačekajte ažuriranje u zvaničnoj prodavnici aplikacija.

(Telegraf.rs)

Na jednom od objavljenih snimaka prikazana je opasna vožnja auto-putem, koja se završava sudarom sa dostavnim kombijem. Nakon verbalnog sukoba, Džejson ulazi u fizički obračun, gde koristi udarce nogom i francuski ključ, što odmah aktivira nivo traženosti od dve zvezdice od ukupno šest.

Novi detalji u vožnji i mehanici borbe

Kada se lik vrati u vozilo, na korisničkom interfejsu vide se nove opcije za skladištenje opreme u prtljažniku. Posebno je zanimljiv prikaz merača goriva, što ukazuje na to da bi dopuna rezervoara mogla da bude redovna mehanika u igri.

Drugi snimak prikazuje Džejsona u dvorištu kuće dok uzima košarkašku loptu. Igračima se na ekranu pojavljuje uputstvo za nišanjenje i šutiranje, a uspešan pogodak povećava indikator fkusiranja za dva procenta.

Pored video materijala, objavljene su i slike koje prikazuju delove mape, uključujući lokacije kao što su Dalton Island, Tequesta Retreat i Gloriana Key.

Rockstar uklanja sadržaj sa mreže

Kompanija Rockstar Games nije zvanično potvrdila autentičnost materijala, ali je ubrzo pokrenula uklanjanje snimaka na osnovu zaštite autorskih prava. Korisnik pod imenom Cyberleek preuzeo je odgovornost za objavu, navodeći da to radi u znak protesta jer će GTA 6 izaći isključivo u digitalnom formatu.

Insajderi napominju da su objavljeni snimci stariji od godinu dana i da verovatno ne prikazuju konačan izgled igre. Zvanični prilog Grand Theft Auto VI: An Extended Look premijerno stiže na Netflix krajem avgusta, dok je izlazak igre zakazan za PS5 i Xbox Series X|S u novembru.

(Telegraf.rs)

Senzori u modernim telefonima drastično su uznapredovali u prikupljanju svetlosti i rezoluciji. Ipak, fabrički softver je podešen da istakne informacije u kadru umesto umetničke dubine, zbog čega konačne fotografije deluju pljosnato i isprano.

Proizvođači primenjuju veštačko izoštravanje i uklanjanje šuma kako bi nadoknadili male dimenzije senzora. Takav pristup je često nepotreban kod novijih modela i stvara nepoželjan mutan izgled tekstura na slici.

Zaboravite na fabričku aplikaciju i pređite na RAW

Za najbolje rezultate pri fotografisanju pejzaža ili portreta potrebno je preći na RAW format koji čuva sve neobrađene podatke direktno sa senzora. Aplikacije kao što su Halide i Moment Pro Camera na iOS sistemu ili Zerocam i VWFNDR na Androidu daju potpunu slobodu bez automatskog menjanja kadra.

Pri fotografisanju je dovoljno dodirnuti glavni motiv na ekranu radi podešavanja ekspozicije. Snimanje treba vršiti na glavnom senzoru jer on prikuplja najviše svetlosti i daje najčistiji prikaz detalja.

Izuzetak čine uslovi izuzetno slabog osvetljenja. U mraku je pametnije zadržati fabričku obradu jer spajanje više kadrova efikasno smanjuje šum na slici.

Jednostavna obrada vraća prirodnu dubinu kadru

Nakon prebacivanja fotografije u aplikaciju Snapseed ili Lightroom Mobile, ručna korekcija vraća izgubljeni kontrast. Blago zatamnjivanje senki i isticanje svetlih delova daje slici dubinu koju fabrički softver redovno briše.

Za podešavanje boja preporučuje se opcija za dinamički intenzitet umesto klasičnog zasićenja. Podešavanje bele boje u toplije tonove unosi prirodan izgled na spoljnim fotografijama.

Ispravljanje geometrije i perspektive u aplikaciji dodatno sređuje linije objekata i arhitekture. Dodavanje belog okvira na kraju obrade odvaja sliku od tamne pozadine i daje joj konačan profesionalni izgled.

(Telegraf.rs)

Sve se promenilo 31. jula 2026. godine, kada je otvoren Fuyao lift, staklena konstrukcija visoka 288 metara, pričvršćena uz stenu kanjona. Lift istu visinsku razliku savladava za oko 50 sekundi.

Novi sistem prevoza kombinuje nekoliko različitih vozila. Deca i meštani se prvo iz sela prevoze do podnožja lifta. Zatim koriste Fuyao i ranije izgrađeni Qingyun lift, visok 268 metara, otvoren 2022. godine. Nakon toga put nastavljaju žičarom do osnovne škole u selu Guanzai, na vrhu kanjona. Celo putovanje sada traje oko 30 minuta.

Fuyao može da preveze 81 putnika, kreće se brzinom od pet metara u sekundi, a zajedno sa drugim liftom prevozi oko 1.200 ljudi na sat. Sistem redovno koristi oko 20 lokalne dece, a učenici i meštani voze se besplatno, posebnom rutom odvojenom od turističkog saobraćaja.

Izgradnja lifta koštala je oko 68 miliona juana. Projekat je istovremeno postao i velika turistička atrakcija, pa se broj dnevnih posetilaca kanjona posle otvaranja povećao sa oko 4.000 na čak 15.000. Kineski državni mediji ceo sistem opisuju kao svojevrsni "nebeski školski autobus".

Građen u izuzetno teškim uslovima

Izgradnja lifta na strmoj steni predstavljala je veliki inženjerski izazov. Radove su otežavali ograničen prostor, česta magla i visoka vlažnost vazduha, zbog čega su bile potrebne stalne kontrole konstrukcije. Ugrađeni su i rezervni izvori električne energije, kao i dodatni sigurnosni sistemi, a lift je pre otvaranja prošao nezavisne bezbednosne provere.

Imena liftova nose i simbolično značenje. Qingyun se prevodi kao "uspon prema prilici", dok Fuyao približno znači snažan uzlazni vrtlog.

Novi sistem istovremeno služi lokalnom stanovništvu i turistima. Deci omogućava bezbedan i brz put do škole, dok posetiocima pruža pogled na kanjon. Prihod od turizma mogao bi da pomogne dugoročnom održavanju sistema.

Projekat u Nizuheu otvara i šire pitanje, koliko još udaljenih zajednica postoji u kojima deca svakodnevno troše sate na put do škole, i da li bi se slična rešenja mogla primeniti i drugde.

(Telegraf.rs)

Lyntel sada želi to da promeni.

Nakon što je korisnicima omogućio jednostavnu kupovinu eSIM-a, Lyntel je svoju ponudu proširio i na Airport Lounge, Fast Track, a sada i na rezervaciju atrakcija, izleta, tura i aktivnosti direktno kroz aplikaciju.

To znači da putovanje možete početi da organizujete još pre nego što krenete na aerodrom.

Foto: Ena Radak

Sve za putovanje na jednom mestu

Zamislite da nekoliko dana pre puta otvorite Lyntel i rešite ono što vam je potrebno. Kupite eSIM kako biste imali internet čim stignete na destinaciju, pronađete atrakcije koje želite da posetite i rezervišete izlet ili aktivnost koju ne želite da propustite.

Nova opcija s atrakcijama posebno je zanimljiva jer omogućava da plan putovanja napravite unapred, bez traženja različitih platformi i stranica. Možete istražiti šta je dostupno na destinaciji, odabrati iskustva koja vas zanimaju i rezervisati ih pre polaska.

To znači da po dolasku ne morate trošiti vreme na dodatno istraživanje i organizaciju. Umesto toga, deo svog itinerera već imate spreman, bilo da želite razgledanje grada, organizovani izlet, turu, lokalno iskustvo ili neku aktivnost.

Posebno je praktično kada putujete na kraći period, jer unapred možete da isplanirate kako najbolje da iskoristite vreme koje imate.

Pre leta možete da proverite i dostupne Airport Lounge opcije, a ako želite manje čekanja na aerodromu, tu je i Fast Track.

Putovanje počinje pre nego što stignete na destinaciju

Nova mogućnost rezervacije atrakcija posebno je praktična za one koji vole unapred da naprave plan.

Ako imate samo nekoliko dana u nekom gradu, možete pre puta da odlučite šta želite da vidite i koje aktivnosti želite uključiti u svoj raspored. Tako po dolasku ne gubite vreme na dodatno istraživanje i organizaciju, već možete odmah početi uživati u destinaciji.

Upravo je to ideja iza Lyntela. Manje aplikacija, manje komplikacija i više vremena za samo putovanje.

Od eSIM aplikacije do travel platforme

Lyntel tako sve više prerasta svoju prvobitnu ulogu eSIM aplikacije i postaje svojevrsni digitalni putni asistent.

eSIM za internet, atrakcije za iskustva, Airport Lounge za odmor i Fast Track za manje čekanja.

Sve kroz jedan ekosistem, na jednom mestu.

Ako planirate sljedeće putovanje, posjetite Lyntel web stranicu i istražite dostupne opcije.

Jer putovanje ne mora početi tek kada sletite. Može početi već kada otvorite Lyntel.

(Telegraf.rs)

Većina savremenih vozila podržava oba sistema koja prenose navigaciju, muziku i poruke direktno na ekran automobila. Razlika između njih oslikava staru filozofiju ovih tehnoloških giganata. Google dozvoljava prikaz više prozora istovremeno, pa vozač sam odlučuje koliko prostora zauzimaju mapa i muzički plejer.

Apple korisnicima nudi strogo kontrolisano okruženje sa minimalnim opcijama za izmenu izgleda radne površine. Vozači ne mogu postaviti svoju fotografiju za pozadinu, već moraju birati isključivo fabričke slike koje nudi kompanija. Nasuprot tome, Google omogućava prenos pozadine direktno sa mobilnog telefona.

Skrivene opcije menjaju doživljaj vožnje

Sistem Android Auto poseduje tajni meni za programere koji otvara potpuno nove mogućnosti naprednim korisnicima. Vozači tu menjaju rezoluciju prikaza, ručno pale noćni režim ili dozvoljavaju instalaciju aplikacija iz nepoznatih izvora. Takva fleksibilnost olakšava brzo rešavanje problema sa bežičnim povezivanjem.

Dozvola za rad nezvaničnim aplikacijama donosi opcije koje Apple ograničava. Određeni programi omogućavaju puštanje video snimaka na ekranu automobila, što je potpuno nezamislivo u zatvorenom ekosistemu konkurenta. Kompanija iz Kupertina primenjuje stroga pravila prvenstveno zbog očuvanja bezbednosti u saobraćaju.

Glasovni asistenti prave ključnu razliku

Kvalitetan glasovni asistent direktno smanjuje ometanje tokom vožnje jer otklanja potrebu za dodirivanjem ekrana. Testiranja pokazuju da Gemini daleko bolje razume složene zahteve u poređenju sa rivalom. Veštačka inteligencija kompanije Google prepoznaje kontekst putovanja bez potrebe za preciznim komandama.

Tokom uporednog testa tehnološkog portala TechRadar, asistent Siri potpuno je promašio suštinu prilikom prostog zahteva za pronalazak sledećeg odmarališta. Google je taj isti zadatak rešio bez problema, dajući tačne i korisne informacije za vozača. Stručnjaci ipak očekuju veliku promenu odnosa snaga kada nova verzija operativnog sistema donese unapređenu tehnologiju u Apple automobile.

(Telegraf.rs)

Zvanični pokušaj odvija se pod nadzorom Svetske automobilatske federacije. Na nedavnom treningu, Grin je dostigao brzinu od 592 kilometra na sat, čime je najavio rušenje dosadašnjih granica u više različitih kategorija.

Motor iz građevinskih mašina za ekstremne brzine

Vozilo dugačko skoro deset metara pokreću dva prilagođena motora preuzeta iz teških građevinskih mašina kompanije JCB. Za razliku od standardnih električnih vozila sa gorivnim ćelijama, ovaj sistem meša gasoviti vodonik sa vazduhom i direktno ga pali u cilindrima.

Kompanija je uložila više od 134 miliona dolara u razvoj ove tehnologije bez štetnih izduvnih gasova. Predsednik kompanije Antoni Bamford ističe da projekat u pustinji dokazuje primenjivost vodonika u teškoj industriji gde su baterije preteške i nepraktične.

Veliki rizik na isušenom slanom jezeru

Glavni izazov tokom vožnje predstavlja slaba prianjajuća površina isušenog slanog jezera u državi Juta. Grin se oslanja na padobran za zaustavljanje grdosije pri ekstremnim brzinama, dok se vožnje planiraju u rano jutro pre nego što pustinjska vrućina podigne temperaturu.

Vodonik se čuva pod visokim pritiskom i izuzetno je zapaljiv, što stvara dodatne bezbednosne izazove za tim. Šezdesetčetvorogodišnji vozač poručuje da pažljivo upravljaju svim rizicima kako bi u praksi pokazali krajnje domete ovog goriva.

(Telegraf.rs)

Maksimalna brzina od 12,66 metara u sekundi nadmašuje svetski rekord koji drži Jusein Bolt. Proizvođač napominje da trenutna verzija predstavlja samo prototip razvijen za nešto više od tri meseca. Inženjeri planiraju drastična unapređenja njegovih sposobnosti tokom narednog perioda.

Izlazak na berzu i dominacija na tržištu

Uprava kompanije pažljivo je tempirala prikazivanje novog modela uoči izlaska na berzu u Šangaju. Ovaj tehnološki gigant prikupio je 905 miliona dolara kroz javnu ponudu akcija. Kina time dobija prvu kompaniju za opštu robotiku na domaćem finansijskom tržištu.

Premijera brzog robota dešava se neposredno pred početak Svetske konferencije o robotici u Pekingu. Prethodni modeli ove kompanije trčali su manje od pet metara u sekundi pre samo godinu dana. Taj robot najbolje oslikava brzinu kojom azijski inženjeri ruše tehnološke granice.

Američki strah od novih tehnologija

Brz razvoj naprednih mašina direktan je rezultat velikih državnih ulaganja u veštačku inteligenciju. Kina nezaustavljivo zauzima vodeću poziciju u rastućem sektoru robotike. Sjedinjene Američke Države gube korak jer državni vrh nema jasnu nacionalnu strategiju za razvoj ove industrije.

Vlasti u Vašingtonu prate kineski napredak isključivo kroz prizmu nacionalne bezbednosti. Zapadne institucije prepoznaju napredne robote kao veliki sajber rizik. Američka ekonomija istovremeno pokazuje sve veću ranjivost i zavisnost od kineskih lanaca snabdevanja u tehnološkom sektoru.

(Telegraf.rs)

Nezavisna merenja potvrdila su da mobilna mreža u Srbiji parira tehnološki najrazvijenijim zemljama sveta. Za ovu procenu u našoj zemlji analizirano je čak 293.609 pojedinačnih testova samih korisnika.

Srpski operater ispred globalnih giganta

Analiza kompanije Ookla obuhvatila je merenja brzine preuzimanja, slanja podataka i odziva mreže na uređajima koji podržavaju 5G tehnologiju. Prva tri mesta na svetskoj listi zauzeli su operateri iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara i Južne Koreje.

A1 Srbija se sa rezultatom od 71,75 bodova plasirao odmah iza vodećih operatera iz Kuvajta i Argentine. Domaća mreža ostavila je iza sebe i operatera A1 Bugarska, kao i brojne druge svetske provajdere.

Rigorozna metodologija svetskih testova

Titulu najbrže mreže na svetu osvojio je operater e& UAE sa rezultatom od 82,75 bodova. Pravo učešća u svetskom rangiranju imali su samo operateri koji su prethodno osvojili nacionalno priznanje za najbržu 5G mrežu u svojoj zemlji.

Pri obračunu ukupnog rezultata najveći značaj od 70 odsto ima brzina preuzimanja podataka. Brzina slanja učestvuje sa 20 procenata, dok odziv mreže nosi preostalih 10 odsto ukupne ocene.

(Telegraf.rs)

Sistem su razvili brazilski studio Seneda & Abrucio i danska livnica fontova PlayType. Njihov cilj jeste stvaranje prepreke kompanijama koje bez dozvole koriste tuđi sadržaj za treniranje velikih jezičkih modela.

Umesto blokiranja botova, ovaj softver kvari kvalitet preuzetih podataka. Kada AI preuzme dovoljnu količinu izmenjenog teksta, njegovi odgovori postaju nepouzdani i puni grešaka.

Stari tipografski trik u službi zaštite podataka

Kreatori su iskoristili takozvane ligature, standardnu funkciju u tipografiji koja spaja dva susedna slova u jedan grafički simbol. ShieldFont primenjuje isti princip, ali umesto spajanja slova on zamenjuje čitave reči u HTML kodu.

Na primer, rečenicu koja na ekranu glasi "Vitez je odjahao na konju u bitku", botovi u kodu čitaju kao "Vitez je odjahao na motoru u bitku". Softver ne menja zamenice i veznike, već nasumično rotira imenice, prideve i glagole prema precizno definisanim pravilima.

Kreatori Isak Seneda i Gabrijel Abrucio objašnjavaju da nasumična zamena reči izokreće smisao cele rečenice. Botovi prihvataju takve tekstove kao ispravne, što direktno narušava tačnost njihovih modela.

Veći troškovi za kompanije koje preuzimaju sadržaj

Tokom testiranja, filteri za kvalitet AI botova odbacili su više od 90 odsto tekstova sa ovim fontom. Od preostalog prihvaćenog materijala, skoro petina sadržaja imala je potpuno pogrešno značenje.

Kreativni direktor Felipe Petroni ističe za Fast Company da kompanije mogu zaobići ovu zaštitu prepoznavanjem slika, ali to drastično poskupljuje sam proces preuzimanja. ShieldFont nudi tri različita rečnika za zamenu reči, pa botovi ne mogu unapred znati koji algoritam sajt koristi.

Ipak, tehnologija nosi i određena ograničenja. Pretraživači indeksiraju izmenjeni tekst u kodu, dok alati za prevođenje i čitači ekrana prikazuju zamenske reči, pa sistem nije namenjen stranicama koje zavise od saobraćaja sa Google pretrage.

(Telegraf.rs)

Organizacija Age Check Certification Scheme dobila je 3,48 miliona australijskih dolara za izradu ove studije. Pored toga što su u početku negirali upotrebu veštačke inteligencije, naknadno su priznali prisustvo generisanog teksta nakon što su otkriveni lažni akademski izvori.

Izmišljeni izvori u zvaničnom dokumentu vlade

Istraga medijske kuće Guardian Australia otkrila je najmanje šest nepostojećih citata u dokumentu koji dokazuje tehničku izvodljivost zabrane. Veliki jezički modeli često stvaraju lažne reference koje na prvi pogled deluju potpuno uverljivo i stručno.

Profesor Kristijan Dauni sa Australskog nacionalnog univerziteta upozorava da ovakvi propusti direktno ruše poverenje javnosti u državne odluke. On navodi da bi država morala uvesti stroge finansijske penale za sve izvođače koji predaju neprovereni AI sadržaj.

Zahtevi za povraćaj novca i reakcija javnosti

Nezavisna senatorka Fatima Pajman zatražila je da organizacija hitno vrati dobijeni novac i uputi javno izvinjenje. Ovaj skandal izbio je u trenutku kada parlament raspravlja o novom zakonu koji drastično povećava kazne za nepoštovanje zabrane.

Stručnjaci podsećaju da ChatGPT ne proverava činjenice, već sklapa tekst na osnovu statističkih obrazaca. Zbog toga se u zvaničnim dokumentima sve češće pojavljuju halucinirani podaci koje je teško uočiti bez detaljne provere.

(Telegraf.rs)

Ta scena se, čini se, dešava sve ređe. Baš dok se u Srbiji priprema dolazak Huawei Pura 90 serije, sve više ljudi priznaje da im je slika o ovom brendu u glavi zapravo stara bar dve, tri godine, i da odavno ne odgovara onome što telefon danas nudi.

Foto: Nikola Tomić

Najveći deo te promene vezan je za AppGallery. Poslednjih godina ta prodavnica aplikacija je prerasla u punopravnu, bogatu platformu na kojoj se danas nalazi ogromna većina aplikacija koje ljudi koriste iz dana u dan. Viber, Instagram, YouTube, TikTok, Gmail i desetine drugih koje korisnici otvaraju automatski, bez razmišljanja, tu su i rade onako kako se i očekuje. Tu su i ostale Google aplikacije, koje danas dolaze kao nešto podrazumevano, a ne kao poseban zahtev ili dodatni korak. Rezultat je telefon koji od prvog dana deluje poznato, čak i onima koji Huawei nikad ranije nisu koristili.

Foto: Nikola Tomić

Ono što ovu priču čini zanimljivijom jeste da se promena nije desila samo na telefonu. Huawei je poslednjih godina gradio ceo ekosistem uređaja koji funkcionišu zajedno, ne svaki za sebe. Huawei Watch modeli prate zdravlje i obaveštenja direktno sa ruke, FreeBuds slušalice se automatski povezuju čim se izvade iz kutije, a MatePad tableti preuzimaju posao tamo gde telefon stane, od gledanja serija do rada od kuće. Fotografija napravljena telefonom stiže na tablet ili laptop bez kablova i bez razmišljanja o tome kako da se prebaci. Ideja je jednostavna: da se ljudi ne bave tehnologijom, nego da tehnologija radi u pozadini dok oni žive svoj dan.

Foto: Nikola Tomić

Upravo se u tim sitnim, svakodnevnim trenucima najviše i primeti razlika. Jutarnji alarm koji zna koliko si dobro spavao, poruka prijatelju poslata pre nego što izađeš iz kuće, deset fotografija sa rođendana koje se same slože u album, prijava na sastanak sa laptopa dok telefon i dalje javlja obaveštenja, sve to danas na Huawei uređaju izgleda i radi onako kako korisnici i očekuju od bilo kog savremenog telefona. Nema traženja zaobilaznih rešenja, nema instalacije "sa strane", nema osećaja da si na nekom drugom, čudnom telefonu. Prelazak sa uređaja na koji si navikao liči na presedanje iz jednog udobnog auta u drugi, ne na učenje vožnje ispočetka.

Ta promena se najbolje vidi kod ljudi koji su telefon isprobali iz radoznalosti, često pozajmljen od prijatelja ili kolege, pa su ga na kraju sami kupili. Iskustvo iz prve ruke se pokazalo kao najjači argument koji Huawei ima, jači od bilo koje reklame, i upravo zahvaljujući tome se broj korisnika koji brend ozbiljno razmatra pri kupovini novog telefona iz godine u godinu povećava.

Foto: Nikola Tomić

Tu sada dolazi i Pura linija, koja je godinama unazad sinonim za pažnju posvećenu fotografiji i dizajnu. Nova Pura 90 serija nastavlja tu priču, a njen dolazak u Srbiju najavljuje se kao jedan od najiščekivanijih tehnoloških trenutaka ove jeseni. Šta tačno donosi, kako izgleda i šta sve ume, saznaćemo uskoro, pred zvaničnu premijeru.

Za sada je dovoljno reći ovo: ljudi koji su pre par godina odmahnuli rukom na Huawei, sve češće ga vraćaju na listu za razmatranje. A oni koji ga isprobaju, retko se vrate na staro pitanje o Google-u.

(Telegraf.rs)

Svaka fotografija koju napravimo, svaka poruka koju pošaljemo, svaki video koji pogledamo ili pesma koju pustimo preko interneta ostavljaju digitalni trag koji zahteva memoriju – kako na uređaju koji koristimo, tako i na serverima širom sveta.

Većina ljudi ne razmišlja o tome koliko podataka potroši tokom jednog običnog dana. Tako, na primer, dok se dopisujemo preko aplikacija poput WhatsApp-a ili Vibera, potrošimo između 10 i 50 MB podataka po satu. Slušanje muzike preko streaming servisa na putu do posla ili škole može da potroši 40 do 150 MB po satu, dok za jednostavno pretraživanje interneta i "guglanje" različitih informacija potrošimo još 60 do 150 MB po satu.

Potrošnja postaje znatno veća kada otvorimo društvene mreže. Samo sat vremena proveden na Instagramu, TikToku ili Facebooku može da generiše od 300 MB do čak 1,5 GB podataka, a mnogi korisnici na tim platformama provedu i nekoliko sati dnevno. Ako tome dodamo gledanje video-sadržaja na YouTube-u u visokoj rezoluciji, potrošnja raste za još 2 do 3 GB po satu. Na kraju dana, kada odgledamo film ili nekoliko epizoda omiljene serije na Netflixu, naročito u 4K rezoluciji, potrošnja može da dostigne i 14 GB za jedan dvočasovni film.

Koliko podataka zapravo potrošimo zavisi od navika svakog korisnika, ali okvirna potrošnja izgleda ovako:

Foto: Printscreen

Kada se sve sabere, nije teško doći do nekoliko gigabajta podataka dnevno. Korisnik koji dva sata provede na društvenim mrežama, sat vremena sluša muziku, pogleda sat vremena YouTube-a, dopisuje se i povremeno pretražuje internet može da potroši između četiri i šest gigabajta podataka za samo jedan dan. Oni koji često gledaju filmove i serije u visokoj rezoluciji, koriste video-pozive ili igraju onlajn igre mogu bez problema da premaše i 10 GB dnevno.

Međutim, internet saobraćaj predstavlja samo jedan deo priče. Svi ti podaci moraju negde da budu obrađeni i sačuvani. Fotografije, video-snimci, poruke, dokumenta i aplikacije koriste memoriju na našim telefonima i računarima, ali se istovremeno čuvaju i na serverima kompanija koje pružaju digitalne usluge. Svaki put kada otvorimo aplikaciju ili pustimo video, u pozadini rade hiljade memorijskih čipova koji omogućavaju da sadržaj do nas stigne gotovo trenutno.

Na memorijske čipove oslanjaju se i uređaji o kojima retko razmišljamo, poput set-top box uređaja koje koristimo za gledanje televizije. Oni sadrže radnu (RAM) i internu (ROM) memoriju koja omogućava brzo pokretanje sistema, rad aplikacija, čuvanje elektronskog programskog vodiča, korisničkih podešavanja i privremenih podataka neophodnih za reprodukciju video-sadržaja. Savremeni modeli najčešće imaju između 2 i 4 GB RAM memorije i od 8 do 32 GB interne memorije, dok uređaji namenjeni reprodukciji 4K sadržaja koriste još veće kapacitete. Kako raste kvalitet slike i broj funkcija koje ovi uređaji nude, raste i njihova potreba za sve naprednijim memorijskim čipovima.

To znači da memorijski čipovi danas nisu važni samo za telefone i računare. Oni se nalaze u televizorima, set-top box uređajima, automobilima, konzolama za video-igre, pametnim satovima, kućnim aparatima i praktično svakom uređaju koji je povezan na internet. Istovremeno, isti tipovi memorije ugrađuju se u ogromne data centre koji svakodnevno obrađuju milijarde pretraga, video-snimaka, fotografija i zahteva korisnika širom sveta.

Posebno veliki rast potražnje poslednjih godina donela je veštačka inteligencija. AI sistemi zahtevaju ogromne količine brze DRAM memorije kako bi mogli da obrađuju složene modele i odgovaraju na milione korisničkih upita u realnom vremenu. Zbog toga proizvođači memorijskih čipova danas rade pod znatno većim pritiskom nego pre samo nekoliko godina.

Sve to dovelo je do situacije u kojoj memorijski čipovi postaju jedan od najvažnijih resursa savremene ekonomije. Njihova proizvodnja ne može preko noći da odgovori na nagli rast potražnje, pa analitičari upozoravaju da bi upravo memorija mogla da bude jedan od glavnih razloga zbog kojih će telefoni, računari, televizori, set-top box uređaji i druga potrošačka elektronika u narednom periodu postati skuplji.

Drugim rečima, svaki put kada pošaljemo poruku, pogledamo video, napravimo fotografiju ili pustimo omiljenu seriju, koristimo deo globalne infrastrukture koja se oslanja na memorijske čipove. Ono što nama deluje kao nekoliko dodira po ekranu, u pozadini predstavlja obradu i skladištenje ogromne količine podataka. Upravo zbog toga rast potražnje za memorijom više nije tema koja zanima samo tehnološku industriju – ona će se, pre ili kasnije, odraziti na cenu gotovo svakog elektronskog uređaja koji kupujemo.

(Telegraf.rs)

Države ne traže samo odštetu. Traže i konkretne promene na Instagramu i Facebooku, uključujući ukidanje brojača lajkova i beskonačnog skrolovanja. Ako Meta izgubi slučaj ovih razmera, to bi moglo da primora kompaniju na temeljne promene u načinu na koji mladi ljudi koriste društvene mreže.

Tužbom se traži i uvođenje sistema roditeljske verifikacije za tinejdžere, promena algoritama koji preporučuju sadržaj, uklanjanje filtera koji menjaju izgled na fotografijama, ukidanje automatskog pokretanja video zapisa, zabrana kreiranja više naloga i ukidanje nestajućih objava poput Instagram Stories. Sudija u Novom Meksiku nedavno je kaznio Metu sa ukupno 942 miliona dolara i naložio joj slične promene, piše BBC.

Meta proglašena "javnom smetnjom"

Promene koje je naredio sudija Brajan Bidšeid uključuju uklanjanje brojanja lajkova za korisnike mlađe od 18 godina, zabranu slanja ili primanja golotinje putem platformi za tinejdžere i ograničavanje puš obaveštenja na određene sate u danu. Sudija je Metu proglasio "javnom smetnjom", uporedivši je sa fabrikom koja zagađuje vazduh, navodeći da uzrokuje štetne efekte koji pogađaju celu populaciju.

Meta je saopštila da će se žaliti na presudu. Nalog sudije Bidšeida važi samo za Novi Meksiko, ali ako 30 država pobedi u svojoj tužbi, kompanija će skoro sigurno morati da uvede iste promene širom SAD. Države uključene u tužbu predstavljaju gotovo dve trećine stanovništva zemlje.

Lajkovi kao izvor negativnih osećanja

Brojanje lajkova deo je Mete od njenih ranih godina, kada se kompanija još zvala Facebook. Danas su lajkovi glavni način na koji korisnici reaguju na tuđe objave, ali se sve više dovode u vezu sa negativnim emocijama, posebno kod mladih.

Kejli, mlada žena koja je ranije ove godine dobila sopstvenu tužbu protiv Mete, svedočila je da je kao devetogodišnjakinja pravila desetine naloga na YouTubeu i Instagramu kako bi lajkovala sopstvene objave i tako tražila potvrdu i samopoštovanje. Rekla je da se tada osećala depresivno, a dijagnoza je usledila kada je imala deset godina.

Istraživanja iz poslednjih nekoliko godina pokazuju da metrike angažmana poput broja lajkova mogu da podstaknu osećaj odbačenosti i depresiju kod tinejdžera. U tužbi, u kojoj je Meta predala više od dva miliona dokumenata, advokati su istakli internu Metinu analizu prema kojoj slično brojanje podstiče "društveno poređenje", odnosno procenu sopstvene vrednosti u odnosu na tuđe slike.

Prema tom internom istraživanju, društveno poređenje podstaknuto Instagramom povezano je sa povećanom usamljenošću, lošijom slikom tela i negativnim raspoloženjem. Sudija Bidšeid je u svojoj odluci naveo da je način na koji su Metine platforme funkcionisale više od decenije deo rastuće krize mentalnog zdravlja mladih u Novom Meksiku i šire. Advokati iz još 30 država sada će pokušati da ubede sudiju Gonzalez Rodžers da dođe do istog zaključka.

(Telegraf.rs/Večernji.hr)

Jedan od primera je post star osam godina iz zajednice r/boardgames, u kojem korisnik traži predlog dobrih društvenih igara za put. Objava ima 101 odgovor. Umesto klasičnog teksta, sada se pojavljuje pitanje na vrhu i trominutni video u kome AI glasovi čitaju odgovore. Tekst se osvetljava u ritmu čitanja. Korisnici mogu da biraju između opcije "Read" za tekst i "Play" za video, preko klizača na vrhu objave.

Format bi mogao da olakša snalaženje ljudima koji nisu navikli na strukturu internet foruma. Sa druge strane, otvara i nove probleme, poput pogrešnog izgovora imena ili navođenja pogrešnog komentara kao odgovora.

Reddit najavljivao promene u videu

Ovaj potez dolazi nakon što je Reddit u pismu akcionarima najavio da radi na "modernizovanom video iskustvu" kroz koje želi da poveže korisnike i zajednice na nov način. Izvršni direktor Stiv Hafman je na poziv sa investitorima ranije pomenuo da kompanija razvija način da ljudi slušaju objave u pozadini. Prema njegovim rečima, na platformama poput TikToka već postoje čitavi kanali posvećeni čitanju Reddit objava uz pomoć AI glasova, a slušana verzija Reddita, kako kaže, "može biti podjednako angažujuća".

Eksperiment stiže na mobilne uređaje

Test je trenutno dostupan na veb sajtu, a od utorka počinje i na iOS i Android aplikacijama, potvrdila je portparolka Rouza Kim za The Verge. Reddit ručno bira koje će objave biti pretvorene u video format.

Prema Kiminim rečima, reč je o ranoj i ograničenoj probi čiji je cilj da se proveri da li korisnici smatraju ovakav format korisnim i kako ga predstaviti tako da deluje autentično za Reddit. Eksperiment kreće sa odabranim postojećim objavama, a kompanija planira da ga postepeno proširi na više sadržaja.

Reddit je ranije ove godine uveo i video odgovore u komentarima, što pokazuje da je video postao jedan od glavnih pravaca razvoja platforme.

(Telegraf.rs)

Doktorou je poznat po terminu "enšitifikacija", postepenom propadanju digitalnih platformi nakon što osvoje tržište, a u novoj knjizi istu logiku primenjuje na AI. Poslodavcu se prodaje ideja da će AI zameniti zaposlene, a onda se ispostavi da program obavlja samo deo posla, dok preostali zaposleni proveravaju njegove greške.

Doktorou to povezuje sa dugogodišnjom težnjom biznisa da smanji troškove rada, sada uz novu opciju: deo posla se prebaci na AI, a ostatak osoblja opslužuje taj proces. Upozorava i da stalno prepuštanje mentalnog rada mašini vremenom slabi sopstvene veštine, a najozbiljnije posledice vidi u algoritmima koji odlučuju o zapošljavanju, kreditima ili zdravlju, gde greška pogađa konkretnu osobu.

Kritičari: procenio je prebrzo zastarelu tehnologiju

Doktorou je knjigu pisao sredinom 2025, a AI se od tada brzo menja. Poredio je rad sa ranim AI asistentima sa kockarskim aparatom, često "smeće", retko dobar rezultat, dok danas modeli i AI agenti samostalno obavljaju zadatke za koje je ranije trebalo satima raditi.

Kritičari mu zameraju i poređenje sa uzgojem konja (da najbolja selekcija ne bi naterala kobilu da rodi lokomotivu), jer se AI arhitekture i metode stalno menjaju, pa današnja ograničenja ne moraju važiti i za naredne generacije.

Nije pitanje da li je AI dobra ili loša

Doktorou predlaže suzbijanje preteranih obećanja, zabranu najštetnijih primena AI i odustajanje od investicione trke iz straha da se ne zaostane. Deo toga već postoji u zakonodavstvu EU. Njegovi kritičari, međutim, smatraju ozbiljnijim rizikom brzo rastuće sposobnosti modela, naročito ako AI počne sama da ubrzava istraživanja u sopstvenoj oblasti.

(Telegraf.rs)

Važno je razlikovati zamrznutu aplikaciju od aktivnog pozadinskog procesa. Kad prebacite na drugu aplikaciju, sistem prethodnu samo "zamrzne" u memoriji, to troši zanemarljivo malo baterije. Potrošnja naglo raste kad aplikacija aktivno koristi GPS, sinhronizuje podatke ili pušta zvuk u pozadini.

Na Androidu potrošnju proverite preko Podešavanja > Baterija > Potrošnja baterije. Ako neka aplikacija troši previše bez razloga, uđite u Aplikacije > [aplikacija] > Potrošnja baterije i ograničite pozadinski rad. Pažnja: messenger i email aplikacije tada neće slati obaveštenja u realnom vremenu.

Na iPhone-u isto proverite kroz Podešavanja > Baterija, gde vidite tačno koliko je vremena aplikacija provela na ekranu, a koliko u pozadini. Problematičnoj aplikaciji isključite Osvežavanje aplikacija u pozadini (Settings > Apps > [aplikacija]).

Mit koji treba raščistiti: stalno prisilno zatvaranje aplikacija (swipe up) ne štedi bateriju, naprotiv. Kad se aplikacija potpuno ugasi, sledeći put mora sve da učita od nule, što troši više energije nego buđenje iz zamrznutog stanja.

Najbolje rešenje: isključite pozadinsko osvežavanje samo za igre, društvene mreže i prodavnice koje šalju nepotrebne notifikacije, a ostavite uključene navigaciju i komunikacione aplikacije koje su vam stvarno bitne.

(Telegraf.rs)

RAM omogućava procesoru brz i efikasan pristup podacima. Nalazi se između diska i procesora, preuzima potrebne fajlove sa diska i drži ih spremne za trenutnu obradu. Što više RAM-a računar ima, više podataka može da čeka spremno za brz odgovor.

Ko proizvodi RAM i zašto poskupljuje

Najveći deo svetske proizvodnje RAM-a dolazi od tri kompanije: Samsung, SK Hynix i Micron. Standardna DRAM memorija koristi se u svakodnevnoj elektronici, dok se HBM memorija (High Bandwidth Memory) koristi u znatno zahtevnijim računarskim sistemima, poput podatak centara i treniranja veštačke inteligencije.

Iako se standardna DRAM i nova HBM memorija ne mogu direktno zamenjivati, proizvode se od istih sirovina, silicijumskih ploča, ali je njihova izrada potpuno drugačija. Prema rečima Sandžaja Mehrotre, izvršnog direktora Microna, za proizvodnju jedne HBM memorijske jedinice potrebno je oko tri puta više silicijumskih pločica nego za jedan standardni DDR5 modul.

Podaci sa specijalizovanih sajtova za praćenje hardvera pokazuju da je cena kompleta od dva modula od 16GB DDR5-4800 memorije skočila sa manje od 85 evra početkom 2025. godine na preko 340 evra danas. Komplet od 32GB DDR5-6000 memorije, koji je ranije koštao nešto ispod 215 evra, sada se prodaje za preko 1020 evra, što je iznos jednak ceni celog novog vrhunskog laptopa.

Kriva je veštačka inteligencija

Kratak odgovor na pitanje šta stoji iza rekordnih cena glasi: veštačka inteligencija. Kompanije koje se bave AI tehnologijom, sa ogromnim finansijskim sredstvima od investitora, praktično su otkupile skoro celu svetsku proizvodnju RAM memorije.

Poslednje dve decenije globalno tržište RAM-a bilo je relativno predvidljivo. Proizvođači su znali koliko će telefona i računara biti kupljeno i kada. Kompanije poput OpenAI imaju ogromna budžetska sredstva kojima su unapred otkupile proizvodne kapacitete fabrika za godine unapred. Prema analizama DigiTimes-a, ceo kapacitet proizvodnje RAM-a za 2027. godinu je već potpuno rasprodat.

Koliko je situacija ozbiljna pokazuje primer kompleksa xAI Colossus u Memfisu, koji ima 555.000 NVIDIA grafičkih procesora vrednih preko 15,3 milijarde evra. Ako bi svi ti serveri bili opremljeni maksimalnom memorijom, sam ovaj centar koristio bi neverovatnih 112.005.000 GB RAM-a, što je količina memorije jednaka onoj u 14.000.625 uređaja iPhone 17. Prema podacima iz marta, širom sveta se trenutno gradi još 831 sličan podatak centar.

Dodatan primer razmera tražnje predstavlja dogovor između OpenAI i AMD iz oktobra 2025. godine za izgradnju novih podatak centara ukupnog kapaciteta od 6 gigavata. Sama prva faza tog projekta mogla bi da potroši do 194.400.000 GB RAM-a, što predstavlja samo šestinu celog dogovora.

Kada bi cene RAM-a mogle da padnu

Trenutno niko ne može da da siguran odgovor. Cene bi brzo pale samo ukoliko bi balon veštačke inteligencije pukao ranije nego što se očekuje. Ako se to ne dogodi, ni sami proizvođači ne očekuju brzo poboljšanje situacije.

Kvak No-džung, izvršni direktor SK Hynix-a, izjavio je za Reuters da će situacija postati još ozbiljnija 2027. godine i da će tražnja premašivati ponudu čak i posle 2030. godine. Sandžaj Mehrotra iz Microna potvrdio je investitorima da će nestašica potrajati i posle 2027-2028. godine, dok analitičari Deloitte-a smatraju da olakšanja na tržištu neće biti pre 2030. godine.

Kompanije za veštačku inteligenciju mogu da pokrenu novi podatak centar za nekoliko meseci, dok je izgradnja nove fabrike RAM memorije mnogo sporiji i skuplji proces, koji zahteva milijarde evra i izuzetno čisto radno okruženje. SK Hynix se obavezao da izgradi dve nove fabrike memorije u Južnoj Koreji, u vrednosti preko 32,4 milijarde evra, ali se proizvodnja očekuje najranije u junu 2029. godine.

Krajem 2025. godine, Micron je čak potpuno ugasio svoj brend Crucial, koji je nudio memoriju za obične potrošače, kako bi sve resurse usmerio ka profitabilnijem HBM segmentu. Ova strategija donosi ogroman finansijski uspeh proizvođačima. Micron je prijavio kvartalne prihode veće od 24,5 milijardi evra, uz bruto maržu od 84,9 odsto, dok je SK Hynix zabeležio rast operativnog profita od 557 odsto na godišnjem nivou.

Da li sada kupiti RAM ili sačekati

Panična kupovina se ne preporučuje, jer samo produbljuje krizu. Četiri godine je ipak dug period čekanja, naročito ako cene nastave da rastu. Sasvim je moguće da će za nekoliko godina cene biti čak i više nego danas.

Ako je RAM zaista potreban za posao ili upotrebu u narednih četiri godine, bolje je kupiti je što pre. Ukoliko kupovina nije hitna, najrazumnije je sačekati, koristiti postojeću opremu ili potražiti memoriju na tržištu polovnog hardvera. Osnovno pravilo je da se memorija ne kupuje u svrhu preprodaje po višoj ceni, kako se dodatno ne bi podsticala veštačka nestašica na tržištu.

(Telegraf.rs)

U igri, igrači preuzimaju ulogu Kuratora sa moći da nasluti moguće budućnosti i utiče na to šta će se dalje dogoditi. Objavljen je i tridesetosekundni najavni trejler koji, prema navodima studija, u potpunosti koristi stvarne elemente igre izrađene u Unreal Engine-u, od modela likova i animacija do vizuelnih efekata i zvuka.

Foto: STRTL Games

Svet oblikovan izborima igrača

.curator smešta igrače u post-viktorijanski svet obeležen političkom korupcijom, opasnim tehnologijama i ostacima drevne vanzemaljske civilizacije. Uz pomoć veštačke inteligencije po imenu C.R.I.S.S.I., igrači koriste tehnologiju zvanu Quantum Sleet kako bi modelovali moguće ishode budućih događaja i intervenisali u sadašnjosti.

Igrači mogu da istražuju, tuku se, kriju, ometaju protivnike ili ih pridobijaju šarmom, pri čemu njihove odluke određuju ko živi, ko umire i kakve odnose likovi grade tokom priče.

Oleksi Plaksin, umetnički direktor STRTL Games-a, opisao je igru kao spoj svega što tim voli u igrama i filmovima. Naveo je da je reč o filmskom iskustvu koje igrač aktivno igra, a ne pasivno prati.

Morgan je istakao da ga je privukla mogućnost da se pridruži timu sa kojim je delom već sarađivao ranije. Naveo je da .curator nudi utapanje u pravo pripovedanje sa stvarnim posledicama, kako za igrača tako i za likove oko njega, i da igra donosi mirniji i promišljeniji pristup u odnosu na dominantne akcione naslove.

Tim sa iskustvom na velikim projektima

Igru razvija međunarodni tim čiji članovi imaju iskustvo na naslovima kao što su S.T.A.L.K.E.R., Crysis 2, Syndicate, MotoGP, Warface i Sniper: Ghost Warrior 3. Plaksin je dodao da je reč o malom studiju okupljenom oko izuzetnog talenta i želje da naprave nešto što će i tim i igrači zavoleti.

.curator je zamišljen kao epizodna serija, a cela prva sezona je već napisana. Priča počinje prvom epizodom pri lansiranju i nastavlja se epizoda po epizoda tokom sezone. Datum izlaska, dinamika objavljivanja epizoda i detalji o dostupnosti biće objavljeni naknadno.

(Telegraf.rs)

Kada Edge pređe na Manifest V3, ekstenzije za blokiranje reklama izgubiće pristup funkcijama koje su im potrebne da prepoznaju i zaustave reklame tokom pregleda sajtova i gledanja video sadržaja.

Edge je zasnovan na Chromium tehnologiji, istom pogonu koji koriste Opera, Brave, Vivaldi i Samsung Browser. Migraciju sa Manifest V2 na V3 prvi je pokrenuo Google u Chrome-u, a Microsoft sada sledi taj primer.

Firefox ostaje izuzetak

Firefox nije zasnovan na Chromium tehnologiji, što ga izdvaja od većine konkurencije. Time postaje jedini veliki brauzer koji i dalje u potpunosti podržava uBlock Origin.

Ni Safari, ni DuckDuckGo brauzer, kao preostala dva velika brauzera van Chromium sveta, ne podržavaju uBlock Origin.

Za korisnike posvećene uBlock Originu, Firefox trenutno ostaje jedina opcija bez kompromisa. Na svim ostalim brauzerima biće potrebno prilagoditi se uBlock Origin Lite verziji, koja ima manje funkcija i slabiji učinak u blokiranju reklama, ili se osloniti na ugrađene alate za blokiranje koje nudi sam brauzer.

(Telegraf.rs)