Dan kada je Sale sipao, Danilović zakucavao, Sabonis plakao, a Hrvatska pobegla! (VIDEO)

Jedan od najvećih i najradosnijih trenutaka u sprskoj košarci desio se na današnji dan pre tačno 19 godina. Tada je reprezentacija Jugoslavije osvojila Evropsko prvenstvo u Atini, prvo veliko takmičenje na kome se pojavila posle sankcija, savladavši u finalu selekciju Litvanije 96:90.

Preporučujemo

Ako nekoga iz Srbije zapitate, a da nije rođen u poslednjoj deceniji XX veka, koja su mu tri najponosnija trenutka u životu kada je bio srećan što može jasno i glasno da izjavi iz koje je zemlje, sigurno će vam reći da je jedan od tih momenata bio tog 2.jula 1995. godine.

Bilo je predivno tih dana osećati se pripadnikom nacije koja se popela posle četvorogodišnjeg sportskog izgnanstva na krov Evrope, a kako su mnogi govorili tada, uzela krunu koja je joj je i pre toga pripadala, jer podsetimo da je i na poslednjem takmičenju na kome je bivša SFRJ učestvovala pre toga, Evrobasket u Rimu 1991. godine, trijumfovala ta selekcija.

Nacionalni tim je tada učestvovao na šampionatu "starog kontinenta" zahvaljujući naknadnom pozivu i učešću na kvalifikacionom turniru u Bugarskoj, jer su nam sportske sankcije ukinute tek nešto pre toga, a posle velike borbe sa domaćinom uspeli smo da se domognemo Grčke.

A tamo na prvenstvu je usledila rapsodija tima koji je sa klupe vodio maestralno Dušan Ivković i koji je ostvario svih devet pobeda na turniru savladavši dva puta domaću reprezentaciju i na kraju očitavši pravu košarkaški lekciju Litvancima koji su u tom trenutku važili za najjaču evropsku selekciju.

Bio je to trenutak kada su Divac, Bodiroga, Rebrača, Đorđević, Paspalj, Savić i Danilović potvrdili i najavili vladavinu jedne nacije u narednih 7-8 zbog čega su nas i prozvali zemljom košarke.

Svi ćemo se sećati 41 poena sadašnjeg selektora Srbije Aleksandra Đorđevića i njegovih neverovatnih devet trojki u finalu.

Nikada nećemo zaboraviti ni ono zakucavanje Saše Danilovića preko jednog od najdominantnijih centara u istoriji košarke Arvidasa Sabonisa, koje je na simboličan način reprezentovalo to ko je bio i ko će biti vladar "starog kontinenta" u magičnoj igri pod obručima.

A isto tako sećaćemo se i prekida utakmice koji su izazvali litvanski košarkaši kada su hteli da napuste teren, jer nisu bili zadovoljni suđenjem "navodno" mada je više delovalo da su bili iznervirani svojom nemoći.

Na kraju pamtićemo veliko slavlje naših igrača i zvižduke koje su prilikom uručenja zlatnih medalja dobili u dvorani "Mira i prijateljstva" i naravno sada već legendarnog silaska hrvatskih košarkaša sa pobedničkog postolja, jer su bojkotovali dodelu pehara igračima Jugoslavije.

BILI SMO NAJBOLJI, A NISMO IMALI NIJEDNOG IGRAČA U IDEALNOJ PETORCI

Jugoslavija je tada superiorno osvojila šampionski pehar sa devet pobeda u devet mečeva, po dva puta je bila bolja od domaćina Grčke i od Litvanije, ali nijedan od naših igrača nije se našao u idealnoj postavci turnira, niti smo imali MVP-ja.

Đorđevićevih 41 poen u finalu nije bilo dovoljno da bude proglašen za najkorisnijeg igrača ispred legendarnog Šarunasa Marčuljonisa, niti da u idealnoj postavi pronađe mesto pored Komazeca, Ererosa, Kukoča, Sabonisa i pomenutog Marčuljonisa.

Evo i tadašnjeg sastava: Bodiroga, Danilović, Obradović, Sretenović, Paspalj, Berić, Đorđević, Rebrača, Divac, Savić, Tomašević, Koturović.

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf.rs!

Takođe nas možete pratiti i na našem Tviter nalogu @TelegrafSport

(U. M)