Neispričana sportska priča o Srbima i Škotima: 27 dečaka je preživelo rat i pobedilo u istorijskom meču!

Oni su pobegli sa bojnog polja, da bi osetili sjaj sportskog. "Džordž Heriot", jedna od najprestižnijih škotskih škola, bila je stecište 27 srpskih đaka, koji su posle preneli kulturu igranja ragbija u Srbiju.

Preporučujemo

Posle toga, naredne četiri godine, škola u Edinburgu priča svoju priču o preživelim dečacima, koji su podneli najstrašnije moguće situacije, dok su bežali iz ratom okupirane zemlje, da bi došli na sever Evrope i bavili se ovim sportom.

Obeležavajući okončanje Prvog svetskog rata, ova obrazovna ustanova na svom internet sajtu projekat prema kojem su izbegli srpski dečaci od 12 do 17 godina sticali obrazovanje 1916. godine, ali i trenirali ragbi.

Kako stoji na sajtu, među onima koji su 1915. prelazili crnogorske i albanske planine, tražeći spas u Britaniji, Francuskoj i Italiji, bilo je oko 100 hiljada srpskih vojnika, desetine hiljada civila, od kojih je osam hiljada umrlo od hladnoće i bolesti u planinama.

- Video sam dva dečaka, koji su bili toliko slabi i nemoćni da hodaju, ostali zajedno da leže pored puta, pošto nisu imali snage da koračaju jedan bez drugog, da bi na kraju preminuli- pričao je jedan od očevidaca iz Britanije.

Ipak, među srećnicima koji su preživeli od njih pet hiljada, 27 je došlo na Vaverli stanicu u avgustu 1916. godine, neposredno pred početak školske godine. Osim sigurnosti, novog života, i mira, u novoj zemlji stekli su obrazovanje i ozbiljno počeli da se bave ragbijem.

U sledeće dve godine, dečaci su apsolutno prihvatili sportski duh i igrali turnir na kojem su jednu ekipu činila deca iz Srbije, a drugu sve ostale nacije. Kako se beleži, Srbi su pobedili u istorijskom meču.

Većina njih školovanje je nastavila u Edinburgu, posle čega su se vratili u Srbiju.

- Veći deo naših života proveli smo tamo, u toj prelepoj zemlji koja nam je dala sve što smo pre toga izgubili. Bili smo beskućnici i siročići, ali nam je Škotska pružila utočište, i hvala joj na tome- ispričao je osamdesetogodišnji Dimitrije Dulkanović, jedan od prvih koji se susreo s ragbijem, a i poslednji preživeli emigrant.

Sahranjen je u Zemunu sa kravatom škole "Heridot" koju je pohađao.

Škola takođe planira da obeleži okončanje Prvog svetskog rata, tako što bi u svojim prostorijama ugostila sve naslednike onih Srba koji su je pohađali u tom periodu.

(M. P)