Sportski filmovi koje bi Srbija trebalo da snimi! Koji je vaš predlog? (VIDEO)

U raznim oblastima se Srbiji nešto može zameriti - ali ne kada je u pitanju sport.

Preporučujemo

Uspesi najboljih ambasadora po kojima smo prepoznatljivi su deo naše istorije. Imajući u vidu kako su srpski najslavniji sportisti postizali sve trijumfe kojim se dičimo, potpuno je legitimno reći da zaslužuju da budu predstavljeni igranim filmom (ne samo dokumentarnim).

Pred vama su naši predlozi koje bi to priče o događajima i ličnostima iz sveta sporta trebalo da budu "ekranizovane", i time bile dokumentovane za generacije koje nam stižu. Povoda ima, i onih najsrećnijih i tužnih.

Ako imate dodatan predlog, napišite svoj predlog u komentarima.

KOŠARKAŠKA REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE - ATINA 1995. GODINE

Foto: MNpress

Kada biste mogli da ocenite nivo ponosa koji osetite kada neko pomene Atinu i 1995. godinu, verovatno biste rekli: maksimum. A kada bi se o tome pojavio film?

I zaista, to što su nam heroji srpske košarke predvođeni Dudom Ivkovićem sa klupe priredili na tom Evropskom prvenstvu, posle četiri godine "izgnanstva" sa velikih takmičenja zbog sankcija, mnogo je više od jedne medalje u riznici.

Posle Francsuke, Grčke, Italije, Nemačke i Švedske, došao je red na finale sa Litvanijom, tog 2. jula. Došao je red na Aleksandra Đorđevića sa ukupno 41 poenom, fantastičnog Predraga Danilovića, Dejana Bodirogu, Vlada Divca...

Osvojili smo zlato, vratili smo se na velika vrata. Iako to trećeplasiranim Hrvatima nije odgovaralo, toliko da su napustili postolje.

NOVAK ĐOKOVIĆ

Foto: Tanjug/AP

Zar zaista moramo da obrazlažemo zašto bi bilo dobro napraviti film o najboljem srpskom sportisti svih vremena.

Ali kad smo već tu, možemo samo da vas podsetimo da u svetu njegovo ime povezuju direktno sa Srbijom. Ukazuje mu se čast gde god da kroči, i to sve zahvaljujući predanom, upornom radu, čak i u teškim momentima odrastanja.

Nije zgoreg pomenuti: ukupno 48 titula u dosadašnjoj karijeri, od toga sedam na gren slem turnirma, i u dva navrata najbolji teniser sveta.

Zbog svih svojih teniskih rezultata i zaslužene planetarne slave, nesumnjivo bi filmsko ostvaranje o najboljem srpskom teniseru bilo popularno i van Srbije.

FK CRVENA ZVEZDA - BARI 1991. GODINE

Foto: Profimedia/Corbis

Najveći uspeh jugoslovenskog klupskog fudbala. Slavni dani Zvezdine prošlosti bili bi pun pogodak na velikom platnu.

Tog 29. maja 1991. godine, u finalu Kupa evropskih šampiona, crveno-beli su se opredelili za defanzivnu taktiku sa Olimpikom, a golova nije bilo. Penal serija. Robert Prosinečki, Dragiša Binić, Miodrag Belodedić, Siniša Mihajlović sigurno su savladali Paskala Olmetu, a gol odluke postigao je Darko Pančev za 5:3.

Pa kada je taj događaj bio inspiracija jednom Rodžeru Federeru, onda je jasno da bi ovaj film (osim već napravljenog u dokumentarnoj formi) bio itekako gledan.

- Mnogi ljudi sećaju se kada je Crvena zvezda iz Beograda osvojila Kup šampiona i to je dokaz da je sve moguće - reči su jednog od najboljih tenisera svih vremena.

KK PARTIZAN - ISTANBUL 1992.

Došli smo i do najvećeg uspeha naše klupske košarke. Dramatičan finiš borbe za šampiona Evrope i majstor za takve situacije - Aleksandar Đorđević.

I pogodio je trojku Sale Nacionale, dve sekunde pre kraja, za pobedu nad Huventduom u istanbulskoj dvorani i pobedu od 71:70. Bez mnogo dvoumljenja, krenuo je ka košu, šutirao i doneo neverovatnu radost.

Ekipa je tada imala prosek godina 21.7, a za trenera Željka Obradovića. Na putu do titule, Partizan je morao da igra u španskoj Fuenlabradi zbog rata koji je buktao, i samo jednu utakmicu odigrao je u beogradskom "Pioniru".

Taj put je dakle bio težak, i jedinstven. Zaslužuje da ga proživimo kroz film...

HARIS BRKIĆ

Foto: MNpress

Svakog 15. decembra žalimo i postavljamo isto pitanje: zašto i ko je ubio Harisa Brkića, tada 26-godišnjeg i jednog od najboljih košarakaša Partizana?

Na parkingu ispred dvorane “Pionir” dva hica iz pištolja u glavu ispalio je još nepoznati ubica, i oduzeo život beku crno-belih te 2000. godine. Potpuno je neverovatno da godine samo prolaze, a u istrazi nema nikakvog pomaka.

Brkić je bio igrač za primer, posvećen radu i niko nije imao šta ružno da kaže o njemu, niti da mu je nešto zamerio. Sa Partizanom je osvojio tri titule prvaka države i tri nacionalna Kupa, a sezoni 1997/1998 igrao je na fajnal foru Evrolige u Barseloni. Posle angažmana u Budućnosti, vratio se u Partizan.

NATAŠA KOVAČEVIĆ

Foto: Facebook/Natasa Kovacevic

Posle teške saobraćajne nesreće, srpska reprezentativka i košarkašica mađarskog Đera Nataša Kovačević iznenada je prekinula svoju karijeru.

Doktori su morali da joj amputiraju nogu, i njen stav posle takve nesreće je bio nadahnjujuć. Zahvalana na tome što i dalje ima svoj život, Nataša je postala simbol borbe i pozitivnog razmišljanja, i na to nas podseća svakodnevno.

Rođena šampionka nam je svima zadala domaći zadatak kako treba da se odnosimo prema životu. Nema mnogo takvih od kojih treba da učimo, i verujemo da bi film o njoj bio fantastično ostvarenje.

(B. M.)