INTERVJU ROBERT PROSINEČKI: Zaljubljen sam u Barsu, hoću da i moja Zvezda igra takav fudbal

Pre godinu i kusur dana došao je kao "Mesija" u Crvenu zvezdu. Ni kriv ni dužan morao je da krpi tuđe rupe i ispravlja tuđe greške. Srušio je mnoge barijere, probudio najlepše fudbalske instinkte u najostrašćenijima i čak i bez ijednog trofeja uspeo da napravi veliku stvar i nešto po čemu će ga pamtiti. Za mlađe: zamislite kakav je on igrač bio, ako svi kažu da je mogao da uradi mnogo više u karijeri, a igrao je za prvaka Evropre, Real Madrid, Barselonu i treću reprezentaciju sveta?

Robert Prosinečki, čovek kojem je suđeno da ruši granice, zbog koga bi Ćiro Blažević kad-tad morao da pojede trenersku diplomu, i čovek koji je danas kamen temeljac posrnulog giganta sa Marakane. Prihvatio je da opet izgradi Crvenu zvezdu, vrati joj stari šmek, prekine dominaciju Partizana, vrati trofeje na Marakanu i vrati publiku na tribine.

Ove sezone polako sprovodi svoju viziju u delo. U januaru je napravio prelazni rok kakav se u Zvezdi čekao punih pet godina i dokazao u večitom derbiju da je ispravno radio. U intervjuu za "Telegraf" kaže da je ovo tek početak i da ima nameru da Zvezdi vrati stari sjaj.

Da li vam je žao što letos niste imali podršku uprave, kao zimus i što vas je to koštalo deset bodova zaostatka na zimskoj pauzi?

- Ne osvrćem se, nije bitno. Najvažnije i što uvek ponavljam: Crvena zvezda mora preći na razmišljanje o sopstvenoj omladinskoj školi i na dovođenje najboljih igrača iz Srbije. Dakle, sve što je mlado, dobro i talentovano mora dolaziti u Zvezdu. Ne zanima me transfer politika. Imam podršku kluba da ostanem ovde i da stvaram ekipu. Morao sam neke igrače da maknem i istovremeno sam imao svoje želje. To je moja filozofija. Sa Đoletom Stefanovićem (generalni sekretar) sam bio u svim tim transferima i uspeli smo da realizujemo neke želje. Ranije, nismo imali mogućnosti da ostvarimo neke transfere.

Zvezdina šansa su omladinska škola i dovođenje najboljih mladih iz Srbije

Ipka, ove zime ste odradili pošten prelazni rok kakav dugo nije viđen na Marakni i koji daje rezultate?

- Mogao sam isto tako i da ne pogodim. To je jednostavno tako u fudbalu. Ali ovo je jedini način da Crvena zvezda prosperira. Da li će to biti za godinu ili dve, tri, ne znamo još. Ali, ako bude kontinuiteta sigurno da će s ovom ekipom uspeti u tome. Normalno, biće tu i odlazaka i dolazaka, ali u suštini mislim da je ovo kostur Crvene zvezde koja će u budućnosti osvajati prvenstva i kupove. Sada gledamo samo u budućnost. Pred finalom smo Kupa. Pobedili smo Partizan sa 2:0, ali naravno da nije još gotovo. Nama je Kup i bio glavni cilj. A prvenstvo: šta bude. Mi tu ne odlučujemo, već Partizan i druge ekipe. Naš cilj je da stalno pobeđujemo i da čekamo neki eventualni kiks Partizana. Nećemo se lagati, bodovna razlika je velika.

Doveli ste četiri mlada reprezentativca Srbije i vratili veru da u Srbiji ima igrača za Zvezdu?

- Nisu samo srpski igrači napravili ove rezultate. Oni su samo doprineli. Evandro je jedan od naših najboljih igrača. Borha igra odlično, Kadu je fudbaler koji je takođe među najboljima. Naravno da Srbija ima talente. Ja i klupsko rukovodstvo smo naporno radili da bismo doveli te najbolje mlade igrače. Većina njih su mladi reprezentativci. To su sve igrači za koje se znalo da imaju kvalitet. Samo ih je bilo potrebno dovesti u Zvezdu.

Ima li u Srbiji još igrača za Zvezdu ili ste u januaru sve pokupili?

- Ima! Ima u Srbiji igrača koji mi se sviđaju i koje bih voleo da vidim u Zvezdi. Pauljević iz Hajduka, na primer. On je igrač koji može da igra u svakom sistemu i koji je kapacitet za Crvenu zvezdu. Da li ćemo mi moći da ga dovedemo, to ne zavisi od mene. Zvezda ima veliko ime što olakšava stvari da dovedete igrača pre nego da ode u neki drugi klub. Nije suština u novcu. Tu su ambicije za napretkom, igranjem u velikom klubu i osećaj pritiska koji nemate u ostalim klubovima. I kada dođe vreme da odu u inostranstvo, to je lakše iz Zvezde nego, recimo, iz Slobode. Zvezda je brend.

Ali, taj brend je urušen poslednjih godina?

- Koliko god da je urušen, ipak je brend! Ljudi su prepoznali neke stvari. Prepoznali su ovu upravu koja je dala posao meni i omogućila mi da pokušam da sa mladom ekipom nešto napravim. Samo rezultati mogu da vrate Zvezdu na onaj nivo na kojem zaslužuje da bude. Rezultati i trofeji. Ovo je podneblje gde ne valja biti drugi. Ne priznaju se finale ili polufinale. Jedino se prva mesta računaju.

Barselona 25 godina igra isti fudbal

Šta vrede titule kada u Evropi naši klubovi ispadaju od Slovana, Šamroka ili Vaduca?

- Objasniću vam zbog čega. Klubovi iz Evrope poput Rena koji nas je eliminisao navikli su da svake subote ili srede igraju jaku utakmicu. Ne možemo reći da Slovan nije jaka ekipa. To je ozbiljan klub sa četiri ili pet reprezentativaca Slovačke. Liga ovde nije na nivou ostalih u Evropi. I onda nije ni čudo da se pod svim tim pritiskom dese Šamrok ili Vaduc. Sigurno da je teško izgubiti od takvih klubova, ali i to je pokazatelj da se fudbal igra svuda.

Imamo primer vašeg bivšeg kluba Dinama koji se obrukao u Ligi šampiona...

- Ali, igrali su sa ekipama kao što su Real, Lion i Ajaks. Može svako od njih izgubiti po dve utakmice, a kamoli Dinamo. Ja tako gledam. Mi bismo voleli da pariramo Realu, ali je nemoguće.

Ali imate primer APOELA koji eliminiše Lion koji je deklasirao Dinamo u dve utakmice? I to sa manjim budžetom od Dinama.

- Frajer (Ivan Jovanović op. a.) radi četiri godine u klubu! To je ozbiljan kontinuitet i ništa im nije došlo preko noći. Četiri godine igra sa istom ekipom. Četiri godine su zajedno, rade i stvaraju! I posle četiri godine se vide rezultati. A možda bi dobio otkaz i posle godinu dana da APOEL pre tri sezone nije eliminisao Zvezdu u produžecima. Fudbal traži vreme i strpljenje.

Znači kontinuitet je najvažniji...

- Evo najprostijeg primera: Barselona 25 godina radi i stvara na isti način. I posle 25 godina ubira plodove. Napravili su sistem, model i selekciju i sada se vide rezultati. I onda se ljudi pitaju: "kako je ovo moguće?". Pa, moguće je! To je sistem koji se razvijao dve i po decenije i zasnovan je na omladinskoj školi. Svaka sekcija Barse u mlađim kategorijama igra isti sistem kao prvi tim. Kada treneru treba zadnji vezni on ga samo prebaci iz omladinskog pogona. I što je najvažnije, ne mora da ga uči šta i kako da igra, jer taj fudbaler igra na isti način od kada je ponikao i lako će se uklopiti. Na treneru je samo da odluči da li igrač ima ili nema kvalitet. Ništa više. Ne mora da ga uči i nema ni vremena da ga uči.

- Uzmite ovog malog Telja. Ceo život igra levog bočnog i na Gvardioli je samo da odluči da li ima dovojno kvaliteta da se uklopi u prvi tim. I ono što nemaju u školi, imaju finansijsku moć da nadoknade kupovinom. Nema desnog beka? Nije problem: 35 miliona za Danija Alveša! Nema centarfora? Odmah istresu 40 miliona za Vilju! Tako bismo i mi u Zvezdi morali da gledamo na stvari. Da nam baza za omladinski pogon bude cela Srbija.

Hoću da ostanem što duže, ali znam da već sutra mogu da dobijem otkaz

Koliko vi kao trener prvog ima imate uticaja na rad omladinske škole?

- Neke stvari se prebrzo dešavaju, pa nemam dovoljno vremena. Ne mogu stalno da gledam mlade igrače. Pratim koliko mogu i koliko mi obaveze dozvoljavaju. Idem na utakmice omladinske škole. Ne mora značiti da je ovaj model na kojem ja insistram pravi, ali Zvezda jednostavno mora da ima nekakav sistem. Ako ja odem, može i da ga promeni, ali u svakom momentu mora da ima model oslonjen na omladinski pogon!

Šta ako vi dobijete finansijski jaču ponudu iz Kine ili Emirata? Da li biste je prihvatili?

- Razmišljam da ostanem što duže. Ali, naša profesija je da sutra mogu da odbijem otkaz. Ja se spremam da ostanem dugo godina u Zvezdi, ali u trenerskom poslu se sve menja preko noći. Ja u Zvezdu nisam došao radi para. Ovo je moj klub u kojem sam igrao i koji mi je dao puno, a mislim da sam i ja njemu takođe dao mnogo. Kada sam se već odlučio da budem trener, želim da napravim nešto i želim da to bude baš u Crvenoj zvezdi. Neko će proceniti da li radim dobro ili ne, ali u krajnjoj liniji samo rezultati odlučuju o treneru. To i jeste pošteno! U klubu kao što je Zvezda samo rezultat kroji budućnost. Dobru ili lošu. Znam samo da ću maksimalno pošteno i korektno raditi u Zvezdi do kada budem ovde.

Šta je vaša konačna zamisao sa Zvezdom?

- Hoću da moja ekipa igra fudbal! I sa takvom vizijom sam i došao. Zvezda, a pogotovo kada igra u Srbiji, mora biti ta koja dominira i da igra dobro. Mislim da smo donekle uspeli. Pokazali smo to u ovom proleću. To je odlično za ovu mladu ekipu, a pogotovo se to odnosi na meč sa Partizanom. Moža su oni i igrali bolje u nekom periodu, ali pokazali smo da imamo karakter i hrabrost da možemo da odreagujemo i kada ne ide dobro. To je jako dobro za te mlade igrače.

U slučajevima sa Adijem i Vilotićem ste zaveli disciplinu?

- Imam normalan odnos sa igračima. Trudim se da autoritet stvaram razgovorom i normalnim ponašanjem. Ja im kažem šta bih želeo od njih. Sa svakim od njih trideset i kusur! I sa njima dvojicom sam mnogo puta razgovoarao. Razgovaram sa svakim igračem i moja vrata su im svima otvorena 24 sata. Sve što mislim govori prvo njima, a posle toga i javno. Ne može niko biti iznad Zvezde. Ona je veliki klub, a mi smo svi u njoj samo zaposlena lica. Igrači, treneri, osoblje, marketing i ostali... Tako ja gledam. Čim neko pomakne neke granice, moramo da ga maknemo. Tako je i u Realu i Barsi. To su primeri Maradone i Ibrahimovića. A, imate igrače koji su igrali po 15 utakmica u sezoni, ali su ponašanjem zaslužili da završe karijeru u tim klubovima.

Protiv Barse se ne može igrati

Kako biste vi igrali protiv Barselone kada biste morali?

- Protiv Barselone se ne može igrati. Ja sam zaljubljen u fudbal Barselone i mislim da svi koji vole fudbal jedva čekaju da pogledaju meč Barselone. To je došlo do savršenstva. I kada su sve to doveli do toga, doveli su jednog igrača koji je to sve zaokružio i koji je jagoda na šlagu. To je Mesi! Može neko pobediti Barsu i može ona da kiksne, ali u dve utakmice ih je gotovo nemoguće poraziti. Pobedi ih nekad Real, namuči ih Arsenal, ali to je vrlo retko...

Doveli ste četiri mlada reprezentativca u januaru. Kakva vam je saradnja sa selektorom mlade reprezentacije Aleksandrom Jankovićem koji je vaš bivši saigrač i bivši trener Zvezde?

- Imamo odličnu saradnju i sigurno da njegovo mišljenje cenim, jer on je te igrače izabrao pre mene! Pričali smo puno i pričamo još uvek i drago mi je da je tako.

Od sveg tog fudbala, stižete li da pratite ostale sportove?

- Pratim koliko mogu, a pratio sam više dok nisam bio trener. Posebno sam partio košarku i NBA ligu. A, sada sve manje i manje... Sada samo pročitam u novinama da su Lejkersi pobedili ili da je Čikago izgubio. Ranije sam ostajao budan do jedan ujutro da pratim te mečeve. Jako sam puno pratio košarku, a pogotovo volim NBA.

Šta mislite o zaokretu u sportskoj strategiji u bivšim jugoslovenskim republikama i veliki porast kvaliteta u individualnim sportovima? Primeri Đokovića, Ivanovićeve, Kostelićevih, Vlašićeve, Ćavića i ostalih to dokazuju...

- Zato što je puno lakše finansirati individualni sport. Lakše je finansirati Blanku Vlašić nego Hajduk iz Splita. Takođe, igrači se mnogo lakše prodaju sa 17-18 godina. Evo vam primer Luke Milunovića!

Kako ste vi došli do Luke Milunovića za koga je malo ljudi u Srbiji znalo?

- On nije anonimus. Za mene nije. Za omladinsku i mladu reprezentaciju je igrao standardno. Iskočila je mogućnost da je u Belgiji dobio slobodne papire i brzo smo reagovali. Automastki sam rekao da može da dođe.

Malopre ste spomenuli Hajduk. Koliko je dobro za hrvatski fudbal da Dinamo godinama dominira, kao što je to slučaj sa Partizanom u srpskoj košarci?

- Loše je! Bilo bi puno bolje da ima i neki treći klub. Kao i ovde u Srbiji. Ali, na žalost nema... Bilo bi bolje da je Vojvodina jača. Evo, ove godine Radnički i Spartak su učinili prvenstvo zanimljivijim. Takve ekipe povećavaju kvalitet. Bilo bi interesantnije i kvalitetnije. Dinamo u Hrvatskoj dominira više od deset godina i Hajduk ne može da dođe do daha. Uz svu to finansijsku potporu koju Dinamo ima, Zdravko Mamić radi fantastičan posao sa omladinskom školom. Lansirali su Modrića, Eduarda, Ćorluku, Vukojevića, Vrdoljaka, Lovrena za otprilike 70 miliona evra. I sada imaju izvanrednu plejadu talentovanih igrača sa Badeljom, Vrsaljkom, Kovačićem i njih će takođe da prodaju za velike pare. Takođe, imaju i sjajnu skauting službu. Kovačića su kao klinca našli u Austriji i diveli ga u Dinamo. Rade sjajno!

Kako radi skauting služba Zvezde i da li napreduje?

- Radi se na njoj iz dana u dan i mislim da napreduje. To je velika stvar za klub. Pogotovo je lako sa brendom kakav je Crvena zvezda i koji mora moći da dovede koga god želi. Mora biti prvi izbor za nekog klinca iz Kruševca.

Šta mislite o oživljavanju bivše jugo lige ili Jadranske lige, kako je zovu u košarci?

- Mora za nešto da se igra. Vrlo jednostavno. Ako nema za šta da se igra, to bi se razvodnjilo u roku od dve godine. A, tu mislim na neku prolaznost u Evropu. Na početku bi bilo puno emocija i adrenalina. Ali, već posle dve godine bi se svi zapitali: "A, zašto mi ovo sve igramo, ako nemamo nikakve koristi". Ako bude jednog dana došlo do toga, mora se igrati za nešto, za neko mesto u Ligi šampiona ili nešto slično. Uvek se mora imati neki cilj. Ta Jadranska liga mora da ga ima. Na primer 20 miliona evra.

Ni Mesi ni Ronaldo, doveo bih Inijestu

Šta mislite o izjavi Avrama Granta o lošim terenima u Srbiji?

- I meni to smeta, ali mislim da su se stvari poboljšale. Sloboda je u Užicu napravila odličan teren. Ima tu ekipa koje nemaju uslove, ali mislim da stvari idu na bolje. Neću da spominjem neke klubove da se neko ne uvredi, ali neki od njih zaista ne ispunjavaju uslove. Moje mišljenje je da bi bilo bar 20 odsto više gledalaca na svakoj utakmici, da imamo solidnu infrastrukturu.

Bili ste član Zvezdine zlatne generacije, zatim čuvene reprezentacije Hrvatske iz 1998, član Reala i Barselone... Ko su najbolji irači sa kojima ste igrali?

- Najbolji saigrač sa kojim sam igrao je Ronaldo. Onaj stari Ronaldo. Pravi. Zuba! Imao sam zaista sjajnih saigrača, jer je liga bivše Jugolavije bila među pet najboljih u Evropi. Tada nisi mogao otići u Niš, Rijeku i Zenicu i računati na bodove. Da ne pominjem kakve sam probleme imao u Tuzli... A, pored Ronalda, izdvojio bih Savićevića. Dejan je jedan od atipičnih igrača. Nisu ga slučajno zvali Genije. Imao je nešto što drugi nisu imali. Mogao je da odigra i loše nekada, na žalost nije imao kontinuitet. Ali, kada mu se igralo, mi smo mogli stajati i gledati kako on sve sam završava. Bilo je tu još sjajnih igrača poput Piksija, Jugovića, Belodedića, Šukera, Bobana... Zvone (Boban op.a) je posebna priča. Čovek je igrao više od decenije u Milanu i glupo je da sad ja tu nešto pričam...

Ko je danas najbolji fudbaler sveta?

- Tu su Mesi i Ronaldo i to je sjajno. Možda bi bilo malo glupo da svi navijamo za Mesija, a da nema Ronalda. Ali, moje mišljenje je da se nikada u istoriji nije rodio igrač kao Mesi. Da se neko ne uvredi. Ni Pele, ni Maradona, ni Krojf, ni Zidan... Neke od njih sam gledao, neke nisam. Ali, mislim da je Mesi najbolji igrač svih vremena. Ako osvoji Mondijal sa Argentinom, onda će se to i potvrditi.

Znači da bi ste više voleli Mesija u Zvezdi nego Ronalda?

- Ja bi voleo Inijestu! - kroz osmeh odgovara Robert Prosinečki.

(Aleksandar Gligorić / Milan Grujić)