ZNATE LI PRIČU O "SRPSKIM DEČACIMA"? Britanci ih slave, a Srbija?
Prošao je čitav vek od kada je grupa srpskih mladića, u bekstvu od strahota Prvog svetskog rata, završila u Škotskoj i tamo ostavrila snove koje nisu mogli u svojoj zemlji
Od užasa Prvog svetskog rata grupa dečaka iz Srbije spas je pronašla na Britanskom ostrvu. Ovo je priča o njima.
Preporučujemo
Snimali smo Cirbesovu cicu, ali nam je njena drugarica grudima izbila oči (VIDEO)
Poljubac+trbušnjak: Seksi vežba fudbalera Intera i njegove devojke! (VIDEO)
Sto godina kasnije potomci srpskih izbeglica okupiće se u prestonici škotske Edinburgu, na mestu gde su njihovi preci počeli jedan sasvim novi život zahvaljujući školi "Džordž Heriot" koja ih je uzela pod svoje okrilje.
Dečaci i mladići, starosti od 12 do 27 godina, obreli su se u pomenutoj ustanovi 1916. godine, a ostatak njihovih sapatnika koji je utekao pred nemačkim kuršumima, pronašao je utočište u Glazgovu, Dandiju i Aberdinu.
Njihova sudbina je neverovatna priča. Britanija ih danas pamti kao "Srpske dečake". O njima, vek posle, piše ugledni "BBC".
A Srbija?
U vreme najvećeg stradanja srpskog naroda ovi mladići su spletom srećnih okolnosti uspeli da nađu izlaz iz zemlje i krenu ka nepoznatom. Verovali su da je to sloboda. Škotska im je pružila šansu da život krenu ispočetka. Prvih 10 ih je stiglo na železničku stanicu u Edinburgu u avgustu 1916. godine - nedugo pre početka nove školske godine.
Istoričar Luis Miler, koji je dobar deo karijere posvetio "Srpskim dečacima", kaže da su ti momci preživeli nezamisliv horor i jedva da su znali reč engleskog kada su došli.
- Škola ih je zbrinula i velikodušno su ih prihvatili građani Edinburga tokom ratnih godina sve dok ponovo nisu bili u mogućnosti da se vrate onome što je ostalo od njihovih kuća u domovini - kaže Miler.
U "Džordž Heriot" školi proveli su tri godine i za to kratko vreme postali su poznati širom Britanskog ostrva. Neki od njih su se isticali učenjem, ali su zauvek ostali upamćeni kao sjajan ragbi tim.
- Ti momci, koji nikad pre toga nisu igrali ragbi, usvojili su igru i pokazali neverovatan i neočekivan talenat. Nekolicina njih je bila dovoljno dobra da igra u tadašnjem najvišem rangu, zajedno sa škotskim reprezentativcima poput Daniela Drisdejla - objašnjava Miler uspon srpskih momaka.
Naravno, nije dugo prošlo dok im nije palo na pamet da oforme prvu srpsku ragbi reprezentaciju koja je igrala 1918. godine u gradu Inevrlitu.
Po povratku u Srbiju zvanično su osnovali nacionalni ragbi tim.
Mnogi od članova ragbi tima su u godinama koje su usledile postali uspešni u onome čime su se bavili, uživajući u ostatku života nijednog trenutka ne zaboravljajući Škotsku i školu "Džordž Heriot", sa kojom su, dok nisu otišli Bogu na istinu, bili u stalnom kontaktu.
Njihovi naslednici rasuti po celom svetu ovih dana okupiće se u Edinburgu kako bi odali počast "Srpskim dečacima" koje je Britanija otrgla od zaborava.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Ramonda o kojoj peva Teya Dora je simbol Dana primirja: Znate li koji srpski političar je ovo osmislio?
Kako je Srbija 1919. podržala predlog Japana o rasnoj jednakosti, a SAD i Australija ga odbile
Sabatonova pesma "Lady Of The Dark" o Milunki Savić ima moćne reči i još moćniji spot
Nikola je jedini naslednik Arčibalda Rajsa: Ikona ga spasila na Solunskom frontu, ovu kuću svi žele da vide
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
???
Dok su ostala Srpska deca ginula preko Albanije i na Solunskom frontu, njima je za to vreme padalo na pamet da igraju ragbi. Ma divno.
Podelite komentar
zile
Sigurno deca siromasnog sloja,seljaka,radnika...
Podelite komentar
LG
Zasto nisu primali srpske djecake iz ovog posljednjeg rata?Kad se samo sjetim Tonija Blera,gad.
Podelite komentar