Analiza Telegrafa iz Melburna: PET razloga zbog kojih je Đoković ispao sa Australijan opena! (FOTO)

Bilo ko ko igra tenis bi mogao da vam kaže da – jednom kad podnesete gubitak važnog poena u meču – možete posmatrati pobede i poraze kao jednako važne u bavljenju ovim sportom, punim jedinstvenih iskušenja i načina na koji se ona prevazilaze.

Preporučujemo

>>> Neverovatna ispovest Novaka Đokovića pred srpskim novinarima: Mnoge hejtere će biti sramota posle ovih njegovih reči (VIDEO)

- Ko zna zašto je Bog želeo da se ovo desi?” izjavio je Novak Đoković usamljenom predstavniku srpskih medija prisutnom na meču prvog kola Mastersa u (njemu omiljenom) Monte Karlu prošle godine – prvom porazu u prvom kolu nekog turnira posle zaista puno godina.

Specijalno za Telegraf iz Melburna, Vuk Brajović

Da podsetimo – ta godina je počela šestom titulom u Melburnu, rekordnim osvajanjem turnira Masters serije u Indijan Velsu i Majamiju –posle pobeda koje je ostvario u neočekivano teškim mečevima Dejvis Kupa protiv Kazahstana – i oporavka od infekcije oka doživljene na turniru u Dubaiu. Možda je i zato ta izjava data pred tako malim “auditorijumom” - jer i niko nije očekivao da će Novakova prvo i poslednje obraćanje za medije biti upravo posle prvog odigranog kola na turniru koji je osvajao više puta.

>>> JAVIO SE I ŠOKIRANI BEKER: Nemac objasnio zašto je Novak ispao sa AO!

Ko se tada nadao da će se takav poraz desiti, ko je verovao da Novak neće naći neki način da se vrati sa ruba ponora” i negira solidnom češkom protivniku šansu da tom pobedom otvori nove perspektive u svojoj karijeri, da priredi novo značenje motivima da se bavi ovim sportom i profesijom.

Foto: Tanjug/AP

- Ko bi mogao da poveruje – a da sebe smatra arhetipom strastvenog (srpskog) teniskog navijača – da tu rečenicu Novak može da izgovori sa osmehom na licu? Ipak, to se desilo, i ma koliko to bila prirodna stvar u sportu u kome toliko puno malih stvari može da izazove rezultate navećih krajnosti – doživljeno je kao šok i iznenađenje.

>>> SVAĐA!!! Sudija: Novače, zašto vodimo ovaj razgovor? Đoković: Zato što kršiš pravila!

Zbog čega bi bilo protivrečno osnovnoj logici da, i pored indikatora svake moguće statistike i prognoza živih i robotizovanih analitičara - igrač koji tog dana odigra bolje, oseća se više svežim i motivisanim na terenu, i ima hrabrost i verovanje da prevaziđe stege negativne tradicije – na kraju i ostvari pobedu protiv “favorita”. Nije ovde u pitanju logika, niti tradicija, niti statistika – već ljudska priroda i momenat u razvoju naše civilizacije – koji – po Novaku Đokoviću - glorifikuje pobedu kao cilj od ultimativnog značaja, a diskvalifikuje poraz kao suštu katastrofu i abstrakuje je od prirodne simbioze ta dva “ishoda” u nečemu što se zove – igra. Koliko ta reč lepo i nevino zvuči – a koliko se ređe čuje od onih koje se često koriste sa namerom da označe “nešto slično” – “meč, boj, sudar, okršaj” – a zapravo ostavljaju prikaz diametralno suprotnog doživljaja.

Foto: Tanjug/AP

U svom obraćanju svetskim medijima, Novak Đoković je bio toliko rečit u fer-pleju, dostojanstven u držanju i iskren u čestitkama danas boljem Istominu – da je dobio i javni izraz zahvalnosti na tome od strane vedeta međunarodnog teniskog novinarstva. U razgovoru sa srpskim medijima, bio je slobodniji da da i filozofsku kritiku stanja podosta iskrenute ljudske svesti u pogledu doživljaja sporta, igre, nadmetanja i shvatanja procesa koji prate ovu kreativnu i zahtevnu delatnost.

- Stavove Novaka Đokovića, pogotovo kad su tako jasno izraženi, ne treba interpretirati. Njegovo držanje u porazu nemoguće je a ne poštovati i pohvaliti. Za one brojne kojima njegovi uspesi znače toliko puno – a da pritom ne mogu ni da započnu sa sagledavanjem i razumevanjem faktora koji svakog dana čine jedan u bezbroj staklića mozaika njegovog rada koji do njih i dovodi – njihovo je “carsko nebesko”. Neoprostiva je šteta – iz svega ovoga – ne učiti, i time sebe približiti vrednostima koje podstiču, inspiršu, uzbuđuju, pokreću, spajaju – osnovnim vrednostima sporta.

Foto: Tanjug/AP

Ma koliko bolno zvučala konstatacija da “Novak nije onaj stari”, danas je valjda svima jasno to ni da tenis nije isti kao što je bio 2015. i 2016. godine. Ako prihvatimo to kao polaznu osnovu, dozvolimo sebi da razmotrimo sledećih pet tema koje su posebno zanimljive za spomenuti u kontekstu analize Novakovog današnjeg poraza:

1. Igračke navike – ceo smisao sticanja i očuvanja visokog ranga na ATP turneji je korišćenje prednosti i privilegija koje on pruža igračima – u smislu povoljnog žreba, terena na kojima se mečevi igraju, termina odigravanja… Igrači iz samog svetskog vrha takvom pozicijom u žrebu dobijaju izvesnu “auru” koja bi, hipotetički, trebala donekle da “imponuje” njihovim protivnicima u prvim kolima – diametralno suprotnog ranga, i to često na pozicijama od 60 mesta nadole, kvalifikantima ili dobitnicima “specijalnih pozivnica” za ulazak u glavni žreb.

Ipak, to nepisano  pravilo ponašanja na dvoru teniskih kraljeva” danas ne znači skoro ništa, u doba “teniske demokratije”. Svaki igrač u barem prvih 120 na rang listi ima set kvaliteta koji, kada imaju “svoj dan”, može da donese pobedu protiv – ili dobro namuči – svakog protivnika koji se nađe sa druge strane mreže, na bilo kom od stotina svetskih turnira.

Foto: Tanjug/AP

Svakom igraču danas dostupne su posebne tehnike i uslovi treninga, audio-vizuelna pomagala, informatičke usluge i statistička analiza, profilisani nutritivni programi, (dozvoljena) regenerativna sredstva i najsavremenija kvalitetna takmičarska oprema - što može da u velikoj meri nadomesti prisustvo trenera i stručnjaka raznih profila na brojnim i često veoma skupim putovanjima. Samim time, njihov pohod ka ostvarenju cilja “svrgavanja teniskih dinastija” je izvesniji, kraći i izazovniji – i to ceremonijalno “perje” vodećih svetskih teniskih asova često završi “razbarušeno” od strane “autsajdera” već u prvim rundama velikih turnira.

U tom smislu, Novakov ovogodišnji žreb je bio dosta komplikovan – protivnik u prvom kolu u liku bivšeg top 10 igrača i takmičara čiji trenutni rang skoro da nema nikakve veze sa realnim kvalitetom njegovog tenisa, a pritom i levorukog i na jedevite jade pobeđenog na turniru pre 10 dana. To je podrazumevalo veliku promenu u odnosu na prethodne godine, anticipirano “stanje stvari” i osnovnu zamisao kako bi “sve trebalo da teče” sa pozicije drugog nosioca turnira.

Novakovi treninzi za meč sa Verdaskom su bili izuzetno intenzivni, skoro kao da se radilo o finalu Grend Slema – jer put do njega vodi preko prethodnih šest protivnika. Kako je Verdasko eliminisan uz odličnu igru u prvom setu i samo manje probleme u drugom, došlo je do blagog opuštanja i želje da se što pre “izniveliše” pripremni tonus za predstojeće mečeve – koji su trebali da se odigravaju po prethodno zamišljenoj gradaciji po težini i izazovnosti protivnika.

Foto: Tanjug/AP

Pritom, niko se nije nadao – pa ni sam Istomin i njegova majka u funkciji njegovog dugogodišnjeg teniskog trenera – da će on odigrati “meč života i još 10 reinkarnacija”, i – što je još važnije – biti potpuno “slep” na uvažavanje Novakove veličine i otporan na intenzitet Novakove igre sa osnovne linije. Sada je jasno da je, u psihološkom smislu, ovaj set “šahovskih rokada” u prva dva kola poremetio nešto što je Novakov tim očekivao da bude “standardni takmičarski ritam” Grend Slem turnira – učinivši zamku pretpostavljenog izuzetno teškog protivnika u prvom – i relativno bezopasnog i nedovoljno referentnog protivnika u sledećem kolu – veoma iznenađujućom i strateški destabilizujućom u svakom smislu. Jednostavno, stiče se utisak da Novakov tim nije ni izbliza očekivao da će dobiti ovakvu pretnju i izazov od igrača čiji dosadašnji rezultati nisu davali nikakvu nadu u priređivanje prvorazredne senzacije.

Nažalost, to je najgori mogući osećaj i pretpostavka sa kojom možete izaći na teniski teren – da je meč “već dobijen”…

2. Adaptacija na uslove igre: analizom dosadašnjih Novakovih nastupa u Australiji, u uslovima ovdašnjeg često ključajućeg leta, moglo bi se zaključiti da bi Novaku mnogo više odgovaralo da igra mečeve dnevnog programa što kasnije u toku turnira – dok stekne željeni turnirski ritam i adaptira se na temperaturu i vlagu koje dosta utiču i na odskok loptice – i na psihofizičko stanje igrača. Uticaj ovog faktora je dovoljno važan i velik da se negativno odrazi na opšte performanse

i voljno stanje igrača – što u slučaju potrebe igranja većeg broja teških i odlučujućih poena – može ozbiljno da utiče na nivo igre i željeni ishod. Drugim rečima – Novak ne voli da igra neposredno posle početka turnira u dnevnom programu, svestan načina na koji su njegove peformanse “izazvane” vremenskim uslovima. To može da stvori određeni psihološki balast, koji teži da “uguši” motivaciju i ograniči slobodu, snagu i pokretljivost u igri – i dovede do pojave brojnih tehničkih propusta u pripremi i izvođenju udaraca, kretanju i izboru poteza u važnim trenucima meča… Čini nam se da je sled ovih negativnih pojava bio više nego primetan u više etapa meča – i da je Novaku bivalo sve teže i teže da se iz te spirale “isčupa” – zbog čega je Istomin meč priveo kraju bez pojave očekivanog Novakovog “poslednjeg bedema odbrane” – tačnije – iskoristivši prvu meč-loptu.

Foto: Tanjug/AP

3. Neiskorišćene šanse – početak meča je odlikovao još jedan događaj koji se čudno i negativno odrazio na Novakovu uravnoteženost, koncentraciju i fokus u odigravanju poena – gem na njegov servis koji je trajao celih 16 minuta. Iako se to može smatrati i neobjašnjivom slučajnošću, često i bez preteranih posledica na ostatak meča – danas je to predstavljalo važan faktor u destabilizaciji Novakove prvobitne “psihološke postavke” i pokazalo da “stvari neće ići tako glatko” kako se inače očekivalo u meču između drugog i stosedamnaestog igrača sveta. Sigurno je da Novak “nije bio svoj” i kada je propuštao prednosti pred sam kraj prvog seta – pogotovo veoma izgledne set-lopte u taj-brejku, pa prednosti u setovima, brejkovima u četvrtom setu.

Česta je pojava u tenisu kada se desi da igrač izgubi samopouzdanje, lošije se kreće kao rezultat umora nastalog iz nerealizovanih prilika i ponovnih pokušaja da se prednost ostvari ili potvrdi. To će svakom iole pristojnijem profesionalnom igraču “dati krila” i dodatnu veru u sebe da odigra na nivou koji se do pred početak tog meča graničio sa maštom i kinematografskim stvaralaštvom – zbog čega Istomin verovatno još nije svestan šta mu je tačno pošlo za rukom da uradi danas na terenu Rod Lejver Arene.

Foto: Tanjug/AP

4. Nemogućnost da nametne igru i promeni tok i dinamiku meča – Novak nije teniski robot, i propusti i greške su i njemu imanentne, kao i drugim igračima. Ipak, briljantni trijumfi koji su odlikovali njegove najupečatljivije nastupe u poslednje dve neverovatne godine oslanjali su se, između ostalog, i na izuzetnu sposobnost da angažuje um, telo i tehniku u cilju promene dinamike meča i nametanja stila igre koji bi mu efikasno donosio prednost u toku odigravanja poena - i konsenventni rezultatski bonus. Setite se samo prvog seta protiv Federera u polufinalu Australijan Opena prošle godine, pa svih rezultatskih povraćaja u finalu 2016. posle perioda igre u kojima bi Marej uspevao da nadigra i iznuri Novaka u poenima sa većim brojem razmenjenih udaraca.

Jednostavno, Novak bi “ušao u teren”, skratio trajanje poena, dominirao sjajnom mešavinom dubokih udaraca po obe strane, i – ono što je najvažnije – besprekornom realizacijom stvorenih šansi i polušansi iz razmena u kojima je diktirao razmenu udaraca. Iako je meč u Dohi protiv Mareja, kao i prvi set protiv Verdaska u Melburnu - sadržao taj moćni aspect realizacije taktičkog plana igre – ipak se to nije odvijalo na način koji je krasio ubedljive pobede protiv brojnih protivnika, “bačenih” u pasivno stanje tokom odigravanja poena. Novakove “pasivne” faze, praćene njegovim neiznuđenim greškama i sve boljom i odvažnijom igrom njegovih protivnika – umnožavale su se na kraju bi ga “sustizale” – i to se desilo u svim bolnim porazima protiv Kverija, Del Potra, Vavrinke, Bautiste-Aguta, Čilića, Mareja.

Foto: Tanjug/AP

Za razliku od tih mečeva, protiv Istomina nije uspeo da izbori ni priliku da proba da se izbori za brejk-lopticu u poslednjem servis – gemu protivnika. Jednostavno – otišao je u poraz, bez njegovog proslavljenog fajterskog “poslenjeg poteza”…

5. Opšta motivacija i stanje u “igračkoj loži” – Brojni ljubitelji tenisa su se proteklih meseci često pitali što Novaku znače česte zbunjujuće gestikulacije i glasni komentari/povici ka prisutnima u njegovoj loži, koji su umeli da podsete i na prekor onima u čijem pravcu su bile upućene. Sa druge strane, izraz lica svih prisutnih u Melburnu - a donedavna i Borisa Bekera – nisu upućivala na postojanje “povratne sprege” u komunikaciji sa Novakom – čak ni na nivou dozvoljenom pravilima profesionalnog tenisa. Iako svaki igrač ima pravo da formatira svoju “ložu” na način  koji smatra da mu odgovara kao važno strateško uporište za realizaciju plana igre na terenu, nemoguće je bilo ne primetiti razliku između Istominove i Novakove lože danas, ili Novakove i lože brojnih njegovih važnijih protivnika u poslednje vreme.

Bez obzira šta neko mislio o ovom pitanju, sigurno će zaključiti da je Denisova loža, prepuna gostiju i pulsirajuća sa pozitivnom energijom, inicijativom i navijačkom strašću imala veliki značaj u podstrekivanju i motivisanju momka iz Rusije sa Uzbekistanskim pasošem da istraje u ostvarenju svog veličanstvenog cilja.

Foto: Tanjug/AP

Ukratko, i uz ogradu po navodima iz prethodnih redova, čini nam se da Novaku nešto i neko nedostaju u loži – njegovom malom svetilištu tokom iskušenja koje svaki meč protiv uvek posebno motivisanih protivnika nosi. Vajda, Filgriš, Amanović i Vemić su izuzetni profesionalci najvišeg svetskog ranga – ali sigurno nisu neko ko ne bi poželeo dobrodošlicu još nekim kvalitetnim ljudima pozitivne energije u toj postavci. Nekima koji im zaista nedostaju, i koji su svesni toga.

Posle pobede u Dohi, Novak je uradio nešto što bi retko koji drugi igrač – pa čak i drugi “sveži roditelji” sa ATP i WTA turneje – uradili pred početak Australijan Open turneje i serije turnira – od Perta, Adelajda, Ouklenda, Hobarta, Sidneja, Kujonga i Melburna: vratio se za Evropu i proveo dva dana sa svojom porodicom u Monte Karlu.

Sigurni smo da nema ni jednog ljubitelja tenisa i navijača Novaka Đokovića koji nije imao najlepše mišljenje o ovom gestu, i da je bio srećan kada je video snimke Stefana, tate i mame u druženju u toplini njihovog doma. Novak je nekoliko puta poslednjih meseci svetu dao do znanja da za njega tenis nije ni jedina, ni najvažnija stvar u njegovom životu – i kad pričamo o njegovoj porodici – možemo da im samo poželimo sreću i što duže periode zajedno tokom izuzetno zahtevne ATP i Dejvis Kup sezone.

Foto: Tanjug/AP

Nije mali broj teniskih analitičara koji bi rekli – sve je to u redu, ali je to značilo i dva, tri dana manje za pripreme za turnir od velike važnosti za realizaciju Novakove karijerne misije – osvajanja jednog Grend Slema više od trenutnog rekordera, Rodžera Federera. Da je Novak Đoković danas pobedio Denisa Istomina – što bi najverovatnije i bio slučaj da su igrali jos barem 30 puta narednih meseci – verovatno ne bi “zucnuli ni reč” na tu temu. Ali, već da je izgubio u sledećem kolu, ili barem u četvrtfinalu kao onomad protiv Vavrinke – te ocene bi se sigurno čule. Katkad beskompromisni svet teniskog nadmetanja za svoju “svetinju” vidi trijumf, trofeje, rekorde i nagrade – sve više abstrakujući život kao “teren svih terena” i namećući scenarija, programe, ceremonije i protokole kao kategorije po kojima se nečije “postojanje” u savremenom svetu sporta kao vrhunski plaćene i pozicionirane zabave miliona – definiše.

Novak Đoković je do sada sigurno odlično upoznao aspekte koji čine sadržaj i jedne i druge stvarnosti, i koliko je delikatno i izazovno komponovati sklad između njih da bi se istovremeno postizao uspeh u jednoj – a mir i spokoj u drugoj. U svetu koji se menja nikad pre zabeleženim tempom, menja se igra zvana tenis – i to eksponencijalno i proporcionalno razlikama između hodanja i trčanja ka loptici.

Foto: Tanjug/AP

Sagledati te razlike iz perspektive donošenja odluka koje mogu obeležiti ne samo period u kome se mogu osvojiti još pet Grend Slemova – nego i ceo život vas i vaših bližnjih – svakako je mnogo složenije nego odluka kako krenuti ka odigravanju odličnog riterna na servis protivnika. Kada je server sa druge strane – život – možda vam se i učini da nikada nećete imati dovoljno vremena da odigrate tu sjajnu dvoručnu bekhend paralelu niz liniju, i da je to meč koji treba igrati na potpuno drugačiji način; i bez obzira na to koliko jedan podsećao na drugi…

Učiti u ime budućnosti kroz ovakve poraze je imperativ i viši cilj sam po sebi, bilo da se radilo o životu ili sportu.

- Nadamo se da je trenutak u kome ćemo spoznati nove Novakove moći u ostvarenju njegovih snova blizu, da ćemo razumeti put do promena koje smo prizivali svih ovih meseci. Nije Novakovim najsrčanijim poklonicima strano da se poistovete i solidarišu sa njim kada je teško – jer nas je sve život isuviše često zbližavao i izjednačavao u tom smislu. Ono što ovu celu jedinstvenu priču o momku koji je uzdigao jednu naciju i sav dobronameran svet van svakog predvidivog skriptovanog protokola je redak doživljaj iskonske sreće, koji se ponavljao u fantastičnom nizu kao da je to najprirodnija stvar u našim životima, u našem današnjem svetu. Nadali smo se da je Melburn bio pravo mesto u kome će se tako nešto nastaviti…

I tako ne bi, i neka nije bilo. Mi ćemo i dalje verovati, i Novak će. Takvi smo, i takva nam je sutrašnjica.

(Telegraf.rs)