Raspričani Federer se nikad iskrenije nije obratio svetu: Ovo možda nikada niste znali o meni...

Foto: Tanjug/AP

Preporučujemo

- Nikada ne bih poverovao da bih mogao da dođem do polufinala Australijen opena 2017!

Ovu šokantnu rečenicu izgovorio je ne Miša Zverev, već igrač koji je četiri puta osvajao ovaj turnir – i još 13 puta ostale Gren Slemove. Uz taj rekord, drži i nekolicinu pratećih - 27 puta je igrao u finalima, 41 put u polufinalima i 49 puta u četvrtfinalima. Ali, Rodžer Federer – kako je već nekoliko puta ponovio medijima ovde u Melburnu – “ne haje” previše za statistiku.

Specijalno za Telegraf iz Melburna, Vuk Brajović

U retkim trenucima potpune iskrenosti, švajcarski maestro izrekao je neke stvari koje, po sopstvenom priznanju, nije pre podelio sa medijima.

- Moj cilj u Melburnu je bio da probam da “osetim igru” protiv igrača koji su trenutno u dobroj formi, da ih namučim što više mogu. Mislio sam da nema šanse da energetski i fizički izdržim napore koje bi serija Gren Slem mečeva iziskivala od mene. I šta god da sam uradio u tom smislu, bio bih zadovoljan.

Foto: Tanjug/AP

- Umesto toga, desilo se nešto što zaista nisam očekivao. Nisam ni želeo da mislim o žrebu pre turnira, pa čak ni kad je izašao. Dok su svi oko mene govorili da sam dobio obećavajući žreb, ja sam im odgovarao da je to SVE samo ne obećavajući žreb. Na primer, uopšte nisam bio svestan toga da je moj protivnik u polufinalu, Sten Vavrinka, u mom delu žreba. Ograničio sam se na posmatranje samo meni najbližeg “kostura”, jer sam zaista mislio da je to jedino realno čemu mogu da se nadam. Ali, iz meča u meč, osećao sam se sve bolje, energija me nije izdala – i, eto, mi danas pričamo o predstojećem polufinalnom meču. Zaista – veliko iznenađenje za mene - radostan i iskren je bio Federer.

- Ono što možda nikada niste znali o meni je da sam ja uvek u svojoj karijeri pravio veće pauze tokom sezone, sa potpunim izostankom teniskih aktivnosti. Kad sam bio na vrhuncu svojih uspeha, dešavalo se da - posle Vimbldona, na kraju sezone – po 4-5 nedelja ne dodirnem reket, i to je dosta brinulo tim ljudi oko mene. Ali, ja sam veoma dobro znao zašto to radim – a razlog je bio – da bih duže trajao u tenisu. Nije to pitanje samo fizičkog stanja, već i umnog, mentalnog. Posle takvih pauza sam imao veliku želju da radim, da se pripremam za predstojeću sezonu – bivao sam svež za naredna iskušenja. U tom smislu, pauza koju sam imao prošle godine mi je veoma dobro došla – i to je bio promišljen potez, nešto što – kao što ste čuli – predstavlja rutinu u mojoj karijeri. Kako vreme ide, tako se i češće odlučujem da po tom pristupu adaptiram moja očekivanja i strategiju za narednu sezonu. Sigurno se više nikada neće desiti da igram po 27 turnira u sezoni. Ono što bi trebalo da bude optimalno u narednom periodu bi bilo bliže brojci od nekih 18 turnira, gore-dole, i mislim da je to cilj kome ću realno moći i želeti da se posvetim do kraja moje karijere - izneo je Federer po prvi put u toliko detalja ovaj važan deo njegove pripremne strategije.

Foto: AP/Tanjug

U kratkom osvrtu na meč protiv Zvereva i uslova igra o kojima svi igrači toliko puno pričaju ove godine – lakše loptice, brži tereni – Federer rezimira:

- Uživao sam u igri protiv Miše, to me je podsetilo na stara dobra vremena u kojima je toliko puno igrača igralo na ovaj način. Kad sam počinjao da treniram tenis u Bazelu, igrali smo na svim vrstama super-brzih podloga. Bukvalno su se caklile kao led – koliko su bile glatke i brze. Znate, potrebna je velika raznovrsnost u igri za ovakav tenis, i po tome je on veoma specifičan. Kako su direktori turnira odlučili od sezone 2005. da uvećaju i uspore loptice i površine na kojima se igralo, tako se sam tenis promenio u takmičenje sa osnovne linije. Šta ćete, morao sam da se adaptiram na to – i bio sam dosta uspešan u tome. Sada, kad se podloga malo ubrzala, igrači “starijeg kova” i šireg repertoara igre – kao što je na primer Venus Vilijams kod žena – se dobro snalaze u tim uslovima, kreću da primenjuju iskustva i znanja iz tog dela naše karijere, način igre koji zahteva brzo razmišljanje, momentalnu reakciju, jednu vrstu teniske lucidnosti koje skoro uopšte više nema na turneji. Zato mi je iskustvo igranja protiv takvog stila koji gaji Zverev bilo veoma inspirativno – i toliko ima puno da se nauči iz takvog tenisa. Jer, ako igrate servis – volej, prirodno ste izloženi situaciji da često možete izgubiti poen, i brzo. Protivnik vas dosta lako može proći pasing-šotom, i to tako biva. Kad se adaptirate na takve situacije, istovremeno se naučite da se ne sekirate, ne frustrirate zbog izgubljenog poena – što vam daje dragocenu čvrstinu, volju, karakter i mirnoću. Zato izuzetno cenim ovaj stil igre, i lično bih voleo kada bi ga još više igrača primenjivalo tokom sezone.

Foto: Tanjug/AP

U najavi meča protiv Stena Vavrinke u polufinalu, Federer se osvrnuo na istorijat njihovog odnosa.

- Sten Vavrinka i Rafael Nadal su igrači koji najbolje poznaju moj stil igre, bez sumnje. Sa Stenom sam u profesionalnim i prijateljskim odnosima od ranih dana, puno puta smo pričali o tome kako bi trebao da razvija svoju igru. Iskreno, impresioniran sam time kakvu kolosalnu promenu je uspeo da izvede u svojoj karijeri i teniskim sposobnostima – jer je, od igrača čija je osnova igra na šljaci, uspeo da je tako impresivno adaptira svoju igru, razmišljanje, strategiju, kretanje za druge podloge – da je zapravo njegov prvi osvojeni Gren Slem bio upravo ovde u Australiji. Uvek ističem i to da je njegova igra toliko puno značila i za uspehe naše Dejvis Kup reprezentacije, naročito u sezoni kada smo osvojili to takmičenje. Kroz karijeru smo se dosta savetovali, više ispočetka a kasnije sve manje – pogotovo u smislu razmene informacija o tome kako treba igrati protiv nekih igrača. Ipak, mislim da je “razmera” u tom smislu bila – 95 odsto mojih saveta njemu, a 5 odsto obrnuto - našalio se Rodžer kroz opisivanje svog odnosa sa njegovim zemljakom, trostrukim Gren Slem šampionom Vavrinkom.

Ako je sudeći po svemu što smo videli, saznali i osetili posmatrajući njegove nastupe i pričajući sa Rodžerom Federerom u Melburnu, utisak je da “tenisko veličanstvo” (epitet kojim ga često opisuju lokalni prezenteri) sklapa “mozaik snova” ka osamnaestom Gren Slem trofeju temeljito i precizno kao najbolji švajcarski majstori precizne satne mehanike. Da li se iko nadao da će “kucniti čas” za takvo rekordno dostignuće baš ovde u Melburnu? Verovatno ne – osim možda jednog čoveka – koji veoma dobro zna zašto i kako radi to što radi. A ako tako postavite stvari – kad se nešto dobro desi, desi se uvek – u pravom trenutku.

(Telegraf.rs)