STO BIZARNIH ČINJENICA O OI (1. deo): Finale trčao sam i - pobedio!

1. PRENELI GA PREKO CILJNE LINIJE

Na dva kilometra do cilja maratonske trke u Londonu 1908. bilo je jasno da niko ne može stići Južnoafrikanca Čarlsa Heferona, koji je vođstvo preuzeo nakon što je kolabirao Kanađanin Tom Longboat i slavlje je već počelo. Tada mu je prišao jedan navijač i ponudio mu čašu slavljeničkog šampanjca, koju je Heferon prihvatio.

Ispostavilo se da to nije bio najpametniji potez, pošto su ubrzo posle toga mehurići iz pića izazvali mučninu i nagon za povraćanjem kod južnoafričkog trkača.

To je iskoristio Italijan Dorando Pijetri da preuzme prvo mesto u trci. On je, međutim, “izgubio kompas" kad je ušao na stadion i krenuo je da trči u pogrešnom smeru. Stjuarti su nekako uspeli da mu objasne da treba da se okrene, pa je Italijan pohitao ka cilju. Ali, tih 350 metara, koliko ga je delilo od zlata, nikad nije istrčao.

Diskvalifikovan je jer je u poslednjih 180 metara pet puta padao da bi ga konačno preko ciljne linije preneli pomenuti stjuarti. Zlato je na kraju pripalo Amerikancu Hejsu, a do srebra se nekako dogegao gore pomenuti Heferon.

2. POGODILA GA PESMA

Pobeda Jozefa Bartela iz Luksemburga u trci na 1500 metara na Igrama u Helsinkiju 1952. bila je toliko iznenađenje da čak ni organizatori nisu pripremili himnu Luksemburga za pobedničku ceremoniju. Posle dugog čekanja na note, članovi orkestra odlučili su da improvizuju i zasvirali, a Bartel je tad prekrio lice rukama i počeo glasno da plače. Da li od sreće i ponosa što je orkestar “ubo” note ili iz suprotnih razloga, nije zabeležno.

3. TRČAO SAM U FINALU

Finalna trka na 400 metara, opet u Londonu 1908. morala je da se ponovi jer je Amerikanac Džon Karpenter blokirao put Britancu Vindamu Holsvelu, ne znajući da ovaj potez, u to vreme legalan u SAD, nije dozvoljen na Igrama. Karpenter je diskvalifikovan, a s njim su se solidarisala i dva zemljaka, pa je Holsvel bio sam u ponovljenom finalu četiri dana kasnije – u to vreme u finalu je trčalo po četiri a ne kao danas po osam takmičara.

4. PATKE IMAJU PREDNOST

Australijski veslač Henri Pirs zaustavio je čamac tokom četvrtfinalne trke na Igrama u Amsterdamu 1928, kako bi propustio patku s pačićima. Humani gest nije ga koštao, jer je i pored zaustavljanja na crvenom pobedio u ovoj trci, ali i kasnije u finalu.

5. AUTOSTOPOM DO ZLATA

“Pobednik” maratonske trke u Sent Luisu 1904 Amerikanac Fred Lorc diskvalifikovan je kad je otkriveno da je veći deo staze prošao autostopom, a tek je poslednjih šest i po kilometara zaista trčao.

(Telegraf.rs)