KOLUMNA<br>Milojko Pantić: Čovek je "oblak u pantalonama"

Harizma, to je prava reč. Niko na ovim prostorima, u svim profesijama nije imao taj milosni dar, kao u fudbalu Miljan Miljanić.

Ne postoji čovek zbog kojega bi u Beograd na sahranu došla ovakva garnitura iz regije i Evrope - prisustvovala je fudbalska elita Starog kontinenta i naše bivše države, a Srbe je predstavljao predsednik Boris Tadić.

A kako je Miljan Miljanić postao legenda?

Počelo je tako što je sredinom pedesetih godina prošlog veka u jednoj od svojih 58 utakmica u dresu Crvene zvezde promašio penal. Zvezda je tu utakmicu dobila, ali mladog Miljanića to nije oslobodilo odgovornosti. Kada ga je majka Zorka upitala zašto je tužan, odgovorio je: "Zato što sam promašio penal". "A da li ti je neko smetao Miljane?" "Ne, kod penala si sam na jedanaest metara od golmana." "E, onda Miljane, okani se ćorava posla. Nisi ti zato rođen."

Dr "O"

Tako je u 27. godini Miljan Miljanić seo na klupu pored terena. Postao je sekretar Stručnog štaba, na čijem je čelu bio pionir savremenog fudbala na ovim prostorima dr Aleksandar Obradović, popularni Dr "O". Od Ace, preko studijskog putovanja u Englesku (Arsenal, Liverpul i Mančester Junajted) do Svetskog prvenstva u Švedskoj i upoznavanja sa fudbalskim kraljem, tada početnikom Peleom, Miljan je stigao do diplome DIF-a i od Zvezde dobio "na dar" Omladinsku fudbalsku školu.

Čovek nije postojao ako u anegdotu nije ušao. A anegdota kaže da ga je Dr "O" poslao da gleda jednu utakmicu Mačve iz Šapca i da mu "snimi" igru fudbalera sa brojem 10. Miljan se vraća i referiše da je taj igrač dobar, ali ima jedan bolji, nosi broj 7 i zove se Vojislav Melić. Bićeš najbolji trener Zvezde, rekao mu je Dr "O", zbog Melića sam te i poslao u Šabac.

Pet Miljanovih zvezda

Tako je i bilo. Postao je najtrofejniji trener najtrofejnijeg tima na ovim prostorima. Postao je i prvi strani trener u Real Madridu, najslavnijem svetskom klubu, i prvi trener Evrope, jer su ga kolege izabrale za predsednika Udruženja fudbalskih trenera kontinenta. I ne samo to. Osnovao je instituciju "Zvezdine zvezde" u koju je pored Rajka Mitića i Dragoslava Šekularca "učlanio" dva svoja učenika: Dragana Džajića i Vladimira Petrovića. Na tom talasu je isplivala i peta Zvezdina zvezda Dragan Stojković Piksi. Tada je i nastala krilatica: Zvezda je život, sve ostalo su sitnice. Nažalost, danas se slobodno može reći: Zvezda je mrtva, ostale su uspomene. Zapravo, ingeniozni Matija Bećković je povodom Miljanove smrti dobro rekao: "Sa Miljanićem je umrla i Crvena zvezda, s tim što je Zvezda umrla nešto ranije." Da je taj klub živ, valjda bi se neko setio da Miljanu Miljaniću priredi kakav-takav komemorativni skup.

Veliki ruski pesnik Vladimir Majakovski napisao je u jednoj svojoj poemi da je čovek  zapravo "oblak u pantalonama" i da ne postoji (osim u duhovnom smislu) veličina jednaka Bogu. I zaista, tek kad stanete ispred groba u koji se polažu čovekovi posmrtni ostaci, shvatite šta to znači. Čovekov život je tren, kao što je tren oblak kojeg sa neba za čas oduva i najmanji vetrić. Većina ljudi to ne shvata, pa se u čitavom tom "životnom trenu" bave besmislicama, mržnjom prema uspešnima, nastojeći da vladaju drugim ljudima da uređuju tuđe živote.

Indirekt

Setio sam se Majakovskog dan posle Miljanove sahrane, prilikom polaganja urne jednog drugog M.M., koji je umro par nedelja pre Mijanića. "Majstor" ispušta i razbija u paramparčad ploču sa nadgrobnim natpisom. Za mene je to bio znak da se i Bog pobunio što su ljudi stavili (i time ih izjednačili) dva M.M. u Aleji zaslužnih građana iako ovaj drugi ni po čemu to ne zaslužuje. Jer, radio reporter M.M. osim radio prenosa fudbalskih i košarkaških utkamica, nema ama baš ni jednu zaslugu za narod i državu. Šta više, doveo je u veliku nelagodu ljude koji su mu govorili na komemoraciji u Radio Beogradu kada su isticali da je bio autor Indirekta, jedne od najpopularnijih sportskih TV emisija na ovim prostorima. Jer svi tada zaposleni u TV Beograd znaju da su tu emisiju pravili reditelj Vujadin Vujović i montažerka Mirjana Rašković. M.M. je samo čitao najave za priloge, a i njih su pisali autori reportaža.

Takav posthumni tretman nije imao ni pionir srpske radio reportaže, erudita svetskog nivoa Radivoje Raća Marković. Raća je da podsetim, osim sporta, rečima slikao i sve druge značajne društvene događaje (prenoseći Prvomajske parade i sahrane državnika). Najveće novinarsko-uredničko delo Raćinog sportskog naslednika u Radio Beogradu, bila je zabrana pominjanja imena i snimanja Miljana Miljanića na programima Radija i TV Srbije, u vreme kad je "Čiča" bio predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije. Razlog osveta, zato što ga nije uzeo u Izvršni odbor FSJ.

Svevišnji je međutim dodelio crvene kartone odnosno, pre smrti isključio iz života i jednog i drugog. Miljanu Miljaniću zbog samo Bogu znanih grešaka, a ovom drugom zbog gore opisanih grehova. Naime, i jedan i drugi su poslednjih sedam godina života samo vegetirali. Neka im je laka zemlja.