KOLUMNA MILOJKO PANTIĆ: VAYA CON DIOS (Idi s „milim“ Bogom) MIHAJLOVIĆU

Ima li uopšte smisla pisati i pričati o besmislu u koji se pretvara srpski fudbal posle skopske kataklizme protekle nedelje? Jer do tvoraca tog besmisla ne dopiru ni urlici negodovanja ojađenog srpskog fudbalskog naroda, pa što bi ih tangirao bilo kakav pisani ili izrečeni komentar o njima?

Zbog sužene svesti (jer su neobrazovani i primitivni), oni nisu u stanju da spoznaju kakvo zlo čine, priređujući narodu duševne patnje iz utakmice u utakmicu državnog, a ne njihovog tima. U takvoj suženoj svesti ne postoji reč ODGOVORNOST. A odgovornost je jedno od navažnijih pitanja našeg vremena. Ja se ne sećam da je ikada iko u Srbiji preuzeo odgovornost za neuspeh, ne samo u fudbalu. Zato me i ne čudi puna podrška predsednika FSS prvom „nestručnjaku“ Srbije (jer Siniša Mihajlović nema nikakvo, ne samo fudbalsko obrazovanje niti kvalifikacije za posao koji obavlja, osim trenerske profi-licence koju je dobio na poklon od nekadašnjeg „dekana trenerske škole FSS“, bata Đore).

Izjava: „Ne dam na Mihajlovića“, provocira sve normalne ljude da reaguju nenormalno zbog velike, zapravo grozne ozlojeđenosti. A kako drugačije reagovati na čisto ološke javne nastupe i metode rukovodećih ljudi FSS!? Za normalnog čoveka te izjave su zastrašujuće, jer govore o totalnoj neodgovornosti onih koji obavljaju najviše javne funkcije u srpskom fudbalu. Ubeđen sam da bi se sasvim drugačije ponašali da je fudbalska organizacija njihovo vlasništvo. Jer u tom slučaju bi vodili računa o svom, a ne o društvenom novcu. Ovako, oni su uz pomoć "glasačke mašine" u Skupštini, najveću i najprofitabilniju srpsku sportsku organizaciju potpuno privatizovali i ne odgovaraju nikome, baš kao da su vlasnici fudbala.

Svaka neodgovornost ima svoju cenu i ona se uvek mora platiti. U slučaju predhodnog selektora Antića, ta cena je iznosila „tričavih“ 2,5 miliona evra, zbog prevremenog i bespravnog raskida ugovora od strane Saveza. Mihajlovićeva uzurpacija državnog tima, međutim, koštaće Savez mnogo više jer će zbog neuspeha u kvalifikacijama ostati "kratak" za desetak Fifinih i ko zna koliko sponzorskih miliona?

Zato sam, već posle poraza od Belgije u Beogradu, napisao: Vaya con Dios (idi s „milim“ Bogom) Mihajloviću. Nažalost i taj i svi drugi komentari u Srbiji odlaze u vetar, jer su naši fudbalski moćnici kao i političari - nedodirljivi i nikada nikome ne odgovaraju za svoje postupke. Srbija je postala država bez javnog mnjenja, država u kojoj je puko osvajanje vlasti i svrha i smisao života.

Siniša Mihajlović je najodgovorniji i za neuspeh mlade reprezentacije u doigravanju za Evropsko prvenstvo jer je bez ikakavog razloga odveo pola te selekcije u Skoplje. A selektor mladih Janković ga je molio da mu ustupi samo jednog – Krstičića.

Besmisao, međutim, nije samo srpski specijalitet. Pokazala je to baš ta utakmica mladih fudbalera Srbije i Engleske (O:1) u Kruševcu. Incident koji je na kraju svojim neprimerenim ponašanjem, posle pobedonosnog gola u 95. minutu izazvao tamnoputi Englez Rouz, do te mere je od strane Engleza predimenzioniran da to prerasta u besmisleno ludilo. Jer, kada premijer svetske sile Engleske traži da se Srbija maltene ponovo "bombarduje" zbog fudbalskog slučaja kakvih na engleskim terenima ima na desetine svakog dana, ili kada čujete da Turska (a to znači Nato), objavljuje rat Siriji zbog jedne ispaljene granate prema nekom brdu (ko garantuje da nije u pitanju provokacija?), onda je prva pomisao svakog normalnog čoveka: svet je poludeo.