MIHA: Nije Zvezda dobra riba da zbog nje upadam na proslave kao "padobranac"

Siniša Mihajlović, selektor fudbalske reprezentacije Srbije, već dugo je na meti kritika sa mnogih strana. Kako je počelo sa kiksevima u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Brazilu, prvo protiv Belgije, pa onda Makedonije, tako se srpska javnost sve više okretala protiv Mihajlovića. Poraz od najvećeg rivala Hrvatske dao je municije kritičarima, a pobeda nad Škotskom bila je samo mali predah u crnoj seriji koja je nastavljena novim neuspehom protiv Belgije. Mihajlović je svestan realnosti trenerskog i selektorskog posla i ne pogađaju ga mnogo negativna mišljenja.

- To je normalno kad nemaš rezultat. Kad pobeđuješ, onda si genije, najbolji na svetu, kad gubiš - ne znaš ništa. Mi koji se bavimo ovim poslom na to smo navikli - počeo je Mihajlović za Telegraf.

Ima li tu nekih skrivenih motiva i ličnih netrpeljivosti?

- To treba pitati ljude koji kritikuju. Ja ovaj posao radim jer ga volim. Čast mi je da budem selektor Srbije i savest mi je čista.

 Pomišljate li na to da bi sutra neko mogao da se proslavi sa reprezentacijom koju ste vi postavili, kada igrači malo steknu iskustva?

- Neko je morao da preuzme odgovornost i napravi rez. Odmah sam rekao da je potrebno podmladiti reprezentaciju i stvoriti ekipu koja će u narednih sedam-osam godina biti ozbiljan tim. Belgiji je trebalo više od decenije da stvori jaku reprezentaciju. Nama ne treba deset godina, ali neko vreme ipak je potrebno.

Šta je razlog da naša reprezentacija podbacuje decenijama unazad, a promenilo se mnogo selektora?

- Ja ne živim u Srbiji 20 godina, ali dovoljno je da pogledate koliko je slabo naše prvenstvo. Igrači imaju dve-tri jake utakmice i ne mogu brzo da sazre, to je najveći problem. Imamo kvalitet, međutim, fudbalerima treba više izazova da bi brže napredovali. Kada sam ja igrao u Zvezdi, prvenstvo je bilo mnogo jače, a u inostranstvo smo išli kao potpuno formirani igrači. Sada čitam intervjue, igrač kaže da je ispunio san što je igrao pred 5.000 ljudi. Pa toliko negde dođe na treninge.

I dok je zemlja bila veća, reprezentacija je uglavnom podbacivala u poslednjih 40 godina?

- Nismo imali selektore koji su mogli da se nose sa nama igračima. Bili smo nosioci igre u svojim klubovima, ali sa izuzetkom Ivice Osima, selektori nisu umeli da nas uklope, nisu imali taj karakter. Mislim da po kvalitetu nismo zaostajali za košarkašima, ali oni su imali Dudu Ivkovića, Obradovića, Pešića i mnogo toga su osvojili, a mi nismo napravili ništa. Mada, sve to nije toliko greška selektora koje smo imali, koliko nas igrača.

Adem Ljajić nedavno je izjavio da ste vi jedan od najzaslužnijih za njegovu karijeru, uprkos vašem poznatom nesporazumu zbog himne.

- Rekao je istinu. On je kod mene u Fiorentini imao veću minutažu nego kod prethodnog trenera. E, sad, on ima neke svoje principe, a ja ne mogu da odustanem od svojih.

Nedavno je obeležena godišnjica Zvezdinog uspeha iz Barija...

- A koliko je bilo igrača?

Samo kapiten Dika Stojanović. Zašto vi niste išli?

- Zato što me nisu pozvali. Nisu mogli da me nađu, a bio sam u Staroj Pazovi. Ne mogu da idem ako me niko ne zove. Nisam više klinac pa da upadam negde kao "padobranac" zbog neke dobre ribe. Možda su drugi bili pozvani, ja nisam, a to je greška ljudi iz kluba i nije mi uopšte jasna.

Da li ste u svađi sa nekim iz Zvezde?

- Na, nisam u svađi ni sa kim s "Marakane". Od tih ljudi koji vode klub znam samo Dragana Džajića, a sa njim sam u odličnim odnosima.

Kako igrački ocenjujete taj tim Zvezde sa kojim ste osvojili Kup šampiona u odnosu na današnje gigante?

- Sigurno da je to bilo najlepših godinu i po dana u mom životu. Bio sam "zvezdaš" od malih nogu i možete li zamisliti kako je sa klubom, za koji ste oduvek navijali, postići sve te uspehe, pokoriti Evropu i svet? Taj trofej iz Barija sigurno mi je najdraži od svih koje sam osvojio.

Predstoji nam meč sa Hrvatskom u kvalifikacijama, da li već spremate taktiku?

- Sa pripremama se krene već nekoliko dana pošto se završi prethodna utakmica. To nije neko posebno spremanje , već normalan posao, svakako da već uveliko razmišljam o tome.

Podržao vas je nedavno i Ćiro Blažević, ocenivši da bi Srbija trebalo da vas zadrži kao selektora.

- On je čovek koji nema nekih posebnih interesa za to, kaže šta vidi ili šta misli, za razliku od nekih naših stručnjaka.

Robert Prosinečki izjavio je da srpska reprezentacija ima mnoštvo problema, da je u mnogo goroj situaciji od Hrvatske, ali da će biti opasan protivnik u Beogradu jer mora da se vadi za dosadašnje neuspehe.

- Ima stvari za koje je u pravu, jeste da podmlađujemo ekipu i da srpska javnost nema strpljenja za to. Imaju više bodova od nas, ali videćemo ko će biti u kakvoj situaciji posle utakmice. Siguran sam da će im ovde biti veoma teško. Znamo koliko je to važna utakmica za naš narod.

Verujete li i dalje da Srbija može u baraž?

- Dok god ima matematičke mogućnosti, mi radimo maksimalno i verujemo u uspeh. To je teško ostvarivo, ali može da se desi, potrebno je da dobijemo sve do kraja, a Hrvatska izgubi sve.

Da li je za Mitrovića bilo dobro da igra u Zagrebu, a odmah zatim i za mladu reprezentaciju?

- To je bilo dogovoreno na vreme. Meni je Mitrović bio potreban, a na Druloviću je bilo da li će ga uvrstiti za taj drugi meč.

Da li je za mladog fudbalera poput Nemanje Radonjića iz Partizana (spomenuto da prelazi u Zvezdu) dobro da postaje medijska zvezda tako rano, dok se još nije dokazao na terenu?

- Nije mi jasno zašto ga Partizan pušta. Ne verujem da je problem igračkih kvaliteta, pre će biti da je nešto u glavi. Znam ga kao fudbalera, mada ne i kao osobu. Raspitivao sam se, ali nisam dobio dobru informaciju, tako da ne znam stvar iznutra, samo pretpostavljam.

Dobar ste prijatelj sa Dejanom Stankovićem, oko njegove dalje karijere ima dosta neizvesnosti, šta bi bio pravi korak?

- Najbolji korak za njega je da zaleči povredu, a onda će sve biti lakše. Imaće razne mogućnosti ako ide iz Intera.

Pratite li Kup konfederacija? Lepo bi bilo kad bi i Srbija zaigrala na brazilskim stadionima sledeće godine, ali su slabe šanse?

- Da, pratim. Svima će biti žao ako ne odemo na Svetsko prvenstvo, a najviše meni. Moj cilj kad sam došao bio je da odemo u Brazil, iako je FSS rekao da je u redu ako se ode na jedno od dva sledeća reprezentativna takmičenja. Ja sam postavio ambiciozniji cilj. Neko pobeđuje, neko gubi, sve je to fudbal.

(A. Čolović)