TELEGRAF ISTRAŽUJE: U Srbiji samo preminuli mogu da dobiju trg ili ulicu
Inicijativu za imenovanje ulica ili trgova Novaka Đokovića, Vlada Divca, Dragana Džajića i pored toga što su živi ipak može da pokrene pojedinac, udruženje, grupa građana... Telegraf istražuje zbog čega se to ne dešava
"Sportisti su ponos nacije, oni su najbolji ambasadori zemlje u svetu"... Koliko ste samo puta čuli ove izjave kada nas naše atlete obraduju medaljama s velikih takmičenja?
Zanimljivo je, međutim, da Srbija svojim sportistima na pravi način, ako izuzmemo onaj deo o sportskim penzijama, može da se oduži tek tri godine posle njihove smrti. To je u suprotnosti sa, recimo, praksom koju imaju Englezi.
Britanci sportskim herojima prave biste, imenuju ulice i trgove, a jedan od dokaz za to je trener Mančester junajteda Aleks Ferguson, koji je nedavno dobio ulicu.
U Britaniji počast ne odaju samo svojim državljanima, pa su stanice u londonskom metrou nedavno dobile naziv po srpskim fudbalerima Nemanji Vidiću i Branislavu Ivanoviću.
U Beogradu inicijativu za imenovanje ulica i trgova po uspešnim sportistima može da pokrene pojedinac, udruženje, grupa građana, opština...
- Najvažnija je biografija sportiste, uspesi koje je postigao u karijeri, na osnovu čega se procenjuje da li neka ulica u gradu treba da nosi njegov naziv - kaže za Telegraf predsednik Komisije za imenovanje ulica i trgova Slobodan Stanimirović.
Ovakve inicijative u Srbiji uglavnom se pokreću za osobe koje više nisu među živima, i to tek tri godine posle smrti.
- Pravila nisu striktna, pa je tako pokojni patrijarh srpski gospodin Pavle neposredno po upokojenju dobio ulicu u Beogradu. Takođe, u izuzetnim slučajevima ulice i trgovi mogu dobiti naziv i živih ljudi ukoliko se proceni da to i zaslužuju. Međutim, ne može da takav način postane praksa - isiče Stanimirović.
Međutim, niko iz sportskih saveza nije uputio zahtev ovog tipa komisiji na razmatranje, jer se njihova briga o sportistima završava po okončanju njihovih karijera. Dok se slave uspesi svi su uz sportiste, a posle padnu u drugi plan!
U košarkaškom savezu Srbije nisu upoznati s procedurom neophodnom za pokretanje ove inicijative, ali podržavaju ovakve akcije.
- Radivoj Korać ima svoju ulicu i čuveno "ćoše". U poslednje vreme nismo uputili zahtev komisiji koja se bavi ovim pitanjem, a bilo bi jako lepo da neki košarkaši dobiju svoje ulice i trgove - kaže za Telegraf generalni sekretar KSS Andrija Kleut.
Legendarni napadač Partizana Dragan Mance, koji je poginuo 1985. godine, pre nekoliko godina je dobio ulicu kod stadiona Partizana. Ipak, i dalje je malo sportista koji su dobili adekvatnu pažnju u samom Beogradu.
Šta vi mislite o ovome, da li su srpski sportisti zaslužili da neki trg, ulica ili park ponesu njihovo ime još za života?
U komentarima ispod teksta ostavite predlog ko bi po vama trebalo da se nađe u ovom društvu.
Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf.rs!
(P. Milinković)
Povezane vesti
Novak Đoković i dalje gospodari svetskim tenisom: Srbin započeo novu nedelju na prvoj poziciji i uvećao rekord
Srđan Đoković doživeo dva preloma: Moraće da bude podvrgnut operaciji
Novak Đoković stigao u Urgentni centar: Došao da bude uz oca Srđana
Vest koja će obradovati Novakove navijače: Đoković se opet ujedinio sa čovekom sa kojim je imao najveće uspehe
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Neki
Jednostavno ziv covek moze u svakom trenutku da pobudali i nekim svojim delom da sroza ugled.
Podelite komentar
Stefan Marinkovic
Treba. Dati nsziv ulice po postenom i itmenom zasluznom
Podelite komentar
S
Ja bih i ovo vremensko ograničenje povećao bar deset puta, na 30 godina, mada je bolje 50, da ljudi mogu sa distance i objektivno da ocene nečiji uticaj, i da se ne ponavlja scenario poput onog sa Đinđićem, koji je u naletu idolopoklonstva od strane njegovih stranačkih kolega, dobio više ulica od najčuvenijih srpskih generala, umetnika, državnika, zaslužnih stranih državljana i sl.
Podelite komentar