Topla Zvezdina priča: Živković je znao kako napaćenom narodu dati malo sreće!

Uvod u ovu ''Toplu Zvezdinu priču'' ne započinjemo na uobičajeni način nego, s razlogom, činjenicom da su fudbaleri Crvene zvezde započeli zimske pripreme i napad na titulu koja se u njihovim vitrinama ne nalazi šest godina. Već na prvom okupljanju na ''Marakani'' svima je bilo jasno da su igrači gladni titule i trofeja kojeg i navijači očekuju kao ozeblo sunce.

Preporučujemo

Pred crveno-belim prvotimcima nalazi se put posle kojeg, ako izađu kao pobednici, mogu da obraduju navijače na identičan način kao što su to uradili njihovi prethodnici pre nešto više od 17 godina kada je na pleća pao nemački Kajzerslautern, a crveno-bela armija bila u transu kako posle, tako i pre meča koji je zaslužio da ga se još jednom prisetimo uz veliku pomoć sadašnjeg pomoćnog trenera Zvezde Bratislava Živkovića, a tada jednog od najboljih aktera meča sa Nemcima.

MEČ KOJI JE ''NAPAĆENOM NARODU'' DONEO PARČE SREĆE!

Godina je 1996, septembar mesec je polako na izmaku. Maglovita noć se polako spušta nad Beogradom, a u vazduhu se oseća da Crvena zvezda može da eliminiše Kajzerslautern u prvom velikom posleratnom meču kluba koji se pre samo pet godina okitio titulom svetskog i evropskog prvaka.

Meč u koji će zlatnim slovima zauvek ostati upisan u istoriju Zvezde. Meču koji je posle tmurnih vremena doneo ''parče sreće'' mnogim ljudima u Srbiji čijim venama teče ''crveno - bela'' krv.

Sreću koju Zvezda priželjkuje i danas, u momentima kada lepe stvari u širokom luku zaobilaze Marakanu koja , nema sumnje, vapi da se obistine stihovi pesme armije Zvezdinih navijača ''Nek nam Bog da sreće da se vrate dani, slavni dani naše prošlosti...''

- Kada je sudija odsvirao kraj meča i kada smo shvatili da smo izbacili Nemce osetili smo ponos jer smo obradovali navijače i postali svesni koliko malo je bilo potrebno ''napaćenom narodu'' da oseti sreću - rekao je Bratislav Živković, jedan od aktera tadašnjeg meča sa Kajzerslauternom, a sada pomoćni trener Zvezde.

Za ''crveno - bele'' sve je počelo 15 dana ranije kada su se uputili na gostovanje u Nemačku, zemlju koji su mnogi u našoj zemlji okrivljavali za prethodne sukobe. Iako je postojala bojazan da ih neće čekati topla dobrodošlica to se, ipak, nije dogodilo.

- Pri samom dolasku u Kajzerslautern dočekalo nas je dosta naših ljudi koji su valjda jedva čekali da Zvezda ponovo zaigra evropske utakmice. I Nemci su bili prijatni takođe, tako da će nam gostovanje ostati u jako lepom sećanju - rekao je Živković za Telegraf i dodao:

- Sve je to za nas bilo nešto novo jer smo, uzimajući u obzir vreme iza nas, bili osuđeni na Srbiju. Nikada neću zaboraviti atmosferu na ''Fric Valter'' stadionu. Iako nisam igrao zbog kartona putovao sam sa ekipom, a ne mogu vam opisati osećaj kada smo videli liftove na stadionu dok naš nije imao ni stolice. Možda to sada zvučni malo smešno, ali tada verujte nije.

Zvezda je u Nemačkoj poražena minimalnim rezultatom 1:0, posle gola koji je primila početkom drugog poluvremena, od ekipe koju je sa klupe predvodio Oto Rekhagel, a dres su nosili viceprvaci Evrope sa Češkom Miroslav Kadlec i Pavel Kuka, pa Vagner, Breme i ostali majstori fudbala.

Međutim, znali su ''crveno - beli'' da mogu da se nose sa favorizovanim protivnikom što su i dokazali odličnom igom u Nemačkoj, a kasnije potvrdili u Beogradu.

- Mi igrači smo bili svesni da možemo da izbacimo Nemce. Osećala se euforija na svakom koraku. Sećam se kao da je danas bilo. Bili smo stacionirani u hotelu na Slaviji i krenuli smo put stadiona. Reka ljudi se slivala od Slavije ka Marakani. Nije se moglo proći, a narod lupao po autobusu i glasno uzvikivao ''Pomozi Bože'' - u dahu priča Živković koji se i 17 godina posle naježio pri sećanju na veliku septembarsku noć:

- Tu sliku nikada neću zaboraviti i s ponosom mogu da kažem da mi je drago što sam bio deo toga.

ZVEZDANA NOĆ U BEOGRADU!

A na ''Marakani'' Bog ispunjava želje navijača. Zvezda gazi Nemce sa četiri gola razlike (4:0) i na trenutak sve staje, ništa više nije bitno. Sve loše je iza, ''zvezdana noć'' je stvarnost, a prolaz Zvezde dalje i napad na Barselonu je napred.

- Veća želja za pobedom i ''Marakana'' su presudili. Stadion je bio krcat i to je ono što Zvezda ima, za razliku od drugih. Nemci jesu bili iskusna ekipa i navikli su da igraju pred sličnim ambijentom, ali publika željna utakmica nas je nosila do pobede. Nije bilo svejedno kada smo ušli u produžetke jer znamo da su Nemci po mentalitetu najjači kad ih svi otpišu, ali tri gola u dodatnih 30 minuta su zaokružila jednu od najboljih Zvezdinih utakmica u istoriji - istakao je Živković i sa ponosom još jednom napomenuo:

- To ne može da se opiše, to si morao da doživiš da bi shvatio i, ponavljam, ponosan sam što sam bio tog spektakla jer meč protiv Kajzerslauterna, a kasnije i Barselone mi je obeležio karijeru.

Meč na ''Nou Kampu'' svakako jeste jer je Živković bio strelac gola u porazu od 3:1 protiv ekipe za koju su nastupali Ronaldo, Luis Enrike, Luis Figo, Pep Gvardiola, a sa klupe predvodili Bobi Robson i Žoze Murinjo kao pomoćnik. U Beogradu je završeno bez pobednika (1:1), Barsa je prošla dalje i osvojila Kup pobednika Kupova, ali je Zvezda dobila fenomenalne igrače kao što su Živković, Đorović, Njeguš, Jovičić, Ognjenović i Stanković.

ŽIVKOVIĆ O DEKIJU, ODNOSU DANAŠNJIH IGRAČA PREMA STARIJIMA, ATMOSFERI KOJA JE NAJVEĆA SNAGA ZVEZDE...

Upravo ovaj poslednji je bio junak trijumfa protiv K'lauterna sa dva gola, a Živković je istakao da se već tada videlo da će Deki napraviti sjajnu karijeru.

- Iako mlad vrlo brzo je postao vođa na terenu. Mi stariji smo se trudili da mu maksimalno pomognemo sa savetima, a s druge strane Deki je imao veliko poštovanje prema nama, prema klubu. Zato je i postao to što jeste - smatra Žiković i iznosi šta je danas najveći problem:

- Poštovanje! Nedostatak poštovanja je najveći problem. Dok smo bili mlađi utrkivali smo se ko će starijim igračima da ponese torbu. Mene i danas dan ne mrzi da pokupim markere i stvari iza igrača iako imam 43 godine. S druge strane današnji mladi igrači kao da misle da ih omalovažavaš kada im kažeš da ponesu nešto.

- Pa ja nisam smeo da se obratim treneru. Da ga upitam nešto, a kamoli da ga odbijem ako kaže da se uradi. Kada treba da idem do Džaje i Cveleta i tražim nešto pet dana ranije počinjem psihički da se pripremam.

Vremena se menjaju i to je jasno, ali nažalost po sve u Srbiji ne idu nabolje što se odražava i na fudbal. Ipak, uprkos velikoj krizi u kojoj se Zvezda nalazi, popularni Žile u nekim stvarima poistovećuje njegovu generaciju, generacije iza sa ovom današnjom.

- Ako moram da biram jednu svetlu tačku u ovim teškim vremenima to je jedinstvo u svlačionici. I dok sam bio igrač, a i sada kao trener ističem da je Zvezdino najjače oružje jedinstvo i drugarstvo između igrača - rekao je Živković koji je, ipak, u jednoj stvari stavio drugarstvo ''njegovog doba'' ispred:

- Mi smo se mnogo više družili sa igračima Partizana. Na terenu smo ginuli za dres kluba koji branimo, ali smo posle mečeva zajedno dolazili u kafić i provodili vreme. Nije da toga ni danas nema, ali u manjoj razmeri nego tad.

Kao i sve Zvezdaše tako i Živkovića pogađa teška situacija u klubu u kojem je od malena, nekada kao igrač sada kao trener. Rešenje možda postoji?

- Dobra organizacija je pola posla. Sve potiče od toga. da se tačno utvrdi ko šta radi i da se svi pridržavaju toga. Klasičan primer su Džaja i Cvele koji su kao tandem odlično funkcionisali jer su znali šta ko radi. Bilo je teških momenata i onda. Ja odem kod Cveleta da zatražim malo para, on se tako ispriča sa mnom i ulije mi nekakvu sreću i samopouzdanje iako sam iz kancelarije izašao bez dinara.

- Ali onda s druge strane, odeš da ti da 1.000 maraka Cvele izvadi 10.000 i ponovo te usreći. Jednostavno su znali kako treba sa igračima - zaključak je Živkovića koji se sada i kao trener nada nekom novom Kajzerslauternu ili Barseloni na krcatoj ''Marakani''.

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf Sport!

Takođe nas možete pratiti i na našem Tviter nalogu @TelegrafSport

(Mario Marić)