Psihološki problemi u modernom sportu i njihovo rešavanje: Atletski savez Srbije organizovao novu stručnu tribinu

U atletskoj dvorani na Banjici održana je stručna tribina sa glavnom temom - Psihologija u sportu. Pored toga predstavljena je i knjiga ''Osnove atletike, teorija i metodologija''.

U okviru stručnih tribina koje Atletski savez Srbije organizuje na svakih nekoliko meseci u sklopu usavršavanja trenera i ostalih atletskih radnika, na seminaru održanom 30. maja govorilo se o osnovi atletike i o psihologiji u sportu.

Preporučujemo

Na početku prisutnima se obratio direktor saveza Slobodan Branković koji se zahvalio velikom odzivu ljudi da čuju ovu temu. Kako je prva tema ove tribine bila prezentacija knjige ''Osnove atletike, teorija i metodika'', jedan od autora Ivan Ćuk je svečano uručio određeni kontigent savezu na korišćenje.

Ivan Ćuk i Slobodan Branković; Foto: Telegraf

Zaslužni za knjigu, koja na najbolji mogući način približava osnove atletike, kako studentima sportskih studija, tako i profesorima fizičkog, ali i atletskim trenerima početnicima, su Doc. dr Ivan Ćuk i dr Slađana Rakić uz pomoć prof. dr. Mithata Blagajca.

Konstatovano je da je atletike sve manje u školama i da ove jedna ovakva knjiga, ali i sve moderniji rekviziti koji su bezbedni za decu kao što su vorteks, kugle napunjene peskom itd. omugućavaju profesorima osnovnih škola da više i kvalitetnije rade osnovu sa đacima. Osnovu znači atletiku. pravilno hodanje, trčanje, skakanje, bacanje, oblikovanje tela itd.

Izdavač knjige je Univerzitet Singidunum. Oni u svojim opusu imaju preko 300 različitih izadanja i udžbenika koji koriste njihovi studenti.

Ovu knjigu će svaki sudent Fizičke kulture na Univerzitetu Singidunum dobiti potpuno besplatno. U slobodnoj prodaji neće biti, ali svako ko bude želeo da poseduje ovaj primerak knjige moćiće da je nabavi na Univerzitetu ili u Savezu po ceni od 1400 rsd.

Foto: Telegraf

Drugi deo tribine bio je vezan za psihologiju u sportu pod nazivom „Stres i prevladavanje stresa u atletici“. Predavač je bio dipl. psiholog Vladimir Kitanović, sa Zavoda za sport i medicinu sporta Republike Srbije.

Kitanović je pričao o raznim stvarima sa kojima se susreću profesionalni sportisti između ostalih i pritiskom koji mnogi sa strane ne vide.

Gledajući sportiste na televiziji ljudi misle da je njima sve med i mleko. Rade ono što vole, zarađuju veliki novac, kupuju lepe stvari, okruženi su lepim devojkama itd. a u stvari veiki broj njih pati od neke vrste depresije i aksioznosti.

STRES I PRITISAK GLAVNI OKIDAČI NEUSPEHA

Jedan od glavnih problema sportista je taj što okolina ne razume kroz koje napore i stresov prolaze. Pritisak javnosti, okoline, nerazumevaje, pritisk moranja, želje itd. samo su od nekih stvari koji za obične ljude spadaju u normalne stvari, a za profesionalne sportiste može da predstavlja i opterećenje.

Razlika između vrhunskih i prosečnih sportista je u tome što vrhunski imaju glavu koja razmišlja samo o trenutnoj situaciji, nikako o tome šta bi bilo kad bi bilo ili zašto se nešto jeste ili nije desilo.

Onaj ko uspe da izbaci sve misli iz glave i da se fokusira samo na taj trenutak taj će postići rezultat.

Dat je primer dvojice podjednaikih sportista, koji su slične građe, koji su radili iste treninge, isto su bili pripremljeni i koji su bili pretendenti da se bore za medalju na veikom takmičenju. Jedan je bio 17. dok je drugi uzeo zlato i nadmašio očekivanja.

Kada su im mereni parametri, ovaj koji je bio 17. je imao tri puta veči nivo stresa, a manji nivo samopuzdanja i vere u sebe. Šampion gotovo da nije imo stres, fokus mu je bio veći nego kod ovog drugog, a samopuzdanje neuporedivo više. Iz toga je došao do mnogo boljeg rezultata.

printscren: Youtube/sale972

Još jedna jako bitna stvar je vizualizacija. Vizuelno prolaženje korz pobedu, kroz uspeh može da doprinese do povoljnog rezultata. ''Gledajući'' sebe kako uspešno završavate nešto i kako se posle radujete može da povisi nivo samopuzdanja i vere u sebe za razliku od nekoga koji ima negativne misli i razmišlja o problemima.

Psiholog Kitanović je naglasio da je jako bitno da se sportista hvali, kako od trenera tako i od samog sebe. Dešava se da mnogi sportisti neki uspeh, bilo na treningu ili na takmičenju doživljavaju kao normalnu stvar i ne prinose mnogo značaja tome. To je pogrešno. I najmanji napredak treba proslaviti, ne treba držati u sebi, jer se tako diže motivacija i samopouzdanje.

Takoše, ne treba sebe kritikovati kada se ne što ne uradi, kada se nešto ne zna. Mnogi sportisti su više kritičniji prema sebi nego što ''slave'' svoje uspehe.

Još jedna od tačaka koji se dotakao Vladimir Kitanović je i rutina. Rutina je jako bitna za svakog sportistu, da radi na dan takmičenje ono što je navikao i da ga niko i ništa ne sprečava u tome.

Primer je dat sa prvenstva Evrope u rukometu za rukometašice kada su naše devojke pobedile favorizovanu Dansku. Pre izlaska na meč naše devojke su u tunelu izvele jednu vrstu prozivke i igru uz jednu poznatu srpsku pesmu. Dankinje su bile zbunjene i ušle su u našu rutinu što ih je izbacilo iz ritma.

Još jedan primer ja dat u vidu novozelandske Hake. Svi protivnici su bivali preplašeni kada ekipa sa Novog Zelanda izvede svoju rutinu, izbaci ih iz njihove, ali ekipa Australje je stala na crtu, zagrlila se i hladnokrvno ih je gledala pravo u oči. Napravili su kontranapad, zbunili su one koji trebaju da zbune. Toliko su bili hladni i u svojoj rutitni da su se bukvalno podsmejavali Novozelanđanima. na meču Australija je dominirala.

(Filip Ištvanović)