• 2

Šta bi sve trebalo da znamo o atletskom SP u Beogradu: Istorijat, discipline, rekorderi...

Najveći sportski spektakl u istoriji našeg sporta očekuje nas u Beogradu 2022. godine

  • 2

Beograd će biti spreman za spektakl u vidu Svetskog dvoranskog prvenstva u atletici 2022. Biće to najveće sportsko takmičenje ikada održano u našoj zemlji i sigurno jedno od najbolje organizovanih, poput onog Evropskog prvenstva 2017.

Najveći događaj u istoriji srpskog sporta

Nakon dugih i temeljnih pripremanja, koja su trajala gotovo godinu i po dana, srpska delegacija je sa velikim uspehom prezentovala bordu Svetske atletike projekat ”Belgrade 2022”.

Ovo će biti najveći sportski događaj u istoriji Srbije. Nikada do sada naša država nije organizovala Svetski šampionat u bilo kom sportu, kada govorimo o profesionalnom sportu.

Očekuje se učešće više od 500 najboljih svetskih atletičara iz preko 200 zemalja sveta.

Atletika, evropsko prvetnstvo u atletici, Arena 2017, Beograd

Detalj sa Evropskog dvoranskog prvenstva u Beogradu 2017 Foto: Tanjug/AP

Beograd se već godinama svetu prezentuje kao sjajno mesto za najveće manifestacije i da je organizacija uvek na najvišem nivou, a to su pokazali i čelnici Atletskog saveza Srbije organizujući Evropsko prvenstvo u krosu, dvoransko EP i gotovo sva veća takmičenja u regionu.

Svetsko ateletsko prvenstvo u dvorani u Beogradu biće organizovano prema nekim nezvaničnim informacijama od 11. do 14. marta 2022. godine u Štark areni..koja može da primi 10.000 ljudi u atletskim uslovima.

Podsetimo, prvenstvo 2020. je u Kini od 13. do 15. marta, a sva prethodna prvenstva, osim onog prvog 1985. u Parizu, koje je održano u januaru, bila su održana u martu.

Kombank arena, atletika

Arena će 2022. biti centar svetske atletike Foto: Marko Todorović

Od tada na svake dve godine održavana su takmičenja, a domaćini su bili Indijanopolis (1987.), Budimpešta (1989.), Sevilja  (1991.), Toronto (1993.) Barselona (1995.), Pariz (1997.) Maebaši (1999.), Lisabon (2001). Birmingem (2003.) Budimpešta (2004.kada su prešli na parnu godinu zbog otvorenog prvenstva) Moskva (2006.)  Valensija (2008.) Doha (2010.) Istanbul (2012.) Sopot (2014.) (Portland 2016.) Birmingem (2018.) Nanjing (2020.) Beograd (2022.)

Discipline i medalje

Kao što se i očekuje Štark Arena će biti mesto poprišta najboljih svetskih atletičara, koji će se takmičiti u 13 disciplina u muškoj i ženskoj konkurenciji.

Za razliku od prvenstva na otvorenom ovde ima manje disciplina i drugačije su raspoređene. Recimo sprint se trči na 60 metara, kao i 60 metara sa preponama. Zatim od trkačkih disciplina su tu još trke na 400, 800, 1500 i 3000 metara.

Evropsko prvenstvo u atletici, Atletika, Beograd, Arena 2017

Foto: Tanjug/AP

Od skakačkih disciplina biće skok uvis, skok s motkom, skok udalj, troskok. A od bacačkih samo bacanje kugle ( na otvorenom ima i koplje, disk i kladivo). Poslednja disciplina je sedmoboj, koji sadrži sedam disciplina: trka na 60 metara, skok u dalj, bacanje kugle, Skok uvis, 60 metara , skok s motkom i trka na 1000 metara, dok će kod žena biti petoboj koji ne sadrži skok s motkom i trku na 60 metara.

Naravno, očekuje se da našu zemlju reprezentuje pre svih Ivana Španović, kojoj bi ovo moglo da bude oproštajno takmičenje od atletike, zatim Strahinja Jovančević, Lazar Anić, Armin Sinančević, Asmir Kolašinac, Amela Terzić, Elzan Bibić Tamara Salaški, Milica Gardašević i nadamo se još mnogi drugi.

3 dan Dvoransko evropsko prvenstvo u atletici, Beograd 2017, Arena, Ivana Španović

Ivana je u Areni 2017,. na Evropskom prvenstvu skočila 7,24 metra što je njen najbolji rezultat i drugi rezultat u istoriji Foto: Marko Todorović

- S ponosom mogu da kažem da će prvenstvo 2022. godine, kada najbolji atletičari planete budu došli u naš grad, pomeriti granice u organizaciji, baš kao što smo to učinili 2017. godine kada smo s velikim uspehom organizovali Evropsko prvenstvu u Beogradskoj areni - istakao je predsednik ASS Veselin Jevrosimović.

Veselin Jevrosimović i Sebastijan Kou

Printskrin: Instagram/Veselin Jevrosimović

Beograd će ugostiti najbolje svetske atletičare i najveće zvezde ovog sporta, takozvane kraljice igara. Najviše medalja sa SP i dvorani ima Haile Gabreselasije čak 4  zlatne, tri na 3,000 metara i jednu na 1,500. Sergej Bubka je osvojio takođe četiri zlatne u skoku s motkom, a Havijer Sotomajor u skoku uvis ima takođe četiri zlatne i jednu bronzanu medalju.

Stefan Holm ima tri zlatne medalje u skoku uvis, kao i Meserat Defar iz Etiopije sa četiri zlatne i jednom bronzanom na 3.000 metara. Tu je i naša Ivana Španović sa tri osvojene medalje, bronzanom (2014), srebrnom (2016) i zlatnom (2018.)

Evropsko prvenstvo u atletici, Atletika, Beograd, Arena 2017

Foto: Tanjug/AP

Rekorderi takmičenja na SP u disciplinama

(Za neupućene ovo znači da su ovi rezultati postignuti na dosadašnjim SP)

Muškarci

Što se tiče rekordera u aktuelnim dsiciplinama neki rekordi traju i 30 godina, kao onaj Havijera Sotomajora iz 1989. u skok uvis sa 2,43 metra. Ali da krenemo po disciplinama.

Na 60 metara svetski rekord drži Kristijan Koleman iz SAD sa 6,37 sekundi (2018)

Na 400 metara Neri Brens  iz Kostarike rekord  45,11  (2012)

Na 800 metara rekorder je Vilson Kipketer iz Danske sa 1,42,67 minuta iz 1997. godine

Na 1500 metara Haile Gabreselasije iz Etiopije sa 3,33, 77 minuta daleke 1999. godine

Na 3.000 metara Haile Gabreselasije iz Etiopije sa 7, 34, 71 minuta iz 1997. godineNa

Na 60 metara prepone Dajron Robles sa Kube  drži rekord 7,34 sekunde  2010. godine

U Skoku s motkom Reno Lavileni  iz Francuske sa 6,02 metra 2016. godine

U skoku udalj  Ivan Pedroso sa Kube sa 8,62 metra iz  1999. godine

Troskok  Tedi Temgo iz Francuske sa 17,90 metara iz 2010.

Bacanje kugle Tomas Volš iz Novog zelanda 22,31 metar 2018.

U Sedmoboju  Ešton Iton iz SAD sa 6,645 poena 2012. godine.

Evropsko prvenstvo u atletici, Atletika, Beograd, Arena 2017

Foto: Tanjug/AP

Žene:

U ženskoj konkurenciji najstariji rekord drži Stefka Kostadinova u skoku uvis sa 2,05 metara iz 1987. godine, pa zatim Eli van Hulst iz 1989. godine u disciplini 3,000 metara  8,33,82 minuta.

Na 60 metara rekord drži  Gejl Divers  iz SAD sa 6,95 iz 1993. godine.

Na 400 metara rekord drži Olesja Foševa  iz Rusije 50,04 sekunde iz 2006. godine.

Na 800 metara rekord drži Ljudmila Formanova  iz Češke republike sa 1,56,90 minuta iz daleke 1999. godine.

Na 1,500 metara rekord drži  Galete Burka iz Etiopije sa 3,59, 75 iz 2008. godine.

Na 60 metara prepone rekord drži  Kendra Herison iz SAD sa 7,70 sekundi iz 2018. godine.

Wikipedia atletika SP

Printskrin: Wikipedia

U skoku uvis rekord drži Stefka Kostadinova iz Bugarske sa 2,05 metra iz 1987. godine.

U skoku s motkom rekord drži  Sandi Moris iz SAD sa 4,95 metara iz 2018. godine.

U skoku udalj rekord drži Britni Riz iz SAD sa 7,23 metra iz 2012. godine.

U troskoku rekord drži Tatjana Lebedecva iz Rusije  sa 15,36 iz 2004. godine.

U bacanju kugče  Valeri Adams sa Novog Zelanda sa 20,67 metara iz 2014. godine.

U Petoboju rekord drži Natalija Dobrinjska iz Ukrajine sa 5013 bodova iz 2012. godine.

Što se tiče osvajača medalja najviše ima SAD 120 zlatnih, 79 srebrnih i 73 bronzane , zatim Rusija 52 zlatne medalje, 48 srebrnih i 45 bronzanih, pa Etiopija sa 27 zlatnih, 48 srebrnih i 45 bronzanih.

Video: Ivanin skok pred Kruševljanima na državnom prvenstvu

(D. S.)

Komentari

  • Xyz

    Ivana Španović je 2017. godine skočila 7.24m a rekord drži Britni Riz sa 7.23m??? 🙄😂😂😂

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima