Nedostižni svetski rekord "letećeg Topa": Ono što je uradio pre 30 godina i danas je čudo

Foto: MN Press

Srbija je imala mnogo vrhunskih atletičara, osvajača medalja sa velikih takmičenja, ali samo jadan je svetski rekorder i to već punih 30 godina – Dragutin Topić je 12. avgusta 1990. u Plovdivu uvis skočio neverovatnih 2,37 metara što je i dan danas važeći svetski juniorski rekord!

Bugarski grad Plovdiv bio je domaćin trećeg juniorskog Svetskog prvenstva na otvorenom u avgustu 1990. godine. Tadašnja Jugoslavija okitila se sa tri medalje, srebrom Marijane Lužar na 400 metara sa preponama (56.74s), bronzom Stevana Zorića u visu (2.26m), i zlatnom medaljom Dragutina Topića u isto disciplini, ali ono što je još veće od stupanja na ”krov sveta” jeste i način na koji je došao do njega.

Preporučujemo

Topić tog 12. avgusta 1990. ne samo da je preskočio sve protivnike nego i sve dotadašnje juniore koji su ikada skakali uvis jer je postavio novi juniorski Svetski rekord preskočivši neverovatnih 2,37 metara.

Novine su se tih dana utrkivale sa naslovima i hvalospevima za 19-godišnjeg Beograđanina koji je za 1 centimetar nadmašio dotadašnji rekord legendarnog Havijaera Sotomajora. Taj skok pre 30 godina je bio nešto neverovatno, nešto što se smatralo nemogućim, a da su bili upravu govori i činjenica da ga do dana današnjeg niko nije nadmašio!

– Očekivao sam da mogu da oborim rekord. Dva puta sam ga napadao pre toga. Jednom sam to učinio u Splitu na državnom prvenstvu, kada sam preskočio 2,34 metara, a na jednom drugom takmičenju sam posle 2,32 išao na 2,37. Oba puta bio sam blizu, u Splitu pogotovo – rekao je Topić Sportskom žurnalu pre 10 godina na obeležavanju 20-godišnjice ovog uspeha.

Sada je 2020. godina, iako su rekordi u gotovo svim disciplinama obarani po nekoliko puta, bilo juniorski ili seniorski, ovaj Topićev je i dalje važeći, a samo je jedan momak uspeo da ponovi ono što je srpski, tada jugoslovenski, visaš učinio.

Dve godine kasnije Britanacu Stivenu Smitu pošlo je za rukom da takođe preskoči 2,37 metara u juniorskom stažu, ali tu je stao. Zbog toga što je Topić prvi koji je uspeo da preskoči tu visinu taj rekord se piše njemu i još uvek pored njegovog imena stoji WJR (world junior record).

Na kraju jedan kuriozitet, Dragutin Topić posle tog skoka nikada u seniorskoj karijeri nije zabeležio takav skok na velikom takmičenju,što je dosta uticalo da ne ostavri rezultate koji su mu bili predviđani.

(Telegraf.rs/Atlex.rs)